Fiskalna odgovornost 2

Vlada Srbije već ima nacrt zakona o fiskalnoj odgovornosti o kome je Marko skoro pisao. Nažalost, taj nacrt još uvek nije dostupan. Profesor Petrović, jedan od autora zakona, napominje da zakon ograničava dug, deficit i javnu potrošnju. On kaže da će javni dug biti okraničen na 40% BDP a godišnje zaduživanje na 2,5% BDP. U tekstu nažalost nema reči o planiranom ograničenju deficita i javne potrošnje. Bilo bi lepo kada bi postojeći Nacrt negde objavili.

Svaki korak u ovom pravcu je dobar i zaslužuje pohvale. Međutim usvajanje zakona koji ogrničava potrošnju je po meni dokaz isljučivo PR značaja ovog procesa. Naime svaka vlada koja bude skrpila skupštinsku većinu da usovji budžet će desetak minuta pre usvajanja budžeta moći da izglasa i izimene Zakona o fiskalnoj odgovornosti. Moguće je da će ta vlada snositi neke političke posledice ali će kazna, ako ikada stigne, stići prekasno. Ako je ozbiljna u nameri da utiče na smanjenje javne potrošnje Vlada mora da ide na usvajanje ustavnog amandmana kojim se ograničava javna potrošnja.

Da je takav amandman neophodan upravo pokazuje i slučaj Grčke i drugih zemalja EMU koje se ne pridržavaju Mastriškog ograničenja deficita od 3%. Deklarativno opredeljenje nažalost nije dovoljno. Većina američkih država imaju neku vrstu ustavnog ograničenja javne potrošnje zbog čega ne čitamo u vestima kako federalna vlada kreditira neku od država da bi održala stabilnost dolara. Kongresmeni Pence i Hensarling su početkom marta izašli sa predlogom da se izglasa amandman kojim bi se sveukupna javna potrošnja na federalnom nivou ograničila na 20% BDP. Takva mera bi bila idealna i za Srbiju. Pogledajte Markov i moj stari post sa još nekim predlozima.

Srbija je svet

Ako je verovati istraživanjima Pressa (a ne treba im verovati previše) srpski obrazovni sistem polako sustiže američki.Za sada naši učenici pokazuju sličan stepen neznanja koji je često služio za sprdačinu kao rekaciju na slične ad hoc ankete sprovođene u SAD. Kako je prvi deo približavanja srpskog obrazovnog sistema američkom savladan, ostaje još samo da naš obrazovni sistem obezbedi sličan nivo utrživih veština za svoje korisnike i posledično zapošljivost i prihodnost svugde u svetu.

Kako bilo, pola posla je završeno.

Zastrašivanje zasnovano na dokazima

Škola u kojoj sam studirao u Americi se posebno hvalila svojim "pragmatičnim" pristupom državnoj politici, nečim što se često naziva evidence-based government. Jedan od alumnija je Ted Gebler, čovek koji je sa Dejvidom Ozbornom napisao knjigu "Reinventing Government", a koja je u vreme Klintona i Gora bila osnova za veliku inicijativu reforme državne uprave koju je nagledao Gor. Ovde se može naći dobar pedogodišnji izveštaj o sprovođenju programa.

Jedna od bitnijih stvari u celoj toj ideji je eksperimentisanje, nešto o čemu možete dosta saznati iz kratkog videa u kojem govori Ester Duflo, nedavna dobitnica Džon Bejts Klark medalje za najboljeg ekonomistu mlađeg od 40 godina.

Ideja eksperimentisanja deluje vrlo jednostavno - populacija se podeli na nekoliko grupa, na različite grupe se primene različiti "tretmani", a onda se vidi kako se koji tretman pokazao u odnosu na kontrolnu grupu. Teorijski, ukoliko je eksperiment dobro dizajniran, može se doći do državnih politika koje bolje ispunjavaju ciljeve od one koja se trenutno primenjuje.

U izvesnom smislu, radi se o simuliranju tržišta na kojem je trial and error praktično dominantni način usavršavanja proizvoda i slično. Elem, pošto država nema konkurenciju, nema novih ulazaka na tržište, nema nikog ko bi mogao nešto da isprobava i da uspeva/propada, ideja je da država sama eksperimentiše i pronalazi najbolje načine za ispunjavanje nekog cilja.

Ja sam učestvovao u jednom takvom eksperimentu upravo dok sam bio na master studijama u Americi. Pensilvanijska poreska uprava je angažovala moju školu da izađemo sa predlogom kako mogu da povećaju naplatu poreza bez ikakve izmene zakona, znači bez povećanja stope ili osnovice. Nakon dosta konsultacija, razgovora i rasprava, došli smo do sledeće ideje. Poreska uprava šalje pismo svakome ko duguje porez. Pismo je bilo prilično formalno i nejasno, pa je ideja bila da razvijemo nekoliko različitih modela pisma koja bi bila poslata dužnicima i da onda vidimo koje pismo najbolje "radi". Dekan škole, inače sociolog/kriminolog je verovao da će najbolje funkcionisati pismo u kojem se apeluje na "građansku svest" poreskih obveznika i u kojem im se objašnjava da bez poreza nema škola, puteva, policije itd. Nas nekoliko smo imali potpuno suprotni stav, da pismo treba vrlo jasno da ukaže poreskim obveznicima da su za neplaćanje poreza predviđene kazne, da se može završiti u zatvoru itd. Na moju tvrdnju da ljudi slabo reaguju na molbe, on mi je otprilike rekao "Možda je tako na Balkanu, ali ovde ljudi shvataju da porezi moraju da se plate." Na moje pitanje "Pa zašto onda ne plaćaju?" odgovor je bio da možda ne znaju da treba da plate, da su zaboravili i slično.

Sve u svemu, napravili smo 6 različitih modela pisma, koji su veoma varirali po strogoći - od "molimo vas" do "kazna je 2 godine robije" (ili koliko god da je bilo, zaboravio sam). IT sistem poreske uprave je modifikovan tako da je mogla da se prati naplata. Na kraju, nakon 6 meseci se pokazalo da je naplata u velikoj meri zavisila od "strogoće" pisma - što strože pismo, to bolja naplata. Ne sećam se sada konkretnih brojeva, ali recimo da je najstrože pismo povećalo naplatu za 10-ak posto u odnosu na status quo, a da je najblaže pismo dovelo do smanjenja naplate od 10-ak posto.

Elem, post bi se ovde završio da nisam juče video novu reklamu upravo Pensilvanijske poreske uprave.

Mislim da su sada malo preterali sa strogoćom.

Nuklearna renesansa

Posle predloga Bugarske da Srbija delimično učestvuje u izgradnji nuklearne elektrane Belane ponovo se pokreće rasprava o ulaganju u ovu vrstu energije.

Prednosti nuklearnih elektrana su što ne zagađuju okolinu (ukoliko se otpad pravilno odloži). Po pitanju mana spisak je poduži ali je verovatno najznačajnije da nuklearna energija izgleda nije isplatljiva, tvrdi Jerry Taylor iz Cato instituta. U Americi nuklearne elektrane dobijaju razne vrste poreskih olakšica koje predstaljaju subvenciju industriji, ubrzanu amortizaciju, državno garantovanje kredita, zaštitu od novčane odgovornosti za odlaganje nuklearnog otpada i naravno limit novčane odgovornosti na 10 milijardi dolara u slučaju nuklearne katastrofe. U Velikoj Britaniji limit je 140 miliona funti.

Sa svim ovim povlasticama trošak proizvedenog kilovata je 4.31 centi dok je taj trošak kod standardnih termoelektrana bez ikakvih povlastica svega 3.53 centa. S&P analitičar je izračunao da bi na slobodnom tržištu cena kilovata iz nove nuklearke koštala od 12 do 15 centi, ili četiri puta skuplje od struje dobijene od uglja. Čak i sa zelenim porezom, gde bi se termoelektrane dodatno oporezivale (pretpostavka $2 po toni ugljendioksida), nuklearne elektrane i dalje ne bi bile konkurentne.

Jerry Taylor tvrdi da nuklearke nigde u svetu nisu profitabilne. Nuklearne elektrane u Francuskoj, Rusiji, Kini i Indiji su u državnom vlasništvu i obično se dilema svodi na 1) prebacivanje troškova na potrošače umesto proizvođače energije ili 2) jeftinu konstrukciju uz nadanje najboljem.

