SAD referendumi

Ovde je dobar prikaz za šta se sve juče u pojedinim američkim državama glasalo i šta je od toga gde prošlo: minimalna plata, gej brakovi, legalizacija marihuane, itd. Spisak nije potpun. Ovde je manje atraktivna ali potpuna lista rezultata ovih glasanja.

O miru na Bliskom istoku a i inače

Evo šta kažu iz vladajuće palestinske partije (vojnog krila doduše, ali političari se nisu distancirali):

"America is offering political, financial and logistic cover for the Zionist occupation crimes, and it is responsible for the Beit Hanoun massacre. Therefore, the people and the nation all over the globe are required to teach the American enemy tough lessons," Hamas said in a statement sent to The Associated Press."

Sapienti sat! Ko baci neku bombicu na Menhetn ili Denver, taj se bori za pravednu stvar, i daje lekciju neprijatelju šta ga čeka ako nastavi s podrškom cionistima.

EPS i vetrenjače

Istinita priča, čuo jutros na radiju b 92:

Čovek u okolini Beograda napravio vetrenječu, sa namerom da proizvodi struju. Posle nekog vremena dođu ljudi iz EPS-a i kažu: "dečko, da li ti znaš da mi u ovoj zemlji imamo monopol na proizvodnju struje? Bilo bi lepo, ako ne želiš da pozovemo policiju, da odmah ukloniš to svoje čudo".

Antimonopolska komisija? Juri bankare koji podižu kamate i trgovce koji imaju "nerealno visoke marže"...

Ostalo i feredže

Evo šta ja mislim o pokrivanju muslimanskih žena.

Pitanje "Treba li slobodne zemlje da zabranjuju nošenje vela" zvuči prilično zastrašujuće. Libertarijanac ne pita zašto neko nosi veo, živi u kontejneru, gaji decu samohrano, uči dete da je Zemlja ravna ploča. To pita konzervativac (ili djuijevac, ali iz različitih razloga). Šta se to mene tiče? Prava pitanja ipak postoje. Ona glase ovako:

1. Da li neko sme da nosi veo u državnoj školi? NE. Ovu javnu ustanovu finansiraju i oni koji ne podnose nošenje vela, svejedno iz kojih razloga. Moralna alergija na velove nije ništa važnija od medicinske alergije. Zašto bi alergični svih vrsta finansirali velove? Traženje odgovora u multikulturalizmu (svako ima pravo na sve u javnim ustavnovama) nije ništa drugo nego kulminacija najbizarnijeg rent-seekinga: država mora da mi finansira modne zahteve! Možda se multi-kulti socijalnim inženjerima ne svidja negativna sloboda, ali ona apsolutno najefikasnije štiti sistem da se ne raspadne. To je traženje najmanjeg zajedničkog sadržaoca, makar uvodjenjem uniformi u škole. Do trenutka kada budu privatizovane, naravno. Onda više nije relevantno.

2. Da li neko sme da nameće roditeljima način vaspitanja dece, pa i nošenje vela? NE. Da li će neko kada odraste biti svestan drugih mogućnosti ili će živeti u mraku - šta se to mene tiče? Da li će ona odlučiti da živi svoj muslimanski život utabano do kraja veka ili će preuzeti rizik da iskoči iz njega uz visoke troškove svih vrsta - šta se to mene, kao libertarijanke, tiče? Znam da zvuči okrutno, ali spontani poredak podrazumeva i to da forme socijabilnosti, norme, vrednosti itd. mogu biti ružne i glupe. Ali vremenom će ljudi učiti, sećate se Hajeka, pokušaji&pogreške. Svako nasilno prevaspitavanje, prečicama i zabranama, običan je socijalni inženjering. Stalni pokušaji da se ispravljaju "krive Drine" u vaspitanju, da se kompenzuju loši efekti niskog obrazovnog nivoa roditelja, da se edukuju roditelji i docira na sve moguće načine - najobičnije je trećeputaštvo. Plus što ne radi! Vidi britanske tinejdžere koji su u totalnom haosu uprkos vladinom programu Sure Start, formiranju National Family and Parenting Institute i gomili drugih progresistički obojenih zahvata.

3. Da li neko sme da ukine izbor u vezi sa (ne)nošenjem vela? NE. Tako republitarijanci ponekad zaborave zašto trpe republikance. Treba insistirati na borbi protiv totalizujućih segmenata Islama, a ne na borbi protiv Islama zato što je nehuman prema ženama (btw, tako su se feministkinje zapetljale, ne znajući kako da pomire multikulti-zam sa pravima žena!). Onda nije ni čudo što nas optužuju za islamofobiju. Znam da je teško odvojiti ove elemente, ali zaista: šta se mene tiče što neko nosi veo i promoviše njegovo nošenje svojim parama; jedino što ne dopuštam jeste ukidanje prava da se izabere nešto drugo. Nametanje islama kao jedinog svetonazora jeste granica moje libertarijanske trpeljivosti.

Istinoljubivost New York Timesa

Postalo je obavezujuća politički korektna mantra da Irak nije predstavljao pretnju po američku bezbednost, i da nije razvijao oružje za masovno uništenje. Jedna od novina koja je najviše radila na propagiranju te slike jeste New York Times.

