Pre neki dan su uhapšeni bugarski državljani koji su pocepali zastavu Srbije. Njima se sudi za uvredu ugleda Republike Srbije. Mislim da nije sporno što su uhapšeni ali mislim da je bolje tužiti ih za uništavanje imovine. Da su kupili srpsku zastavu i onda je pocepali mislim da ih ne bi trebalo ni tužiti.
U Americi Vrhovni sud smatra da je uništavanje zastave praktikovanje slobode govora. Već neko vreme se vodi kampanja o novom amandmanu u američkom ustavu koji bi vladi dao pravo da sankcioniše uništavanje zastave. Za sada bezuspešno. Sloboda govora je važnija od povređenog nacionalnog ponosa.
U komentarima na ovu vest u Blicu je ostavljena i interesantna priča. Neko tvrdi da je uhapšen i pretučen u policiji jer je zakačio srpsku zastavu na svoje vozilo. Objašnjenje policije je da samo predsednik ima pravo da ima istaknutu srpsku zastavu na kolima. Ako je to tačno i to predstavlja ograničavanje slobode govora.
17 January 2008
Srednji glasač
Čuo sam ovih dana mnogo puta da se Tadić previše približio Tomi, a da se Toma previše približio Tadiću, pa sam hteo nešto da o tome kažem. Prvo, to je tačno. Drugo, to je toliko očekivano, da me čudi zašto toliko ljudi misli da je to čudno i da je loše.
Situacija je vrlo jasna. Pobedniku treba 50% glasova od onih koji izađu na izbore. Tadiću su potrebni svi oni koji su levo od srednjeg birača, a Nikoliću svi oni koji su desno. Ako Tadić ode levo, počne priče o odgovornosti i pomirenju, i o tome kako treba da se izvinjavamo svima u regionu za ono što smo "mi" uradili, svi će da ga tapšu po ramenu, da mu kažu kako je odgovoran, pametan i pošten, "pravi državnik", ali će da izgubi izbore. Ako Toma ode previše udesno, pa počne da gusla o Karlobagu, Virovitici i Ogulinu, njegovi će da budu oduševljeni, ali će po stoti put da izgubi izbore. Sasvim je očekivano da pričaju istu priču - onu koju srednji birač želi da čuje. Da li su oni dobro procenili šta on želi da čuje, to je drugo pitanje, ali verujem da oni to bolje znaju nego ja.
Drugo zapažanje je to da su predsednički kandidati međusobno mnogo sličniji nego njihove partije. Iako u onome što Tadić i Nikolić pričaju nema velike razlike, između onoga što pričaju Šutanovac ili Đelić sa jedne i Vučić i Todorović sa druge strane, postoji ogromna razlika. To je zato što partije učestvuju na parlamentarnim izborima, na kojima važi proporcionalni izborni sistem, pa njima ne treba taj srednji birač. Njega redovno uzima Koštunica i zato je uvek on king maker. I zato ima nekog smisla u Čedinoj paroli o "svim Koštuničinim kandidatima". To jeste tako. Ali, to nije tako zato što Tadić ili Nikolić žele da to bude tako, nego zato što to tako mora da bude, ako žele da pobede..
Kome onda taj srednji birač ne treba? Samo onome ko zna da nema nikakve šanse da pobedi. U suštini, Čeda, Velja, Mrka, Milanka i ostali treba ove izbore da iskoriste kako bi pokušali da privuku birače za naredne parlamentarne izbore; da pokušaju da profilišu svoje stranke nekako, nekom vrlo specifičnom pričom, a ne da podilaze srednjem biraču. Velja i Mrka to uglavnom nisu shvatili. I oni pričaju manje-više istu priču kao i Tadić i Nikolić, mada je Mrkino pominjanje branjenja Kosova svim sredstvima verovatno u funkciji distanciranja od Radikalske "meke" retorike i osvajanja nebranjenog "desnog krila".
Čeda je, sa druge strane, dobro shvatio ove izbore. On će, nesumnjivo, privući dosta glasova onih koji su razočarani Tadićevim podilaženjem srednjem biraču. Naravno, nema šanse da pobedi, ali je na vreme shvatio da to nije ni poenta, bar za sada.
Situacija je vrlo jasna. Pobedniku treba 50% glasova od onih koji izađu na izbore. Tadiću su potrebni svi oni koji su levo od srednjeg birača, a Nikoliću svi oni koji su desno. Ako Tadić ode levo, počne priče o odgovornosti i pomirenju, i o tome kako treba da se izvinjavamo svima u regionu za ono što smo "mi" uradili, svi će da ga tapšu po ramenu, da mu kažu kako je odgovoran, pametan i pošten, "pravi državnik", ali će da izgubi izbore. Ako Toma ode previše udesno, pa počne da gusla o Karlobagu, Virovitici i Ogulinu, njegovi će da budu oduševljeni, ali će po stoti put da izgubi izbore. Sasvim je očekivano da pričaju istu priču - onu koju srednji birač želi da čuje. Da li su oni dobro procenili šta on želi da čuje, to je drugo pitanje, ali verujem da oni to bolje znaju nego ja.