Ja nemam ništa protiv da se nuklearna elektrana gradi u Srbiji privatnim sredstvima čak i uz neko ograničenje odgovornosti u slučaju katastrofe. Gradnja nuklearnih elektrana novcem poreskih obveznika nije samo nemoralni već moguće i neisplatljiv projekat. Investiranje u nuklearnu elektranu u Bugarskoj je u najmanju ruku glupo. Čak i da je u redu za državu da se bavi investicijama valjda bi bilo logično da potencijalne prihode uporedi sa alternativnim investicionim strategijama (kupovinom obveznica, deonica, gradnjom bioskopa u Rumuniji) i tek onda donese odluku o investiranju u Bugarsku nuklearnu elektranu čiji radovi kasne već dvadesetak godina. Sa druge strane, gde ima tu se i rasipa.

Nominalna dilema

Boris Begović:
U uslovima u kojima se nominalna prilagođavanja, poput nominalnog umanjenja penzija ili plata u javnom sektoru, ne mogu očekivati, jedino što preostaje jeste njihovo realno umanjenje depresijacijom nacionalne valute. Ukoliko hoćete da onemogućite takvo prilagođavanje privrede, najbolje je da uđete u monetarnu uniju, a ukoliko vam to već ne daju, onda pređite na fiksni kurs. Tako se najbrže stiže do Grčke.

Jedan problem sa realnim prilagođavanjem je što je preciznost na nivou tepih bombardovanja. Da bi se smanjile zarade državnih službenika dekretom (NBS shvatanje depresijacije) moraju da se osiromaše svi građani. Drugo, zaposleni po državnim institucijama i preduzećima takođe znaju da računaju pa nije jasno zašto bi progutali relano smanjenje a ne bi nominalno. Naprotiv, realnim smanjenjem zarada se utiče na veći broj ljudi pa je samim tim potencijalni problem veći. Konačno, najbolje rešenje i nije smanjenje individualnih zarada već smanjenje ukupnog troška zarada, kako je Marko već pisao (link?), što je bolje rešavati smanjenjem broja zaposlenih.

Od dinara korist imaju samo NBS (status) i Vlada (neograničena potrošnja). Za privredu i građane dinar, kontrolisani ili plutajući, predstavlja isključivo rizik.

Mito

Saznajemo da je uhapšen čovek koji je dao mito da se ubrza naplata njegovog potraživanja.

Pitanje je - da li bi uopšte trebalo kažnjavati ljude koji daju mito da se sprovede zakon?

Rasprava o porezima

Pre izvesnog vremena je FREN izašao sa studijom o poreskoj reformi. Osnovna ideja studije je da treba smanjiti oporezivanje plata, a povećati PDV, što je ministarka Dragutinović podržala. Na samoj konferenciji na kojoj je studia prezentovana su Milica Bisić i Boško Mijatović ukazali na neke manjkavosti ovog predloga, a i u NIN-u su izašli njihovi stavovi. Onda se u raspravu uključio i Saša Radulović, kritikujući kritičare predloga. Takođe, u Politici su izašli tekstovi dvojice autora studije, Milojka Arsića i Nikole Altiparmakova.

Prvo, moram da konstatujem da je sjajno što se ovolika rasprava vodi oko suštinski malih promena. Mnogo ozbiljnije promene poreskog sistema su ranije sprovođene uz manje razmene mišljenja.

Nekoliko mojih komentara.

1. Jedna od ideja autora studije je da se ukine doprinos za zdravstveno osiguranje i da se finansiranje zdravstva prenese sa Fonda ZZO direktno na budžet. O ovome mislim što i Boško i Milica - možda to i treba uraditi (mada sam skeptičan), ali o tome treba razgovarati u kontekstu rasprave o reformi finansiranja zdravstva, ne u kontekstu poreske reforme. Nikola kaže "Ukoliko se obezbedi da sredstva za socijalni sistem iznose nepromenjeni procenat BDP, uopšte nije ključno da li se sredstva obezbeđuju iz doprinosa ili opštih poreskih prihoda". Ovo je možda i tačno, ali je potpuno nerealno očekivati da prenošenje finansiranja na budžet ne bi imalo nikakve efekte na ukupne troškove. Na primer, time bi se sasvim sigurno povećao broj "osiguranika" jer bi u takvom sistemu pravo na zdravstvenu zaštitu bilo zaista univerzalno.

Slično važi i za ukidanje doprinosa za nezaposlenost. Ako to osiguranje već nije potpuno dobrovoljno, koji bi smisao imalo njegovo finansiranje iz prihoda od PDV? Dakle, ako je već obavezno, i ako iznos sutrašnje naknade koju ćete primati ako budete nezaposleni direktno zavisi od toga kolika vam je bila plata i koliko dugo ste doprinos uplaćivali, sadašnji sistem savršeno ima smisla. Meni bi takođe imao smisla i predlog da se obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti ukine i uvede dobrovoljno i time rasterete plate.

Što se samog finansiranja zdravstva tiče, ja bih mogao da podržim prelazak na finansiranje iz opštih poreza ukoliko bi time bila pokrivena samo zaista "minimalna zdravstvena zaštita" (šta god to značilo), a za "dodatnu" zaštitu bilo potrebno uplaćivati privatno zdravstveno osiguranje. Ali, ako bi cilj bio finansirati iz budžeta sve što se i sada finansira iz Fonda ZZO, mislim da je to odličan recept za eksploziju troškova zdravstvene zaštite, jer bi se cela priča dodatno politizovala, a nema tog političara koji će reći "ne" kada se radi o zdravlju i bolesti.

Dakle, nije sve jedno odakle će se nešto finansirati i da li odluke donosi vlada ili neka ipak kvazi nezavisna institucija, poput Fonda ZZO.

2. Ja u principu ne volim promenu strukture poreza sa direktnih ka indirektnim, zato što se time gubi na transparentnosti, odnosno građani (birači) nisu svesni punog troška države. Ja bih najviše voleo da postoje samo porez na imovinu i porez na dohodak, kao i da se oni plaćaju jednom godišnje, ali mi je jasno da je to nemoguće. Ali, sve jedno, volim da sistem što više liči na takav, poput američkog.

3. Uopšte nije očigledno da bi smanjenje poreza na plate "podstaklo konkurentnost domaće privrede", zato što su mnoge plate ugovorene u bruto iznosu. To znači da bi se neto plate povećale, a troškovi rada bi ostali isti. U stvari, najverovatnije ne bi ostali potpuno isti, neke plate su sigurno ugovorene u neto iznosu, ali bi efekat na konkurentnost sigurno bio mnogo niži nego što autori predloga tvrde. Pretpostavka da neto plate neće reagovati na smanjenje poreza i doprinosa prosto ne deluje previše realno, što nam pokazuje i iskustvo iz 2001. na koje se Boško poziva.

Hut River

Apsolutno fantastičan način borbe protiv regulacije. Čovek je napravio svoje privatno vojvodstvo usred Australije.

http://www.huttriver.net/

Ponzi u Darfuru

Stanovnici Darfura su poslednja žrtva Ponzi prevare. Prevara je trajala manje od godinu dana i procenjeno je da su prevaranti uzeli do 150 miliona dolara. Lokalni guverner koji je prvo obećao da će vlada vratiti novac se predomislio pošto je kamata zabranjena po islamskom učenju. U sukobima u glavnom gradu Severnog Darfura ima nekoliko poginulih uključujući i predstavnike lokalne policije. Inicijalna reakcija građana ponajviše podseća na Albaniju 1997. Podsećanja radi tada je poginulo 2,000 ljudi a Beriša je izgubio vlast.

Nove bajke

Iako su mnogi od vas mrava već ovo dobili meni se priča veoma dopala. A i pošiljalac je želeo da se prosleđuje mravima koji uglavnom pohode ovaj sajt


THE ANT AND THE GRASSHOPPER

This one is a little different.... Two Different Versions................. Two Different Morals

OLD VERSION
The ant works hard in the withering heat all summer long, building his house and laying up supplies for the winter.
The grasshopper thinks the ant is a fool and laughs and dances and plays the summer away.
Come winter, the ant is warm and well fed.
The grasshopper has no food or shelter, so he dies out in the cold.
MORAL OF THE STORY: Be responsible for yourself!


