Od koga nas štiti Komisija za zaštitu konkurencije?

Jedini pravi monopol je onaj koji garantuje država, kao što je opština Zrenjanin prošle godine pokušala da garantuje SBB-u ekskluzivno pravo na kablovsku. Ali ako ima slobodnog ulaska drugih firmi u posao, kako onda zabraniti bilo kome da radi sa svojim cenama šta hoće? Do pre nekoliko godina niko nije imao kablovsku, a sada je kablovska televizija odjednom postala ljudsko pravo i država mora da se brine da je neko ne naplati preskupo. A zaboravlja se da kad ne bi bilo borbe za profitom, kablovska kao prvo ne bi ni postojala.

Ali to je priča od prošle godine. Tada je SBB bio na udaru zbog povećanja cena, a sada je na udaru zbog promotivne kampanje, odnosno smanjenja cena! Komisija za zaštitu konkurencije zabranjuje SBB-u da potrošačima nudi promotivne cene. Ako se ovako nastavi velika je šansa da građani Srbije shvate da antimonopolska politika najviše šteti njima.

Antimonopolska politika je a) štetna jer plaši investotore i obeshrabruje potencijalna ulaganja, b) nelegitimna jer nema osnova zabraniti privatnim firmama da prodaju po kojoj ceni hoće. A na vrh svega toga treba dodati ljudski faktor. Kada se načelno govori o državnim komisijama koje nešto treba da regulišu, kao da se podrazumeva da u njima sedi Patrijarh Pavle. A u realnosti je drugačije. Recimo predesdnik srpske Komisije je do pre dve godine bio dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Kupujmo domaće i sl.

Juče je na berzi prodat Putnik. Prvo su u procesu za preuzimanje učestvovale dve firme. Firma koja je na početku ponudila manje novca je ipak kupila Putnik kasnije jer je država odlučila da iznenada proda svoje akcije na berzi. U Glasu kažu da je na ovaj način izigran kupac iz Rusije u korist kupaca iz Srbije.

Ako je to tačno, izgleda da naša vlada stvarno smatra da je ruski kapital nepoželjan u Srbiji ali takodje ne želi da dokazuje da se radi o prljavom novcu već ih indirektno sprečava da kupuju preduzeća. Nažalost cena nije jedini faktor kojim se rukovodi u privatizaciji. Kao mali akcionar Putnika rado ću prodati svoje akcije ruskim "tajkunima" ukoliko ponude višu cenu za preostale akcije.

Zahvalna Patrijaršija

Ne bih da se mešam ali i Crnogorci mogu da nadju duhovni mir u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kaže predsednik Tadić u Blicu. On kao da se nameračio na glasače DSS-a i radikala. Prvo Kosovo pa sada SPC. Šta je sledeće? Ne znam koliko je to pametno ali neka mu je sa srećom.

Meni se čini da vernici u Crnoj Gori mogu da se nadaju boljoj usluzi zbog formiranja tržišta religije i konkurentnosti dve crkve. Možda će početi da otvaraju besplatne vrtiće, frizerske salone, agencije za pronalaženje partnera ili preregistraciju vozila u cilju privlačenja većeg broja vernika. Danas je u svakom slučaju bolje biti vernik u Crnoj Gori nego u Srbiji.

Prognoze

Zanimljiv tekst koji daje predviđanja iz 1900. godine kako će svet izgledati 2000. (za ljubitelje starih tekstova, skenirani original je ovde).

Veoma me je iznenadilo to koliko je stvari tačno predvidjeno - avioni, televizori, kolor fotografija, sveprisutni automobili, razvoj telekomunikacija, frižideri, daljinsko grejanje, klima uređaji i slično. U detaljima naravno postoje greške, ali relativno male. Treba imati u vidu da prvi avion još uvek nije poleteo, da je prvi komercijalni automobil napravljen 1902. godine, a prvi telefonski razgovor Njujork-London obavljen je tek 1927.

Neke stvari su veoma promašene, bilo u smislu da je razvoj potcenjen (recimo, put Amerika-Evropa će trajati samo dva dana, a prosečno trajanje života će biti povećano na čak 50 godina) ili precenjen (nema gradskog saobraćaja, sve se odvija u tunelima, visokim mostovima i pokretnim trakama).

Za prognoze kako bi svet mogao da izgleda u bližoj i daljoj budućnosti, pogledajte Economist Intelligence Unit (3.2 MB), National Intelligence Council, ili izvesnu Silviju Browne.

Ako mislite...

...da ste imali težak dan na poslu, pogledajte ovde.

Francuski predsednički kandidati i obrazovanje: sve, sve, ali plan...

Na sajtu Liberte Cherie urađena je analiza programskih orijentacija glavnih kandidata na francuskim izborima (22. april). Pokušali su da pronađu zrnce liberalizma u predsedničkim programima. Vrlo deprimirajući rezultati! Iz najliberalnije uzdanice, Bajroa, vrišti socijalizam na sve strane.

Evo priče o obrazovanju.

„Školski plan“ (carte scolaire) predstavlja važnu tačku na agendama. To je rigidni sistem geografskih školskih „parcela“ koji služi kao okvir za upravljanje upisom učenika, brojem odeljenja, zapošljavanjem nastavnika i sl. Upis učenika u škole baziran je striktno na mestu stanovanja roditelja. Da bi se zaobišao sistem, roditelji pribegavaju lažnom prijavljivanju boravka kod rođaka u zoni kojoj željena škola pripada. Ili kupuju stan u poželjnoj zoni, pa cene nekretnina skaču zahvaljujući tome...Naravno da ovo konstantno reprodukuje neverovatno segregirani sistem, koji na feudalan način vezuje učenike za loše škole.

Sarkozi i Le Pen zalažu se za ukidanje Školskog plana, a Segolen Roajal takođe zastupa reformu. Zanimljivo je da se Bajro protivi ukidanju ovog školskog feudalizma, što je u koliziji sa zvaničnom pozicijom liberalne stranke Alternative Liberale, koja ga je podržala. On se zalaže za klasične trećeputaške reforme u pravcu veće pedagoške autonomije škole, stavljanja učenika u fokus itd. Ukratko, mlaćenje slame oko marginalnih stvari.

Na kraju ću pomenuti još nešto vrlo bitno u vezi sa obrazovanjem: Le Pen predlaže sistem finansiranja „po učeniku“, umesto sistema direktnog finansiranja škola. Zar Žan-Mari treba da im kaže?

Konzistentno, nema šta

U današnjem "Blicu" se, pod alarmantnim naslovom "Bez vlade gubimo 280 miliona" piše o upozorenju guvernera NBS da, ako se ne formira vlada, država neće moći da realizuje četiri kredita Svetske banke, u iznosu od 280 miliona dolara.

Naglasak je na reči kredit. Ma koliko povoljni bili (a i nisu, jer nemamo više pun IDA status), ovi krediti se moraju vratiti. Dakle, niti su oni poklon, niti njihova propast znači gubitak poklona. Jednostavno, nećemo se zadužiti. Da li je to dobro ili loše, zavisi samo od konkretne namene tih kredita. Na sajtu Svetske banke se detalji mogu naći, ali je jako teško proceniti da li su predloženi projekti dobri i zaista neophodni.

