Belgrade open?

Marko je već pisao kako je Tipsarević primetio da su za uspeh srpskih tenisera odgovorni samo oni i njihovi roditelji. Tada je naveo da u Srbiji nema jakog saveza niti teniske akademije koja bi pomagala mlade talente. Nije pominjao nedostatak državne teniske akademije, već teniske akademije uopšte. Kao potvrdu te ideje Đokovićevi roditelji planiraju osnivanje privatne teniske akademije (ne mogu da nađem link sada).

Ipak, izgleda da je vlada pogrešno protumačila reči mladih tenisera. Đelić kaže: Srbija ne ulaže u tenis, a naši teniseri su prepušteni sami sebi. To mora da se menja. Treba napraviti Akademiju tenisa, turnir "Belgrade open", na koji bi došle zvezde.

To ne mora da se menja. Iako su prepušteni sami sebi naši teniseri se dobro snalaze. Pa i da su neuspešni opet ne bi trebalo ništa menjati. Organizovanje turnira, njegov naziv i ko bi bili gosti takođe ne treba da brine vladu Srbije.

Državne investicije u sport me jako podsećaju na politiku Istočne Nemačke gde je tajna policija sportistima davala hormone i steroide od malih nogu da bi postizali bolje rezultate na takmičenjima.

Obavezno glasanje

U Belgiji je, kao i još nekim zemljama, glasanje obavezno. U zavisnosti od kazne koja je predviđena, ovaj sistem obaveznog glasanja možemo tretirati kao ekstra porez ili kao prinudni rad. U svakom slučaju nije dobro i ne priliči slobodnom društvu.

Ali interesantno pitanje je kakvi bi bili efekti obaveznog glasanja. Kako obavezno glasanje menja izborne rezultate?

Čini mi se da bi dovelo do još veće trivijalizacije politike. Demokratija inače nije izbor najbolje, nego najpopularnije politike. Zato i veći broj glasača nije garancija da će izbor politike biti kvalitetniji.

Najveći broj apstinenata čine oni koje politika mnogo ne interesuje. Kada ih glasanjem primorate da se zainteresuju, verovatno ni tada neće mnogo razmišljati, analizirati, gledati političke emisije ili slušati mišljenje eskperata. Prosto će izabrati ono što im na prvi pogled izgleda najbolje. Izabraće primamljivu populističku opciju.

Ima i drugih apstinenata, onih koji sve dobro razumeju, ali bojkotuju sve opcije. Mada takvi apstinenti i nisu apstinenti, jer uzdržavanjem od glasanja svoj glas ustvari delegiraju onima koji glasaju. (Ako ste apstinirali na poslednjim izborima vi ste glasali 30% za SRS, 25% za DS, itd.) Njih prvo što ima manje nego onih koji ne glasaju zato što ih politika ne interesuje, a drugo, kada bi morali da izađu na izbore oni bi zaokružili "neopredeljen" ili poništili listić. Prema tome, razliku na obaveznim izborima bi napravili slabo obavešteni i nezainteresovani glasači.

Da sumiram: da je glasanje u Srbiji obavezno, do sada bi već imali samostalnu vladu Radikala, a Velja Ilić bi bio lider opozicije.

Najbolji ministar

Velja traži deo vlasništva nad lukom Bar. Kaže ulagali "smo" u autoput i prugu pa "zaslužujemo" i deo luke. Čak uslovoljava i gradnjom jadranskog autoputa i renoviranjem pruge. Hteo je da širi tunele ali neće ako sebičnjaci ne daju deo luke.

Malo mu je državnih preduzeća u Srbiji pa bi da nacionalizuje i ona u Crnoj Gori. Građani i preduzeća iz Srbije ne bi imali apsolutno nikakve koristi od udela u luci. U Baru bi se usluge plaćale bez obzira ko je vlasnik. Ukoliko bi nekim nesrećnim slučajem Srbija kupila deo vlasništva u Luci Bar, 7 miliona građana bi bilo u minusu dok bi samo par potencijalnih članova upravnog odbora nešto zaradili.

U sebi sam dodao II

Prenosimo deo intervjua datog Tajm magazinu a objavljenog na blogu Božidara Đelića, 27. januara.

Tajm: Tražite najvišu poziciju u Vladi Srbije? Da li biste se zadovoljili nečim manjim?
Đelić: Imajući u vidu da su glasači prodemokratskog bloka dali veliku prednost mojoj stranci, i budući da je stranka odabrala mene kao svog kandidata za premijera, odgovor na Vaše pitanje može jedino da bude Ne.

U sebi je dodao, funkciji se u zube ne gleda.

Ja bih al' ne mogu

Glas piše kako neki Odbor RTB Bor traži od ministarstva energetike da im se kupi mašina od 2,5 miliona evra. Ministar Aleksandar Popović kaže da su radnici u pravu i da treba kupiti novu mašinu. Nažalost, on može predlog da podrži ali ne i da odobri, jer nije nadležan.

Pravi titoizam; studenti su u pravu. Ministri su jako simpatetični prema trošenju novca poreskih obveznika u sopstvenom resoru. Pošto posao ministra ne podrazumeva samo vozača i sekretaricu, možda bi mogao i da kaže samouprvnoj ekipi u Boru da od nove mašine nema ništa dok se ne privatizuju. Ako već nije nadležan, ministar bi trebalo da ćuti jer ga niko nije pitao za njegovo lično mišljenje.

Ovo me podseća na jedan citat iz nekog starog domaćeg filma koji otprilike glasi "Tačno je da sam rekao da ću podneti ostavku, ali sam u sebi dodao da ću to učiniti samo ako to od mene zatraži partija." Mislim da se i tu radilo o nekom rudniku.

Svaki Ciga svoga konja hvali

Svetlana Vukajlović je dobila nagradu Privrednik godine od Privredne komore. To i ne bi bila neka vest da Svetlana ne vodi Fond za zdravstveno osiguranje. Fond, osim što je državna institucija je takođe i monopolista. Zar nije najboljij privrednik onaj ko ostvari najbolje rezultate na konkurentnom tržištu? Izgleda da to i nije bitna pretpostavka kada tu nagradu daju činovnici.

Možda će sledeće godine nagradu najboljeg privrednika dobiti Velja za izgradnju najviše kilometara puteva u Srbiji.

Kako se zvati?

