Pages

20 January 2010

Snaga produktivnosti

Počeo sam ponovo da čitam knjigu "The Power of Productivity", koju je napisao Vilijam Luis, osnivač Mekinzi global instituta. Knjiga predstavlja prikaz brojnih studija koje je institut radio, a koje su se bavile konkretnim privrednim granama u nekoliko razvijenih zemalja.

Za sada, evo nekih zaključaka knjige, a koje je autor stavio u uvod.

1. Razlika u intenzitetu konkurencije na različitim tržištima je mnogo značajnija od opremljenosti države radom i kapitalom. Politike kojima se utiče na konkurenciju su važne makar koliko i makroekonomska politika.

2. Faktor koji je najčešće zanemaren u analizama, a izuzetno bitan, je da su stvoreni uslovi za ravnopravnu tržišnu utakmicu (level playing field).

3. Obrazovanost radne snage nije toliko važna. Većina radnika može da se na samom radnom mestu obuči da obavlja posao veoma dobro.

4. Umesto da država vodi socijalnu politiku kroz ekonomsku politiku (carine, jeftini krediti maloj privredi, visoke minimalne plate, otežano otpuštanje radnika), najbolje je da se to radi kroz poresku politiku.

5. Velika vlada znači visoke poreze. Visoki porezi znače sivu ekonomiju, koja znači nelojalnu konkurenciju legalnim firmama.

6. Elite nisu rešenje. Elite su upravo najčešće i krive za licenciranje svega i svačega, kontrolisanje tokova robe i kapitala, skupe socijalne programe i podržavaju državno vlasništvo nad firmama. Najčešće zato što sama elita ima najviše koristi od takvog sistema.

7. Direktne investicije stranih kompanija su mnogo bolji način da se podigne produktivnost, nego da se država zadužuje u inostranstvu i ulaže u domaću privredu.

8. Potrošnja je bitnija od proizvodnje. Proizvodnja ima smisla samo kada neko želi da kupi proizvod. Samo potrošači svesni svojih interesa mogu da se izbore sa dominacijom proizvođačkih interesa.

Međutim, knjiga nije zanimljiva zbog ovih zaključaka. Zanimljiva je zato što je svaki od ovih zaključaka izveden iz raznih studija slučajeva, kojih u knjizi ima veoma mnogo. Verovatno ću blogovati narednih dana o tome, kako budem čitao knjigu.

Na primer, da li ste znali da je japanska prehrambena industrija čak 65% manje produktivna od američke, a da u isto vreme zapošljava isto ljudi koliko automobilska, elektro, mašinska i metaloprerađivačka zajedno? Zato je američka industrija bila produktivnija od japanske i pored toga što su Japanci bili produktivniji za 20% u proizvodnji automobila i čak 50% u proizvodnji čelika (sredinom devedesetih, kada je studija rađena). Jednostavno, prehrambena industrija je i po vrednosti proizvodnje i po broju zaposlenih mnogo bitnija od bilo koje druge industrije. Slično važi i za maloprodaju.

Mali oglas

Dana Popović sa beogradskog Ekonomskog fakulteta traži demonstratora za predmet Međunarodna ekonomija za 15 nedelja, od februara do maja 2010. godine.

Uslovi su da ima završen ekonomski fakultet, da zna ekonomiju i da ume da je obrazloži. Javite se direktno njoj ili ako nemate kontakt nama.

Heritage indeks 2010.

Novi indeks ekonomskih sloboda.

Kako?

Evo Nebojša Katić je dobar primer -- na NSPM je njegov podugačak tekst sa kapitalnim naslovom: "Neoliberalni koreni svetske ekonomske krize". Taman sam pomislio da će sada objasniti, tačno ili pogrešno, ali nekako objasniti kako je to neoliberalizam ili neregulisano tržište dovelo do krize. Gde je taj mehanizam, koja tačno deregulacija je dovela do koje posledice, ili koja je to regulacija manjkala u SAD a postojala na drugim mestima, ili bilo kakav drugi uzročno-posledični mehanizam nastanka krize gde je tržišna sloboda uzrok, a kriza posledica.

Toga, naravno, nema ni u najavi. Sve se svodi na definisanje neoliberalizma. Saznajemo da je neoliberalizam loš i da je nesumnjivo, kao i uvek, on doveo do krize. Ali ne saznajemo kako. I ovde se ne govori o Katiću nego o pravilu, jer tekstovi priznatijih stranih autora o tome nisu ništa različiti. Ja još nisam video nijedno objašnjenje nastanka krize koje pokazuje kako tačno je tržište bilo uzrok. Svi tekstovi ovog tipa svedu se na obične, i nekim čudom uglavnom retorički briljantne, antiliberane deklaracije.