MODERN VERSION
The ant works hard in the withering heat and the rain all summer long, building his house and laying up supplies for the winter.
The grasshopper thinks the ant is a fool and laughs and dances and plays the summer away.
Come winter, the shivering grasshopper calls a press conference and demands to know why the ant should be allowed to be warm and well fed while he is cold and starving.
CBS, NBC , PBS, CNN, and ABC show up to provide pictures of the shivering grasshopper next to a video of the ant in his comfortable home with a table filled with food.
America is stunned by the sharp contrast.
How can this be, that in a country of such wealth, this poor grasshopper is allowed to suffer so?
Kermit the Frog appears on Oprah with the grasshopper and everybody cries when they sing, 'It's Not Easy Being Green.'
Acorn stages a demonstration in front of the ant's house where the news stations film the group singing, 'We shall overcome.' Rev. Jeremiah Wright then has the group kneel down to pray to God for the grasshopper's sake.
President Obama condemns the ant and blames President Bush, President Reagan, Christopher Columbus, and the Pope for the grasshopper's plight.
Nancy Pelosi & Harry Reid exclaim in an interview with Larry Kingthat the ant has gotten rich off the back of the grasshopper, and both call for an immediate tax hike on the ant to make him pay his fair share.
Finally, the EEOC drafts the Economic Equity & Anti-Grasshopper Act retroactive to the beginning of the summer.
The ant is fined for failing to hire a proportionate number of green bugs and, having nothing left to pay his retroactive taxes, his home is confiscated by the Government Green Czar and given to the grasshopper.
The story ends as we see the grasshopper and his free-loading friends finishing up the last bits of the ant's food while the government house he is in, which, as you recall, just happens to be the ant's old house, crumbles around them because the grasshopper doesn't maintain it..
The ant has disappeared in the snow, never to be seen again.
The grasshopper is found dead in a drug related incident, and the house, now abandoned, is taken over by a gang of spiders who terrorize the ramshackle, once prosperous and once peaceful, neighborhood.
The entire Nation collapses bringing the rest of the free world with it.
MORAL OF THE STORY: Be careful how you vote in 2010.

Istorijski kontekst

Broj Atinjana koji su prilikom plaćanja poreza prijavili da imaju bazen: 324.

Broj kuća sa bazenom u Atini koji se vidi satelitskim snimkom: 16,974.

Ne bih krivio nikoga što izbegava porez na bazen, ali ovo možda pomaže da se bolje razume grčka situacija. Za razliku od razmaženih, recimo, Francuza, deo grčkih problema dolazi iz istorije sukoba, građanskog rata i vojne diktature. Tako su oni koji su izgubili rat i kasnije bili pod diktaturom osećaju obespravljenim i ubeđeni su da im određene benificije zasluženo pripadaju. To objašnjava nasilnu reakciju, štrajkove i sukobe kad god se pokuša skraćivanje budžeta, kao i potpuno bizarnu tradiciju nasilnog anarhizma u Grčkoj. Posle građanskog rata, anarhizam je tu došao kao zamena za diskreditovani komunizam. Dok je komunizam u Francuskoj i drugim zemljama zamenjen postmodernizmom ili kritičkim teorijama i skrasio se na akademiji i po pariskim kafeima, u Grčkoj je promenio ime i ostao na ulicama. Tako su sindikati stalno besni na ove sa bazenima i kad god nekome pokušate da skrešete budžet on pali molotovljeve koktele. Slično je u Italiji, i tamo se građanski rat do skoro vodio, pre desetak godina ubijen je ekonomista, savetnik ministra rada koji se suprostavio sindikatima. Ukratko, kad je komunizam diskreditovan, neki su dobili Deride i Habermase, a neki crvene brigade i anarhiste.

Ako pogledate koje zemlje su u budžetskoj krizi, Grčka, Italija, Španija i Portugal, sve su u prošlosti imale građanske ratove i/ili vojne diktature. I njihovi problemi nastali su ne pre ili za vreme diktatura - naprotiv, čisto ekonomski su režimi dobro funckonisali - nego posle, kada je počela kompenzacija gubitnika. Od tada, kad levica na vlasti, onda kompenzuje, kad je desnica, onda zbog osećaja krivice i pritisaka opet ništa ne uradi. I na kraju dođe račun.

Socijalna pomoć za Veselina Jevrosimovića

Dinkić najavljuje subvencionisane kredite za kupovinu "domaćih" računara. Subvencije su uvek loša ideja. Prvo, narušavaju tržišne mehanizme ponude i tražnje. Veštački stimulišu tražnju za određenom vrstom proizvoda, ili u gorem slučaju tražnju proizvoda određenog proizvođača. Očigledni gubitnici ove vladine mere će biti distributeri uvoznih računara.

Subvencije (ili garancije svejedno) predstavljaju ne samo nepotreban trošak novca poreskih obveznika već i distorziju tržišta. Novac potrošen na računare je novac koji nije potrošen na nešto drugo. Da proizvodim krompir, obuću ili mobilne telefone bunio bih se.

Konačno, subvencije često predstavljaju svojevrsnu superhik redistribuciju. U ovom konkretnom slučaju najviše koristi od ove subvencije će imati Veselin Jevrosimović, vlasnik Komtrejda. Još uvek nije jasno koliko će ova subvencija da košta poreske obveznike, ali ako je celokupan iznos recimo milijardu dinara, prosečan poreski obveznik će Veselinu i drugovima pokloniti oko 150 dinara.

Dokaz da se sve radi zbog Veselina je i nedostatak objašnjenja zašto se subvencioniše samo kupovina domaćih računara (sklopljenih u Srbiji). Ministarka Matić: Ona je kazala da će kupovina domaćih računara putem subvencionisanih kredita omogućiti građanima i privrednicima da nabave nove tehnologije i da povećaju nivo znanja i produktivnosti. Za razliku od kupovine uvoznih računara koja bi verovatno smanjila nivo znanja i produktivnosti.

Plavi okean

Već duže vreme mi nije jasno zašto u Srbiji ne postoji stranka koja se bori protiv ulaska u EU. Evo jednog objašnjenja:

„Промена је увек ризична. Али, они су се добро држали неких емпиријских налаза који су показали да је три четвртине грађана проевропски оријентисано и видели су да је последњи тренутак да се мењају. Партије су организације створене да врше власт на основу изборне воље, а ако упорно игноришете изборну вољу три четвртине бирачког тела – ви нисте у игри”, оцењује Гоати.

Priznajem da mi ova logika u jednom proporcionalnom sistemu i nije najjasnija. Ako se sve stranke bore za ovih 70% - kao što Vladimir Goati svakoj pojedinačno savetuje - onda jedna stranka koja bi kao osnovu svoje kampanje stavila neulazak u EU bi imala sama za sebe onih 30%. Naravno, ne bi se to lako pretočilo u 30% glasova, ali ne bi ni moralo, pa bi opet bila medju najvećima.

Pozovi M

Na Kosovu su jutros nastavljena isključenja predajnika mobilne telefonije operatera iz Srbije.

Portparolka Eulex-a, Irina Gudeljević je rekla da misija EU prihvata odluku kosovskog regulatornog tela za telekomunikacije.

Dva dana posle postpuka prištinskih vlasti oglasio se i Eulex. Irina Gudeljević je rekla kako misija Eu prihvata akciju kosovsog regulatorlnog tela za telekomunikaciju protiv, kako je rekla, ilegalnih operatera mobilne telefonije.

Multikulturalno Kosovo, meet liberalnu EU.

Srpski san

Glorifikovanje američkog sna u Srbiji je bespredmetno. Razlog je da je u poređenju sa srpskim snom, američki san bolno ograničen set mogućnosti. Srpski san podrazumeva da ama baš svako može da postane bilo šta, da se bavi bilo čime, bez obzira na kvalitete i stepen inteligencije. Moj kandidat za srpski san u novinarstvu je Milan Grujić. Ja se iskreno divim kako je u jednoj šlajfni moguće reći toliko ordinarnih gluposti i da iste budu objavljene u provladinoj žutoj štampi.

Oblak u glavi

Na šta Amerikance asocira reč Srbija:

archduke area balkan care christian cleansing clinton cold conflict country crimes croatia eastern enough ethnic europe european familiar ferdinand fighting former genocide killing leader mass massacre milosevic muslims none nothing opinion people problems region religious russia serbia serbian serbs slobodan start states sure tito unrest violence war world wwi yugoslavia

created at TagCrowd.com

A evo i srpskog vidjenja Amerike.

Toranj

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je danas da je Avalski toranj prvi značajni državni objekat koji ima upotrebnu dozvolu.

Da se tako ponašao bilo koji privatnik, do sada bi ga proglasili mafijašem. Dulića svakako treba pohvaliti što izgleda da pokušava da tu uvede neki red. Ali, kaže i:

Podsećajući da je toranj građen u teška vremena i bez dovoljno para, Dulić je rekao da je to po veličini druga građevina u Evropi.

