Jedna vest iz prečesto zapostavljane Afrike i par povoda za razmišljanje. Svetski mediji
javljaju kako su trupe susednog Senegala, uz podršku zemalja ECOWAS-a
(ekonomska zajednica Zapadne Afrike) i Saveta bezbednosti UN, umarširale u
Gambiju i ispostavile ultimatum diktatoru Jahiji Džamehu koji odbija da prizna
rezultate nedavnih izbora na kojima je potpuno neočekivano pobedio opozicioni kandidat. Obzirom na
ogromnu nesrazmeru oružanih efektiva, najnovije vesti govore da je Džameh pokazao
spremnost da se pomiri sa neminovnim i da napusti vlast i zemlju.
Džameh je inače
tipičan afrički Vodja, došao na vlast silom pre 23 godine i silom sa vlasti odlazi, ali
nažalost deli mnoge osobine sa kolegama iz celog sveta, uključujući i naše
prostore. Izmedju ostalog, zabeležen je kao istaknuti promoter pseudonauke i
negator virusne prirode AIDS-a. Čak je uspostavio nešto što je nazvano pompeznim
imenom “Predsednički program alternativne medicine”, gde prodaje biljne čajeve ne samo za lečenje
side, već i astme, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Nepotrebno je naglašavati
koliko je ova vrsta antinauke štetna i koliko odnosi ljudskih života.
Zanimljivo je da
se radi o diktatoru sa najvećim eksplicitnim ambicijama medju kolegama, jer teško da
bi i milošević, Husein ili Gadafi imali smelosti da kažu ono što je
Džameh izjavio za BBC 2011. godine: “Ako Allah tako želi,
spreman sam da vladam i milijardu godina!” Zaista mu treba odati priznanje za ovakvu
iskrenost – samo je iskazao ono što misle sve psihopate na (apsolutnoj) vlasti,
od Dionizija Starijeg do najnovijih srpskih vodja, ali se zaista
samo retki usuđuju da to naglas kažu.
Džamehov ambiciozni kosmološki mandat se, međutim, ovih
sati izgleda završava. Uzgred, pitanje koje se postavlja pred komentatorske i
analitičarske licemere kako na levici, tako i na (ekstremnoj) desnici, jeste
kako to da izostaju ogorčene osude “ugrožavanja
suvereniteta Gambije”, “agresije
na jednu suverenu zemlju”, protesti zbog “strane vojne intervencije” i slična
blebletanja kojih smo se naslušali kad je trebalo, recimo, braniti diktatora
Gadafija ili druge masovne zločince iz zemalja trećeg sveta? Neobjektivnosti i
selekcioni efekti su dobro poznata tema u nauci, ali retko se gde sreću u
ogoljenijem vidu nego u srpskom spoljnopolitičkom mejnstrimu.