Najbolje bi bilo da se prosto zovemo "liberali". Ali ta reč je izgubila originalno značenje. U Americi već odavno liberal znači levičar ili simpatizer demokrata. A gubi i u Evropi, naročito tako što liberalima sada sebe zovu razne političke stranke levice i centra. Ako danas kažete prolazniku u Srbiji da ste liberal, misliće da ste iz LDP-a, ili sledbenik misli Biljane Srbljanović, ili da imate vikendicu na Povlenu. Jozef Šumpeter je to lepo rekao: najveći kompliment koji su protivnici slobodnog tržišta ikada dali liberalizmu je to što su preuzeli njegovo ime.

Najbliže etiketi po kojoj nas već poznaju bi bilo "neoliberali". Tako nas zovu levičari. Ali tu je problem što neoliberali nigde ne postoje. Neoliberal je negativan termin koji služi za identifikaciju onih koji ga koriste (odmah znate da su nekakvi antiglobalisti), a ne da identifikuje jednu grupu u pozitivnom smislu. Niko sebe ne zove neoliberalom. Uostalom, nema ni potrebe da sami sebe zovemo neoliberalima kada tu ništa nije "neo". Ceo termin je nastao zato što protivnici liberalizma ipak nisu mogli ništa da prigovore Loku, Hjumu i Adamu Smitu. Onda su izmislili da su današnji liberali "neo".

Sledeći kadnidat je "libertarijanci". U Americi je ovaj termin postepeno prihvaćen. Kada su videli da su im levičari ukrali naziv "liberal", ljubitelji političkih i tržišnih sloboda su sebe počeli da nazivaju libertarijancima i do danas je taj termin postao dobro poznat i u širim krugovima. Postoji i Liberterijanska stranka. Ali malo teže je to uraditi sada u Srbiji, i Evropi uopšte. Trebalo bi mnogo vremena, a ionako zvuči rogobatno.

Poslednji, i naziv za koji ja glasam je "tržišni liberali". Taj termin je jasan, precizan i na srpskom zvuči prirodno. Istovremeno označava i politički liberalizam i veru u slobodno tržište. Pri tome je manje omiljeni termin "tržište" povezan sa uvek pozitivnim "liberal".

Dosta je jedan listić

Sheryl Crow se uključila u borbu protiv globalnog zagrevanja, tako što obilazi Ameriku i propoveda. Evo jedne genijalne ideje:

"I have spent the better part of this tour trying to come up with easy ways for us all to become a part of the solution to global warming. Although my ideas are in the earliest stages of development, they are, in my mind, worth investigating. One of my favorites is in the area of forest conservation which we heavily rely on for oxygen. I propose a limitation be put on how many squares of toilet paper can be used in any one sitting. Now, I don't want to rob any law-abiding American of his or her God-given rights, but I think we are an industrious enough people that we can make it work with only one square per restroom visit, except, of course, on those pesky occasions where 2 to 3 could be required."

Kakve veze očuvanje šuma ima sa globalnim zagrevanjem, nije rekla. Ne znam ni kako bi se to sprovodilo. Čak ni u Britaniji, koja ima 5 miliona instaliranih kamera za nadgledanje građana, to ne bi funkcionisalo. Možda da se uvede posebna toalet policija, koja bi, kada za to postoji osnovana sumnja, mogla da upada u toalete i kontroliše potrošnju papira.

Iskreno, kada vidim kakve sve gluposti pričaju američki celebrities, shvatim da naši nisu uopšte loši.

Još jedan zanimljiv sajt

CEPR (Center for Economic Policy Research) iz Londona od nedavno ima nešto što liči na blog, a zove se VoxEU. Budući da se na spisku osnivača nalaze Aghion, Blanchard, Giavazzi, Alesina, Whyplosz, Burda i Tibellini, verujem da će biti zanimljivo.

Ideja je da komentarišu ekonomska pitanja u EU.

Citat iz posta Alesine i Tibelinija o rastućoj razlici u razvijenosti Amerike i Evrope: "The economic decline of continental Europe relative to the US since the early nineties is not a statistical artifact. In fact, if GDP were measured correctly, the relative economic decline might be even more pronounced than what is recorded in the official statistics."

Na slici se vidi da je gep između gdp-ja Francuske, Italije i Španije sa jedne i SAD sa druge strane u periodu 1990-2000 porastao sa 38% na oko 55%. Kod Zapadne Nemačke, rast gepa je sa 24% na 38%.

A ja budala slao CV

Štrajk glađu je izgleda rešenje za nezaposlenost. Čeda Tepić je tako našao posao sekretara u "Prosvjeti" što mu izuzetno odgovora jer ga knjiga i kultura prate ceo život. Sada će se fokusirati na sistemsko uređenje rada u organizaciji. Nešto mi govori da se "Prosvjeta" finansira iz budžeta, ali nisam siguran.

Prolupao

Vladimir Putin:
"У Северној Америци ужас; мучење, бескућници, Гвантанамо. У Европи жесток обрачун са демонстрантима, а о постсовјетском простору да не говорим.
Од како је умро Махатма Ганди, нема човек с ким да разговара.”

Država i sport, ponovo

Janko Tipsarević u tekstu u New York Times-u o srpskim teniserima (i teniserkama, naravno) kaže:

“The thing is, people have to understand that all we have in tennis here came from mud, from nothing,” he added. “There was no big tennis academy. There was no big tennis federation behind their success. Nobody was investing anything. So the only people who we can say thanks to today are our families.”

I ipak su uspeli.

Koliko zarađuju dileri?

Koliko zarađuju Njujorčani? Koliko taksista a koliko diler droge, pročitajte u odličnom članku u Njujork Tajmsu.

Dva pogleda na svet

Dobar tekst Arnolda Klinga na TCS Daily sajtu o dva suprotstavljena pogleda na svet.

Jedan od zanimljivih citata: "For pro-capitalists, capitalism offers an endless wellspring of renewal. For anti-capitalists, there seems to be an endless wellspring of reasons for capitalism's doom. The tug-of-war between the two sides is likely to be endless."

Državna religija

Slavišin post o Norveškoj me je podsetio na jednu jako zanimljivu stvar.

Naime, Norveška i dalje ima državnu religiju. U članu 2 Ustava piše: "All inhabitants of the Realm shall have the right to free exercise of their religion. The Evangelical-Lutheran religion shall remain the official religion of the State. The inhabitants professing it are bound to bring up their children in the same." U članu 4 piše: " The King shall at all times profess the Evangelical-Lutheran religion, and uphold and protect the same." A ovo je prosto sjajno (član 12, stav 2): "More than half the number of the Members of the Council of State shall profess the official religion of the State".