Nije baš sasvim tačno. U stvari, nije ni iz bliza tačno. Po Vikipediji, u Evropi ima 10-ak viših zgrada, a i makar još toliko viših TV tornjeva, a najviši je više nego tri puta viši od avalskog.

Treba da ukinemo vize za Indijce

Da mu nije trebala viza, Anand bi prošao kroz Srbiju.

What a STRANGE thing to want, and to admit wanting

To je komentar jednog od komentatora na post Brajana Kaplana. U tom postu on pita čitaoce da li da iz svoje buduće knjige "Sebični razlozi da imate još dece" izbaci sledeći pasus:

Priznajem da argumente kojima se osporava kloniranje shvatam lično. Ne samo da se njima vređaju moja dva identična sina koje već imam, već se vređa i moj sin koga se nadam da ću imati. Da, želim da kloniram sebe i da to dete uzgajam kao svog sina. Ozbiljno. Želim da doživim tu sjajnu vezu koju bismo sigurno imali. Uveren sam da bi i on bio oduševljen, zato što bih i ja voleo da sam sebe imao za oca. Ne teram druge da kloniraju sebe. Ne tražim od bilo koga da plati ostvarenje mog sna. Samo želim da vlada ostavi na miru mene i druge koji bi hteli da se bave kloniranjem. Jel tražim previše?

Teško je reći da li Brajan ovo zaista misli, ili samo želi da podstakne raspravu iz koje će se pokazati da protivnici njegove ideje i nemaju neke baš jake racionalne argumente.

Ja vidim nekoliko razloga zašto ja ne bih želeo tako nešto, ali ne vidim praktično nijedan razlog zašto bi tako nešto moralo da bude zabranjeno Brajanu. Efekti njegovog kloniranja sebe bi bili limitirani na njega i njegovu porodicu, što znači da su, valjda, njihova privatna stvar. Pozivanje na to da bi to bilo loše "za to dete" mi nisu previše uverljivi, jer bi to dete, valjda, više volelo da bude rođeno, makar kao klon svoga oca, nego da ne bude uopšte rođeno.

Ali, ovime se otvara jedno, čini mi se, bitnije i relevantnije pitanje - da li i šire shvaćeni "genetski inženjering" treba zabraniti? Prvo treba skrenuti pažnju na činjenicu da je "genetski inženjering" putem selektivnih abortusa i sada dozvoljen. Najočigledniji primer je izbor pola deteta - u Srbiji je danas sasvim dozvoljeno "isprobavati" sve dok ultrazvuk ne pokaže pol koji ti se sviđa. O tome koliko se ovo radi, pogledajte ovaj tekst iz The Economista, koji ukazuje na to da se u mnogim zemljama (pa i u Srbiji) rađa neprirodno mnogo dečaka. Možda najbolji dokaz rasprostranjenosti selektivnih abortusa je grafikon koji pokazuje da, kada se radi o trećem detetu, na 100 devojčica se u Južnoj Koreji 1992. godine rađalo skoro 200 dečaka.

Teorijski, ako bi inženjeri napravili ultra zvuk (ili neki sličan uređaj) koji bi mogao dovoljno rano da pokaže i boju očiju, selektivnim abortusima bi mogli da dođete do boje očiju koju želite. I to bi sada u Srbiji, ali i širom sveta, uglavnom bilo dozvoljeno.

Pitanje je zašto genetski inženjering treba da bude zabranjen ako se radi o direktnoj intervenciji na genu? Ako išta, to je manje nehumano od selektivnih abortusa, koji su dozvoljeni, a gde strada veliki broj sasvim nedužnih fetusa sa "pogrešnom" karakteristikom. A, ako se već dozvoli da se menjaju elementi genetskog koda, zašto onda zabraniti kopiranje nečijeg celog genetskog koda?

Priznajem da sve ovo meni deluje krajnje bizarno, ali postoji mnogo stvari koje smatram bizarnim, pa ne mislim da ih treba zabraniti. Bizarnost, prosto, ne treba da bude relevantan argument.

Huligani, rasizam i tržište

Milton Friedman je govorio da ekonomska konkurencija iskorenjuje rasnu diskriminaciju. Ako privatni vlasnik hoće da zapošljava samo belce, slobodan je da to radi, ali to znači da za istu platu neće zaposliti nekog kvalitetnog radnika drugačije rase. Cenu svoje diskriminacije platiće sam.

A kada cenu svoje diskriminacije plaćaju sami vlasnici, na scenu stupa ekonomska evolucija. Takvi vlasnici će, pod pritiskom troškova i konkurencije onih koji ne diskriminišu, morati ili da menjaju ponašanje ili će polako nestajati sa tržišta.

Evo odličnog teksta na B92 kako to funkcioniše u praksi, na primeru domaćeg sporta. Fudbalski klub Partizan je u poslednjih par godina izabrao da promoviše domaće igrače, dok Košarkaški klub Partizan ne diskriminiše. Razlika u rezultatima se vrlo brzo vidi.

Još lepše je što razliku vide i navijači, a verovatno i huligani među njima. Navijači FK Partizana već neko vreme podržavaju tamnoputog Portugalca Moreiru u borbi protiv trenera i uprave koja hoće da umesto njega u tim stavi "našeg" Sašu Ilića.

Tako je govorio Časlav

16. 4.
U narednih 10 do 15 dana oblak vulkanskog pepela sa Islanda neće se proširiti na Srbiju, izjavio je danas Tanjugu jedan od glavnih prognostičara vremena u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Časlav Stanojević.

16. 4.
Postoji mogućnost da vulkanska prašina sa Islanda u večernjim satima stigne i do Srbije. Otkazana trećina letova iz Beograda.

18. 4.
Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ juče po podne bio je sablasno prazan jer su svi letovi posle 16.00 sati otkazani zbog pepelnog oblaka koji je nakon erupcije vulkan Ejafjalajoku na Islandu stigao i do Srbije.

Glavni ekspert je bio u pravu manje od 24h na prognozu od dve nedelje. Stvarno me zanima me šta čovek ima da kaže i o globalnom zagrevanju.

Frizerka Ljilja

Naš redovni čitalac Pavle Mihailović u Politici:

Ljilja se žali kako je od skora promenjen pravilnik po kome mora za svaku reklamu koja stoji na fasadi ili visi iznad ulice da plati 14.000 dinara,i to mesečno ... za natpis ili nalepnicu koja stoji na izlogu mora da plati 10.000 dinara.

Dakle, otprilike koliko košta naknada za isticanje reklame iznad radnje i na izlogu toliko košta da firma zaposli dodatnog šegrta. Vlasnici frizeraja su prinuđeni da biraju između reklame i zaposlenog.

U isto vreme država nudi kroz projekat ,,prva šansa” mogućnost da frizerskim salonima finansira zapošljavanje šegrta na šest meseci kao pripravnike. Ali država je visokim porezima, doprinosima i ovim novim taksama već ,,oduzela” te radnike i pripravnike...

Kralj je mrtav, živeo kralj!

Vlada je odlučila da osnuje novu državnu aviokompaniju u koju će preneti deo sredstava i zaposlenih iz JATa, dok će dugove JATa i nepotrebna radna snaga nekim delom biti namireni od prodaje JATovih nekretnina, a ostatak - zna se. Ovo deluje kao prihvatljiv scenario. Pokušali su da ga prodaju, nisu uspeli, pa su se odlučili na delimični stečaj. Međutim ono što je loše u ovom predlogu je što novu kompaniju neće da prodaju nego samo da dokapitalizuju (verovatno 49%). Znači ostaće državna, jer se prethodna državna aviokompanija valjda dobro pokazala. Ovo mora da je Dinkić smislio.

Loša vest za poreske obveznike je što će neko morati da plaća razliku između aerodromskih taksi naplaćenih od nacionalne i drugih aviokompanija. Manji profit državnog aerodroma je takođe porez. Loša vest za putnike je što će se državni ekonomisti i privrednici možda setiti još nekih ograničenja konkurencije koja mogu da znače relativno skuplje aviokarte.

Sindikat zatvorenika

Ratibor Trivunac:

Možemo zamisliti u kakvo stanje uma je čovek doveden kad želi da iz pritvora ide u zatvor, da radi u nekim potpuno nehumanim uslovima u kojima nije dozvoljeno sindikalno organizovanje – što je tema na koju mi posebno stavljamo akcenat, i kojom ćemo se u budućnosti intenzivno baviti.