Međutim, hteo sam da skrenem pažnju na nešto drugo. Upravo su MMF, Svetska banka i NBS sve ovo vreme opravdano skretali pažnju na preveliku javnu potrošnju, na "pregrejanu tražnju" i, usled toga, na opasnost od inflacije. NBS je reagovala restriktivnom monetarnom politikom, kroz otežavanje zaduživanja domaćih firmi i banaka u inostranstvu, putem podizanja obavezne rezerve. Ali, kada se radi o zaduživanju države, odjednom pregrejana tražnja nije problem, nego se čak sa zabrinutošću konstatuje da bi krediti mogli da propadnu.

Kontrola oružja

Evo kako je ubica 32 studenta na Virginia Tech univerzitetu kupio oružje:
Cho procured one of the guns he used in the rampage, a Walther .22-caliber pistol, Feb. 9 from a pawnshop on Main Street in Blacksburg near the Virginia Tech campus. On March 16, he bought the second gun, a 9mm Glock 19, from Roanoke Firearms, a gun shop on Cove Road in Roanoke. He used his driver's license as identification and had no problem buying the guns because he was complying with Virginia law, which permits the purchase of one gun a month, investigators said.

Potpuno legalno, dva poluautomatska pištolja u razmaku od mesec dana. Cho čak nije bio ni građanin SAD nego je imao zelenu kartu. Liertarijanci su po pravilu za slobodnu kupovinu oružja, ali ovo će oslabiti argumente. S jedne strane, skadalozno je da student čijeg su se ponašanja mnogi već pribojavali može kupiti dva poluautomatska pištolja u roku od mesec dana. Sa druge, teško je reći zašto zbog toga treba kazniti dobronamerne farmere koji oružje kupuju da bi se zaštitili od divljih životinja i eventualnih napasnika tamo gde policije nema na desetine kilometara razdaljine. Jedino što preostaje je sistem dozvola, verovatno uz garanciju psihologa i par svedoka.

Političari imaju tendenciju da posle velikih tragedija iskoriste trenutak i prekomerno reaguju. Tako su emocije posle terorističkog napada 11. septembra iskorišćene za ograničavanje nekih građanskih sloboda, onda (opravdano) rat u Avganistanu, i na kraju rat u Iraku koji nije imao nikakve veze sa samim napadom. Pretpostavljam da će pretežno demokratski Kongres sada ovo iskoristiti za pokretanje inicijative za jaku federalnu regulaciju kupovine oružja. Najjači lobi u SAD je i dalje National Rifle Association čiji je jedini posao lobiranje za slobonu kupovinu oružja, ali se za sada posle incidenta nisu oglasili.

Prostitucija i poljoprivreda

Priča o legalizaciji prostitucije se nastavlja danas u Kuriru, pričom o poljoprivrednicima iz Požege koji podržavaju akciju. Tu sam pročitao jedan od najinventivnijih argumenata za legalizaciju prostitucije:

"Sa druge strane, najvažnije od svega jeste da se u Srbiji počne rađati što više dece, a to dođe kao neka vrsta obuke. "

Mislim da se to, od strane profesionalaca, zove "learning-by-doing" tehnika.

Velja!

Za razilku od Miloševićevog "Srbija se saginjati neće!" iz 1992., Velja Ilić 2007. ima potpuno drugačiju viziju: "Srbija više neće da se savija!"

U Pressu je ceo intervju, ima još mnogo monumentalnih rečenica.

Legalizacija prostitucije u Srbiji

Kada smo pre nekoliko nedelja pomenuli tu temu, nisam imao pojma da je predlog zakona o legalizaciji prostitucije vec pripremljen od strane Udruženja noćnih barova. Doduse, ne zna se kakav je stav vlasti po tom pitanju.

O tome piše Press (a ko bi drugi) ovde. Takođe, najavljuju se protesti 7000 prostitutki.

Vruć krompir

Olsonova teorija o kolektivnoj akciji se iz dana u dan pokazuje ispravnom. Današnji tekst u Novostima:

"Zajednica za voće i povrće Srbije i Odbor za krompir uputili su predlog Direkciji za robne rezerve, ministarstvima za poljoprivredu i trgovinu da se otkupi 10.000 tona merkantilnog krompira, kako ne bi završio u jarugama." Sledi i nastavak: "Trošak za državu na ime otkupa bio bi neznatan, oko milion evra, ali izuzetno finansijski značajan za proizvođače, navode u Odboru za krompir".

Mogli bi i meni da daju milion evra. To država ne bi ni osetila, a meni bi bilo izuzetno značajno. Ili ipak treba prvo da proizvedem nešto što niko neće da kupi, da bih ostvario pravo na to?

Privatizacija nije dovoljno spektakularna

Iz današnjeg Blica:

"Analiza o tome šta je privatizacija donela prehrambenoj industriji ne postoji. Sekretar Udruženja za poljoprivredu PK Srbije Milan Prostran za sada i ne vidi veliki pomak.
- Izuzev ulaganja u visokoproduktivnu mehanizaciju, a čime je nadoknađeno smanjivanje broja zaposlenih, ja ne vidim ništa spektakularno - kaže Prostran."

Ovo me po malo podseća na čuveni razgovor iz Žitija Brajanovog na temu "Šta su Rimljani učinili za nas?".

Globalno zagrevanje - Ivan Janković

Preporučujem tekst Ivana Jankovića Globalno za-grevanje ili za-hlađenje, izašao je u Vremenu (12.april). Bravo Janki!

Btw, može mala ekskluziva za TR-ovce? Pošto tekst nije dostupan bez pretplate, mogao bi Janki da nam baci tekst na TR ili bar dajdžest...

Kada će Srbija u EU

Pitanje nije hipotetičko, zaista me zanima procena kada bi Srbija mogla da postane članica EU, ili barem da ispuni glavne ekonomsko-tehničke (znači, nepolitičke kriterijume) za punopravno članstvo. Pitam zato jer je pre neki dan ambasador Cobel pomenuo rok od 20-25 godina.

Meni se lično čini da će to biti 2014. godine. Toliko vremena (14 - 15 godina) je i drugim državama trebalo, iako ja mislim da je recimo Litvanija bila u većim problemima 1990. nego Srbija 2000. godine (i pored sankcija, bombardovanja i svega ostalog, ovde su ljudi bili spremniji za tranziciju nego Litvanci). Takođe, za narednih 6-7 godina bi čak i DSS uspeo da sprovede preostale reforme, a koje, što se EU tiče, ne podrazumevaju neke drastične zahteve. Uglavnom se radi o reformi sudstva i državne uprave, znači o nespornim stvarima. Neke tehnički zahtevnije stvari, poput usklađivanja zakonodavstva u oblasti standarda i zaštite čovekove okoline, se mogu uraditi uz pomoć EU - znači nema velikih problema.

Glavni argument za 2014. godinu je ipak simboličke prirode i tiče se stogodišnjice sarajevskog atentata i početka I svetskog rata - znači idealno vreme za prijem Bosne i Srbije u EU. Tako bi evropski političari mogli da kažu da je sto godina nakon početka jedne od najvećih tragedija, Balkan postao deo Evrope.

Do tada će se sigurno, možda čak i prirodnim putem, rešiti "pitanje Mladić". Ostaje samo Kosovo, a to me, sada već ozbiljno, zabrinjava.

Ja, igrač!

Ne znam da li iko drugi ovde čita "Svet kompjutera", ali ga ja čitam od '89. godine.

Elem, tamo već pet-šest godina izlazi kolumna "Ja, igrač" koju piše Miodrag Kuzmanović - Kuzma, koja je uglavnom izvanredna. Pogledajte, recimo, ovde, ovde, a za nešto ekstremniju verziju - ovde.

Tekst iz pretposlednjeg broja (mart 2007.), u kome napada već pominjani SBB još uvek nije dostupan online, ali pretpostavljam da će biti uskoro. Uvod je ovde.

