Pages

27 September 2008

Američki ekonomisti o krizi

Nekoliko odličnih ekonomista, među kojima i Stepehen Landsburg, Richard Epstein i Kanađanin Pierre Lemieaux, pišu o krizi. Štivo za F.A: Hayek club.

S druge strane Mankiw je opet u svom šaljivdžijskom elementu. Na pitanje šta bi uradio po pitanju krize, on odgovara da je Bernanke, šef FED, jednako pametan ali mnogo obavešteniji od profesora ekonomije, i da ga treba bespogovorno slušati štagod da predloži. On, Mankiw bi, da je kojim slučajem kongresmen pozvao Bernankea, pitao ga šta treba da uradi, i kad mu ovaj saopšti, postupio u skladu sa tim. Pa to bi mogla i moja baba, samo kad bi joj dali da bude kongresmen! Dakle, državni birokrata je po definiciji informisaniji i pametniji od nas ostalih, bilo da smo kongresmeni, kasapi ili profesori ekonomije sa Harvarda, i mi samo treba da slušamo šta nam on kaže. Lepo, posebno za tog birokratu, al ne baš pohvalno za profesora ekonomije sa Harvarda i bivšeg glavnog ekonomskog savetnika američkog predsednika!.

Ali, očigledno isprovociran ovim, javio se jedan od profesora koji su potpisali apel protiv Paulsen-Bernanke plana i kojima se nikako ne sviđa baoilout. Taj profesor je uvređen Menkjuovim pridavanjem božanskih atributa Bernankeu. Možda je on zaista, kaže profesor, pametniji od svakog od nas pojedinačno, ali nije od svih nas zajedno kad smo na gomili. Nas ima više, i ne može se ignorisati "kolektivna mudrost profesora" (baš tim rečima, majke mi, proverite i sami). Dakle, ma koliki da je genije i božanstvo koje hoda po zemljji, pred kojim i najslavniji profesori sa Harvarda moraju poslušno poput đačića da ćute i slušaju (ali pojedinačno), ni on vala majci ne može protiv "naučnog konsenzusa" tj "kolektivne mudrosti svih profesora". (idolatrija "genijalnosti" šefova FED je vrlo stara , od Pol Volkera, preko Greenspana do evo Bernankea, sve sami geniji koje javnost smatra čarobnjacima koji jednim potezom rešavaju krize, a i oni sami malo vole da ih se smatra svemogućim, dok u stvari predstavlajju manipulatore i kreatore kriza. Odličan Rothbardov tekst o ovom fenomenu. A argument konsenzusa neću ni komentarisati).

Ipak, Mankiw daje dobru kritiku Obamine dijagnoze postojeće krize.