Pages

20 December 2014

Rusija i nafta, dodatak

Mnogo mastila je prosuto prethodnih dana, i u "zemlji i u inostranstvu", o tome kako je pad cena nafte bio glavni ili jedini razlog skorašnjeg kraha rublje i ostalih ekonomskih problema Rusije. Među srpskim analitičarima i "analitičarima", to je nadopunjeno i obaveznom srskom zabavom u vidu teorija zavere ko je "oborio" cenu nafte da bi uništio Rusiju tj "gurnuo je u bankrot": Amerikanci, Saudijci, zajedno Amerikanci i Saudijci itd. No, zajedički imenitelj svih tih teorija je da ruski ekonomski kolaps predstavlja posledicu niske cene nafte, kako god da je do nje došlo, tj ko god da ju je "izazvao".

Ovo je u najboljem slučaju delimično tačno, a u pogledu ruskog "crnog ponedeljka" 15 decembra, kad je rublja za dan pala 30% u odnosu na dolar, direktno pogrešno. Mesecima unazad rublja zaista pada kontinuirano sa cenom nafte (iako je pad bio proporcionalno mnogo veći nego 2008). Međutim, 15 decembra  cena nafte je mirovala, ali je rublja pala 30%. Osnovni razlog za najnoviji kolaps rublje, i sve što uz to ide, su zapadne sankcije. Evo zašto.

12 decembra, u petak, ruska vlada je praktično izvršila bailout Rosnefta, najveće ruske naftne kompanije pod upravom Igora Sećina, jednog od Putinovih najbližih drugara. Rosneft se nalazi na listi firmi pod zapadnim sankcijama kojima mu je pristup zapadnim finansijskim tržištima praktično odsečen: to znači da Rosneft ne može da se zadužuje gotovo uopšte (osim vrlo kratkoročno) kod zapadnih finansijera, banaka i drugih finansijskih ustanova. To dalje znači da ima ogomnih teškoća da prevali ("roll-over") dugove novim zajmovima, što je uobičajena praksa. Zato je već u oktobru zatražio bailout od ruske vlade i pre neki dan taj bailout je izvršen, doduše na jedan vrlo "neortodoksan" način. Rosneft je prvo izdao korporativne obveznice u vrednosti od 11 milijardi dolara (ogormna suma, oko 70% svih korporativnih obveznica izdatih u Rusiji prošle godine) sa ponuđenom stopom prinosa za 1.5 pp nižom od prinosa državnih obveznica. Ovo vam može delovati sumanuto jer ko bi normalan kupio kopejku Rosneftovog duga kad zna da je kompanija u čabru i pod zapadnom finansijskom blokadom: ako išta, tražio bi dramatično višu kamatnu stopu nego za državni dug.

Ali, naravno, nije sumanuto, pošto"kupac" Rosneftovih obveznica nije bio nikakav privatni investitor koji se racionalno ponaša nego ruski poreski obveznik. Na dan 12 decembra, ruska centralna banka je dozvolila Rosneftu da iskoristi svoje bezvredne obveznice kao kolateral za nove zajmove od ruskih državnih banaka, da bi došao do para da vrati svoj spoljni spoljni dug (Rosenft je ekstremno zadužen na Zapadu, samo prošle godine oko 40 milijardi, a preko 10 milijardi tog duga dospeva na otplatu pre kraja ove godine). Prevedeno na jednostavniji jezik to znači da će država štampati 11 milijardi dolara u rubljama i dati ih preko bankarskog sistema po drugarskim kamatnim stopama Rosneftu, koji će onda iskoristiti te rublje da kupi dolare da bi vratio dug zapadnim bankama. A to će da izvrši dodatni pritisak na kurs rublje. Videvši šta se sprema, tržišni akteri su zaključili da je vreme da se otarase viška rublji, pošto će im u bliskoj budućnosti vrednost ionako dodatno opasti. I otuda panika i rasprodaja rublje i kupovina deviza početkom prošle nedelje. Ne zbog cene nafte koja se praktično nije ni mrdnula.