Sledeća knjiga koju ću da naručim

Radi se o knjizi Stivena Lendsburga More Sex is Safer Sex. Prethodne dve knjige koje sam pročitao, Fair Play i Armchair Economist su prosto sjajne i uopšte ne sumnjam da će i nova biti odlična.

Fair Play (sa zanimljivim podnaslovom - What Your Child Can Teach You About Economics, Values and the Meaning of Life) se pored ekonomskih, bavi i drugim pitanjima, poput pravde, pravednosti, tolerancije, a poslednje poglavlje se zove Advice to an Economists' Daughter. Ovde ću navesti nekoliko zanimljivih saveta, u skraćenom izdanju:

1. If you are not making mistakes, you are not taking enough risks... If you never miss your plane, you're spending too much time in airports.
2. Beware of those who tell you to eat natural food... Natural foods are derived from creatures who have survived the natural selection, where it's an advantage to be deadly. Artificial foods have survived in the marketplace, where it's an advantage to be nourishing.
3. Surf the Internet... Let's be honest - access to pornography is not a part of the costs of the Internet, it's one of the benefits.
4. Don't make a mistake of marrying the best possible husband, anymore than you would make the mistake of buying the best possible car.... A perfect husband is a costly extravagance. Most costly extravagances turn out to be mistakes.

Naravno, profesor Lendsburg je liberal i evo šta o tome kaže: "One of the great joys of being a libertarian economist is that libertarianism and economic analysis are so frequently in harmony—as a general rule, freedom tends to promote the fulfillment of human desires."

S vremena na vreme piše i kolumnu Everyday Economist za Slate. Obavezno pogledajte.

Tužiti SBB!

Evo, na manje od sat vremena smo od početka prenosa trke F1 u Bahreinu. U Srbiji pravo prenosa ima B 92. Ne morate da budete veliki stručnjak za moto sportove (kao što ja nisam) da bi vas beskrajno nervirali neznalački ("izvinite, gledao samo pogrešne podatke") i nemaštoviti komentari voditelja koji je prekjuče čuo da postoji formula 1, i njegovog stručnog konsultanta uz koga vam treba jaka doza turske kafe da održite budnost. Da nema draži slušanja brundanja motora, najbolje bi bilo isključiti ton i ograničiti se na sliku.

U davna vremena kada "oblast medija nije bila zakonski uređena", imali ste izbor. Ako ste recimo pretplaćeni na kablovsku mrežu, onda ste mogli da gledate sjajne prenose na HRT-u, ukoliko vam se naši ne sviđaju. Isto je važilo i za druge sportske događaje, ne samo F1, za recimo fudbalsku Ligu šampiona. Sećam se jedne od najbojih utakmica koje sam gledao u poslednjih 10 godina, Mančester Junajted-Real Madrid (4:3) 2003. Umesto da slušam Kovinjala ili Andrijaševića na RTS-u, koji vrlo dobro paze da ne izuste išta smisleno, pametno, o duhovitosti ili dinamici prenosa i ne sanjaj, okrenuo sam HRT 2 i slušao dvojicu sjajnih momaka koji su mi ulepšali dan svojim fenomenalnim komentarom nečeg što je i samo po sebi bilo jedna od najboljih utakmica ikad.

Međutim, sada su se naši dosetili jadu, čvrsto rešeni da nas liše i poslednje mogućnosti slušanja dobrih TV prenosa. Od sada ste osuđeni na Andrijaševića i nemušti dvojac sa B92, jer kablovske mreže isključuju HRT2 u vreme kada traju prenosi sprotskih stvari na koje neko u Srbiji ima monopol. Ceo fudbalski mundijal prošle godine smo patili kao sinji kukavci pod neopisivim terorom nepismenih i dosadnih RTS-ovih gnjavatora, umesto da slušamo recimo Božu Sušeca kome u komentarisanju utakmica pomaže Tomislav Ivić! 5 minuta pred početak trka F1 HRT2 se na SBB-u isključuje i gledamo crni ekran dok se prenos na B 92 ne završi. Horor i katastrofa.

Pozivam čitaoce Tržišnog rešenja koji su pravnici ili se razumeju u pravo da pomognu i priključe se sledećoj kampanji - hajde da kolektivno svi tužimo SBB (oni koji su pretplaćeni na njega) za kršenje ugovora sa nama kao potrošačima. Kada platimo pretplatu na njihovui mrežu, mi plaćamo 24-oročasovnu mogućnost za gledanje njihovih kanala. Isključivanjem HRT2 za vreme prenosa Lige šamiona i Formule 1 oni krše ugovor koji imaju sa nama. Da li grešim?

Hajde da probamo da razbucamo jednu pravu i istinsku monopolističku zaveru protiv javnosti. Ljudi nas sprečavaju da koristimo dobra za koja smo unapred platili, i primorava nas da subvencionišemo domaće monopole.

Biće teško

Serbia faces two linked macroeconomic challenges:
• to sustain economic growth; and

• to entrench low inflation.

This will be tough.

Ovako glasi početak, a ovde je ostatak izveštaja MMF-a o Srbiji.

Privatizacija? Može, ali samo u smislu svojine

Ako se ikada bude pisala "Antologija srpske tranzicije", ovo prosto mora u njoj da se nađe ("Ekonomist", 16. april, str. 32):

"Iako bi javna veterinarska stanica u Novom Sadu uskoro trebalo da dobije privatnog vlasnika, direktor te institucije ne misli da bi njom trebalo da gazduje „neko sa strane“.

- Privatizacija bi trebalo da bude dobar potez samo ako stanica dođe u ruke ljudi koji sada njome rukovode. Očekujemo promenu vlasništva u smislu svojine, ali ne i nove rukovodioce, rekao je za Ekonomist Branislav Popov, direktor te stanice koja pokriva četiri vojvođanske opštine i dvadesetak naseljenih mesta."

Devizne rezerve

Devizne rezerve Kine: $1,200 mlrd.
Devizne rezerve Srbije: $12 mlrd.

Po stanovniku:
Kina: $1,200 mlrd/1,300 miliona = $923
Srbija: $12 mlrd/7.5 miliona= $1,600

Marksizam i ozbiljna nauka

Iz intervjua sa Robertom Fogelom, jednim od osnivača kliometrije (kvantitativne ekonomske istorije).

"At first, I thought what I was doing was important. But over time, I started to become disillusioned. The Marxists had predicted a depression in 1947-1948. That didn’t happen, so they said, it will happen the next year. But it never came. So by the early 1950s, I began seriously reconsidering my position. I had been drawn to Marxism because I thought of it as a science. But it was pretty clear that its “scientific” predictions were wildly off the mark."

"I began to rethink my views and especially my involvement with Marxism. So I decided that I needed to receive more serious training in economics and the social sciences generally and went to Columbia."

Fogel je, verovatno, najpoznatiji po knjizi u kojoj je pokazao da je robovlasnički sistem na američkom Jugu bio relativno efikasan. U toj knjizi je izneo i neke, u to vreme vrlo kontroverzne stavove - da su robovi manje radili i bolje se hranili nego slobodni radnici na Američkom Severu. To ga nije sprečilo da dobije Nobelovu nagradu 1993. godine.

Saradnja dva giganta

Poslednjih dana možemo čuti da će Zastava započeti saradnju sa General Motors-om. Kako kaže direktor Zastave Zoran Radojević, jedino što naša strana treba da ispuni je "davanje mogućnosti General Motorsu da se pozicionira na našem tržištu".