Dakle, ne samo da je Ustavom definisana državna religija, nego je nametnuta i obaveza roditeljima da svoju decu obrazuju i vaspitavaju u skladu sa državnom religijom. Što se Vlade tiče, najmanje pola članova moraju da budu vernici.

Ustav je, inače, donet još 1814. godine. Međutim, od tada je toliko puta menjan da su mogli baš da izbace i ove odredbe.

Status skvo

Izgleda da je u najavi prvi sukob u novoj vladi. Đelić i Dinkić ne samo da imaju oprečna mišljenja o preregistraciji vozila sa crnogorskim tablicama, već su spremni da se po toj temi sukobe i javno. Biće interesantno pratiti nastavak ove diskusije.

Da se razumemo, zakon koji propisuje da se mogu uvesti samo polovna vozila sa Euro 3 motorom je loš zakon jer sprečava građane Srbije da jeftino dođu do automobila. Sa druge strane, može nešto i da se kaže u prilog činjenici da pravila igre moraju biti jednaka za sve i da su oni koji su kupovali vozila u Crnoj Gori bili svesni rizika.

Najbolje rešenenje je dozvoliti slobodan uvoz polovnih vozila bez obzira na Euro 3 ili bilo koji drugi standard. Ako bih morao da se odlučim između Đelićevog ili Dinkićevog predloga, izabrao bih prvi. Čini mi se da je on više u duhu slobodnog tržišta.

Najverovatniji ishod je ipak produžavanje statusa kvo, koji će u suštini više odgovarati Đeliću jer će građani nastaviti da koriste svoja vozila. Znači, Dinkić na potezu.

A kad pljušti...

Liberalizacija kursa, priče o smanjenjima poreza i privatizaciji JAT-a i NIS-a, Karla del Ponte zadovoljna, poternica za Canetom, jedan Karić u zatvoru, teniseri svi u polufinalu, fudbaleri u gostima pobedili Finsku, Evrovizija -- Srbiju nije ovako krenulo još od Dušana Silnog. I na vrh svega, razumni ekonomski komentari: uvodnik Danasa o uvozu i trgovinskom deficitu.

Najšokantnija rečenica dana

U Norveškoj je država prinudno sterilizovala Rome sve do 1977. godine.
To je iz Wikipedije. Još o tome ovde. Između ostalog:
Tek 1988. su u Norveškoj ukinuti svi posebni zakoni za Rome.

Kejnzijanizam i diktatura u online igricama

Ne znam da li je iko od vas čuo za Hattrick, online simulaciju fudbala u kojoj vodite tim imaginarnih igrača koje kupujete i prodajete na aukcijama, trenirate ih, postavljate taktiku i igrate 2 meča nedeljno. Igra je veoma zanimljiva, ima nas oko 6.000 aktivnih igrača iz Srbije i skoro milion u svetu.

Problem (navodno) je što je ekonomija u Hattrick svetu u depresiji. Na forumima se igrači žale kako su cene igrača niže nego ikada i kako se "više ne isplati trenirati igrače". Naravno, neki zahtevaju da se "upumpa" novac u ekonomiju, tako što će game masteri ("država") svima dati određeni iznos novca. Drugi zahtev je da se obore kamatne stope kako bi se smanjila štednja.

"Država" za sada ćuti. Koliko vidim, vode dobru ekonomsku politiku i mislim da neće popustiti pred pritiscima naroda. Na kraju krajeva, radi se o čistoj diktaturi, gde se narod ništa ne pita. Odluka se donosi u uskom krugu ljudi, negde u Švedskoj - tipični otuđeni centar moći. Možda to i nije tako loše.

Crveno zlato

Kako su u Srbiji izgleda poznate maline. Za sada se malinari oko cene svađaju samo sa prerađivačima, ali nije nemoguće da do kraja leta poreski obveznici dobiju račun i možda agenciju. Ipak se radi o strateškom proizvodu.

Interesantno je kako malinari računaju cenu. Nas proizvodnja košta 67 dinara i na to, kao što je običaj u svetu, dodamo još 33% profita. Na stranu kako to rade malinari u svetu ali možda ima više smisla videti koliko tržište plaća pa onda razmisliti da li treba proizvoditi maline ili ne, umesto da svake godine glume Kalimera.

Plate u NGO sektoru, ili mešanje baba i žaba

Jučerašnji Blic piše o sektoru sa najvišom prosečnom platom u zemlji (74.481 dinar) - nevladine organizacije, odnosno "organizacije na bazi učlanjenja".

Saradnik IZIT-a, Saša Đogović, kaže: "Plate tih organizacija koje posluju na bazi učlanjenja nisu bile rezultat poslovanja već su se oslanjale na donacije, ali i isisavanje novca iz privrede“.

Ovo jeste u određenim slučajevima tačno, zato što često u Srbiji učlanjenje nije dobrovoljno. Da je Privredna komora Srbije dobrovoljno udruženje niko se ne bi bunio protiv visokih plata. Ovako, oni su skoro državna institucija, jer se finansiraju iz kvazi poreza i njihova potrošnja bi vrlo lako mogla da se svrsta i u javnu potrošnju. Samim tim bi i na njihove plate mogla da se primenjuju pravila koja važe za plate u državnom sektoru. Isto važi i za političke stranke, koje se finansiraju iz budžeta.

Međutim, neka udruženja su potpuno dobrovoljna (recimo, Udruženje proizvođača cementa, ili Foreign Investors Council), tako da plate zaposlenih ne treba bilo koga da brinu (osim one koji plaćaju članarinu). Takođe, dobar deo nevladinog sektora suštinski radi na tržištu, pa se ni na njih ne odnosi izneta ocena, da "plate nisu rezultat poslovanja".

Jednostavno, nisu sva udruženja ista.

Kad pada, pljušti

Guverner Jelašić je dao par odličnih izjava Glasu. Guverner traži smanjenje javne potrošnje i privatizaciju javnih preduzeća jer upravo ova preduzeća i njihovi monopoli utiču na rast inflacije. Takođe kritikuje stručnjake koji se sezonski zalažu za tržište, a bune se protiv plivajućeg kurs jer je promena izvršena naglo. Valjda je prvo stručna komisija trebala da uradi strategiju i akcioni plan.