Ceo tekst je interesantan ali ovaj sindikalni deo posebno. Organizovanje zatvorenika već postoji iako možda nije predviđeno zatvorskim pravilima ili zakonom o radu. Meni se čini da su grupni štrajkovi glađu i pobune neki vid sindikalne borbe. U svakom slučaju želim im sreću u daljem radu.

Nemci o globalnom zagrevanju

Dobar tekst u Špiglu o globalnom zagrevanju.

Anyone who speaks with leading climatologists today will discover how many questions remain open. The media, politicians and even scientists often talk about changes to the weather with a certainty that does not in fact exist.

Špigl je sproveo i anketu koja pokazuje da se javnost sve manje plaši globalnog zagrevanja.

Racionalni optimista

Met Ridli ima novi blog, na kojem se bavi raznoraznim temama - naukom, evolucijom, globalnim zagrevanjem, ekonomijom. Nekoliko zanimljivih postova i linkova sa bloga:

1. Odlaganje dobrih vesti
2. O "zlatnom dobu slobode"
3. O nauci. Science is not the cataloguing of facts or the accumulation of knowledge. It is the production of ignorance.
4. O topljenju leda na Grenlandu
5. Siromaštvo u svetu veoma brzo opada
6. Za kraj, pogledajte prelep prikaz matematičkih pojmova u živom svetu

Grčki dug, još nešto

Zanimljiv Excel u kojem možete menjati pretpostavke i videti kako se grčki dug kreće u zavisnosti od buduće inflacije, rasta GDP i budžetskog deficita i kamata.

Možete menjati sve što je u narandžastom i onda pratiti na grafiku kako se udeo duga u GDP-u menja.

Predavanje Pola Romera

Pogledajte zanimljivo predavanje Pola Romera o ubeđivanju, pravilima, kulturi i ekonomskom razvoju.

Grčka

1) Razmere pomoći su neverovatne, Grčka će dobiti 30 milijardi evra. Zemlje kao Južna Koreja i Indonezija su krize krajem 1990-ih dobile i više, ali mislim da je ovo sada najveća pomoć jednoj zemlji po glavi stanovnika -- to je oko 4.000 evra po stanovniku ili 18% grčkog GDP-a.

2) U paket pomoći Grčkoj uključen je i MMF. Da li to EU polako postaje zemlja trećeg sveta?

3) Iznenađujuće je retka upotreba public choice argumenta u medijima ili kod ekonomista. Grčka je dužnik, a kome je u najvećem interesu da dužnik ostane solventan? Tačno je da bi grčki bankrot imao uticaja na evro, na kamatne stope, da bi se kriza možda prelila i u neke druge evropske zemlje. Ali primarno su za spasavanje Grčke zainteresovane banke i investitori koji su vlasnici njenog duga. Spasavanje Grčke je na prvom mestu spasavanje njenih poverioca.

Izbori u Sudanu

U Sudanu su u toku izbori. Ovo su prvi izbori koje posmatram koji traju pet dana. Deluje mnogo ali je zaista neophodno jer se organizuju zakonodavni izbori za tri nivoa vlasti i izvršni izbori takođe za tri nivoa. Kako koriste kombinaciju proporcionalnog i većinskog sistema glasači u južnom sudanu glasaju na 12 glasačkih listića dok u ostatku Sudana koriste samo 9. Ukupno ima oko 1270 različitih vrsta glasačkih listića. Kao što je moglo da se pretpostavi veliki broj ovih listića je završio na pogrešnim glasačkim mestima. U toku drugog i trećeg dana su listići premeštani sa jednog na drugo glasačko mesto (koja mogu biti udaljena i po par hiljada kilometara jer je Sudan veličine pola Evrope) sa tim da glasanje uglavnom nije prekidano. Tako je na nekim mestima dan ili dva glasano za jedan set kandidata a osalih dana za kompletno drugu kombinaciju.

Organizovanje ovakvih izbora bi predstavljalo logistički izazov i u razvijenim zemljama a kamoli u Sudanu sa 40 procenata nepismenog stanovništva i 142 jezika u upotrebi. Da bi olakšali prepoznavanje partija izborna komisija je dolelila simbole politčkim partijama i kandidatima. Na njihovu žalost na mnogim glasačkim listićima su ovi simboli pomešani. U ovoj situaciji je gotovo komično delovalo negodovanje jednog od kandidata za lokalni parlament da obećani paun liči na pevca. Liste glasača su takođe često završavale na pogrešnim glasačkim mestima.



Jako je teško izneti generalnu političku analizu o toku procesa jer se ovaj proces može posmatrati jedino kao organizovanje izbora u bar tri zemlje, na primer Srbiji, Bosni i Kosovu. Problemi u glavnom delu Sudana (sever), Darfuru (zapad) i Južnom Sudanu su veoma različiti. Na severu su se izbori posmatrali kao prilika za demokratsku transformaciju zemlje što u prevodu znači Baširovu smenu koji je na vlasti preko 20 godina. Međutim kako je bilo izvesno da će Bašir dobiti izbore nekoliko značajnih opozicionih političkih partija su odlučili da ih bojkotuju (iako je to tehnički nemoguće jer su glasački listići već bili odštampani kada su se setili da obaveste javnost tri dana pre početka glasanja, tako da će i stranke koje bojkotuju verovatno osvojiti poneko mesto u parlamentu).

Najznačjniji politički pokreti u Darfuru ne mogu da učestvuju na izborima jer im nije bilo dozvoljeno da se registruju kao političke partije ako ne rasformiraju vojne jedinice, što ljudi koji žive u fazi permanentog sukoba nisu mogli da prihvate. Ipak i ovi pokreti su bili iznenađeni kada se više od 60% stanovništva registrovalo da učestvuje na izborima pre par meseci pa je najozbiljnija frakcija pokušala da na brzinu potpiše mirovni sporazum ne bi li uspela da odloži izbore dok se ne registruju kao stranka. Na njihovo razočarenje to se ipak nije dogodilo jer je predlog stigao prekasno.



Konačno, političare u Južnom Sudanu, koji je de facto nezavistan od potpisivanja mirovnog sporazuma 2005, interesuje jedino referendum koji prema odredbama ovog sporazuma mora biti organizovan početkom 2011. Pošto su izbori uslov za referendum vladajuća partija (u Južnom Sudanu) SPLM je odlučila da učestvuje na izborima i ispoštuje formu kako bi mogli legalno da se odcepe za šest meseci a da u narodu ne budu poznati kao "lažna država Južni Sudan". Ipak, da ne bude sve tako jednostavno, SPLM je odlučio da bojkotuje predsedničke izbore da bi izrazili solidarnost sa opozicionim strankama na severu ali i da bi u isto vreme učinili uslugu predsedniku Baširu kome ovaj bojkot praktično garantuje pobedu u prvom krugu. I pored toga malo je verovatno da će Bašir podržati ideju organizovanja referenduma bez obzira što se na to obavezao 2005.

Međunarodna zajednica dodatno komplikuje stvar. Amerika, koja je garant mirovnog sporazuma, šalje jako konfuzne signale. Amerika, Velika Britanija i Norveška tri dana pred izbore izdaju saopštenje da izbori trebaju da se održe bez odlaganja. Američki specijalni izaslnik izjavi da će izbori biti pošteni i slobodni. Posle dva dana američki ambasador u UN izjavi kako postoji mnogo nepremostivih problema za održavanje izbora i u ne toliko reči primeti kako bi trebalo da se odlože da bi portparol Stejt departmenta zatim zaključio da postoje problemi i da je svima jasno da izbori neće biti idealni ali da je to deo procesa. Posle dva dana u Sudanu Jimmy Carter izjavljuje da će izbori biti fer i pošteni, čisto zarad poštovanja zatvorene kompozicije ideja.

Velikom delu međunarodne zajednice je bitno da se ovi izbori što pre završe bez velikog talasanja kako bi moglo da se nastavi sa neminovnim odcepljenjem Južnog Sudana. Do tada su spremni da trpe Bašira optuženog za ratne zločine ali takođe i garanta mira. Zvuči poznato. Tek pošto se Južni Sudan odvoji krenuće se u rešavanje problema Darfura. Darfur se trenutno inače tretira isključivo kao humanitarni problem a nikako politički na žalost velikog broja zvezda i organizacija okupljenih oko koalicije Save Darfur. Isto kao što je Kosovo moralo da čeka da se završi rat u Hrvatskoj i Bosni, Darfur će čekati Jug.