Naravno, reći da General Motors nije već dobro pozicioniran na našem tržištu je obična glupost. Opel je ovde među najpopularnijim automobilima već decenijama, Chevrolet je od pre par godina veoma prisutan, a naš narod je dobro upoznat i sa Saab-om i sa Daewoo-om. Za Cadillac, Pontiac, Hummer i Buick su čula i mala deca iako ih nikada nisu uživo videla. Očigledno se ne radi o tome.

Radi se o istoj priči kao i sa Fiatom. Priznaće se domaće poreklo automobilima proizvedenim negde drugde, neće se naplatiti carina i tako će im se "dati mogućnost za pozicioniranje".

Zanimljivo pravilo

"Kurir" prenosi zanimljivu izjavu ministra i koordinatora Parivodića: "Prošle godine su usvojeni neki novi zakoni po osnovu kojih je obim državnih obaveza povećan u odnosu na prošlu godinu, pa će i troškovi u 2007. biti veći. Zato u junu ove godine neće biti jednostavno, nedostajaće sredstva, jer se po pravilu u tekućoj godini troši više nego u prethodnoj - tvrdi Parivodić."

Uzgred budi rečeno, Memoranumom o budžetu za 2007. godinu (strana 48.) je predvidjeno da će se javna potrošnja sa 38.4 % GDP-ja u 2006. smanjiti na 37.5% u 2007., 36.7% u 2008. i 35.9% u 2009. godini.

Vakcina protiv raka grlića materice

Pretpostavljam da bi filozofi bolje izveli ovaj induktivni lanac („nepotpuni“) ali da probam:

HPV (humani papiloma virus) izaziva rak grlića materice, bolest koja je veoma visoko na listi uzroka smrtnosti kod žena => HPV ima polovina ženske populacije => veliki deo populacije ženskog pola nalazi se u smrtnoj opasnosti od raka grlića materice => cela ženska populacija mora biti vakcinisana preventivno

Ko to kaže? Razne komisije, agencije, laboratorije, učeni umovi, CDC, FDA itd. Autoriteti. Onda u Srbiji dobijamo ovakvo „mnjenje“: „Sramota, zašto se još čeka u Srbiji sa obaveznom vakcinacijom? To je naša birokratija i javašluk, a pomor napolju od cervikalnog kancera...“

Ajde sad malo ja da dijagnostikujem. Jasno je meni da ljudska jedinka prirodno teži tzv. kognitivnoj štedljivosti ili efikasnosti. Lepo uzmu zdravo za gotovo autoritete u vidu komisija, medijskih mambo-džambo analitičara i eksperata. Naročito od kada država ekspertski brine o svim tim stvarima. Olenji se čovek. Dobro, kod zdravstvenih pitanja uglavnom HOĆE da veruju da nešto može da izleči nešto, a MORAJU da uzmu zdravo za gotovo epidemiološke podatke (nemaju alternativne). I onda dobijemo: GARDASIL. Novi lek za prevenciju raka grlića materice nudi nam uvek brižna Big Pharma. Prošle godine američka FDA odobrila upotrebu ovog leka za devojčice od 9 do 26 godina. Sada se lobira da vakcinacija postane obavezna.

Naravno prvo je prošlo u SAD. Mi kasnimo. Na srpskom sajtu Zdravi i lepi kažu: "Kompanija Merk Šarp end Doume (Merck Sharp & Dohme Idea Inc.) je prisutna u Srbiji od 1996. god i trenutno aktivno radi na dobijanju odobrenja za ovu revolucionarnu vakcinu, koja kod nas nosi komercijalni naziv SILGARD." Malo PR-a i eto ga...

Konačno da odmotam onaj falični induktivni lanac uz pomoć jeretičkog teksta koji je napisao SIGRID FRY-REVERE

1. HPV (humani papiloma virus) izaziva rak grlića materice, bolest koja je veoma visoko na listi uzroka smrtnosti kod žena.
Dva tipa HPV-a izazivaju rak grlića materice, stopa preživljavanja od ove bolesti je oko 90 posto ako se otkrije u ranoj fazi, od raka grlića materice oboli, prevalencija iznosi 27 na sto hiljda žena...

2. HPV ima polovina ženske populacije.
U SAD među ženama starosti 14 do 24, njih oko 34 posto ima HPV, Fry-Revere kaže da pomenuta kompanija Merck navodi 50 umesto 34 posto...Znači, puca se na epidemiologiju, a ona se lako lepi za naše kognitivne šupljine.

3. Veliki deo populacije ženskog pola nalazi se u smrtnoj opasnosti od raka grlića materice.
Od onih 34 posto, samo oko jedan posto čine HPV 16 i 18 koji izazivaju 70% svih cervikalnih kancera. Veću opasnost može da izazove lažno uljuljkivanje i zanemarivanje korišćenja kondoma ili redovnog odlaska kod ginekologa. O eventualnim mogućnostima negativnih efekata niko ne govori, oni se još uvek ne mogu proceniti na osnovu testiranja.

4. Cela ženska populacija mora biti vakcinisana preventivno.
Obavezna vakcinacija donela bi 700 miliona dolara firmi Merck za dva miliona Njujorčanki (cena vakcine 360$). Dixi.

Blagodeti državnog monopola

Juče su pojedine novine prenele izjavu Gorana Radosavljevića iz Centra za visoke ekonomske studije da uredba iz 2001. godine, kojom se zabranjuje uvoz naftnih derivata, košta Srbiju oko 300 miliona evra godišnje, kroz lošiji randman, niske naknade za eksploataciju sirove nafte i znatno višu cenu prerade. Procena je zasnovana na studiji iz 2005. godine, u čijoj izradi je učestvovala i bivša ministarka energetike.

Pitanje je zašto se NIS-u toleriše da nas svake godine košta 300 miliona evra? Klasičan odgovor bi bilo pozivanje na Mancura Olsona: suštinski, čak je i tih 300 miliona evra relativno malo na individualnom nivou, pa niko od nas nema neki poseban motiv da se protiv toga bori. Sa druge strane, 300 miliona je za NIS, njihovu upravu i zaposlene velika para i sigurno su spremni da štrajkuju i blokiraju puteve ukoliko neko odluči da nešto promeni.

Da li se radi samo o tome?

Kako žive siromašni?

Čitajući post o mikrokreditima setio sam se studije koju sam nedavno procitao, a u kojoj se analiziraju zivoti ljudi koji zive sa manje od 2$ i 1$ dolara dnevno u 13 zemalja. Autori koriste podatke iz LSMS-a (Living Standard Measurement Survey) i nekih drugih anketa.

Rad je veoma zanimljiv, a naročito neka pitanja koja postavlja, poput "zašto siromašni ne štede više?". Autori nude nekoliko odgovora, od "zato što se plaše da će novac kasnije potrošiti na piće i duvan" do "nemaju štedne račune, a čuvanje para u dušecima nije baš najpametnije, imajući u vidu inflaciju i nizak nivo bezbednosti".

Neki nalazi su prosto poražavajaći, poput onoga da u Meksiku ekstremno siromašni čak 8% dohotka potroše na alkohol i duvan. Takođe, u Indiji 10% dohotka potroše na razne proslave. Nemam podatke za Srbiju, ali pretpostavljam da je i kod nas slična situacija, odnosno da jako siromašnima veliki trošak predstavljaju slave, svadbe, sahrane, zadušnice i ostali običaji. Možda bi bilo dobro da sledeći LSMS u Srbiji (koji treba da se radi sledeće godine) obuhvati i ta pitanja.