Zakačio je i profesore ekonomskog fakulteta (u Čovićevom stilu ne navodi imena jer izgleda nije dobar trenutak) koji kritikuju povlačenje novca iz opticaja radi održavanja stabilnosti dinara. Navodi da u Srbiji 230,000 ljudi prima platu preko budžeta, i da će se ta stavka videti posebno u budžetu. To je za mene nova informacija.

Jedino mu zameram što pozitivno priča o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, koja osim što rizikuje pare građana Srbije vrši redistribuciju sredstava od siromašnih ka bogatima. Ipak, ovo je dobar dan za Jelašića.

Još jedna dobra vest, Đelić najavljuje smanjenje poreza na kapitalnu dobit do kraja godine. Držimo ga za reč.

Plivajući kurs

Da ne bude da se samo bunimo.

Narodna banka Srbije (doduše, krajnje vreme je da se ovo "Narodna" pretvori u Centralna, Glavna ili nešto drugo. "Narodne" su u Kini i na Kubi. U Frankfurtu je Centralna, u Londonu je Banka Engleske.)

Dobro, Narodna banka Srbije je, malo po malo, liberalizovala kurs dinara i sada se potpuno povlači sa međubankarskog tržišta. Prošlog leta, kada je dinar usled priliva deviza rastao, izvoznici i ostali koji prihoduju devize su tražili od NBS da uradi nešto. Od sada neće moći to da traže, jer se NBS već ogradila od intervencija na deviznom tržištu. Ona sa kursom nema ništa.

Kažu da je ipak ostavljena mala rezerva -- moguće je da će NBS intervenisati ako je "ugrožena platnobilansna pozicija", (što bi značilo sprečavanje preterang rasta dinara), ili ako kurs "utiče na cene" (to bi bilo sprečavanje preteranog pada). Videćemo šta će to u praksi značiti, ali nadam se da neće mnogo.

Desilo se na današnji dan

Ako bi se birao "Dan ekonomije", mislim da bi 5. juni bio u najužem izboru, jer su se na taj dan rodila dvojica verovatno najuticajnijih ekonomista svih vremena - Adam Smit (1723.) i Džon Mejnard Kejns (1883.).

Takođe, Wikipedia kaže, a ja joj verujem, da je na današnji dan prošle godine srpski parlament proglasio nezavisnost Srbije. Ne vidim da su ijedne današnje novine pisale o tome i nije mi jasno zašto.

Može to i bolje

Guverner Jelašić je juče 4. juna izneo procenu da će inflacija do kraja godine biti 6%. Pre samo pet dana je rekao da će inflacija biti do 8%. Takođe, inflaciju u maju je tada procenjivao na 5% a sada je objavio da je bila 3%. Odluči se.

U novembru će verovatno da kaže da će inflacija za 2007. biti 5.1%. Konačno u januaru sledeće godine Jelašić će da primeti kako je verovao u nisku inflaciju i kada niko drugi nije, da je tim NBS dao 110% da garantuje stabilnost valute i da je shodno tome 4.6% najveći uspeh srpske monetarne politike. Ne bi me čudilo da uporedi odlične rezultate monetarne politike sa rezultatima Bune na dahije.

Slaviša je više puta pisao o štetnosti nagađanja inflacije i zaključio je da je neizvesnost oko inflacije štetnija od same inflacije. Pogledajte ovde ukoliko ste zainteresovani.

Koliko vredi NIS?

Manchester United je pre neki dan kupio dva igrača od po 19 godina -- Andersona i Nanija -- i platio po 25 miliona evra za svakog. Nikad niste čuli za njih a plaćeni su toliko? To je zato što je plaćena njihova procenjena buduća vrednost. Tako tržište radi. Investitori su, u proseku, pametni.

Siguran sam da to predaju u Harvard biznis školi. Boža Đelić to međutim ne zna, ili se pravi da ne zna:
Већинска приватизација НИС-а, као и Телекома и ЕПС-а није у игри. ... Сада НИС вреди, саветници кажу две, из компаније тврде четири милијарде, а једног дана ће то бити 10 или 15 милијарди долара.

Ako će NIS vredeti 10-15 milijardi dolara, ne postoji način da on danas vredi 2 milijarde; on danas mora vredeti 9-14 milijardi.

Ako je međutim tačno da NIS danas vredi 2 milijarde, šanse da će on u budućnosti vredeti 10-15 milijardi su blizu nuli. Verovatno neće vredeti više od 2,1 milijarde.

Pitanje za Božu Đelića -- Ako je iskren u proceni da NIS danas vredi 2, a da će za nekoliko godina vredeti 10-15 mlrd, zašto ne okupi privatni konzorcijum i kupi NIS za 2 milijarde, kasnije ga proda za tih 10-15, i tako za par godina zaradi oko 10 milijardi dolara i postane jedan od najbogatijih ljudi na svetu?

Loša nedelja za slobode u svetu

Venecuela - Čavez je ugasio RCTV kanal uz obrazloženje da više nema emitovanja za fašiste. Globovision, sada jedina nezavisna televizija koja se uglavnom može pratiti preko kabla, je dobronamerno upozorena da razmisle dokle žele da idu.

Pakistan - Mušaraf je takođe ugasio dva kanala. Geo News i Aaj su blokirani zbog prikazivanja programa koji su kritikovali vladu. Predsednik vlade, Šaukat Aziz, je rekao da veruje u slobodu govora ali da vladine institucije ne treba kritikovati.

Tajland - Vrhovni sud je zabranio najpopularniju partiju u zemlji. Preko 100 partijskih lidera više neće moći da učestvuju u politici.

Malezija - Vrhovni sud je zabranio Lini Džoj da pređe iz islama u hrišćanstvo upkros ustavu koji garantuje religijske slobode. Objašnjenje, ne može se religija promeniti preko noći. Lina je prešla u hrišćanstvo pre 18 godina.

Ekonomski nacionalista (ali razuman)

Tako Boža Đelić (sve sa tekstom u zagradi) opisuje sebe u intervjuu (deo 1, deo 2) za Politiku. U tom smislu, tvrdi da NIS ne treba privatizovati za sada (samo prodati 25%), da JAT možda treba prodati, a da je Energoprojekt "u ovom trenutku pod velikim pritiskom onih koji bi da ga polome i rascepkaju kako bi što jeftinije došli do njegovih delova i od njih napravili skromne podizvođače" i dodaje "da bi država trebalo da odbrani jedan takav gigant koji ima potencijal da zaposli našu operativu i izvozi naše usluge."

