Dinkić objašnjava da će dinar ostati stabilan.
Meni nije jasno zašto Srbija ima plivajući kurs dinara, kada je očigledno cilj ekonomske politike da dinar bude stabilan. Cela poenta plivajućeg kursa je da se na eksterne neravnoteže, kao što je finansijska kriza i prestanak priliva kapitala, prilagođava kurs plivanjem, umesto domaćih cena i plata. Ali ako se plivajući kurs sprečava da pliva, zašto onda postoji?
Razumem zašto je vlastima bitno da je kurs stabilan. U Srbiji je sa skorom istorijom hiperinflacije i još uvek hronične inflacije, stvorena slika u javnosti o povezanosti cena i evra. To je nešto što su ljudi iz sopstvenog iskustva naučili i kad god dinar pada svi mirišu inflaciju. Pogledajte samo rečnik, ne kaže se da dinar pada nego da "evro raste" -- sve oči su uprte u stranu valutu. To je potpuno opravdano, ali mi nije jasno zašto onda država, znajući sve to, insistira na plivajućem kursu. I država je u pravu što hoće da ga održi stabilnim -- sa ovakvom ulogom evra, ako dinar i padne cene će porasti i efekat pada će biti brzo poništen. "Stvarni" kurs dinara neće pasti. Ali tako dolazimo u paradoksalnu situaciju da se ima plivajući kurs koji ne sme da mrdne ni gore ni dole a da pola vlade ne izađe u medije da se pravda.
Srbija je udžbenički primer zemlje kojoj je potreban fiksni devizni kurs. Istorija inflacije i loše monetarne politike kažu da je za stabilizaciju i izgradnju poverenja potrebno imati nominalno sidro -- kurs vezan za čvrstu valutu. Srbija je mala i spoljnotrgovinski otvorena zemlja. Glavni trgovinski partneri, zemlje EU i većina drugih zemalja u okruženju koristi ili evro ili ima fiksne kurseve sa evrom. Politički Srbija ide prema EU, dalja integracija sledi, a pre ili kasnije će probati da se priključi i monetarnoj uniji. Sve su to ekonomski razlozi u prilog fiksnom kursu vezanom za evro.
Štaviše, sada kada kriza prolazi, je odličan trenutak za fiksiranje kursa. Jedina mana fiksnog kursa je što u slučaju velikih lomova, naglog prestanka priliva kapitala, ako hoćete održati kurs mora se prilagođavati realni sektor. To sada rade baltičke zemlje, i iako imaju odlične ekonomije pad realnog sektora je tamo bio veliki. (To nije njihov problem na dugi rok nego njihova prednost; problem je jedino što se mora proći bolno prilagođavanje. Ali spreman sam da se opkladim da će baltičke zemlje sledeće godine rasti najbrže u Evropi, jer je prilagođavanje prošlo.) Pošto je to sada izbegnuto i dinar malo depresirao, ovo je odličan trenutak za vezivanje za evro.
Zašto država to ne uradi? Pod fiksnim kursom ne mislim na "fiksirani", gde centralna banka odredi paritet ali i dalje vodi monetarnu politiku, nego pravi fiksni kurs sa pratećim pravilima igre -- odricanje centralne banke od monetarne politike i emisija novca samo na osnovu kupovine i prodaje deviza. Najbolji način da se to uradi je zakonski, uvođenjem valutnog odbora. Moguće je i bez zakona, ali bi zavisilo od volje vlade da ga održava i centralne banke da sledi pravila igre. Eto upravo zato ga i ne uvodi. Teško mi je da zamislim Narodnu banku Srbije, ma ko da je na njenom čelu, da samoukine svoje nadležnosti, odrekne se moći da proizvoljno emituje i povlači novac, izdaje zapise, igra se kamatnim stopama, i umesto toga usvoji automatski mehanizam fiksnog kursa. Malo je ljudi koji bi to sami sebi uradili. Naravno, inicijativa može doći i iz Skupštine i iz Vlade i iz Privredne komore, Naučnog društva ekonomista ili medija. Ali zbog nečega to u zemlji uopšte nije tema. Postoji nekakav konsensuz da je za dinar najbolje da ima plivajući kurs koji ne pliva.
