Pages

03 April 2007

Warfare ili Welfare State?

Milion puta smo mogli čuti o galopiranju vojnih izdataka u Americi, kao i o tome da je "rekordni" (u stvari duplo ili bar za trećinu manji kao % od GDP nego u Italiji i Francuskoj) budžetski deficit izazvan ulgavnom povećanjem izdataka za vojsku i ratove u Iraku i Avganistanu.


Ovde je odlična analiza kretanja vojnih izdataka u Americi. Ispada da su oni kao procenat GDP bili 10 puta veći za vreme Hladnog rata nego danas, a da su danas jednaki zbiru izdataka za alkohol, duvan, kozmetiku i restorane! Na sledećoj slici je kretanje vojnih izdataka kao procenat GDP tokom poslednjih decenija u Americi:



Dakle, poslednjih godina, nema nikakvog povećanja učešća vojnog budžeta u ukupnoj državnoj potrošnji. Odakle onda potiče ukupni porast potrošnje koji je očigledan u američkom federalnom budžetu?

Jasno, iz porasta ne-vojnih izdataka. Vojna izdvajanja su rasla 48% od 2001-2006, dok su samo četiri grupe izdataka za socijalnu pomoć porasli 22%, a sam Medicaid 33%, obrazovanje čak 129%, za istraživanja i regulaciju zdravstva 46%, za regionalni razvoj preko 300%! Pri svemu tome udeo vojne potrošnje u ukupnoj se minimalno promenio poslednjih godina, uglavnom zbog finansiranja rata u Iraku, ali je još uvek niži od udela vojnih izdataka u prvih nekoliko godina Klintonove administracije (dakle, periodu mira)!

Projekcije Bušove amdinsitracije za vojni bužet naredne četiri godine jeste da se on u periodu 2009-2012 realno smanji, dok bi ne-vojni izdaci nastavili da vrtoglavo rastu. Po srednjim projekcijama rasta budžetskih programa od 2005-2050 GDP bi mogao da poraste oko 72% dok bi Social security, Medicare i Medicade porasli redom 147%, 331% i 166%. Ako pogledamo rast pork barel investicija, odnosno raznih subvencija, dotacija, transfera interesnim grupama itd, one su porasle sa 21 milijarde 2001 na 29 milijardi 2006, skoro za trećinu.

Dakle, podaci jasno govore da državna potrošnja u Americi raste ali to nije primarno vojna, nego potrošnja vezana za razne programe preraspodele dohotka. I dok je očigledno tačno da su sadašnji republikanci partija koja stvara veliku državu, isto tako je jasno da oni ne sprovode nikakvu ekspanziju vojnih izdataka. Bušova Amerika nije warfare state nego welfare state.

6 comments:

Anonymous said...

Pre nekoliko godina je Vreme objavilo podatke o tome koliki deo nacionalnog budzeta pojedine drzave izdvajaju za odbranu. I navedu, na osnovu podataka dobijenih iz Centra za proucavanje alternativa, da je u Americi taj procenat najveci (sto je, pretpostavljam, tacno).

Mene nije mrzelo, pa im napisem mejl u kome objasnim da je taj broj potpuno irelevantan jer je u Americi ucesce nacionalnog budzeta u GDP-ju nauporedivo manje nego u drugim zemljama, tipa Francuska, Nemacka, Japan, Rusija, jer se veliki broj stvari finansira na nivou nizem od nacionalnog i da jedinog smisla ima poredjenje ucesca u GDP-ju. Cak im nadjem i posaljem podatke iz kojih se vidi da Amerikanci relativno posmatrano daleko manje para na vojsku trose nego ostali.

Naravno, nisu objavili. Nasi ljudi jednostavno mnogo vole da mrze Amerikance.

Suzana Ignjatović said...

Dobro, nije baš đavo tako crn, tj. nije baš da je USA postala welfare state, više neka bureau-state, kako god to blesavo zvučalo.

Kada se pogleda struktura porasta troškova, čini mi se da su drastično rasle stvari koje mirišu na neku centralizaciju ili uticaj agencija i slične kvangokratije.

Nije mi pametno sav "entitlement" gurati pod istu kapu. Ne može se pripisivati Bushu odgovornost za starenje populacije. Najveći udeo porasta jeste za Soc.Security i Medicare, tj. za penzije i zdravstvenu negu starih. To što reforma penzionog sistema nije urađena, pa dobro, uspešno rešavanje ovog pitanja više je eksces nego pravilo svuda u svetu. Uostalom, nikada mi se nije sviđalo shvatanje državnih penzija kao socijale...Ok, Medicare važi za sve starije od 65, ali ni to nije skroz čista socijala(valjda je neko uplaćivao i za te potrebe kad ostari)

Medicaid je valjda jedina stvar koja je pravi welfare, a da je porasla. Opet, tu mi smrde one agencije za lekove, razni Merck-ovi što nutkaju svoje Gardasile za (sumnjivu!) zaštitu sirotih underclass devojčica od papiloma virusa itd.

Sa druge strane, onaj famozni TANF, prava socijala,nije porastao. Koliko se sećam jedne analize iz City journala, rigidizacija ovih pasivnih mera imala je dobre efekte. Dakle, PRAVA SOCIJALA nije uopšte bitno rasla.

Obrazovanje: zvuči drastično, ali kako god da izgledaju onih 120% za mrcvarenje dece testiranjima i testiranjima za epohalni NoChildLeftBehind, to je sve smešna suma. I procentualno od budžeta to je 3%. Btw u Srbiji je 14% budžeta za obrazovanje. Ok, znam da je američko državno školstvo u maloj meri vezano za federalni nivo...Mislim da je tu stvar manje u potrošnji, a više u birokratizaciji i kvangokratizaciji i dilerisanju sa državom (pa mora neko da pravi i prepravlja testove, pa da testira testove...)

Odbranu neću da komentarišem, o tome nemam pojma, ali fakat je da joj pripada ogroman deo budžeta. Znači, za sada uglavnom kapetani i veterani (naročito oni u civilu :) jedu te silne milijarde...

Anonymous said...

Sta je kvangokratizacija?

Anonymous said...

Da, i mene je ranije zbunjivao recnik MT pa sam cesto morao da koristim recnik. Evo definicije za ovu:

quango / B  `kwæNgEU / A  (plural quangos) noun [count]
quasi-autonomous non-governmental organization: an organization in the UK that is separate from the government but has responsibilities similar to those of a government department
© Macmillan Publishers Ltd. 2002

Anonymous said...

hvala

Anonymous said...

Na kratki rok im se mozda isplati, ali na dugi rok ne.Zanima me kako ce placati penzije ratnim invalidima i vojnicima koji se sada nalaze u u Aziji..