Kada se posmatra izvor para, vidi se da siromašni često obavljaju po 3-4 posla u isto vreme (recimo, u Indiji žene ujutru spremaju neke palačinke koje prodaju, onda posle šiju, pa prodaju sarije, pa onda malo rade na svom polju, pa rade na tudjem polju za nadnicu, pa malo prodaju voće i povrće) što im ne dozvoljava da se dovoljno specijalizuju. Što se kredita tiče, konkretni brojevi se razlikuju od zemlje do zemlje, ali su banke skoro svuda (osim u Indoneziji) beznačajan izvor para, a dominiraju rođaci, prijatelji, komšije, vlasnici prodavnica. Inače, kamate se kreću do 4% mesečno, što mi se učinilo da nije tako strašno, imajući u vidu da suštinski ne postoji nikakvo obezbeđenje.

Kredit kao ljudsko pravo

Izjava ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir Muhamada Junusa se ovih dana našla u žiži interesovanja. Naime, Newsweek je prošle nedelje objavio tekst kojim dovodi u pitanje celu mikro kreditnu industriju, otprilike tvrdnjom da se sa kreditom od $50 neće rešiti problem siromaštva.

Ceo tekst se bazira na analizi Cato Instituta "A Second Look at Microfinance" koji tvrdi da je logičan sled dogadjaja ekonomski razvoj pa tek onda krediti, a ne obrnuto. Još veća uvreda mikrokreditnom establišmentu je izjava da siromašni ljudi nisu po definiciji odlični preduzetnici kao što to projekat podrazumeva. Ljudi iz industrije tvrde da najveći deo novca od mikro kredita ide u potrošnju a ne investicije, i da preduzetnici u siromašnim zemljama prvo pozajmljuju novac od porodice i prijatelja a ne banaka.

Ja sam mislio da su mikro krediti odličan projekat, ali više nisam siguran.

Newsweek članak i njegovu kritiku možete naći na ovom linku.

Govori srpski da te ceo svet...

Interesantan tekst u International Herald Tribune o budućnosti engleskog jezika. Da li je engleski globalan jezik i da li ima šanse da padne u zaborav kao latinski koji je svojevremeno bio globalni jezik?

Razvoj engleskog i propast Esperanta mi je dugo omiljeni primer (mislim da je taj primer prvi pomenuo Hayek ali nisam siguran) pobede spontanog reda nad centralnim planiranjem. Esperanto je zamišljen kao najjednostavniji jezik za učenje a samim tim i kao jezik koji bi trebalo da govori najviše ljudi. Danas je Esperanto praktično pao u zaborav i pitanje je dana kada će UNESCO da ga uvrsti na listu zaštićenih kulturnih dobara. Sa druge strane engleski se spontano razvio u globalni jezik i po svemu sudeći postaće samo još uticajniji.

Diznilend sa smrtnom kaznom

.. ili Singapur ovih dana prolazi kroz retku političku debatu jer vlada planira da poveća plate ministrima. To samo po sebi ne bi bilo ništa čudno da ministar u vladi tokom prve godine svog mandata ne zaradjuje oko $800,000 godišnje, a kasnije i nekoliko puta više. Poredjenja radi plata američkog predsednika je oko $400,000 što slaba politička opozicija koristi kao jedan od argumenata protiv povećanja zarada.

Lee Kuan Yew, bivši premijer odgovoran za razvoj Singapura, tvrdi kako ekonomiju od 210 milijardi dolara ne mogu da vode slabo plaćeni službenici i da bi povećanje koštalo 0.02% BDP-a. Iskusno dodaje da ukoliko ne dodje do povećanja plata ministrima gradjani Singapura rizikuju da im žene postanu spremačice u inostranstvu.

Ja stvarno ne znam ko je u pravu, argumenti i jedne i druge strane su mi logični, ali mi je drago da se ova ideja dosta kritikuje u Singapuru. Ako ekonomske slobode vode do političkih sloboda, onda je krajnje vreme da se i u Singapuru organizuju izbori.

Sloboda diktature na jutjubu

Većina tajlandskih intelektualaca i stranaca koji žive u Bankoku su bili apsolutno oduševljeni kada je vojna hunta zamenila izabranu vladu prošlog septembra. Velika pobeda Davida nad Golijatom, trijumf srednje klase nad neizmerno bogatim predsednikom vlade. Ceo prevrat je organizovan uz parolu više sloboda običnim ljudima, a vojnici koji su organizovali prevrat su dočekani cvećem u Bankoku.

Ipak, 8 meseci kasnije, izgleda da je sve manje sloboda, kako političkih tako i ekonomskih. U februaru je ministar finansija podneo ostavku jer je berza zbog nepromišljenih izjava vojnih lidera izgubila 20% preko noći. Svetska banka je zvanično spustila očekivanja o rastu BDP na 4.3 sa 4.6%. Najnoviji uspeh tajlandske hunte je zabrana Youtube sajta zbog video klipa koji ismeva tajlandskog kralja.

Ono što mi nije jasno su motivi za opštenarodnu podršku ovoj diktaturi? Mislim da je pre u pitanju zavist prema velikom bogatstvu prethodnog premijera nego želja za većim slobodama. Jedno je sigurno filozofija da komšiji crkne krava sigurno neće pomoći bržem razvoju -- mi to bar najbolje znamo.

Francuska - polls

Najnovije stanje iz Figaro-a o raspoloženju javnog mnjenja.

Prema istraživanju IFOP-a (5-6. april) Segolen ima 22% podrške. Ostale istraživačke agencije kažu 23,5% (CSA, TNS-Sofres, Ipsos). Roajalova je na najnižem nivou podrške od januara. Sarkozi ima između 26 i 31,5% prema raznim istraživanjima (recimo, IFOP-ovo istraživanje od 5-6. aprila detektuje 29,5% podrške birača). Bajru i dalje ozbiljno konkuriše Roajalovoj za drugu poziciju: IFOP kaže da ima 19% ovih dana.

Što se tiče egzotike, samo da navedem da je početkom aprila Le Pena podržavalo 14%, trockistu Olivijea Bezansanoa 4,5%, a mog omiljenog junaka GM stripova, Žozea Bovea, 2% birača.

Od izvora dva putića

Liberali često pričaju o ekonomskim i političkim slobodama. Ja verujem da su ekonomske slobode važnije od političkih i da će ekonomska liberalizacija dovesti i do političke liberalizacije, mada znam da se u poslednje vreme ova teorija dovodi u pitanje.

Kambodža ima maksimalne ekonomske slobode i praktično nema državnih monopola. Rast GDP-a im je u proseku preko 10% dok je prošle godine bio skoro celih 14%. Koliko je meni poznato, ovo je jedina zemlja koju MMF savetuje da troši više novca iz budžeta na investicije. Vlada Kambodže odbija jer smatra da prevelike državne investicije obeshrabruju privatne investicije i da nisu održive na dugi rok. Sjajno! Impresioniran sam ekonomskom politikom u Kambodži.

Sa druge strane, u nedelju su po drugi put u istoriji održani lokalni izbori u Kambodži (vidi sliku predsednika vlade). Vladajuća partija je osvojila najviše glasova (nezvanično oko 55% ) što nikoga nije iznenadilo. Kambodža je jedna od retkih zemalja u okruženju koja organizuje izbore, ali je ipak jako daleko od potpunih političkih sloboda. Freedom House izveštaj i dalje smatra Kambodžu neslobodnom.