Za par dana će ovi izbori biti okarakterisani kao uspešni. Narod Sudana će biti pohvaljen za organizovanje relativno mirnih izbora koji će biti okarakterisani kao prihvatljivi, doduše ne slobodni i fer, a izborna administracija će biti umereno kritikovana zbog gomile logističkih problema. Brže bolje će cela stvar biti zaboravljena i svi će se posvetiti organizovanju referenduma ili pripremanju za unilateralnu deklaraciju nezavisnosti.


Iako su ovi izbori u velikoj meri nebitni jer se praktično biraju samo privremene institucije dok ne dođe do podele zemlje, ne mogu a da ne primetim koliko je ljudima glasanje bitno. Satima ili čak danima traže svoje glasačko mesto a onda provode sate u redu čekajući da po prvi put učestvuju u procesu biranja predstavnika. Mi ovde često pričamo koliko su ekonomske slobode bitne a ponekad zaboravimo koliko su i one političke važne.

Zakon o fiskalnoj odgovornosti

Vlada Srbije priprema Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Možda to baš neće biti novi zakon, već će se odredbe "inkorporirati" u postojeći Zakon o budžetskom sistemu, ali to nije toliko bitno. Bitno je šta će tu pisati.

Zakoni o fiskalnoj odgovornosti su počeli da se javljaju pre 20-30 godina. Cilj je bio da se kroz uvođenje dodatnih pravila oteža donošenje budžeta koji predviđaju velike deficite, odnosno da se oteža značajni rast državnog duga. Intuicija je tu prilično jasna - SVAKI političar se suočava sa zahtevima naroda za niskim porezima i visokom javnom potrošnjom. Rezultat takvog sistema podsticaja je takođe jasan - visok budžetski deficit.

Različite zemlje su uvodile različite mehanizme kontrole deficita kroz zakone o fiskalnoj odgovornosti. "Zlatno pravilo", koje se primenjuje u Velikoj Britaniji, je da se država ne može zaduživati za finansiranje tekućih obaveza, odnosno, alternativno posmatrano, da deficit ne sme biti veći od kapitalnih ulaganja. Brazil je, sa druge strane, imao ozbiljne probleme u finansiranju lokalnih i regionalnih vlasti, tako da se njihov zakon u velikoj meri bavi upravo time - kako se finansiraju niži nivoi vlasti i pod kojim uslovima i na koji način smeju da se zadužuju.

Druge zemlje su posebno pojačale "fiskalni monitoring" pri donošenju novih zakona. Ko god je imao priliku da čita obrazloženja novih zakona u Srbiji, mogao je često da se zaprepasti kada pročita da "sprovođenje zakona ne zahteva dodatna budžetska sredstva" iako se iz aviona vidi da je to laž. Dakle, zakoni o fiskalnoj odgovornosti često značajno osnažuju ulogu Ministarstva finansija u procesu izrade zakona i zahtevaju veoma detaljne analize efekata novih zakona, kako na budžet, tako i na građane.

Sledeći element koji se često javlja je dugoročnije budžetsko planiranje. U mnogim zemljama, kao i u Srbiji danas, donose se jednogodišnji budžeti, čime se znatno potcenjuju pravi efekti novih zakona i vladinih mera. Na primer, ukoliko se predvidi povećanje plata u prosveti od decembra, u obzir se uzimaju samo efekti OVE godine, koji su svakako mali.

Neke zemlje (možda je za nas najzanimljivija Mađarska) su uvele fiskalne savete, nezavisna stručna tela koja treba da se bave nadzorom nad celokupnim procesom izrade budžeta. Između ostalog, uloga im je da procenjuju osnovanost i realističnost vladine procene prihoda (i pretpostavki na osnovu kojih je procena urađena), ali i da se bave rashodnom stranom, da analiziraju nove propise i analize efekata koje ih prate.

Takođe, čuo sam da su neke zemlje donele i zakone u kojima je data formula za izračunavanje maksimalno dozvoljenog deficita. Naime, moguće je proceniti u kojoj fazi poslovnog ciklusa se nalazi zemlja, pa onda u zavisnosti od toga računati "maksimalno dozvoljeni deficit". Konkretno, ako je zemlja u dubokoj recesiji bio bi dozvoljen veći deficit, a u situaciji brzog rasta zahtevao bi se suficit. Fiskalni saveti koje sam malo pre pominjao, u nekim zemljama imaju ulogu revizora ovog obračuna.

Neke zemlje su se okrenule transparentnosti kao mehanizmu povećane fiskalne odgovornosti. Argumentacija je da kada bi narod znao na šta se sve troše pare, trošilo bi se manje para.

Dakle, ima različitih mehanizama, šta treba da piše u srpskom zakonu? Mislim da je potrebno nešto poput zlatnog pravila, mada su i tu moguće različite varijacije.

Pre toga je verovatno nužno da pojasnim neke osnovne stvari, pošto verujem da čak ni ljudi koji čitaju ovaj blog ne poznaju dovoljno metodologiju izrade budžeta. Tu ima nekoliko neočiglednih stvari. Prva je da deficit nije isto što i zaduživanje zemlje. Deficit može da iznosi i 10% GDP-ja, ali da se javni dug uopšte ne poveća. Kako? Pa, tako što može da se finansira iz donacija (ređi slučaj), ali može i iz prodaje imovine. Sa druge strane, otplata glavnice kod starih zajmova ne ulazi u budžet. U budžet ulazi samo otplata kamate. To ima smisla, na takav način računovodstva vode i firme, ali može nekome da deluje čudno. Sve to znači da "potrebe za finansiranjem/zaduživanjem" uopšte ne moraju da budu jednake deficitu. Mogu da budu i znatno veće (ako se ceo deficit finansira iz zaduživanja i ako dospeva visoka otplata glavnice) i znatno manje (ako su recimo prilivi od prodaje imovine veliki).

Uz sve ovo, meni se čini da bi član zakona poput "tekući budžetski rashodi se moraju finansirati tekućim prihodima" bila OK. To bi de facto značilo da se svo zaduživanje i svi prihodi od prodaje imovine moraju usmeriti ka kapitalnim ulaganjima. Ovo onda otvara pitanje distinkcije između tekućeg i investicionog održavanja infrastrukture, ali se to ipak može donekle prevazići.

Mislim da zakon treba i da predvidi dramatično povećanje transparetntosti, kako samog budžeta, tako i dnevnog poslovanja državnih organa. Ja bih voleo da vidim zakon sa odredbom "svaki državni organ mora da na sajt svoje organizacije stavi spisak svih dobavljača sa ukupnim ugovorenim iznosom sredstava predviđenih za kupovinu dobara/pružanje usluge".

Sledeće, mislim da je nužno da država počne da "pošteno" računa javni dug, odnosno da u njega počne da ubacuje i dugoročne obaveze penzijskog fonda. Tada bi bilo mnogo jasnije i vidljivije kakve efekte imaju parametarske promene penzija. Takođe, bila bi vidljiva još jedna stvar - da država ne treba da tera ljude da uplaćuju penzijske doprinose - jer penzijski doprinosi po svojoj suštini nisu "porez" već su "zaduživanje kod građana". O tome možda u nekom drugom postu, ovaj je već i ovako predugačak. Sa druge strane, "pošten" obračun javnog duga mora u obzir da uzme i uslove zaduživanja. Nikako nije svejedno da li je prosečna kamata 2% ili 8%, a to se sada nigde "ne vidi", svaki zajam se podjednako računa. To nije teško, treba prosto izračunati sadašnju vrednost budućih otplata uz neku jedinstvenu stopu.

Takođe, mora se ojačati uloga Ministarstva finansija u izradi novih zakona i drugih propisa i uopšte reformisati cela procedura pripreme propisa. O tome takođe možda u nekom drugom postu. Treba i ojačati primenu Zakona o javnim nabavkama. Pričao sam sa nekim advokatima na tu temu i čuo sam neke zaista loše stvari koje bi mogle relativno lako da se izmene.

Kao što možete da vidite, ja ne mislim da je uloga državnog revizora previše bitna. Ne kažem da je potpuno nebitna, ali generalno posmatrano mislim da Srbija nema veliki problem sa nenamenskim trošenja para. Daleko veći problem je što je uopšte budžetom bilo predviđeno da se pare na nešto potroše.

