Nedeljnik prenosi podatke ekonomiste Zdravkovića:
"Udeo Srbije u svetskom BDP-u prema najnovijoj bazi podataka MMF-a u 2012. godini bio je 0,095 odsto, a procenjuje se da će za ovu godinu imati minimalan pad na 0,094 odsto. To je identično udelu u svetskoj ekonomiji u 1993. godini. On je pokazao da je udeo Srbije u svetskom BDP-u iz poslednje godine Titove vladavine 1979. iznosio tačno 0.347 odsto što znači da se u Titovo vreme živelo više nego tri puta bolje u odnosu na danas.
Ovaj udeo u svetskoj ekonomiji, odnosno relativan životni standard u odnosu na ostale je interesantan ugao gledanja. Međutim, iz podatka o tome nikako ne sledi zaključak iz poslednje rečenice citata, da se u Titovo vreme živelo tri puta bolje nego danas. Jedino što se može reći je da Srbija po stopi rasta BDP relativno zaostaje u odnosu na ponderisani ostatak sveta. A čak ni to ne govori previše, jer tako mereno zaostaju i sve druge zemlje -- praktično svi osim Kine, Indije i nekoliko drugih zemalja sa vanredno brzim rastom. Razlog je što je nekoliko ogromnih azijskih zemalja imalo izuzetno visoke stope rasta u poslednjih 30 godina.
Poenta je, ako uzmete bilo koju evropsku zemlju, uključujući i one sa uspešnim tranzicijama, dobćete slične rezultate.
"Udeo Srbije u svetskom BDP-u prema najnovijoj bazi podataka MMF-a u 2012. godini bio je 0,095 odsto, a procenjuje se da će za ovu godinu imati minimalan pad na 0,094 odsto. To je identično udelu u svetskoj ekonomiji u 1993. godini. On je pokazao da je udeo Srbije u svetskom BDP-u iz poslednje godine Titove vladavine 1979. iznosio tačno 0.347 odsto što znači da se u Titovo vreme živelo više nego tri puta bolje u odnosu na danas.
Ovaj udeo u svetskoj ekonomiji, odnosno relativan životni standard u odnosu na ostale je interesantan ugao gledanja. Međutim, iz podatka o tome nikako ne sledi zaključak iz poslednje rečenice citata, da se u Titovo vreme živelo tri puta bolje nego danas. Jedino što se može reći je da Srbija po stopi rasta BDP relativno zaostaje u odnosu na ponderisani ostatak sveta. A čak ni to ne govori previše, jer tako mereno zaostaju i sve druge zemlje -- praktično svi osim Kine, Indije i nekoliko drugih zemalja sa vanredno brzim rastom. Razlog je što je nekoliko ogromnih azijskih zemalja imalo izuzetno visoke stope rasta u poslednjih 30 godina.
Poenta je, ako uzmete bilo koju evropsku zemlju, uključujući i one sa uspešnim tranzicijama, dobćete slične rezultate.