Drugo zapažanje je to da su predsednički kandidati međusobno mnogo sličniji nego njihove partije. Iako u onome što Tadić i Nikolić pričaju nema velike razlike, između onoga što pričaju Šutanovac ili Đelić sa jedne i Vučić i Todorović sa druge strane, postoji ogromna razlika. To je zato što partije učestvuju na parlamentarnim izborima, na kojima važi proporcionalni izborni sistem, pa njima ne treba taj srednji birač. Njega redovno uzima Koštunica i zato je uvek on king maker. I zato ima nekog smisla u Čedinoj paroli o "svim Koštuničinim kandidatima". To jeste tako. Ali, to nije tako zato što Tadić ili Nikolić žele da to bude tako, nego zato što to tako mora da bude, ako žele da pobede..
Kome onda taj srednji birač ne treba? Samo onome ko zna da nema nikakve šanse da pobedi. U suštini, Čeda, Velja, Mrka, Milanka i ostali treba ove izbore da iskoriste kako bi pokušali da privuku birače za naredne parlamentarne izbore; da pokušaju da profilišu svoje stranke nekako, nekom vrlo specifičnom pričom, a ne da podilaze srednjem biraču. Velja i Mrka to uglavnom nisu shvatili. I oni pričaju manje-više istu priču kao i Tadić i Nikolić, mada je Mrkino pominjanje branjenja Kosova svim sredstvima verovatno u funkciji distanciranja od Radikalske "meke" retorike i osvajanja nebranjenog "desnog krila".
Čeda je, sa druge strane, dobro shvatio ove izbore. On će, nesumnjivo, privući dosta glasova onih koji su razočarani Tadićevim podilaženjem srednjem biraču. Naravno, nema šanse da pobedi, ali je na vreme shvatio da to nije ni poenta, bar za sada.
Lepota progresa
Alexander Tabarrok, jedan od blogera sa Marginal Revolutiona, je za Forbes.com napisao zašto je optimista u pogledu budućnosti sveta.
Suština njegovog teksta je da ekonomski razvoj nerazvijenih zemalja, poput Indije i Kine, predstavlja veliki podstrek naučno-tehnološkom razvoju i na strani ponude i na strani tražnje. Na strani ponude, kako veći broj ljudi izlazi iz siromaštva, sve veći broj ljudi može da se bavi naukom. Sa druge strane, veći broj relativno bogatih ljudi podstiče i tražnju za proizvodima visoke tehnologije. Povećanje i ponude i tražnje će, po Alexu, rezultirati ubrzanim naučno-tehnološkim progresom i rešavanjem nekih od najozbiljnijih problema savremenog sveta, poput nalaženja leka za rak i slično.
Meni ova analiza ima smisla, mada imam određenih sumnji. U suštini, strah me je od toga da brzi ekonomski razvoj nedovoljno stabilnih država može da uruši sadašnji relativni mir u svetu. Čini mi se da ima previše problematičnih područja u svetu i nisam uopšte siguran da ne treba da nas plaši ekonomski razvoj nekih država. Na primer, za 20 godina Kina može da odluči da neće više da toleriše Tajvan; Indija može da odluči da neće da toleriše Pakistan; Rusija može da odluči da je raspad SSSR-a bio nelegitiman i nelegalan i da želi da se vrati na "istorijske granice" Turska - Iran - Afganistan; Iran može da odluči da više neće da toleriše Izrael.
Što se ekonomije i nauke tiče, tu sam optimista. Ali, što se politike tiče, baš i nisam. Jednopolaran i bipolaran svet mogu da budu veoma stabilni. Multipolaran svet je, čini mi se, inherentno nestabilan. A ekonomski razvoj vodi ka tome.
Suština njegovog teksta je da ekonomski razvoj nerazvijenih zemalja, poput Indije i Kine, predstavlja veliki podstrek naučno-tehnološkom razvoju i na strani ponude i na strani tražnje. Na strani ponude, kako veći broj ljudi izlazi iz siromaštva, sve veći broj ljudi može da se bavi naukom. Sa druge strane, veći broj relativno bogatih ljudi podstiče i tražnju za proizvodima visoke tehnologije. Povećanje i ponude i tražnje će, po Alexu, rezultirati ubrzanim naučno-tehnološkim progresom i rešavanjem nekih od najozbiljnijih problema savremenog sveta, poput nalaženja leka za rak i slično.
Meni ova analiza ima smisla, mada imam određenih sumnji. U suštini, strah me je od toga da brzi ekonomski razvoj nedovoljno stabilnih država može da uruši sadašnji relativni mir u svetu. Čini mi se da ima previše problematičnih područja u svetu i nisam uopšte siguran da ne treba da nas plaši ekonomski razvoj nekih država. Na primer, za 20 godina Kina može da odluči da neće više da toleriše Tajvan; Indija može da odluči da neće da toleriše Pakistan; Rusija može da odluči da je raspad SSSR-a bio nelegitiman i nelegalan i da želi da se vrati na "istorijske granice" Turska - Iran - Afganistan; Iran može da odluči da više neće da toleriše Izrael.
