Nije bitno ko je uplatio, već ko snosi trošak

Novinar Politike u tekstu o planovima Carslberga Srbija kaže da su oni od svog dolaska na tržište 2004. godine doprineli punjenju državne kase jer su u budžet uplatili 126 miliona evra.

Verovatno jesu toliko uplatili, ali to nikako ne znači da su nešto posebno "doprineli punjenju državne kase". Naime, daleko najveći deo poreskog opterećenja je prenet na kupca, tako da je kupac taj koji je u stvari platio porez, a ne Carslberg.

Slično se često može čuti od NIS-a i od proizvođača cigareta, da oni nekako "pune budžet". Ne, budžet u najvećoj meri punimo mi koji kupujemo gorivo i cigarete, oni ga samo prosleđuju državi.

Kako to sve funkcioniše u teoriji (i zašto sam uopšte rekao "u najvećoj meri"), pogledajte na Wikipediji, pod pojmom Tax Incidence.

Iz dva ugla

Ko prati američku politiku zna da jednu od najzanimljivijih političkih pojava u poslednje vreme prestavlja rast konzervativnog populizma (Tea Party movement). Ovde je prilog Peščanika na tu temu, a ovde je moja analiza.