Lični autsorsing

Wall Street Journal ima zanimljiv tekst o ličnom autsorsingu, novom trendu na internetu. Kao i velike kompanije, sada i individue mogu da angažuju strance preko interneta da im odrade neki posao. U tekstu se navode primeri držanja časova matematike, dizajniranja nove kuhinje, ili popunjavanja poreske prijave, uglavnom po mnogo nižoj ceni.

Tekst navodi da je izvesna glumica Michele Greene angažovala asistenta iz Indije da joj pomogne oko organizovanja putovanja i plaćanja računa. I kaže da je veoma zadovoljna.

Ako tražite posao, ili ako vam treba neko da vam organizuje svadbu, probajte na www.guru.com.

Rusi dolaze

Ministar Ilić je već najavio da je Aeroflot (51,17% u vlasništvu države, sastav UO ovde) zainteresovan za JAT. Izgleda i da je i moskovski aerodrom "Šeremetjevo" (nisam našao podatke o vlasničkoj strukturi, sigurno 100% državni) zainteresovan za "privatizaciju" beogradskog aerodroma. O tome zašto to nije baš najsrećnije rešenje, pogledajte ovaj tekst u The Economist-u. Jedan citat:

"Sheremetyevo is war. The international terminal was built for the 1980 Olympics, to showcase the Soviet Union's modernity; now it recalls the old regime's everyday callousness (the anarchic domestic terminal is even worse). On a bad day, the queue at passport control stretches almost to the runway."

U zavisnosti od ukusa, možda Vam se nešto i svidi:

"The immigration officer—usually sporting peroxide blond hair, six-inch heels and an abbreviated skirt—offers an early insight into Russian notions of customer service."

Nacionalizacija štampe

Jirgen Habermas kaže da se novine ne smeju prepustiti tržištu. Mora država da ih finansira. Ne sve, ali gigante. Zato što, kaže, ako se prepuste tržištu, novine padaju u ruke kompanija "koje koji žele brzi profit i prave neprimereno kratkoročne planove". To onda dovodi do vulgarizacije novina i one gube kulturnu i intelektualnu vrednost.

Dakle kada su novine privatne, sve one postanu Kurir, Svet i Skandal. Po Habermasu, načelno je nemoguće da postoji privatno Vreme ili Ekonomist. Jer privatne novine vodi kratkoročni profit, želja za brzom zaradom. Verovatno je kao primer uzeo engleski Economist i američki Wall Street Journal, oba privatno osnovani u 19. veku. Ali šta je sto-dvesta godina za novine, a ionako svi znamo da se WSJ i Economist uglavnom bave bezveznim tračevima. Nisu analitični kao Ženmin Žibao.

Ali Habermas ne bi bio Habermas kada bi samo uzvikivao parole. On ima i naučno objašnjenje zašto je to tako. Naime, novine su posebna roba koja ne podleže zakonima tržišta. Evo:

Ova pitanja počivaju na kontroverznoj pretpostavci da izbor pravi sam kupac, na osnovu sopstvenih preferencija. Ta mudrost iz starih udžbenika bez sumnje je pogrešna kada je reč o specifičnom karakteru robe koju bismo nazvali "kulturna i politička komunikacija" – a razlog je to što za roba u isti mah izlaže probi i transformiše preferencije onih koji je prihvataju.

Novine su specifične, kaže Habermas. Mudrost iz starih (kao npr. Mankiw G., Principi ekonomije, 2007., ali februar) udžbenika se ne odnosi na novine.

Problem je samo što kada bi napravili listu svega što razni habermasovci, frankfurtovci, kejnzijanci ili francuski sociolozi kao iz prethodnog posta smatraju specifičnim zato i zato, mogli bi odmah da ukinemo privatnu svojinu i proglasimo socijalizam.

O "neoliberalnom ekonomizmu" na NSPM

Evo jednog teksta koji ja ne umem da opišem nikako drugačije nego kao naprosto neverovano lupetanje, udruženo sa nekom komičnom kvazifilozofskom ambicijom da se pokreću i komentarišu velike teme. Ono - društvo, politika, sloboda, "čista filozofija teške stvari", iza čega je samo neopisiva glupost i praznina misli.

Možda ću napisati jedan šaljivi komentar na taj tekst. Najviše mi se dopala teza da su Hobs, Lok i Smit osnivači kvazinaučnog ekonomizma i neoliberalizma, a Hajek predstavnik scijentizma.

Odliv mozgova

Ali ne iz Srbije, nego iz Nemačke. Independent piše da je prošle godine emigriralo 155 hiljada Nemaca, uglavnom visokoobrazovanih, lekara, pravnika, menadžera, naučnika. Destinacije su na prvom mestu Švajcarska, na drugom SAD, na trećem Austrija.
Šta sve porezi mogu da ti urade.

Koliko Betoven ima godina?

Palma o Šopenu i Betovenu.

Prvi srpski kartel

"Problem je što se time narušava teško postignuti dogovor između privatnika i njih (NIS-a) da trgovačka marža bude fiksna u iznosu od pet dinara." Kaže Atanacković, predsednik AD Nafta, u Glasu. Kompanije se dogovaraju oko cene što znači da sada zvanično imamo naftni kartel u Srbiji. Možda nije prvi, možda je gradski prevoz isto kartel.

Da se razumemo karteli, ili dogovaranje cena, u suštini i nisu problem ukoliko postoji slobodno tržište i ne postoje zakonska ograničenja ulasku novih konkurenata. Ipak, kod nas je kartelisanje zabranjeno. Postoji Zakon o zaštiti konkurencije, kao i Komisija koja ga sprovodi. Zanima me da li će se Komisija oglasiti sada kada je i državna kompanija dokazano umešana u kršenje zakona.

U istom članku se navodi da NIS od ove godine prodaje gorivo po cenama koje su niže od maksimalno dozvoljenih. Ko to u Srbiji ne dozvoljava snižavanje cena?

Koja ste klasa?

Interesantna interaktivna tabela na sajtu Njujork Tajmsa pomoću koje možete da odredite svoj društveni status. Tabela uzima u obzir zanimanje, obrazovanje, prihod i ukupnu imovinu. Najprestižnije zanimanje ima hirurg a prati ga advokat. Ekonomista je na 53. mestu.

Crna Gora kao primer

Steve Hanke u komentaru na Kejtovom sajtu, priča o problemu hiperinflacije u Zimbabveu i pominje Crnu Goru kao sjajan primer monetarne stabilnosti. Onda preporučuje Zimbabveu da veže svoju valutu za južnoafrički rand, otprilike kao što je Avram uradio 1994. u Srbiji sa markom.

