Pages

19 November 2009

Za ovo nije bilo strategije

Odličan tekst Branka Milanovića o proglašenju Beograda za najbolje mesto za provod. Ključna rečenica je:

I upravo danas možemo da osetimo kako će se komparativne prednosti Srbije ispoljiti u onim oblastima o kojima uopšte ne mislimo, i gde ih nijedna strategija razvoja neće videti.

Hrišćanstvo i ekonomija


Pošto se ovih dana mnogo govori o SPC, ovde Vladimir Gligorov analizira vezu između religije i ekonomije. U suštini pravi dobru poentu, da crkva nije ni neophodan ni dovoljan uslov moralnog ponašanja koje vodi opštem napretku. Takođe, pre neki dan sam naišao na ovaj grafik iznad i dosta razmišljao o njemu. Grafik je s namerom komičan, ali kao i sve ostalo komičan je zato što u njemu vidimo zrno istine. Na kraju krajeva to je ono čemu nas školska istorija uči. Hrišćanstvo je dugi niz vekova sputavalo razvoj nauke i tehnologije i opšteg napretka; pre hrišćanstva Grci i Rimljani su bili na dobrom putu razvoja nauke, ali je to naprasno prestalo, da bi se progres nastavio tek posle nekoliko vekova mračnog doba.

To nije skroz pogrešna hipoteza, ali evo šta izostavlja. Arapski svet i Kina su u srednjem veku bili tehnološki i naučno napredniji od evropske civilizacije. Ali onda se, očigledno, dogodilo nešto što je drastično promenilo tok istorije i preokrenulo zapadnu Evropu u apsolutnog lidera u političkom, ekonomskom i naučnom smisu. Do današnjeg dana gotovo celokupni progres ostvaren bilo gde u svetu može se pripisati ovom skoku zapadne civilizacije. Dalekoistočne zemlje su počele da rastu tek kada su počele da se integrišu u zapadni sistem i ugledaju na njega, prihvatile već gotove naučne i tehnološke rezultate i prepisale zapadne političke i pravne sisteme (mislim posebno na period od kraja 19. veka do posle II sv. rata). Sada funkcionišu odlično, ali to je istorijski dosta novi fenomen.

Šta je to što je Evropu negde u srednjem veku preokrenulo u lidera civilizacije? Tu dolazi uloga religije i jedan, možda i sasvim slučajan događaj koji nema direktne veze sa suštinom hrišćanstva i koji je sigurno pomognut ostalim slučajnim geografskim i istorijskim faktorima. Centralni događaj je Papska revolucija u 12. veku koja je uspostavila novi politički sistem iz kojeg se izrodio novi pravni sistem. U ostatku sveta, svetovni i religiozni vođa je bilo jedna te ista stvar, apsolutni vladar koji legitimitet dobija direktno od Boga, koji je iznad svetovnog zakona i čijoj neograničenoj vlasti se ne suprotstavlja. Isto je važilo i u zapadnoj Evropi, sve dok papa Grgur VII nije krajem 11. veka sa Svetim Rimskom Carstvom krenuo u borbu oko postavljenja biskupa. Posle nekoliko decenija sukoba i ratova, papa je uspeo da uspostavi autoritet i da situaciju okrene naglavačke. Ne samo da se vladari nisu više mešali u postavljanje sveštenika, nego je Papa, obrnuto, dobio autoritet da imenuje vladare. Vladar nije više bio dat od Boga nego je morao da traži autoritet od njegovog izaslanika na zemlji. Autoritet svetovnih vladara bio je zauvek narušen i njihova volja postala ograničena nekim višim pravom. I osim narasle svesti o višem, prirodnom, od boga datom pravu, regularno kanonsko pravo je i bukvalno tretiralo vladara jednako kao i ostale građane.

To je događaj koji razlikuje zapadnu Evropu od ostatka sveta. Što se više udaljavate od zapadne Evrope, manje je to slučaj. U Rusiji je, i sa pravoslavnim patrijarhom, car sve vreme bio smatran za polubožanstvo, a onda se ta aura prenela na političke lidere sve do danas. U islamskom svetu religija i do današnjeg dana nije odvojena od države.

Da se sada vratimo na grafik, šta bi bilo bez zapadnog hrišćanstva? Da li bi kriva progresa nastavila da raste posle Grka i Rimljana? Sudeći po ostatku sveta, ne. Ostatak sveta je bio na manje ili više istom nivou političkog, ekonomskog i naučnog razvoja već dve hiljade godina, sve do upliva zapadnog uticaja. Da nije bilo zapadne Evrope i Papske revolucije u njoj, kako znamo da mi danas ne bi bili na nivou 13. veka? Nauka i tehnologija su direktni, ali političke i pravne institucije su krajnji, konačni uzrok ekonomskog razvoja.

Ako vas ova tema interesuje, autor teorije je pokojni harvardski profesor Harold Berman, u knjizi Pravo i revolucija. Priznato je da je Reformacija u 16. veku igrala ulogu u daljem razvoju ograničene vlade i individualizma, ali Papska revolucija je istovremeno ubedljivija teorija -- jer su zapadno pravo, slobodni gradovi i trgovina i nauka u njima, počeli da se razvijaju odmah posle nje -- i za razliku od Reformacije neobjašnjivo zanemarena. Berman je prvi koji je skrenuo pažnju na to.

Skadarlija i splavovi

Ako već ne možemo da se rangiramo na vrhu Heritageove liste ekonomskih sloboda utešna nagrada stiže iz Lonley Planeta. Beograd je po njima najbolje "neotkriveno" mesto za provod.