Strategija za smanjenje siromaštva

Zanimljivo je videti kakvi se sve projekti finansiraju u okviru Strategije za smanjenje siromaštva (SSS). Na stranici koja nosi naslov Pregled raspoloživih finansijskih sredstava videćete za šta sve možete konkurisati ako ste se uputili u pohod protiv siromaštva. Recimo, prijavite se za "unapredjenje proizvodnje domaćih celovečernjih igranih filmova" ili za "podršku razvoju socijalne demokratije" ili za "inovativnu umetnost"...

Nažalost, ako ste samo naivni poreski obveznik a ne vrli krstaš, ne nadajte se da se u tom Pregledu nalaze neke cifre, dinari, projekcije budžeta, finansijski izveštaji i slična ekonomska ezoterija. Ako ste holandski, švajcarski, kanadski... poreski darodavac za srpsku bitku protiv jednog od čuvenih pet Beveridžovih zala - Nemaštine, vidite koga ćete pitati za svoju investiciju. Mene zanima koliko srpskog poreskog novca ide pod poglavlje Domaći izvori finansiranja. Ni to nećete saznati. Vidi se samo da neka ministarstva finansiraju nešto, povremeno se oslanjajući na državne ustanove (Fond za socijalne inovacije) namenjene distribuciji nekog novca, za neke projekte.

U izveštaju o implementaciji SSS na istom sajtu, videćete zanimljiv prikaz potrošenog novca, recimo za 2005. godinu. Na primer, za obrazovanje kao sredstvo u borbi protiv siromaštva izdvojeno je iz budžeta otprilike onoliko koliko iznosi ukupni budžet za obrazovanje. Kako se to može tumačiti? Ako je suditi po ponuđenim projektima koje smo gore pomenuli, stvar liči na tzv. gender mainstreaming. Dakle, kao što ovaj proces podrazumeva da morate uneti dimenziju polnosti/rodnosti u svaki zakon, strategiju, plan akcije itd, tako valjda ovakva budžetska konstrukcija znači da je poverty mainstreaming postao varijabla kroz koju sve mora da se meri. Eto, tako je moguće da sve ima veze sa siromaštvom: program za usavršavanje mlađeg univerzitetskog kadra; razmena mladih lidera između S(CG) i SAD; jačanje partnerstva između građana Kanade i Srbije; Nadrealizam u svom i našem vremenu - Beogradska i Pariska grupa (Društvo za kulturnu saradnju Srbija - Francuska)...

Ned Lamont

Ned Lamont je nova zvezda na američkoj političkoj sceni. Na preliminiranim test-izborima u okviru Demokratske stranke pobedio je favorizovanog Senatora Joea Liebermana, nekadašnjeg kandidata za podpresednika USA. Glavna priča Neda Lamonta je povlačenje iz Iraka i protivljenje opštem i neusmerenom ratu protiv terorizma. Liebarman je jedan od Demokrata koji podržava rat u Iraku.

Konzervativni Washington Times je ovo nazvao pobedom Demokrata-Talibana. Liebarman je rekao da je to ustvari pobeda istih onih koji su pokušali teroristički napad na avione koji su poletali iz Londona. Na pro-republikanskom Fox Newsu komentator je rekao da je anti-američko krilo Demokrata u usponu.

Chris Preble sa Cato Instiuta piše da o teroristima sa aerodroma u Londonu ne znamo mnogo, ali znamo da su britanski državljani pakistanskog porekla. Osama bin-Laden, Ajman al-Zavahiri i lider Talibana Mula Omar su na slobodi. Zašto se onda Amerikanci koji postave pitanje kako 300 milijardi dolara potrošenih na rat u Iraku tačno doprinosi borbi protiv terorizma proglašavaju anti-američkom strujom i podržavaocima terorizma? Da ne kažem izdajnicima, petokolonašima, pod okriljem noći itd...