Drago mi je da se Crna Gora uzima kao primer, ali mislim da Steve poredi babe i žabe. Vezivanje za valutu i dolarizacija nisu isto. Argentina je takođe imala valutni odbor (baš je Steve radio kao konsultant ako se ne varam), pa to baš na kraju i nije funkcionisalo kako je zamišljeno. Jednostavno ima više mogućnosti za zloupotrebe (manji iznos čvrste valute nego novca u opticaju). Mislim da je Steve malo pristrasan pošto je najprominentniji stručnjak za valutni odbor. Zimbabveu, a verovatno i Srbiji, bi najbolje bilo da odmah uzmu južnoafrički rand kao svoju valutu.

Ko pijan plota

Jedna stvar je zakon, druga stvar je što imamo elemente koji se tiču mnogih drugih službi. Ovako, otprilike, Đelić objašnjava zašto se možda neće primenjivati Zakon o lustraciji. Bez namere da diskutujem o lustraciji, nisam ekspert, interesantno mi je što vladi sprovođenje zakona ne predstavlja ništa više od povoda za ozbiljnu diskusiju.

Winner's curse

Pojam "pobedničke kletve" se odnosi na činjenicu da je onaj ko pobedi na aukciji verovatno precenio vrednost predmeta aukcije. Radi se o tome da, kada je cena predmeta veoma neizvesna, izlicitirana cena predstavlja procenu najoptimističnijeg kupca. Kada na kraju aukcije kupac plati cenu, ostaje mu da razmišlja "Da li je moguće da su svi ostali glupi, a da sam ja jedini pametan jer sam ponudio ovoliko para? Da nisam ipak ja pogrešio?" Ovaj koncept je ključan u ekonomskoj analizi aukcija. Koga zanima, na netu se nalazi dobar online udžbenik o teoriji aukcija. Mislim da svaki ekonomista treba da zna bar osnove ove teorije.

Setio sam se ovoga juče dok sam, na Radio Beogradu, slušao izjavu Đorđa Milunovića, čoveka koji je kupio "Reč naroda" iz Požarevca za cenu koja je bila 100 puta viša od početne. Čovek bukvalno nije mogao da progovori i uspeo je samo da promuca da "je u šoku jer je platio mnogo više nego što je planirao". (Uzgred, šta je Zavod za ekonomiku domaćinstva, koji je isto juče prodat???)

Mislim da bi Danijelu Cvjetićaninu i drugima koji misle da se naša privreda prodaje po bagatelnim cenama bilo korisno da makar malo prouče teoriju i naše zakone.

Dvostruko „hvala“ -- Džon Stosel

Prenosimo u celosti tekst Džona Stosela iz prethodnog posta, u prevodu Andreja Stanimirovića:

Neki ljudi me mrze zato što branim slobodno tržište. Jednom me je neko opsovao na ulici u Njujorku i rekao „Dabogda crk’o!“
Otkud ovo neprijateljstvo prema trgovini? Šta može da bude bezopasnije nego sloboda da čovek trguje s kim god hoće?
Pretpostavljam da neznanje ekonomije navodi mnoge da veruju da, kada dvoje ljudi razmenjuju novac i dobra, jedan dobija a drugi gubi. Ako bogati kapitalisti profitiraju, siromašni i slabi pate.
To je mit.
Koliko puta ste platili 1$ za šoljicu kafe i na kasirkino „Hvala“ odgovorili „Hvala vama“? Pravo bogatstvo ekonomske mudrosti krije se u tom čudnom dvostrukom hvala. Zašto se to događa? Jer vi želite kafu više nego dolar a radnja želi dolar više nego kafu. Oboje dobijate.
Ekonomisti odavno razumeju da dvoje ljudi trguje jer svako od njih želi ono što drugi ima više nego ono što sam ima. U glavi svakog od njih, stvari koje razmenjuju imaju nejednaku vrednost. Ali ovo znači da oboje dobijaju, jer daju nešto što žele manje za nešto što žele više. Jednostavno nije istina da jedan dobija a drugi gubi. Da je tako, gubitnik ne bi trgovao. To je win-win situacija, ili kako to kažu ekonomisti, igra sa pozitivnom sumom.
Upravo to se događa svaki put kada se dvostruko hvala čuje u prodavnici ili restoranu.
Nebitno je što želite da cena kafe bude niža. Svi mi želimo da cene svega budu niže (izuzev cene onoga što sami prodajemo, bilo da su to naši proizvodi ili radna snaga). Ono što je bitno to je da ste kupili kafu za dolar.
Situacija je potpuno ista i ako kafu kupite od nekoga iz drugog grada ili druge savezne države. Ne menja se čak ni ako je kupite od nekoga iz druge zemlje.Zato me zabrine kad čujem političare da kažu „Ja verujem u slobodnu trgovinu, ali to mora da bude poštena trgovina“. Ovo je citat predsedničkog kandidata Majka Hakabija, bivšeg guvernera Arkanzasa.
„Poštena trgovina“ je šifra za protekcionizam maskiran u osvetu prema drugim zemljama koje možda praktikuju protekcionizam, i to što čak i republikanci govore o „poštenoj“ a ne o „slobodnoj“ trgovini predstavlja loš znak.
Mi treba da praktikujemo slobodnu trgovinu bez obzira na to šta rade drugi. Zašto? Zato što je sloboda dobra sama po sebi. To što strane vlade žele da naude svojim građanima nije razlog da naša vlada naudi nama.
Ljude koji žive u različitim zemljama deli politička granica, ali granice su istorijski incidenti ili ishodi arbitrarnih odluka političara. Političke granice su ekonomski irelevantne. Ako ih ostave na miru, ljudi trguju preko granica između zemalja isto kao što trguju preko granica saveznih država. Trgovina je trgovina. I kupac i prodavac su na dobitku. „Hvala.“ „Hvala vama.“
Ako vas brine trgovinski deficit sa, na primer, Kinom, zamislite da Kina postane 51. savezna država. Istog momenta bismo potpuno zaboravili na takozvani trgovinski deficit. Koga je briga da li Njujork ima trgovinski deficit sa Pensilvanijom? Kao što je pisao Adam Smit, „Ništa ... ne može biti apsurdnije nego ova cela doktrina trgovinskog bilansa.“
Šeldon Ričman diskutuje o ovim idejama u magazinu The Freeman, pa kaže, „U stvarnosti, ne postoji uvozna i izvozna roba. Postoji samo ono što ja proizvodim i ono što svi drugi proizvode. ... Vrlo malo ljudi bi želelo da živi koristeći samo ono što su sami u stanju da proizvedu.“
Kada jednom izaberemo da trgujemo umesto da sve što nam treba pravimo sami, sve o čemu ostaje da diskutujemo je kolika treba da bude zona slobodne trgovine. Pošto je trgovina uvek obostrano korisna, odgovor je: Što veća zona slobodne trgovine, to bolje.
Globalna je najbolja.

