Pages

29 August 2009

Naše javne finansije

Ovako će otprilike izgledati naše javne finansije na kraju godine (u mlrd din), ako se ništa ne uradi. Radi se o konsolidovanoj javnoj potrošnji, ne samo o republičkom budžetu.



Ako se nešto uradi, slika će biti manje-više ista. Problem je što je najveći deo godine već prošao i malo ima mera koje mogu da daju neki značajan rezultat za tri meseca. Zato će MMF i pristati na deficit od 4,5% ove godine - jednostavno, nema se šta uraditi u narednih par meseci. Preostalih 0,6% koje je nužno ove godine "zatvoriti" nije problem - budžet se uvek manje izvrši na strani rashoda nego što je planirano, posebno kapitalni deo.

Ali, složenije pitanje je - šta se realno može uraditi pa da sledeće godine deficit bude znatno manji. Razočaravajući odgovor, ali nažalost uglavnom tačan je - skoro ništa.

Pogledajte najveće kategorije - penzije, plate, robu i usluge. Kod penzija smanjenje nominalnih penzija praktično ne dolazi u obzir, a svaka parametarska reforma bi dala neke rezultate tek za nekoliko godina. Ozbiljna reforma ka privatnom penzijskom osiguranju tek nema nikakve efekte na budžet sledeće godine.

Kod plata takođe - ako 1. januara otpustite 50% državnih službenika efekat na deficit će vrlo verovatno biti čak i negativan - dok isplatite otpremnine (čak i one minimalne, po Zakonu o radu) i ako pretpostavite da će dobar deo otpuštenih otići u penziju. Što se robe i usluga tiče, kategorija RZZO se odnosi na lekove, gde je teško ostvariti značajne uštede, a ostalo je na republičkom i lokalnom nivou smanjeno za 1/4 ove godine u odnosu na 2008. Čak i nominalno zamrzavanje u 2010. je problem, zbog inflacije - ako državni organi ne plaćaju komunalije i robu koju kupe na vreme, ni to ne valja.

Ostali transferi, takođe velika kategorija, su uglavnom raznorazni socijalni programi, koje je teško zamrznuti, a kamoli nominalno smanjiti (recimo, subvencije lokalnih samouprava komunalnim preduzećima). Ostaju subvencije, gde su poljoprivredne subvencije oko 16 mlrd, subvencije železnici 10-ak, št je takođe teško nominalno smanjiti, zahtevalo bi izmene mnogo zakona, a da ne govorim koliki bi politički otpor takvim merama bio.

E sad, poenta ovog posta uopšte nije da je sve ok i da se ništa ne može uraditi, već da je samo gledanje efekata na sledeći budžet potpuno pogrešan pristup. Ako gledaš samo efekat na sledeći budžet, nikada ništa nećeš uraditi.