Za kraj, nisam uopšte ubeđen koliko donošenjem zakona može uopšte da se u ovoj oblasti nešto promeni. Meni se čini da su nužne promene Ustava. Recimo, poljski Ustav ima brojne odredbe koje se tiču javnih finansija, između ostalih i odredbu da javni dug ne može biti veći od 60% BDP-a. Ovde je i stari Lazarov post na sličnu temu.

Rukovodioci nisu bili promućurni ili skeptični

Sandrina joj je platila, tako da je ta lektorka jedna od retkih osoba u Srbiji koja je od gospođe Bogunović uspela da izvuče novac za svoj rad ... Za razliku od lektorke, rukovodioci u pojedinim opštinama nisu bili toliko promućurni ili skeptični kada su potpisivali ugovore sa Sandrinom, u stvari s njenim „Centrom za kreativno domaćinstvo”.

Koliko ja uspevam da vidim, 3/4 prevarenih u ovoj aferi su državne institucije. Nisu bili promućurni ili skeptični jer ne barataju svojim parama - privatno možda jesu.

Smart Aid u slučaju nužde

Često nailazim na dokaze glupo potrošenog novca međunarodnih organizacija. Evo odličnog primera: Toalet, odnosno VIP toalet, na aerodromu u Rumbeku, provinciji na jugu Sudana. Pista nije asfaltirana a koze ponekad ometaju sletanje. Čak je i tu bio neophodan VIP toalet od 40,000 dolara. Slikali bi i toalet, koji je sasvim regularan, ali je vojska odlučila da je u pitanju sumnjiva aktivnost. Odmah pored ovog nalazi se i toalet za prosečan svet koji je koštao svega 7,000 dolara.

Fiskalna ekonomija mačkostanja

Grad Beograd obradovao je vlasnike popisanih kućnih mezimaca sa za sada 500 dinara godišnje takse, uz mogućnost da ona bude i 1.000 dinara ako se utvrdi da mezimac nije sterilisan. Kako nisam stručnjak za fiskalnu ekonomiku psetostanja ja bih se fokusirao na meni bližu granu mačkostanja.
Dakle, imamo jedno diskriminatorno zahvatanje kojim se kažnjavaju lica koja imaju specifičan životni stil ili stil potrošnje i koja su poštovala zakone Republike Srbije čipujući i vršeći cepljenje protiv besnila svog mezimca. Svi oni koji su se oglušili o zakon su po tradicionalnom srpskom običaju prošli mnogo bolje jer im neće stići čestitka.
U prilog ovoj odluci se navodi:
Ovakva taksa postojala je do 1980-ih. To je loš argument jer pozivanje na legislativu iz doba komunističke diktature nije dobar put opravdanja bilo koje mere.
Drugi argument je da je taksa niska i da 42 dinara mesečno po mezimcu nije velika svota. I to je loš argument jer fiskalna politika ne može da koristi argumente nije mnogo, pa eto nije mnogo 400 dinara za RTS, nije mnogo 10% poreza na mobilnu telefoniju i slično. Eto, meni je mnogo da bilo kome dam 500 dinara ako mislim da od toga nemam ništa i da nikome ne nadoknađujem eventualni eksterni efekat.
Treći argument je da mezimci prljaju grad i stvaraju buku. Međutim, bojim se da to treba da plate samo oni čiji mezimci to rade, kada je reč o psećem svetu. Međutim, kod mačaka je situacija malo drugačija – one uopšte ne prljaju grad, a posebno ne moja mačka koja je kućna mačka. Buka koju proizvodi mačka je malo veća od buke koju proizvodi kornjača.
Četvrti argument kaže da treba zbrinuti lutalice. Super, ali psi i mačke lutalice su problem valjda svih građana, a ne samo onih koji imaju mezimce. Ako neko i pusti svog mezimca na ulicu, taj neko imenom i prezimenom treba za to odgovara, a ne svi oni koji imaju mezimce.
Dakle, ne valja priča. Ali evo ja bih ponudio argumentaciju zašto bi baš oni koji nisu vlasnici mačaka trebali da plaćaju taksu na nedržanje mezimaca.
Prvo, koristeći psihoterapeutska dejstva maženja mezimca, vlasnici mačaka troše manje lekova za smirenje, imaju mirniji život i samim time manje opterećuju zdravstveni fond.
Drugo, mačke imaju snažne eksterne efekte na populaciju glodara i oni listom izbegavaju prostor gde obitavaju mačke. Stoga se snižavaju troškovi zaštite od glodara i u tome uživaju i vlasnici i nevlasnici mačaka.
Treće, mačke su bitne u vaspitavanju dece. Za razliku od pasa koji stvaraju lažnu sliku potpuno spokojnog sveta, mačke decu uče da se ljubav mora zaslužiti i da se zasniva na ravnopravnosti. Tako deca koja imaju mačku spremnije ulaze u život i vreme koje ima se mora posvetiti u državnom vaspitno-obrazovnom procesu je manje.
Četvrto, moja mačka generiše godišnju tražnju od barem 1000 EUR, pa bi naši kejnzijanci morali da u najmanju ruku nagrade vlasnika mačke troškadžije.
Sve u svemu ne vidim da su moji argumenti slabiji od argumentacije Grada Beograda. Naravno jasno je da se radi o klasičnom državnom otimanju po principu uzmi gde stigneš i možeš.

Teorija signaliziranja po Robinu Hansonu

Sa bloga Overcoming Bias:

Food isn’t about Nutrition
Clothes aren’t about Comfort
Bedrooms aren’t about Sleep
Marriage isn’t about Romance
Talk isn’t about Info
Laughter isn’t about Jokes
Charity isn’t about Helping
Church isn’t about God
Art isn’t about Insight
Medicine isn’t about Health
Consulting isn’t about Advice
School isn’t about Learning
Research isn’t about Progress
Politics isn’t about Policy

Više o pojmu signaliziranja možete naći na Wikipediji - ovde (o važnosti u ekonomskoj teoriji) i ovde (o teoriji signaliziranja u evolucionoj biologiji/psihologiji).

Državna pomoć u sportu

Prošle godine je donet Zakon o državnoj pomoći, sa ciljem da se ograniči državna pomoć koja narušava konkurenciju na tržištu. Sve je to urađeno u skladu sa direktivama EU (i pravilima STO). Naime, u EU su prepoznali da je postojanje zajedničkog tržišta praktično nemoguće ukoliko jedna država posebno pomaže svoja preduzeća.

Već neko vreme razmišljam o primeni tih pravila u sportu (a konkretan povod za ovaj post je vest iz Pressa da će država napraviti novu halu za Partizan, u kojoj će moći da treniraju tako da "više neće morati da brinu da ne uskoče u tuđ termin u Pioniru"). Koliko sam mogao da nađem na internetu, ovakva izgradnja hale za jedan sportski klub ne bi bila dozvoljena u EU.

Našao sam na Internetu zanimljiv zbornik radova na tu temu, pod nazivom "The EC state aid regime: distortive effects of state aid on competition and trade", u kojem se analiziraju brojni slučajevi iz prakse EU. U članku pod nazivom "The application of state aid rules to culture and sport" (strana 530.) piše sledeće:

Pomoć u izgradnji stadiona i druge sportske infrastrukture može da se ne smatra državnom pomoći ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi: (i) izgradnja stadiona je dodeljena izvođačkoj firmi nakon sprovedenog javnog tendera, (ii) stadion je u javnoj svojini ili njime upravlja privatni administrator koji za to ne dobija preteranu naknadu (overcompensation) i (iii) objekat pruža usluge različitim korisnicima i iznajmljuje se korisnicima po tržišnim cenama, odnosno ne favorizuje jedan ili više klubova.

Nakon ovoga sam pogledao domaći zakon i, koliko mogu da skontam, izgradnja hale Partizanu bi bila nedozvoljena čak i po domaćem zakonu. Pravila su prilično jasna, a nikakav izuzetak nije napravljen za sport.

Friedman nagrada

Iranski pisac i disident Akbar Ganji je dobitnik Milton Friedman nagrade.

Čudo neviđeno

Još jedan nevidjen talenat, kakve samo Srbija ima, se uputio u Ameriku (i) o državnom trošku.

Po prirodi stvari, to je vest za sve medije - ipak je čovek položio prijemni za univerzitet koji prima samo svakog drugog prijavljenog, i biće jedan od samo 1000 ljudi koji na njemu diplomiraju svake godine.

Sto je najvažnije, kad diplomira, to će se i njemu i Srbiji višestruko vratiti, pa je ovo i odlična investicija. Jadan Dušan je morao da svira saksofon u Knez Mihajlovoj da bi skupio novac za put, ali to je samo zato što nije bio diplomirani saksofonista.