Duplo hvala

Pogledajte sjajni članak poznatog novinara Johna Stossela u kojem objašnjava zašto je slobodna trgovina dobra. Ovo obavezno treba prevesti na srpski i objaviti. Dobrovoljci?

Šta je 100 evra na ovu skupoću?

Đelić u poslednje vreme priča kako će svaki zemljoradnik dobiti 100 evra po hektaru a stočar određeni iznos po grlu. Konačno smo dobili predračun za ovu genijalnu ideju. Ministar Milosavljević misli da će to koštati minimum 500 miliona evra, ili grubo oko 2% BDP.

Ovo će praktično preko noći postati jedna od top 5 stavki u budžetu. Ja se ne sećam da su poljoprivredne subvencije pominjane u predizbornoj kampanji, ali možda grešim. U svakom slučaju teško da će posle ovoga vlada moći da napravi gluplji potez.

Nema razloga da pišem o tome zašto su poljoprivredne subvencije loše. Ne verujem ni da je Google u stanju da nađe pozitivne argumente. Srpske stranice se ne računaju.

I jare i pare

Sindikalci RTB Bor i lokalna samouprava traže hitnu privatizaciju. Obradovao sam se kad sam pročitao naslov jer zaposleni insistiraju na privatizaciji. Nažalost, kasnije u tekstu piše da traže hitnu privatizaciju 49% kapitala. Ne shvatam ih. Kao da su rekli: Hitno nas privatizujte da ostanemo državni. Izgleda da se kod nas termin privatizacija stvarno opasno izlizao.

Usput navode kako RTB Bor u poslednje vreme dobro posluje i iznose sledeće dokaze: Isplaćene zaostale zarade, i isplaćen prvi deo regresa od 15,000 din. Šteta što nisu pomenuli i kako su konačno, posle 30 godina terora one dlakave babetine, zaposlili mladu kuvaricu u kantini.

Ekonomisti

Takozvani srpski ekonomisti su na okruglom stolu FEFA dali brojne predloge, koji su se ministrima nove Vlade uglavnom svideli. Ako vidite da se nešto sviđa istovremeno i Dinkiću u Đeliću, budite sigurni da to ne valja.

"On (Dinkić) je prihvatio brojne sugestije koje su se čule na okruglom stolu i najavio aktiviranje Agencije za mala i srednja preduzeća i njeno povezivanje s Fondom za razvoj, kao i spajanje dve agencije koje se bave podsticanjem izvoza u jednu, "jer je rast izvoza jedan od ključnih prioriteta nove vlade" naglasio je Dinkić uz ocenu da ukoliko ne budemo uspeli da kroz rast izvoza smanjimo spoljnotrgovinski deficit, moraćemo to da radimo na strani uvoza."

Iz ovoga bih izvukao neke opšte zaključke o srpskim ekonomistima.

1) Naši ekonomisti i dalje predlažu državni koncept razvoja. Oni ozbiljno misle da razvoj donose agencije i fondovi. Ja uopšte ne znam odakle crpe te ideje, jer čak i ako pogledate radove svetskih ekonomista naklonjenijih državnoj intervenciji, teško ćete naći da neko od njih propagira agencije i fondove za razvoj.

2) Naši ekonomisti redovno brkaju uzrok i posledice. Oni vide da razvijene privrede imaju veliki izvoz, pa iz toga zaključuju da je izvoz pokretač razvoja. A ako je izvoz pokretač razvoja, onda izvoz treba nekako podsticati. Istina je, međutim, da je veliki izvoz samo jedna posledica dobrog rada privrede. A za dobru privredu potrebni su, kao što znamo, niski porezi i efikasne pravne institucije.
Isto je i sa malim i srednjim preduzećima. Zato što su ih videli u Švajcarskoj, oni misle da mala i srednja preduzeća treba posebno podsticati. Tako je i Staljin video železare u Engleskoj pa je mislio da i SSSR treba da gradi svoje. Ali u pitanju je ponovo brkanje uzroka i posledice. Mala, srednja, velika, ili kakva god treba preduzeća nastaju kada se lepo urede institucije. Preduzetnici sami shvate da li za poslove koji u ovom trenutku odgovaraju Srbiji treba osnivati mala ili velika preduzeća. Mala i srednja preduzeća su dobra samo ako kao takva izrastu spontano, konkurencijom u tržišnom okruženju.

3) Naši ekonomisti su u paranoičnom iracionalnom strahu od spoljnotrgovinskog deficita. Kada ih pitate da objasne zašto je taj deficit strašan oni ne umeju. Kao što i ne razumeju da je deficit neminovna posledica velikog priliva kapitala, ni štetna ni korisna. Zato je taj strah iracionalan, kvazi-religijski. Posledice tog neznanja su jako štetne, jer kao što nam ministar Dinkić kaže, Vlada će pokušati da deficit smanjuje na strani uvoza. Podsećam da kada smo poslednji put smanjivali deficit na strani uvoza uvedena je zabrana na uvoz automobila starijih od 3 godine, kojom se građanima i privredi i dalje nanosi velika šteta.

Blobiranje

Novi izraz, koji sam upravo izmislio, a znači "traženje para od države putem bloga". Primer za to je post Dejana Stankovića na B92 Blogu, u kojem se zalaže za to da država treba da finansira deo troškova prevođenja naših pisaca na strane jezike jer autor smatra da bi to pomoglo poboljšanju našeg imidža u svetu. Takođe, tvrdi da to ne bi mnogo koštalo, a da bi dalo sjajne rezultate. I naravno, navodi najbolji argument u ovakvim raspravama - to rade i svi ostali. Posle ovog uvoda, šta mislite čime se autor posta bavi? Ako ste cinični, pa ste pomislili da se bavi prevođenjem srpskih pisaca, u pravu ste.