Što se ekonomije i nauke tiče, tu sam optimista. Ali, što se politike tiče, baš i nisam. Jednopolaran i bipolaran svet mogu da budu veoma stabilni. Multipolaran svet je, čini mi se, inherentno nestabilan. A ekonomski razvoj vodi ka tome.
Da mi je neko 1995. rekao...
Kristijan ima vebsajt.
Kažite šta hoćete, ali čovek ima personality, to je pokazao još od "Vidimo se u čitulji". Pogledajte samo prvu stranu sajta i kažite da ne delite simpatije. Tako su John Dillinger i Willie Sutton uspeli da od kriminalaca postanu heroji, jer ljudi valjda kada vide krupni državno sponzorisani kriminal imaju simpatija prema kriminalcima koji za mnogo manje pare rizikuju mnogo više. Tako da kada vidite Andriju Draškovića u VIP odeljku beogradskog aerodroma, normalno je da budete blagonakloniji prema Kristijanu. Posebno ako su iskreni kao on u svojoj ispovesti sa sajta, ili ako su inteligentni kao Sutton -- to je onaj koji, kada ga je novinar posle hapšenja pitao zašto pljačka banke, odgovorio: "Because that's where the money is!"
A i moram priznati da posebnih simpatija imam prema kriminalcima koji vole kamere više od para, i to toliko da sami sebi uskaču u stomak. Tako da gotovo izgleda da Kristijan i ne radi to zbog para, nego da ga vide novine. Prema legendi, Arkan bi u ranim radovima po Evropi posle pljačke banke skinuo kapuljaču da se nasmeje u kameru. Govorim o njegovim ranim radovima, ne o 1990-im u Srbiji. Sada je najzanimljiviji Zoran Rašković Serdar, koji je opljačkao Delta banku, a onda spektakularno pobegao iz CZ-a, ali nije izdržao da posle toga medijima ne pošalje pismo o svom bekstvu. I zato su ga ponovo uhapsili.
Eto, posle ove eulogije kriminalcima ni Morava me neće oprati.
Kažite šta hoćete, ali čovek ima personality, to je pokazao još od "Vidimo se u čitulji". Pogledajte samo prvu stranu sajta i kažite da ne delite simpatije. Tako su John Dillinger i Willie Sutton uspeli da od kriminalaca postanu heroji, jer ljudi valjda kada vide krupni državno sponzorisani kriminal imaju simpatija prema kriminalcima koji za mnogo manje pare rizikuju mnogo više. Tako da kada vidite Andriju Draškovića u VIP odeljku beogradskog aerodroma, normalno je da budete blagonakloniji prema Kristijanu. Posebno ako su iskreni kao on u svojoj ispovesti sa sajta, ili ako su inteligentni kao Sutton -- to je onaj koji, kada ga je novinar posle hapšenja pitao zašto pljačka banke, odgovorio: "Because that's where the money is!"
A i moram priznati da posebnih simpatija imam prema kriminalcima koji vole kamere više od para, i to toliko da sami sebi uskaču u stomak. Tako da gotovo izgleda da Kristijan i ne radi to zbog para, nego da ga vide novine. Prema legendi, Arkan bi u ranim radovima po Evropi posle pljačke banke skinuo kapuljaču da se nasmeje u kameru. Govorim o njegovim ranim radovima, ne o 1990-im u Srbiji. Sada je najzanimljiviji Zoran Rašković Serdar, koji je opljačkao Delta banku, a onda spektakularno pobegao iz CZ-a, ali nije izdržao da posle toga medijima ne pošalje pismo o svom bekstvu. I zato su ga ponovo uhapsili.
Eto, posle ove eulogije kriminalcima ni Morava me neće oprati.
Balkan Free Market Network
Od juče je sa radom počeo blog Balkan Free Market Network. Ideja je da na jednom mestu, na engleskom jeziku, bloguju ljudi iz regiona na razne teme, iz klasično liberalne perspektive.
Pored blogera iz Srbije, Bugarske i Slovenije, pokušaćemo da u narednim mesecima obezbedimo učešće blogera iz svih balkanskih zemalja.
Za početak, postavljeni su tekstovi Slaviše Tasića o proporcionalnom porezu na dohodak, Roka Spruka o regulisanju tržišta rada u Sloveniji, kao i tekst Denisa Bidera o "Fair Tax" inicijativi u SAD. Čini mi se da početak obećava.
Pored blogera iz Srbije, Bugarske i Slovenije, pokušaćemo da u narednim mesecima obezbedimo učešće blogera iz svih balkanskih zemalja.
Za početak, postavljeni su tekstovi Slaviše Tasića o proporcionalnom porezu na dohodak, Roka Spruka o regulisanju tržišta rada u Sloveniji, kao i tekst Denisa Bidera o "Fair Tax" inicijativi u SAD. Čini mi se da početak obećava.
Subscribe to:
Posts (Atom)