Baš slučajno u vreme ručka

Evo kako neki ministri objašnjavaju posetu Aranđelovcu o državnom toršku uoči izbora:

U kabinetu ministra kulture Bradića kratko su nam rekli da je cilj njegove posete Aranđelovcu bio potpisivanje ugovora o sanaciji krova hotela „Staro zdanje".

IZIT filozofija

Ne treba prodavati Telekom jer pravi profit, kaže Institut za tržišna istraživanja.

Hiljadu puta smo čuli da kad državno preduzeće pravi gubitak ne treba ga prodavati u bescenje, nego ga treba restrukturisati da mu se podigne cena.

Sada od istih ekonomista čujemo da kada je državno preduzeće profitabilno, ne treba ga prodati jer pravi profit.

Kako god okreneš ne treba prodavati i uvek postoji dobar razlog.

Politika kursa

Boris Begović ima dobar političko-ekonomski argument protiv fiksnog kursa:

Mislim da bi najpogubniji efekat evroizacije bilo eliminisanje mogućnosti prilagođavanja putem depresijacije nacionalne valute. Razmislite o tome koliko su klizanjem dinara u poslednjem kvartalu prošle godine u realnom iznosu umanjenje plate i penzije, koliko je umanjena potrošnja i u kojoj meri se prilagodila mogućnostima. Ukoliko bi se uveo evro, onda bi prilagođavanja morala da se obave u nominalnim iznosima. U prevodu na srpski, onda bi vlast morala da donese političku odluku (otelotvorenu u nekom zakonu) da se penzije i plate u javnom sektoru umanje za 15-20 odsto, da se subvencije za sve ono što se subvencioniše takođe umanje u tom iznosu. Da li tako nešto možete da zamislite u Srbiji? Ja ne.

U načelu se slažem. Ali, kolika je verovatnoća da će uskoro doći do nove slične krize u kojoj će biti potrebno drastično realno prilagođavanje naniže? Dovoljno mala da bi se prihvatio taj rizik i iskoristile ostale pogodnosti fiksnog kursa. Svetska kriza prolazi a dinar je već depresirao i ako se uopšte ikada planira vezivanje dinara za evro, sada je pravi trenutak.

A na kraju krajeva, ako do nekakve krize i dođe, to nije bezizlazna situacija jer će devalvacija opet biti moguća. Grčka to ne može jer već ima evro, ali fiksni kurs je promenljiv ako se baš mora.

Lupajte, ja i dalje držim čas

Da li država treba da garantuje kredite privredi?

Nenad Popović (ABS Holding): Pri pozajmljivanju novca država treba da se drži principa da nijedan kredit nije skup ako se ulaže u privredu, a da nijedan zajam nije povoljan ako se koristi za potrošnju. Sedi 1.

Zoran Drakulić (Ist Point) i Branislav Grujić (PSP Farman): Jedan zbog šaputanja Popoviću.

Nikola Pavičić (Sintelon): Država bi u tom slučaju morala da se ponaša i kao banka i da se kao jemac pojavljuje samo u onim preduzećima za koje veruje da će vratiti zajam. Da ne rasipa sredstva tamo gde neće dati efekat. Jer, ako daje zajmove onima koji ih neće vratiti država tako uzima od onih koji rade da bi pomogla onima koji ne rade. Dva pišem jedan pamtim. Da se država ponaša kao banka zajmova ne bi ni bilo a o pametnom državnom investiranju ne treba trošiti reči.

Nemanja Popov (Centroproizvod): To je štetan predlog jer traži od svih nas, kao građana koji plaćamo porez, da preuzmemo odgovornost za tuđe neracionalnosti. Time bi se ostalim privrednicima praktično poručilo da mogu da naprave grešku i prezaduže se jer će neko drugi to da plati. Verujem da bi pojedini vlasnici preduzeća i pristali, da u slučaju da ne mogu da vrate zajam država preuzme udeo u firmi, ali bi to samo dodatno zakomplikovalo problem. Šta bi onda država s tim? Odličan 5.

Slobodan Vučićević (Droga Kolinska): smatra da to može da bude loše rešenje, ali nije toliko oštar u stavovima. Dodaje da bi država, ako ne na taj, onda sigurno na neki drugi način morala nekako da se umeša i pomogne onim preduzećima koje pred bankama imaju loše bilanse. Dobar 3, jer je izostao konkretan predlog za državnu intervenciju.

Freedom Index -- Policy Audit

Fraser Institut pored Freedom in the World indeksa organizuje i policy audit sa individualnim zemljama koji ima za cilj razvijanje preporuka kojim bi se zemlja učinila ekonomski slobodnijom i poboljšala pozicija na indeksu. Prilikom izrade preporuka rade poređenje sa regionom i liderima na listi. Jednodnevnom seminaru prisustvuju predstavnici vlade, lokalni i uvozni eksperti. Eto ideje za CLDS ili FMC.

Ne sumnjam da je domaćim institutima već poznato šta je neophodno da bi se Srbija učinila ekonomski slobodnijom ali bi ovakav događaj bio sjajna promocija ideja ekonomske slobode.

Intervju

Ovde možete čuti moj nedavni razgovor sa saradnikom Critical Reviewa o iluziji kompetentnosti.

Donekle povezano s tim, pogeldajte novi "Hayek projekat" Critical Reviewa i preporučenu literaturu.

PomRRAčina

RRA je opet u akciji. Po običaju, tu je da zaštiti građane Srbije od slobode govora. Iako nisam željan da mi veselo društvo političara čestita Uskrs ili bilo koji verski&svetovni praznik u formi plaćenog oglasa, ne vidim zašto bi to bilo zabranjeno. Da li će RRA možda da napravi spisak koje organizacije mogu šta da čestitaju i u kojoj formi? Ili možda da sve rešimo Zakonom o čestitanju verskih praznika?

Smrtna presuda zbog vradžbina

Pogledajte zanimljivu vest iz Saudijske Arabije - izvesni Al Husain Sibat je osuđen na smrt zbog vračanja.

Koliko iz vesti mogu da shvatim, on je libanska verzija vidovitog Milana, Kleopatre i sličnih TV proroka. Otišao čovek u Saudijsku Arabiju na hodočašće i tamo ga privela verska policija.

Naravno, nisam ja neki fan TV proroka, ali ne samo da ne vidim razlog za smrtnu kaznu, već ne vidim razlog ni za zabranu takvih emisija koja je sada na snazi u Srbiji.

Okrugli sto Katalaksije

31 marta u Medija centru, sa početkom u 11h, održava se okrugli sto u organizaciji Katalaksije, IRI-ja i Mreže za političku odgovornost, sa temom "Srbija i tranzicija - od nade do razočarenja". Govornici su:

Aleksandrar Novaković, Katalaksija,
Miroslav Prokopijević, FMC
Zoran Živković, bivši predsednik Vlade
Andrej Stanimirović, Katalaksija.

Događaj će biti sniman a moći će da se prati i uživo preko interneta.

Država pomaže siromašnim investitorima

Čuo sam za svakakve mere podsticanja stanogradnje i subvencionisanja kupovine stanova -- ali da država direktno pomaže investitore je inovacija Olivera Dulića.

Nije jasno kako se tačno formira cena stanova iz ovog projekta. Ako je istina da će i ona biti regulisana (700 do 1700 evra kaže Dulić), budite sigurni da će investitori imati to u vidu u procesu izgradnje -- vrednost tih stanova će biti taman odgovarajuća unapred određenoj ceni. Cela subvencija odlazi u profit.

Kada bi se cene formirale slobodno, subvencija opet ne bi bila dobro rešenje, ali u tom slučaju bi barem teorijski deo subvencije mogao otići na smanjenje cene. Raspodela između povećanja profita i smanjenja cene zavisila bi od stepena konkurencije među investitorima. Ovako, kada se i cena unapred zna, sigurno je da cela subvencija odlazi u profit.

What you gonna do when they come for you?

SBB je isključio signal MUPu zbog neplaćenog računa. Dačić je skroman: Razumem SBB, ne ljutim se na njih, valjda isključuju sve koji kasne sa plaćanjem.

Pitanje je šta će uopšte MUPu 50 kablovskih pretplata? Valjda da ne propuste COPS?

Ako može i da štampa pare

Aleksandar Vlahović:
Ne očekujem promene u politici NBS, ali bi novi guverner mogao da obori referentnu kamatnu stopu.