Naravno, u postu nisu dati bilo kakvi dokazi o tome koliko takav vid subvenicioniranja ima efekta, ali sam našao nešto slično na drugom mestu. Pogledajte grafik u ovom dokumentu (na strani 3). Grafik daje odnos između toga koliko je država uložila u produkciju filmova i iznosa koji su ti filmovi zaradili na stranim tržištima. Austrija, kao najgori primer, je na svaki dolar zarađen u bioskopima van Austrije uložila skoro 29 dolara iz budžeta. Samo Češka i Poljska imaju taj odnos ispod jedan. Ne verujem da je u književnosti mnogo drugačije.

Danijel, pre i posle

Danijel Cvjetičanin, nekada Koštuničin prvi ekonomista, je pod stare dane revidirao stavove. Pred izbore 2004. napisao je dosta liberalan ekonomski program za DSS i moja jedina zamerka, naravno pored nezainteresovanosti DSS za ekonomiju, je tada bila stimulacija izvoza. Danas Danijel i dalje smatra da je mali izvoz rak rana srpske privrede ali mu sada smeta i privatizacija. Kaže, ne smemo dozvoliti da se EPS i NIS prodaju za bagatelu. Ja mislim da je bolje i da ih država pokloni nego da nastavi da restruktuira i upravlja.

Generalno Danijel ne nudi rešenje ali prognozira budućnost koju će karakterisati deficiti, inflacija i dugovi. Ne mislim da je situacija tako kritična. Možda nećemo imati privredni rast koji bi mogli da imamo daljom liberalizacijom, ali je krah ekonomije malo verovatan.

Ko je ovde kriminalac

B92:
Petnaest osoba uhapšeno zbog sumnje da su falsifikovale dokumenta o uvozu nafte iz Grčke, saznaje B92.
Oni se sumnjiče da su u dužem periodu uvozili naftne derivate iz Grčke prikazujući ih kao naftne derivate namenjene proizvodnji, odnosno prikazujući ih kao odmašćivače, a zatim ih prodavali privatnim pumpama i na crnom tržištu. ... Prema saznanjima B92, ta grupa je oštetila državni budžet za oko deset miliona evra.

Da sam ja pisao istu vest, ona bi glasila ovako:
Uhapšena je grupa preduzetnika koja je kupovala benzin u Grčkoj i njime snabdevala potrošače u Srbiji. Uvozom benzina po nižoj ceni ova grupa je zaobilazila zabranu uvoza naftnih derivata koju je država uvela da bi svojoj kompaniji NIS omogućila veći profit, i tako za 10 miliona evra umanjila zaradu državne kompanije i budžeta. Zbog izbegavanja zabrane uvoza naftnih derivata, novinari su ovu grupu preduzetnika nazvali kriminalcima.

Stručnjaci Tržišnog rešenja međutim procenjuju da je samonametnutim sankcijama na uvoz benzina i monopolizacijom unutrašnjeg tržišta u poslednjih pet godina Vlada Srbije oštetila Srbiju za mnogo veći iznos -- verovatno više od milijardu evra. Kao i uvek kada se radi o sankcijama, šverc benzina je olakšavao snabdevanje potrošača i omogućio niže cene.

Ovi ljudi su kriminalci samo zato što ih je država napravila kriminalcima. Ja nemam moralni problem sa izbegavanjem monopolističkih državnih uredbi. Ovaj nedozvoljeni uvoz benzina je bez sumnje bila čista dobit za potrošače koji su ga kupovali, i indirektno i za celu Srbiju. Ko je onda kriminalac -- onaj ko nam zabranjuje da trgujemo i time nam nanosi štetu, ili onaj ko se ne obazire na takve nelegitimne zabrane i pri tome stvara opštu ekonomsku korist?

Tekst o Kosovu

Članak Douga Bandowa (Cato institut i bivši Reganov savetnik) jeste malo zastareo (avgust 2005), ali je i dalje relevantan. Jedna od zanimljivih rečenica: "In the case of the Balkans, the only principle that seemed to apply was that everyone got to secede from Serb-dominated territories and Serbs were never allowed to secede from territories dominated by other groups. This might be consistent policy, but it should not be confused with a principled moral stand."

Država i sport

Direktor atletskog mitinga "Artur Takač" kaže: "Problemi su bili takvi da bismo morali da otkažemo manifestaciju. Ilić je finansijski stao iza svega i mnogo mu zahvaljujemo. On je u svemu prepoznao interes Srbije i imaće čast da otvori miting."

Naravno, ne znam detalje, ali čisto sumnjam da je Velja dao svoje lične pare za miting. Ako jeste - svaka čast. Ako nije, voleo bih da nam objasni na kojoj budžetskoj liniji Ministarstva za infrastrukturu su namenjene pare za sport i to još u vreme privremenog finansiranja. Mada, da budem iskren, uopšte ne verujem da su pare iz budžeta. Mnogo je lakše da JAT, Železnica ili Putevi Srbije budu sponzori mitinga.

Amnestija i polovni automobili

Đelić je izgleda odlučio da podrži Veljinu inicijativu da se omogući preregistracija automobila sa crnogorskim tablicama, jer ti ljudi "nisu prekršili nikakav zakon". Ja verujem da jesu prekršili zakon, jer oni kao građani Srbije ne mogu da voze auto sa stranim tablicama ako nemaju prijavljeno prebivalište u inostranstvu. Ako imaju crnogorsko prebivalište, a u stvari žive u Srbiji, siguran sam da krše neki zakon. Koliko mi se čini, postoji obaveza prijavljivanja nove adrese u roku od 15 dana od dana promene prebivališta.

Međutim, mislim da to nije toliko ni bitno. Mislim da jeste veoma bitno da amnestija ne pređe u naviku, kao što je bio slučaj 90-ih godina, kada su omogućavali preregistracije svakih 6 meseci (ja sam vozio automobile sa tablicama Belog Manastira i Pljevalja, čak sam imao i prijavljeno prebivalište, a da i ne znam gde se tačno nalaze ta mesta).

Nabolje rešenje je, naravno, ukidanje obaveznog euro 3 standarda i smanjenje carine na maksimalno 5%. Mislim da će do smanjivanja carine doći jer se samo radnici Zastave zalažu za zadržavanje carina, a i SAA će dovesti do toga. Što se ukidanja euro 3 standarda tiče, nisam optimista jer sadašnja situacija pogoduje i svim uvoznicima novih automobila, od kojih su neki politički veoma bitni.