Ukinuše nam vize. Šta sad? Evo, daću vam relativno jeftinu ideju, makar onima koji imaju auto koji je u iole dobrom stanju.
Ako ste spremni da spavate u kolima, možete da obiđete veliki deo Evrope za 20-ak dana i za par stotina evra. Ja sam to uradio 2002. godine sa tadašnjom devojkom (sadašnjom suprugom).
Beograd - Budimpešta - Beč - Salcburg - Minhen - Nirnberg - Keln - Amsterdam - Brisel - Pariz - Marsej - Rim - Firenca - Venecija, za, da ne lažem, ne sećam se baš, ali ne više od 800 maraka. Praktično jedini troškovi su bili gorivo, drumarina, piće i delom hrana, pošto smo nešto poneli i od kuće. Onda smo 2004. to ponovili, ali smo iz Pariza otišli u Madrid, pa u Barselonu, a i uz put smo stajali u mestima koja nismo obišli prošli put, recimo Strazbur.
Poenta je da smo skoro sve noći spavali u kolima. Evropski autoputevi imaju ogromne benzinske pumpe, gde možeš slobodno da se parkiraš, a za 1 evro možeš i da se ujutru istuširaš. Jeste naporno, naravno, ali vredi. U roku od 3 nedelje se kupaš u Sheveningenu, San Sebastianu i Saint Tropezu, usput obiđeš pola Evrope, za par stotina evra!
Savet je pre svega upućen onima u ranim 20-im godinama - nemojte da ste konformisti, ima vremena za to. Nemojte da vas pomisao na spavanje u kolima i jedenje iz konzervi spreči da nešto vidite. Ne vredi da čekate da zaradite pare, da "putujete ko ljudi". Moj dobar drug i dalje čeka da "putuje ko čovek" i još nije nigde otišao. Takođe, doći će kasnije porodica, nećete imati prilike da tako nešto uradite. Možete to da shvatite i kao "izvidnicu". Obiđite 20 gradova u 20 dana, kako bi ste jednog dana mogli bolje da odlučite gde ćete da idete na malo duže. U svakom slučaju, čini mi se da je mnogo pametnije ovako potrošiti pare nego na 2 nedelje u Grčkoj, ili Crnoj Gori.
01 December 2009
Leges sine moribus vanae
Rečenica iz naslova je moto mog bivšeg univerziteta, a otprilike znači "Zakon bez morala je beskoristan".
Klasičan primer takve zakonske odredbe je nebuloza da ne smeš da piješ alkohol u okolini stadiona kada se odigrava utakmica "povećanog rizika". Tadić je danas na saslušanju rekao ono što bi rekao manje-više svaki građanin Srbije "Nisam znao da je konzumiranje alkohola, makar samo u vidu nazdravljanja, zabranjeno".
Naravno, neznanje ne može da bude izgovor. Ali, vraćam se na izreku - kakav tačno moralni princip stoji iza ovakve zakonske odredbe, kada ni predsednik države nije znao (niti je verovatno mogao i da nasluti) da je (po članu 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama) zabranjena:
...prodaja i konzumiranje alkoholnih pića u sportskom objektu i na udaljenosti do 1 kilometra od njega u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, a u ostalim mestima do 300 metara, za vreme održavanja sportske priredbe i tri časa pre i posle njenog završetka.
Znači, baš tako piše - bez ikakvih ograda da se, na primer, odnosi samo na one koji su već pijani, ili barem da se odnosi samo na one koji idu na utakmicu ili se sa nje vraćaju. Ne, nego je zabranjeno svima da konzumiraju alkohol, pa makar nemali nameru da uopšte idu na utakmicu.
Ali, verovatno najveća nebuloza je kazna - zatvor do 60 dana. Da, bukvalno tako piše u članu 23 Zakona:
"Kaznom do 60 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako..." pa je Izmenama i dopunama dodata tačka 7a) koja kaže "konzumira alkoholno piće suprotno zabrani".
Da se bavimo hipotetičkim slučajem. Povede deda unuka u park. Dete sedi na ljuljašci, deda vadi sok od jabuke za unuka i limenku piva za sebe iz torbe i počinje da pije, ne znajući da se na 800 metara odatle odigrava "sportska priredba povećanog rizika". Pored parka prolazi policija, vide dedu, pa mu preti robija. Zašto? Da li iko misli da će ijedan sudija za prekršaje zaista da u takvoj situaciji nekoga osudi? Ako ne, zašto onda to stoji u zakonu?
Klasičan primer takve zakonske odredbe je nebuloza da ne smeš da piješ alkohol u okolini stadiona kada se odigrava utakmica "povećanog rizika". Tadić je danas na saslušanju rekao ono što bi rekao manje-više svaki građanin Srbije "Nisam znao da je konzumiranje alkohola, makar samo u vidu nazdravljanja, zabranjeno".
Naravno, neznanje ne može da bude izgovor. Ali, vraćam se na izreku - kakav tačno moralni princip stoji iza ovakve zakonske odredbe, kada ni predsednik države nije znao (niti je verovatno mogao i da nasluti) da je (po članu 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama) zabranjena:
...prodaja i konzumiranje alkoholnih pića u sportskom objektu i na udaljenosti do 1 kilometra od njega u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, a u ostalim mestima do 300 metara, za vreme održavanja sportske priredbe i tri časa pre i posle njenog završetka.
Znači, baš tako piše - bez ikakvih ograda da se, na primer, odnosi samo na one koji su već pijani, ili barem da se odnosi samo na one koji idu na utakmicu ili se sa nje vraćaju. Ne, nego je zabranjeno svima da konzumiraju alkohol, pa makar nemali nameru da uopšte idu na utakmicu.
Ali, verovatno najveća nebuloza je kazna - zatvor do 60 dana. Da, bukvalno tako piše u članu 23 Zakona:
"Kaznom do 60 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako..." pa je Izmenama i dopunama dodata tačka 7a) koja kaže "konzumira alkoholno piće suprotno zabrani".
Da se bavimo hipotetičkim slučajem. Povede deda unuka u park. Dete sedi na ljuljašci, deda vadi sok od jabuke za unuka i limenku piva za sebe iz torbe i počinje da pije, ne znajući da se na 800 metara odatle odigrava "sportska priredba povećanog rizika". Pored parka prolazi policija, vide dedu, pa mu preti robija. Zašto? Da li iko misli da će ijedan sudija za prekršaje zaista da u takvoj situaciji nekoga osudi? Ako ne, zašto onda to stoji u zakonu?
Ekspertska vlada
Subscribe to:
Posts (Atom)