Pages

08 December 2010

Kakvo društvo

China, Russia, Kazakhstan, Colombia, Tunisia, Saudi Arabia, Pakistan, Serbia, Iraq, Iran, Vietnam, Afghanistan, Venezuela, the Philippines, Egypt, Sudan, Ukraine, Cuba and Morocco


Ovde. 

Porez na imovinu, 2

Da i ja prokomentarišem pitanje poreza na imovinu. "Interes društva kao celine" i "tako se radi u drugim zemljama" su dva argumenta kojima možete opravdati bilo kakvu tiraniju. A upravo to su glavni oslonci posta Saše Radulovića koji nam je Milan prosledio.

Na vrhuncu, Radulović kaže:
Pravo društva na razvoj je važnije od izmišljenog prava pojedinca da besplatno ili uz neznatnu naknadu uživa đedovinu.

Paradoksalno je, međutim, što su društva koju su stavila pravo na razvoj ispred izmišljenih prava pojedinaca upravo ta koja su se najmanje razvila. Tamo gde ga je bilo, razvoj je došao kao sporedna posledica prava pojedinca.

Što se tiče samog poreza, loša stvar je, naravno, što je to novi porez i što znači više novca za državu a manje za ljude koji su ga zaradili. Efektivno se povećava jedan porez, a umesto njega se ne ukida ništa drugo. Tu je i propust da se jednako tretira imovina firme i lična, ali ministarka kaže da je propust privremen. Ali to su šira pitanje državne potrošnje i visine poreskih nameta.

Ako gledamo samo strukturu i vrste poreza, može se naći i par svetlijih tačaka. Metafizičkog merila njegove pravedne ili njegove ekonomski efikasne visine nema, ali u odnosu na druge zemlje, porez na imovinu od 0.4% stvarno nije preveliki. To je veličina koja je relativno srazmerna ostalim porezima, pa se ne može govoriti ni o nekim većim ekonomskim distorzijama.

Drugo, porez na imovinu se može videti i osetiti. Za PDV i ne znate da ga plaćate jer su cene u prodavnici date u bruto iznosima, porezi i doprinosi na plate se isto zadržavaju automatski. Osim komunalnih taksi i TV pretplate, porez na imovinu je jedini čiji iznos vidite i morate sami da ga uplatite. To će pomoći ljudima da imaju na umu kako država prikuplja novac, pa će prilikom izbora možda nešto imati da kažu i o potrošnoj strani budžeta.

Porez na imovinu

Komentator Milan pita za naše mišljenje po pitanju predloženih izmena kod poreza na imovinu. Prvo da kažem da nisam detaljno čitao najvljene izmene, ali po onome što se najavljuje, zaključio sam da su izmene manje - više razumne. Osnovne izmene su da se uklanja umanjenje poreske osnovice po osnovu amortizacije, ad valorem poreska olakšica za život u stanu se menja specifičnom, a uvodi se i jedinstvena (maksimalna) stopa poreza od 0,4%.

Nekoliko komentara:

1. Porez na imovinu je prihod lokalne samouprave. Zakonom je predviđeno utvrđivanje poreske osnovice i maksimalna stopa, a opština može i da je utvrdi na nivou od 0%, ako želi. Sa druge strane, pošto je zakonom definisana poreska osnovica, opštine su onemogućene da kod poreza na imovinu rade isto što rade kod raznoraznih lokalnih naknada - da reketiraju unapred određene firme.
2. Način utvrđivanja poreske osnovice je loš i ostaje loš. Sada se makar briše korekcija za starost objekta, što je dobra stvar, mada je veza sa tržišnom cenom i dalje veoma labava.
3. Porez na imovinu je dugo bio progresivan, ali to praktično nije imalo nekog efekta, što zbog neuknjiženih objekata, što zbog potcenjene osnovice, što zbog činjenice da se radi o lokalnom porezu. Ova poslednja činjenica je nebulozna i dobro pokazuje način na koji se u Srbiji pišu zakoni. Da navedem primer.

Recimo da je zakonom predviđena stopa od 0,5% na vrednost imovine do 100.000 evra i 1% na vrednost iznad tog iznosa. Ako neko ima stan u Beogradu od 80.000 evra i vikendicu u Novoj Pazovi od 40.000 evra, prvi problem je što ovi u Beogradu ne znaju za vikendicu, a ovi u Pazovi ne znaju za stan. Ali, čak i da znaju, zakonom uopšte nije predviđeno ko bi imao pravo da oporezuje 20.000 evra po višoj stopi, Beograd ili Pazova.