5 comments:
Pa sto onda da ne ukinemo dinar u potpunosti kad ukidamo svoju monetarnu politiku i valutu cvrsto vezujemo za evro koji je pod kontrolom organizacije kojoj ne pripadamo. Mogli bismo mozda i da uvedemo neku drugu valutu neke zemlje kojoj takodje ne pripadamo umesto evra, juan ili CHF ili stagod lepo zvuci sada.
U principu se i ti i guverner igrate predvidjanja buducnosti, ti tvrdis da ce balticke zemlje proci dugorocno dobro iako ih je fiksni kurs upropastio od pocetka krize, guverner tvrdi da cemo mi bolje proci sa nasim plivajucim kursom, jedan od vas ce izgledati prilicno glupo za godinu-dve ali sigurno nijedan nece priznati da je bio u krivu. A ima suvise varijabli u celom sistemu da bi bilo ko mogao da zna sta ce biti.
Da li ti radis u realnom sektoru (tvoje ili tudje preduzece) ili ovo sve pricas sa cisto teoretske pozicije, ili bolje reci filozofske.
Slavisa cak i ne zivi u Srbiji, ali kakve to ima veze sa tekstom? Moras da budes vlasnik menjacnice da bi imao dovoljno prakticnog znanja da komentarises pitanje kursa?
Inace, sto se privrednika tice, ja jos nisam sreo nijednog koji mi je rekao "meni ne smeta valutna neizvesnost". Koga god da sam pitao, od onoga ko ima 2 zaposlena, do onoga ko ima 2000 zaposlenih, SVI su mi rekli da bi voleli da se predje na evro, a za pocetak makar da imamo fiksni kurs.
Sto meni licno ne znaci previse, jer oni ne uzimaju u obzir sve pozitivne strane plivajuceg kursa, samo kazem da to sto neko radi u "realnom sektoru" samo moze da znaci da je pristrasan na fiksnom, a nikako ka plivajucem kursu.
Sudeći prema izjavama naših privrednika, njih plivanje kursa baš davi.
Zanima me gde autor radi zato sto je sve ovo sto sam procitao na blogu manje-vise filozofija Libertarianism-a (http://en.wikipedia.org/wiki/Libertarianism). Sloboda za trziste, dole vlada i porezi. I sve to lepo zvuci dok je filozofija, u praksi kao i za sve druge drustvene filozofije ne bude bas kako je zamisljeno. Pogotovo me ovo zanima ako autor ne zivi i ne radi ovde, jer ovde ne funkcionise red i zakon kao u nekim drugim zemljama u okruzenju i preko okeana.
Sto se kursa tice. Meni recimo odgovara slab dinar jer se bavim izvozom usluga, moji evri i dolari vrede vise, pogotovo se radujem ako dinar oslabi od ugovaranja posla do isplate. Opet mom rodjaku odgovara stabilan kurs jer se bavi proizvodnjom masina, proizvodnja masine traje relativno dugo, pa moze da izgubi mnogo tokom proizvodnog ciklusa. Opet drugi rodjak je uvoznik kompjuterske opreme i napravio je super posao na jakom kursu dinara poslednjih godina. Velika familija i kome ugoditi, stabilan plivajuci kurs, nesto slabiji da bi izvoz bio isplativiji jer ipak globalno bolje da vise izvozimo nego da uvozimo, je najbolje kompromisno resenje.
Miloše, ne znam da li tebi odgovara "slabiji" ili "jači" kurs, što se mene tiče, možeš da izabereš koji hoćeš. Meni odgovaraju i jedan i drugi sve dok znam da će taj isti kurs biti na snazi i kroz godinu dana i da neću u roku od 10 dana izgubiti 10% realne novčane vrednosti na računu firme, nenaplaćene fakture i da ne pominjemo.
E sad ako mi neko kaže da mu nije bitan stabilan kurs, već mu je draže da gleda u kristalnu kuglu da li će zaraditi neki dinar više na promeni kursa dok on naplati potraživanje u evrima, umesto da se posveti svom poslu i ne razmišlja o takvim glupostima, onda takav biznis ima neki ozbiljan problem.
Ja samo zamislim kakvih bi sve problema bili lišeni građani i firme u Srbiji kada bismo uveli Evro i prosto ne mogu da verujem da se još zamajavamo sa dinarima.
Post a Comment