Kambodži se zamera to što nema slobodne medije, česta hapšenja aktivista i političke intimidacije. Na primer, jedan od vodećih opozicionih lidera, bivši predsednik vlade, nalazi se u egzilu jer je u nekoliko ekspeditivnih procesa pred izbore osudjen na skoro dve godine zatvora. Ovaj lider je takođe tužen zbog preljube, što po novousvojenom zakonu može da mu obezbedi od jedne do tri godine zatvora. Ne treba pominjati da nikome osim bivšem premijeru još nije podignuta optužnica po ovom zakonu.

U principu, i dalje smatram da će ekonomske slobode proizvesti političke slobode, ali mi zaista nedostaje neki savremeni primer. Ne bih imao ništa protiv da Kambodža bude prva zemlja koja će potvrditi ovo pravilo.

PS
Čitaoci Tržišnog rešenja su dobrodošli u Kambodžu gde mogu iz prve ruke da se uvere u stanje ekonomskih i političkih sloboda. Smeštaj obezbeđen.

Warfare ili Welfare State?

Milion puta smo mogli čuti o galopiranju vojnih izdataka u Americi, kao i o tome da je "rekordni" (u stvari duplo ili bar za trećinu manji kao % od GDP nego u Italiji i Francuskoj) budžetski deficit izazvan ulgavnom povećanjem izdataka za vojsku i ratove u Iraku i Avganistanu.


Ovde je odlična analiza kretanja vojnih izdataka u Americi. Ispada da su oni kao procenat GDP bili 10 puta veći za vreme Hladnog rata nego danas, a da su danas jednaki zbiru izdataka za alkohol, duvan, kozmetiku i restorane! Na sledećoj slici je kretanje vojnih izdataka kao procenat GDP tokom poslednjih decenija u Americi:



Dakle, poslednjih godina, nema nikakvog povećanja učešća vojnog budžeta u ukupnoj državnoj potrošnji. Odakle onda potiče ukupni porast potrošnje koji je očigledan u američkom federalnom budžetu?

Jasno, iz porasta ne-vojnih izdataka. Vojna izdvajanja su rasla 48% od 2001-2006, dok su samo četiri grupe izdataka za socijalnu pomoć porasli 22%, a sam Medicaid 33%, obrazovanje čak 129%, za istraživanja i regulaciju zdravstva 46%, za regionalni razvoj preko 300%! Pri svemu tome udeo vojne potrošnje u ukupnoj se minimalno promenio poslednjih godina, uglavnom zbog finansiranja rata u Iraku, ali je još uvek niži od udela vojnih izdataka u prvih nekoliko godina Klintonove administracije (dakle, periodu mira)!

Projekcije Bušove amdinsitracije za vojni bužet naredne četiri godine jeste da se on u periodu 2009-2012 realno smanji, dok bi ne-vojni izdaci nastavili da vrtoglavo rastu. Po srednjim projekcijama rasta budžetskih programa od 2005-2050 GDP bi mogao da poraste oko 72% dok bi Social security, Medicare i Medicade porasli redom 147%, 331% i 166%. Ako pogledamo rast pork barel investicija, odnosno raznih subvencija, dotacija, transfera interesnim grupama itd, one su porasle sa 21 milijarde 2001 na 29 milijardi 2006, skoro za trećinu.

Dakle, podaci jasno govore da državna potrošnja u Americi raste ali to nije primarno vojna, nego potrošnja vezana za razne programe preraspodele dohotka. I dok je očigledno tačno da su sadašnji republikanci partija koja stvara veliku državu, isto tako je jasno da oni ne sprovode nikakvu ekspanziju vojnih izdataka. Bušova Amerika nije warfare state nego welfare state.

Toma i ruski veto

Uvek mi je bilo jako interesantno kako srpski političari olako licitiraju svojim ostavkama. Tako je Goran Svilanović rekao da napušta mesto ministra spoljnih poslova ukoliko Srbija ne bude primljena u Savet Evrope do odredjenog roka. Kako se to nije desilo Ministar je ako se ne varam zaključio da je već dosta toga uradjeno na putu ka Evropi i da njegova ostavka nije toliko bitna.

Toma Nikolić je takodje rekao kako napušta politiku ukoliko izgubi predsedničke izbore pa se predomislio pošto ih je izgubio. Ipak je on moralni pobednik jer su svi ostali morali da se udruže protiv njega. To mu nije bilo dovoljno nego sada opet najavljuje ostavku u slučaju da Rusi ne ulože veto u SB na odluku o nezavisnosti Kosova. Kada se to ne bude desilo verovatno će da zaključi da su Rusi pokušali da ulože veto ali da nisu stigli da ga predaju u pismenoj formi, i da pošto su Rusi sto posto uz Srbiju nema potrebe da se povlači.

Usput čak i u slučaju da bude veta vrlo je izvesno da će kosovski parlament proglasiti nezavisnost, a da će velike zemlje (osim Rusije) priznati Kosovo. Koji je plan posle? Još jedna diplomatska ofanziva?

EBRD i srpske reforme

"Srbija sprovela impresivne reforme, imala snažan ekonomski rast i rekordne strane investicije." Šta kažete na ovo? To je procena EBRD iz njihovog novog izveštaja.

Možda je od pomoći podatak da je ova organizacija najveći isntitucionalni investitor u Srbiji trenutno, iako je reč o državnom fondu, a ne privatnoj firmi ili organizaciji. Kao kad Svetska banka hvali Vladu Srbije, svog vernog klijenta (setimo se fenomenalnog Jichaka Goldberga i njegovih oda i hvalospeva reformskim uspesima Đinđićeve vlade, da bi na odlasku iz Beograda izjavio da se "požar širi i da je neizvesno koliko će srpska ekonomija izdržati"). Svaki Ciga svog konja hvali.

Banana DSS-a

Andreja Mladenović portparol DSS-a i novoimenovani potpredsednik KK Partizan tvrdi da je nedostatak privatnih sponzora najveći Partizanov problem. Po njemu samo su državne kompanije zainteresovane da ulažu, što je verovatno i razlog njegovog imenovanja u rukovodstvo kluba. Naravno da privatnici nisu zainteresovani da ulažu u klub koji vode politički komesari (bez obzira prezivali se oni Mladenović ili Tomić), ali o tome je već pisano na TR-u pa nije neophodno da dalje žvaćemo istu temu.

Ono što je interesantno u ovom intervjuu koji je objavio Glas Javnosti jeste sledeće pitanje novinara: "Jedan od gorućih problema srpskog sporta je i nedostatak ministarstva i zakona. Hoće li se to uskoro rešiti?" Andreja Mladenović pravilno zaključuje da ministarstva, agencije ili uprave ne rešavaju probleme, ali i ne uspeva da predloži pravo rešenje. Po njemu više budžetskih izdvajanja za sport će biti još efikasnije od sportskih penzija. Neće, jedino će privatizacija klubova pomoći srpskom sportu.

Jedan član za Studio B

Direktorka RTV Studi0 B, Dragana Milićević, već ustaljenim rečnikom tvrdi kako je greota privatizovati TV stanicu koja godinama radi za Beogradjane zarad nižerazrednih komercijalnih interesa. To samo po sebi i ne bi bila vest za Tržišno Rešenje da gospodjica Milićević ne predlaže genijalno rešenje. Promena samo jednog člana Zakona o Radiodifuziji bi rešila ovaj problem. Šta je jedan član na ovu skupoću. Kada već menjamo samo jedan član zašto ne promenimo član Ustava koji garantuje prava na posedovanje privatne imovine i time se trajno rešimo komercijalizacije kao problema, i ne samo na Studiu B.