4. I dalje se neće oporezovati zemljište, već će se plaćati naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, što je loše. Ministarstvo prostornog planiranja je predvidelo u Zakonu o planiranju i izgradnji ukidanje ove naknade čim se ona integriše u porez na imovinu, ali Ministarstvo finansija to još uvek nije uradilo. Razlog zašto to nisu uradili je jasan - naknadu uglavnom plaćaju firme, a porez pretežno plaćaju građani. Integrisanje naknade u porez bi smanjilo poresko opterećenje privrede, a povećalo opterećenje građana. Pošto pravna lica nemaju pravo glasa, u predizbornoj godini je takva odluka razumljiva.

Gledajući šire, porez na imovinu je ili najpravedniji, ili najnepravedniji porez, sve zavisi od toga koga pitate. Neko će vam reći da nije fer da se oporezuje imovina, već da se treba oporezovati prihod, uključujući i prihod od imovine. Drugi će vam reći da je imovina najbolja mera nečijeg bogatstva i da je to najprirodnija poreska osnovica.

Neoliberalizam u Srbiji

Iz Novosti:
Tela pod direktnim okriljem, Vlada ima oko 15 službi, saveta i kancelarija, za čiji rad godišnje izdvaja ogromna sredstva. Prema evidenciji povernika za informacije, na svim nivoima nagomilalo se skoro 11.000 institucija koje dobijaju novac iz budžeta.

Obrazovali su i Savet za razvoj nedovoljno razvijenih područja, koji ima predsednika i šest članova, a finansiraće se iz budžeta.

Pre nekoliko nedelja doneta je odluka da ubuduće na platnom spisku države bude još jedna Vladina kancelarija, osma po redu - Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, mada se time već godinama bavi Jedinica za SRP.

Kada se ne bavi formiranjem novih tela, Vlada ”širi” birokratsku mrežu. Skoro na svakoj sednici Vlade, pod tačkom dnevnog reda ”kadrovska rešenja”, ministri ”popunjavaju” komisije, službe, upravne i nadzorne odbore, povećavaju broj pomoćnika i zamenika u raznim institucijama.

Spinovanje

Poslednjih dana spineri i još neki koji veruju u sposobnost tehnokratije kojoj bi oni da budu ime govore nam da će privatizacija Telekoma doneti više cene. Reč je o klasičnoj zameni teza, ali barem je to jedan od proizvoda koji bi mogli izvoziti do mile volje.

Prvo, ovaj scenario je moguć ukoliko se proda infrastruktura i broj licenci ostane nepromenjen. U tim okolnostima novi vlasnik neće imati nikakav podsticaj da barem u prvo vreme nudi išta povojnije cene, a moguće je i da se odluči za poskupljenje da bi otplatio troškove kupovine tržišta zajedno sa firmom. Politikanti bi imali više novca za trošenje u izbornoj godini, a račun bi se plaćao u narednim godinama.

Drugi i sličan scenario je da država ne proda i infrastrukturu, ali da broj licenci ostane nepromenjen, a odnosi sa novim vlasnikom postanu burazerski.

Kako se naša vlada gotovo uvek odluči za ono što je protivno interesima građana, a izvrsno za kratkoročno fliperisanje, vrlo je verovatno da će se puniti budžet umesto da će se izdati desetine licenci, a infrastrukturu ponuditi svima pod normalnim uslovima.

Međutim, ima tu jedna začkoljica koju svesno prenebregavaju naši spineri. Fiksna telefonija ima ozbiljnu konkurenciju u drugim vidovima komunikacija, pa je zidanje cena jednostavno idiotska strategija. Osim ako nam dragi vizionari koji žele po svaku cenu da izbegnu haos konkurencije i posledičnog blagostanja ne kriminalizuju nove vidove telekomunikacija.

PISA

Postoji jedna stvar koja je notorna, a to je da naši đaci, a bogami i studenti, dobijaju diplome bez da su imali prilike da nauče veštine i da rešavaju praktične probleme. Kako je život uglavnom sazdan od praktičnih stvari i veština, rezultati PISA testa nam govore da smo sve samo ne zemlja sa dobrim obrazovnim sistemom. Ustvari, razmišljajući o nesposbnosti naše dece da rešavaju prilično jednostavne, ali, avaj, praktične probleme sve više mi se čini da bi upravo njihove nastavnike trebalo testirati. Verujem da bi rezultati bili poražavajući, ali i da bi se došlo do uzroka. A još bi ubili i štajkački instinkt sistema koji gotovo 98% sredstava troši na plate.