Pages

06 February 2010

Jelko Kacin

Moram priznati da niko iz EU nije do sada tako lepo objasnio gradjanima i političarima u Srbiji troškove isprazne politike i ispraznih izjava.

Kamo sreće da ima više takvih jasnih izjava koje bi razotkrivale odsustvo smislene spoljne politike Srbije.

Svet u realnom vremenu

Komentator Vlada šalje zanimljiv link.

Izbori protiv

Sutra je u Ukrajini drugi krug predsedničkih izbora, a u njemu Julija Timošenko i Viktor Janukovič, čovek koji je kao deo starog režima pre pet godina izgubio izbore u narandžastoj revoluciji. Sada je Janukovič rehabilitovan i čak je blagi favorit u odnosu na Juliju. Štaviše, ja mislim da je to tako sa dobrim razlogom i da primer Ukrajine pokazuje da "prozapadno" i "proevropski" ne znači uvek isto što i "demokratski" i "liberalno".

Kad smo kod demokratije, Timošenko već po trgovima postavlja šatore i najavljuje proteste u slučaju da sutra izgubi izbore. Stvar je veoma čudna jer ona nije opozicija nego aktuelni predsednik vlade. Ovo je prvi slučaj za koji ja znam da se vlast, i to preventivno, žali na krađu izbora od strane opozicije. Janukovič je sa druge strane izjavio da, bez obzira na rezultate, poziva na barikade neće biti. Možda ima stvari koje ja ovde ne razumem -- možda neka tajna služba u proruskim rukama može namestiti izbore -- ali ako posle pet godina na vlasti niste u stanju da organizujete fer izbore, ili barem izbore koji ne bi bili na vašu štetu, na osnovu čega onda tvrdite da ste sposobni da upravljate zemljom? Tako da ja mislim da se ovde radi o onoj "možda oni imaju većinu ali ta većina nije demokratska".

Kad smo kod liberalizma, za pet godina je nešto sklonosti vladavini prava jedini pokazao sadašnji i odlazeći predsednik Juščenko. Za to je u prvom krugu ovih izbora nagrađen sa celih 5% glasova - takođe, koliko ja znam, apsolutni minimum glasova koji je jedan sedeći predsednik ikada uspeo da dobije. A od finalista, Timošenko i Janukovič se po ekonomskim pitanjima ne razlikuju mnogo. Čak je Timošenko izraženiji populista, sada preti i revidiranjem privatizacija, a asocijacije malih privrednika uglavnom podržavaju Janukoviča.

Drugo je pitanje jezičkog totalitarizma. U Ukrajini najveći broj ljudi smatra ruski za svoj maternji jezik, i to nisu samo etnički Rusi na istoku već i ljudi u drugim delovima zemlje koji sebe inače vidi kao Ukrajince. Za razliku od nekih drugih sovjetskih republika, ruski u ovim krajevima nije bio nametnut nego se govorio vekovima pre nastanka sadašnje države i malo ko osim zagriženih ukrajinskih nacionalista vidi problem u tome. Ali država, sve vreme od nezavisnosti a posebno u poslednjih pet godina, sprovodi ukrajinizaciju u školama i državnim institucijama. Imati televiziju na ruskom jeziku je zabranjeno na teritoriji Ukrajine. Mene iznenađuje da ovo nije mnogo važnije pitanje i u Ukrajini i u delu međunarodne zajednice koji se bavi ljudskim pravima. Ali za sada se jedino Janukovičeva partija protivi tome, posebno zabrani televizije.

Kad se sve sabere meni izgleda da je kandidat koji je pre pet godina bio sklonjen demokratskom revolucijom sada i demokratskiji i liberalniji kandidat na sutrašnjim izborima.