Belfast, Edinburg i Muzeji

Skoro sam bio u Belfastu i iznenadio sam se da i dalje postoji zid koji fizički deli grad na protestanski i katolički deo. Mir je sklopljen 1999. kada je između ostalog Republika Irska morala da izmeni svoj ustav po kojem je celo ostrvo smatrano irskom državnom teritorijom. Integracija je i dalje "work in progress" i koliko se meni čini to pitanje će čekati buduće generacije ako i tada bude rešeno jer su škole uglavnom i dalje neintegrisane.

    Zid u Belfastu


Referendum za nezavisnost Škotske je iznenađujuće neprisutna tema u engleskim medijima. Englezi su u suštini generalno nezainteresovani i u šali često kažu neka se spremi i Vels. U Škotskoj sa druge strane situacija obrnuta mada opcija za nezavisnost za sada nema većinu. Edinburg je inače jako interesantan grad, pejzaži, arhitektura i trava poput persijskog tepiha su fascinantni. Na mene je najveći utisak ipak ostavio muzej viskija. U suštini u Velikoj Britaniji sam bio u nekoliko privatnih i uspešnih muzeja (Madame Tussauds, Ripley's, Titanic u Belfastu) pa me zanima da li je i u Srbiji moguće napraviti profitabilan muzej? Možda muzej komunizma ili rakije.

    Grob Adama Smita u Edinburgu

Konačno

Toliko godina se već pitam šta je problem našeg radnog zakonodavstva i konačno su mi otvorene oči. Uzrok svih problema je što ugovorci nemaju status zaposlenog i ne mogu da ostvare sindikalna prava. Ako će nam ovakva ekspertiza koja ne vidi ružičastog slona u dnevnoj sobi rešavati problem defektnosti tržišta rada, onda je moja preporuka da poslodavci isključivo zapošljavaju na crno.

Panciri

Prošle nedelje je poginuo policajac Miroslav Stamenković pokušavajući da spreči pljačku zlatare u Vlasotincu. Navodno, da je imao pancir, danas bi bio živ. Predstavnik sindikata policije, vezano za slabu opremljenost domaćih policajaca, za Politiku kaže:

Kao i uvek, nadležni kao razlog tome navode nedostatak finansija i ekonomsku recesiju koja pogađa policiju.

Na sledećem grafikonu su prikazana tri podatka: (1) ukupni izdaci za materijal, mašine i opremu u MUP-u, predviđeni rebalansom budžeta za 2012. godinu, (2) ukupan budžet MUP-a i (3) ukupna javna potrošnja (sve u milijardama dinara).

Hoću da kažem da izjava - "Nema para!" prosto nije tačna. Para ima, ali je, u postupku utvrđivanja prioriteta za trošenje državnih para, bezbednost policajaca na veoma niskom nivou. Što reče na Twitteru pre neki dan @mileusna, "Država ima para za hotel na Staroj planini, ali ne i za pancire? Šta je primarna funkcija države, hotelijerstvo ili bezbednost građana?"

Sa druge strane, iako je za sve to lako kriviti političare, mislim da krivica nije samo na njima. Jer, kada bi političari sutra doneli odluku da se MUP-u dodeli dodatnih 10 milijardi, sindikat MUP-a bi, siguran sam, tražio da se svih 10 milijardi podeli na plate (koje, uz druge troškove vezane za zaposlene, danas čine oko 85% ukupnih uizdataka MUP-a).

Ovo ne govorim potpuno napamet. Pre nešto više od godinu dana, tadašnja vlada je donela odluku da svi pripadnici MUP-a dobijaju dodatnih 10.000 dinara mesečno, što godišnje košta budžet oko 6,5 milijardi (po proceni Fiskalnog saveta). Sindikat je tada mogao da traži da se deo tih para usmeri u bezbednost policajaca ali, koliko ja znam, nije.