Pages

10 September 2006

Branko Milanović i srpski Plan B za Kosovo

Evo opet našeg starog znanca Branka Milanovića na Tržišnom rešenju.

Oglasio se autorskim člankom u Politici, gde predlaže da ako Zapad da nezavisnost Kosovu srpski Plan B bude da se nastavi sa radikalnijim tržišnim reformama, ali da se istovremeno politički odbije ulazak u EU. Tako Srbija ne bi morala da u ime evropskih mantri o "gajenju dobrosusedskih ondosa" prizna nezavisnost Kosova (da bi s nekim gajio dobrosusedske odnose moraš naravno prvo da ga priznaš kao suseda).

Zanimljiva ideja, i ne mogu da kažem da sam ravnodušan prema njoj. Ipak, rekao bih da je to razuman predlog dat iz pogrešnih razloga. Moglo bi se zaista raspravljati da li je za Srbiju korisnije da ostane van EU - ali ne zbog Kosova. Tu je mnogo veći problem regulacija i politički protekcionizam Brisela koji bi Srbiji nametnuo velike troškove, i blokirao neku moguću radikalniju reformsku alternativu u budućnosti. S druge strane, pitanje ulaska u EU je možda lose-lose varijanta, pri čemu je gubitak tržišta zbog bivanja van EU veći od dobitka zbog bežanja od nametanja briselske superdržavne regulacije koja mnogo košta, a u Srbiji ionako nema šanse da se pojavi reformska ekipa koja bi bila liberalnija od onog što dozvoljavaju pravila EU (kao što je to recimo bio slučaj sa Estonijom). Kako god s tim stajala stvar, ne vidim da pitanje Kosova igra neku ulogu tu.

A kako god stvar stajala sa samim članstvom u EU, mislim da je velika iluzija ono što Milanović kao moguće političko rešenje nagoveštava, a to je spoljnopolitičko i bezbednosno vezivanje ne za Zapad i Evropu, već vanevropske (prevashodno azijske) faktore. To mi miriše malo na Miloševićeve saveze s Kinom, Belorusijom , Mijanmarom i tako dalje. Mislim da ne postoji nijedan razlog da Srbija ostane izvan NATO-a. Bilo kakvim "nacionalnim ciljevima" ove zemlje strateško vojno-političko partnerstvo sa SAD prevashodno, može da bude samo od koristi a nikad štete.

Jelica Rajačić-Čapaković ili kako se bilduje kapacitet srpske kvangokratije...

Evo dobrog primera kako najbolji principi socijalnog inženjeringa ponekad ne izađu na dobro. U slučaju birokratkinje Jelice Rajačić-Čapaković, donedavne pomoćnice pokrajinske ministarke za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, nijedna od svetih tajni dženderizacije (politički nekorektni zlobnici bi rekli feminizacije), decentralizacije i pluralizacije u javnom sektoru, nije profunkcionisala kako treba.

Elem, Jelica Rajačić-Čapaković je nedavno izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u projektu Izaberite žensku Vladu Srbije. Ispostavilo se sledeće: na deo ove virtuelne ženske Vlade pada mnogo veća senka nego što je to pristojno za jednu standardnu vladu u senci...O čemu je reč? Stvar je u tome da je ova multipla funkcionerka više radila na podizanju kapaciteta srpske kvangokratije, nego gorepomenutih svetih principa Nove Javne Uprave. Naime, novac iz vojvođanskog Fonda za razvoj neprofitnog sektora dodeljen je društvu "Marija Trandafil", u kome je pomoćnica ministarke istovremeno i predsednica Upravnog odbora. Kako su se stvari zahuktale, ova senovita ministarka je morala da da ostavku. Naravno, na mesto pomoćnice. Za žensku ministarku ćemo još videti, to valjda treba da odluči OEBS-ov ambasador Urstad.. Šteta, OEBS je tako dobro iz-budžetirao, iz-monitorisao i iz-evaluirao Projekat!

Šta smo naučili iz ove pokazne vežbe iz predmeta Podizanje kapaciteta srpske kvangokratije? Prvo, dženderizacija nije dovoljan filter za uvođenje vrline u Novu Javnu Upravu. Izgleda da za koruptivnost nije odgovoran isti gen koji određuje pol (a tek ako pređemo na rodnu dimenziju, postavka pada u vodu).

Dalje, decentralizacija je divan primer homonima među neologizmima. Jedni pod decentralizacijom podrazumevaju sledeće: "ako već državu ne možemo da ukinemo, hajde da je smanjimo tako da teži-beskonačnosti, tj. do nivoa na kome se najbolje može kontrolisati". Drugi misle da to znači isto što i regionalizacija ili etnizacija teritorije. Treći, pak, smatraju da decentralizovati upravu znači "spustiti novac poreskih obveznika tako da vam bude što zgodnije da ga ćapite" (nešto kao inverzna subsidijarnost..., kako je vidi biro-kvango-krata). Hm, čini mi se da naša pomoćnica ovako razume decentralizaciju.

Na kraju, pluralizacija u javnom sektoru jeste divna zamisao koja se pleše kao bal pod maskama: izvesnu uslugu koju je nekada davno u celini pružala Stara Javna Uprava (recimo, prašnjavo ministarstvo je propisivao, nadziralo, evaluiralo i sl.) sada treba da pruže različiti plesači. Fazon je samo da imaju različite maske: Fantom iz NVO-a, Domino iz FondaZa.. i tako dalje. I nije važno ko je iza maske. Važno je da su maske različite. E sada, desilo se da su upali neki partibrejkeri i poskidali maske plesačima. Skinuli jednu, kad ono, Jelica Rajačić-Čapaković. Skinuli drugu, opet Jelica Rajačić-Čapaković! Maler, a pokrajinski plesači su se baš uigrali...