Tržista ljubavi

Kao što je Marko pomenuo u komentarima prostitucija treba da bude legalizovana iz očiglednih razloga. U zavisnosti od države nelegalna tržišta rade na različite načine. U Srbiji postoje eskort agencije, u Iranu i među Šija Muslimanima u Iraku moguće je sklopiti brak na jednu noć a u Indokini gde je prostitucija opšte prihvaćena, iako ne legalna, devojke rade u barovima koji naplaćuju određenu svotu ukoliko devojka napušta posao pre kraja radnog vremena. Koliko sam shvatio, više manje u svakoj državi postoje posrednici ili makroi.

Jedino tržište, bez posrednika, sam video u Dubaiju, gde postoji par klubova gde se skupljaju mušterije i devojke koje žele da rade (takođe ilegalno). Ulaz za muškarce je dosta skuplji od ulaza za devojke. Piće je daleko skuplje nego na drugim mestima, ali devojke rade isključivo za sebe. Klub zaradjuje samo od pića i ulaznica. Devojke u Dubaiju ne naplacuju odredjenu fiksnu cenu već nju na trzistu određuju ponuda i traznja. Tako na primer oko 10 uveče kada je potražnja velika i devojke koje ne izgledaju sjajno traže velike sume novca. Kako vreme odmiče i kako je u klubu sve manje muškaraca cena drastično pada.

Ako prostitucija već nije legalna onda mislim da je način na koji je organizovana u Dubaiju najbolji.

Treći put po četvrti put?

Pre nekoliko dana pojavila se knjiga laburističkog gurua E. Gidensa sa naslovom Over to You, Mr Brown: How Labour Can Win Again. U Spectator-u Gidens kaže da principe Trećeg puta treba zadržati i nakon deset godina, istina, uz malo osveženje.


But instead of the buzzwords he outlined a decade ago — child poverty, social justice and globalisation — he has a new range of priorities: transport, crime, devolution to the English regions and environmentalism.


Na stranu PR saveti oca Novog laburizma Gordonu Braunu, o tome kako da sredi Kamerona, time što će malo izaći u narod iz svog kabineta i nasmešiti se novinarima tu i tamo (zvuči poznato?). Elem, unutarpartijske strategije nisu bitne, šta je sa doktrinom? Gidens smatra da tu nema šta da se menja.

Ja bih rekla, to će biti otprilike Treći-i-po put. Ključne reči ostaju izbor, lična odgovornost, preuzimanje rizika i života u svoje ruke, rad na sebi...Druga stvar je što se od „diskurzivne matrice“ ovih čarobnih reči, svakom libertarijancu prevrće stomak. Kada se ovi zgodni polisemični pojmovi razgrnu, vidi se da tu leži najgori paternalizam, statizam i povremeno rasizam svake vrste. Tako Gidens lepo kaže da je glavni problem zdravstvenog sistema (inače savršenog, dakako) u tome što ljudi žderu, goje se, nisu disciplinovani. Zatim, kada se Gidensu pomene problem nesrećnog Severa, on kaže:

It’s because they’re always drinking up there, and so on. Bad diet...

Neka je i tako, ali možda ima neke veze sa tim što u Škotskoj pola ljudi radi za državu ili ne radi zahvaljući državi (socijala i slično). Dobro, treći-i-po put će prevaspitati nevaljale Škote, bar za to ima kvango-industriju.

Djavolji advokat u sluzbi monetarne politike

Dugo slusam price o privatnom novcu i bas sam se iznenadio kada sam saznao da u Hong Kongu privatne banke stampaju novac. Tri banke ustvari, HSBC (Kineska banka jos jedno iznenadjenje), Standard Chartered i Bank of China. Hong Kong nema centralnu banku, ima neku vrstu monetarnog fonda, ali se ne bave stampanjem novca vec kontrolom procesa.

U praksi to znaci da postoje tri razlicite novcanice od 20 ili 50 dolara. Sve to ne bi bilo posebno interesantno da je ponuda novcanica ista. Tako na primer Standard Chartered ima najmanju ponudu novcanica od $20. Trziste kaze manja ponuda veca cena, tako ove novcanice nekada vrede i celih 50 dolara. Poznati Hong Kongski bar, The Devil’s Advocate, svake srede prodaje sva pica za 20 dolara ukoliko su placena Standard Charter-ovom novcanicom. Posto pice obicno kosta oko 50 dolara ne cudi zasto ih mladi ljudi cuvaju a nekada i preprodaju po 30 dolara.

Bezicno

Farid Zakarija kaze da ce se svet u narednih deset godina promeniti vise nego u prethodnih sto. Bezicno punjenje baterija je mozda jedan od proizvoda koji menjaju svet.

Bolonja...

Sećate se kako su se naši akademci iz bolonjske močvare pozivali na Hrvatsku kao zemlju koja je tako uspešno rešila The Master Issue, odnosno pitanje izjednačavanja zvanja novih i starih diplomiranih? Ispostavilo se da je hrvatski živi pesak mnogo gori od naše jadne močvare. Tamo se sprema (a nije još usvojen kako naši vrli eksperti tvrde!) famozni Zakon o akademskim i stručnim nazivima itd kojim će zvanje prvostupnika (bachelor) biti dodeljeno i onima koji su završili više škole. E sad, to je naravno izazvalo silaznu spiralu otpora starih fakultetlija. Dakle, nije problem ovo:

Stručni naziv stečen završetkom:

• sveučilišnog dodiplomskog studija, čijim završetkom se stječe visoka stručna sprema (VSS), izjednačen je s akademskim nazivom magistar odnosno magistra uz naznaku struke ili magistar inženjer odnosno magistra inženjerka uz naznaku struke ili doktor odnosno doktorica uz naznaku struke, sukladno članku 4. ovog Zakona (moj bold)

već ovo:

• stručnog dodiplomskog studija, u trajanju kraćem od tri godine čijim završetkom se stječe viša stručna sprema (VŠS), izjednačen je sa stručnim nazivom stručni prvostupnik (baccalaureus) odnosno stručna prvostupnica (baccalaurea) uz naznaku struke ili stručni prvostupnik (baccalaureus) inženjer, odnosno stručna prvostupnica (baccalaurea) inženjerka uz naznaku struke, sukladno članku 9. ovog Zakona (moj bold)

Dušebrižni sa univerziteta strahuju da će to stvoriti lažnu sliku o duplo više visokoobrazovanih u Hrvatskoj, da će administracija morati da poveća koeficijente&plate zaposlenima koji su završili dvogodišnje i trogodišnje više škole, da je ovo predizborni trik...

Najzabavnija primedba je ta da će oni koji su upisali trogodišnje studije tužiti državu zbog troškova studiranja te treće godine (zaboga, mogli su da završe za dve!). Ok, ovde smo došli do suštine. Tamo gde država pravi rangiranje znanja, kompetenci, plata i sl. dobijamo sledeći tok: gimnazijalci traže VII1 stepen, magistranti VIII stepen, predškolci malu maturu...pobediće oni najmnogobrojniji (zato magistranti ćute i ovde u Hrvatskoj, oni su šaka jada). Opet, ovaj rent-siking odnosi se samo na tržište rada u javnom sektoru (gde ovi rangovi zaista imaju neki smisao) a neće vredeti onima koji dođu u profitni sektor. Ne sećam se da je neko u CV-ju ikada napisao VII1 ili VII2 akademski naziv, tj. zvanje....i da je to bilo bitnije od toga GDE je završio i KO ga je preporučio, i što je najvažnije - za koju poziciju konkuriše taj navodni master, prvostupnik ili doktor. Big fuss ni oko čega!

Najskuplja nalepnica na svetu

Mnogo stvari utice na vrednost proizvoda. Tako je na primer auto koji su pesnicama udarili Muhamed Ali i Dzordz Forman (nemam link cuo sam pricu) prodat za par desetina hiljada dolara vise nego sto vredi nov.

Danas se hibridna kola u Kaliforniji sa nalepnicom koja predstavlja potvrdu drzave da je auto mali zagadjivac, prodaju za oko $4,000 skuplje nego isti auto bez nalepnice. Trik je da postoji ogranicen broj nalepnica, a da vlasnici istih mogu da koriste posebne trake na auto-putu namenjene samo automobilima sa dvoje ili vise putnika. Da li je ovo pozitivna ili negativna eksternalija? U svakom slucaju izgleda da su vlasti Kalifornije iznenadjene razvojem situacije.

Uredba ili Zakon?

U toku je zucna rasprava oko produzavanja privremenog finansiranja uredbom ili zakonom. Vlada je za uredbu a 'strucnjaci' za zakon. Ako je suditi po novinskim clancima ispada da su svi jako zabrinuti oko ove teme, toliko da ne primecuju najlogicnije resenje, zabraniti produzavanje privremenog finansiranja. Ne vidim na koji nacin bi se nacin zabrana privremenog finansiranja negativno odrazila na gradjane? Znam da meni ne bi smetalo da 'tehnicka' vlada ima manje novca na raspolaganju.

Legalizacija marihuane u Srbiji

Do sada nije bilo opsirnije rasprave na Trzisnom Resenju oko legalizacije marihuane. Posto je legalizacija droga jedan od razloga zasto vise konzervativaca nisu libertarijanci (mada se i to menja) mislim da je interesantno da vidimo sta o temi misle posetioci bloga.

Ne secam se da je u Srbiji ikada organizovana kampanja za legalizaciju. Americki ekonomisti su vec odavno aktivni po tom pitanju. Koliko bi novca uslo u budzet od oporezivanja marihuane? U Americi kazu oko $6 milijardi. Koliko novca bi se ustedelo na borbi protiv marihuane? Verovatno je i u Srbiji vreme da se neka ozbiljna grupa pozabavi time. Zasto ne grupa oko Trzisnog Resenja?

Siromasnima trebaju subvencije

Svi trzisni liberali (pa i na ovom blogu) se slazu da su drzavne subvencije generalno losa ideja. Nisam ekspert pa ne zelim da ulazim u teoriju, vec samo da dam neke prakticne primere.

U Kambodzi apsolutno nema subvencija. Poredjenja radi GDP/capita je $400 u Kambodzi dok je u Srbiji oko $4,000. Na primer struju proizvode privatne kompanije i prodaju po trzisnim cenama otprilike oko $0.22/Kwh. Ja placam struju oko $500 mesecno, koliko placa i prosecan kambodzanac ukoliko trosi struju koliko i ja. Posto je struja skupa ljudi je ili stede ili je uopste ne koriste. Ono sto bi iznenadilo nase ministre je da nema strajkova ili socijalnih nemira. Jednostavno, svi znaju koja je cena struje i onda shodno svojim primanjima je i trose. Ako niste znali prosecan akumulator daje dovoljno struje za nedelju dana gledanja TV-a. Svako punjenje akumulatora kosta $0.25, sto je jako lukrativan posao u ruralnim delovima zemlje.

Takodje, Vlada Kraljevine Kambodze (nisu u srodstvu sa Karadjordjevicima) ne ulaze ni u auto insdustriju. To nije sprecilo njen razvoj u Kambodzi. Desetine privatnih 'fabrika' proizvode kamione (vidi sliku) i lokalna taksi (tuk - tuk) vozila. Kamion sa slike nov kosta oko 2 - 3 hiljade dolara, dok je nov Yugo oko 10 hiljada. Slazem se da je kamion komican ali svakako dokazuje da je moguce razviti industrijsku proizvodnju i bez drzavne intervencije.

Usput, cuo sam da se ovi kamioni izvoze i u Laos, to je nesto sto bi Pravivodic svakako umeo da ceni a Milosavljevic da nagradi.

Nato i Kosovo

Cato Institute se protivi ideji nezavisnog Kosova. Cato je, zajedno sa mnogim drugim liberalnim institutima, bio protiv NATO bombardovanja 1999. i pretpostavljam da je doslednost tom stavu jedan od razloga sadašnjeg protivljenja.

Ne znam zašto bi te dve stvari morale da budu povezane. Ja misllim da je bombardovanje iz 1999. bilo jedna od najglupljih i najprljavijih intervencija SAD u novijoj istoriji. Ali istorija se ne može vratiti unazad. Kako stvari stoje sada, u interesu Srbije je da se oslobodi balasta Kosova. Ne zbog Albanaca ili Evropske unije, nego zbog sebe i kosovskih Srba.

Može li NIP uspeti?

Može, ako se od njega odustane. Posle nekoliko sjajnih tekstova Haralda Hiršhofera razočaran sam ovim. Hiršhofer ne kritikuje NIP kao ideju, nego nalazi načine da se NIP bolje izvede. To je tipičan MMF stav. U zemljama kao Srbija saveti MMF-a su obično bolji od namera domaćih vlada, ali nisu dovoljno tržišni. MMF ne brine previše o potrošnji, nego uglavnom priča o budžetskom deficitu. Tako i Hiršhofer ne kaže da Vlada troši previše, nego da treba da pazi na makroekonomsku stabilnost prilikom izvođenja NIP-a. Umesto da osudi samu ideju državnog investiranja, posebno direktne subvencije privredi, Hiršhofer govori kako se državno investiranje može popraviti većom transparentnošću, pažljivijom analizom troškova i koristi, itd. To je medveđa usluga. Tako je socijalizam 50 godina preživljavao na malim reformama i idejama da će ovaj centralni plan biti bolji od prethodnog.

Žuta štampa

Politika nam objašnjava da je Irak okuprian zbog nafte. Kao dokaz navodi izjavu Dika Čejnija u vezi nafte, pre nego što je postao potpresednik.

Treba li posebno objašnjavati da to nije tačno? Da li neko misli da će SAD crpeti naftu iz Iraka i dovoziti kući? Irak, kao i svaka druga zemlja, naftu prodaje. Bila ona američki neprijatelj kao Venecuela ili prijatelj kao Saudi Arabija, nafta se prodaje i kupuje po istoj, jedinstvenoj svetskoj ceni. Ne treba vam da okupirate zemlju da bi to mogli. Tačno je da kompanije kao Halliburton mogu dobiti više ugovora kada se zemlja kao Irak otvori. Ali kad bi menadžeri kompanija vodili spoljnu politiku onda kao prvo ne bi nikada ni bilo sankcija Iraku tokom 90-ih, nego bi te iste kompanije jednostavno radile sa Sadamom.

Možda je dovoljno baciti pogled na mnogobrojne oštre kritike ovog rata. Kritike su da oružje za masovno uništenje koje je bilo glavni povod rata nikada nije pronađeno, da nikada nisu pronađene veze Sadama Huseina sa teroristima odgovornim za njujorški napad, da je svrgavanje Sadama izazvalo građanski rat, da je rat do sada koštao na stotine milijardi dolara -- ali niko ozbiljan ne pominje naftu kao razlog. To radi žuta štampa.