Međutim, pazite sad obrt! Pre nekoliko dana NYT optužuje Bušovu vladu da je dozvolila da procure vesti o tome da je Sadam planirao 2002 da napravi atomsku bombu, i da je to "curenje" informacija moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost. NYT koji je objavljivao poverljive obaveštajne informacije o teroristima, objavljivao javno poverljive podatke o prisluškivanju terorista, objavio tajni program Vlade da prati kretanje njihovog novca, itd, sad tvrdi da je Buš ugrozio nacionalnu bezbednost javnim objavljivanjem informacije da Sadam želi da pravi bombu (koje inače nije bilo, jer Sadam nije predstavljao pretnju)!

O tempora o mores! (O izbori...)

Američki izbori

Demokrate osvojile Kongres, u Senatu još neizvesno, Virdžinija i Montana još broje glasove, jer je jako tesno. Republikancima dovoljan jedan mandat od ta dva da zadrže Senat.

Dosta depresivan dan, zar ne?

Niskanen i podeljena vlada

Danas ćemo znati rezultate izbora u SAD, a međuvremenu u ovom članku Bill Niskanen sa Cato instituta pokazuje zašto je kohabitacija bolja od dominacije iste stranke u Beloj kući i u Kongresu. To mi je jedan od omiljenih kratkih članaka ikada - kratak i jasan, a sa poentom verovatno važnijom nego u gomili brojeva nekog od vodećih akademskih žurnala zajedno.

Niskanen je neko vreme bio Reganov glavni ekonomski savetnik a njegov teorijski model birokratije je došao i do udžbenika J. Bajeca, I. Vujačića i Lj. Joksimović iz Savremenih privrednih sistema na beogradskom Ekonomskom fakultetu.

Feredže i ostalo

Ovde je članak o velovima koje nose muslimanske žene, sa slikama različitih vrsta velova. Britanski ministar Jack Straw je insistirao da žene sa kojima je imao sastanak prikažu lice.

Treba li slobodne zemlje da zabranjuju velove? S jedne strane nošenje vela je u krajnjoj liniji lični izbor tih žena, jer iako ih nose zbog pritiska porodice i sredine, na kraju je njihov izbor da li će ostati u toj sredini ili izaći. Verovatno bi to bio libertarijanski princip. Sa druge, one su porodično i religiozno odgajane u tom duhu da na kraju često i same pomisle da to tako treba. A i ako shvate, porodične sankcije mogu biti veoma stroge i nisu spremne da preuzmu rizik. Zato bih za svaki slučaj glasao za zabranu velova koji prekrivaju lice.

Sankcije

Toma Nikolić je u pravu. Ako u kosovskom pitanju zastupate poziciju Vlade Srbije, jedini logičan odgovor Crnoj Gori na državničku posetu Agima Čekua su sankcije i prekid svih diplomatskih odnosa.

Ja mislim da je Milo Đukanović primanjem Agima Čekua otvorio oči Srbiji i pomogao srpskim političarima da vide ono što ceo svet zna: da je Kosovo već sada suverena država; i još važnije, da će Srbiji biti bolje bez Kosova. Treba se jedino koncentrisati na zaštitu preostalog nealbanskog stanovništva, a nevladine organizacije neka brinu o kulturnoj baštini. Kosovo ne treba Srbiji.

Ali ako već zvanično vodite politiku očuvanja Kosova unutar Srbije, jedini konzistentan odgovor na ovaj potez Vlade Crne Gore su ozbiljne sankcije. Ne radi kazne, nego radi kredibiliteta politike koju vodite.

Libertarijanci i američki izbori

Za koga će glasati libertarijanaski glasači na američkim midterm izborima za neki dan?

Zvuči kao neko kuroizitetno pitanje, ali nije. Po sondažama javnog mnenja libertarijanski glasači čine najmanje 13% američkog elektorata. U poslednje vreme oni labave alijansu sa republikancima zato što ovi nisu ostvarili obećanja o smanjenju državnog intervencionizma i potrošnje, a i doveli su u pitanje neke građanske slobode.

Ipak, velika bi greška bila da glasaju za demokrate. Oni čak i ne kriju da im je prevashodni cilj da povećaju poreze i državnu potrošnju. A što se tiče vojnog intervencionizma, oni su uvek radije pokretali ratove od republikanaca. To što sad kritikuju rat u Iraku samo govori da im je zgodno da lešinarski opale po tome u predizbornoj kampanji.

Koliko god čak i ovde bili ambivalentni, mislim da libertarijanci nemaju drugi izbor nego da nastave alijansu sa republikancima, i nadaju se da će tamo prevladati Regan-konzervativci, a oslabiti ovi učenici Bila Kristola koji je ismevao starinske konzervativce zbog njihove opreznosti i zazora prema državi, a čiji sledbenici sad koriste tu igračku (državu) vrlo rado kako vidimo. No, još strašnija iluzija bi bilo očekivanje da će Hilari Klinton biti bolji saveznik. Republikanci nemaju razumnu političku alternativu u Americi, čak ni ovakvi kakvi su danas.

Smrt vešanjem

Zasluženo. Evropljani se bune, ali u Iraku postoji smrtna kazna i ako je neko zaslužuje onda je to Sadam Husein. Dobili su je i šefovi njegovih bezbednosnih službi danas. Ovo je inače bilo samo za jedan incident, a u toku je suđenje i za drugi. Iračani su za razliku od Karle del Ponte pronašli dva jaka konkretna slučaja i gurali optužnicu samo za njih, što je bilo više nego dovoljno.

Sećate se Ramseya Clarka, bivšeg američkog ministra pravde koji je branio Miloševića? Taj je branio i Sadama, a suđenje je danas počelo njegovim izbacivanjem iz sudnice zbog uvrede suda. I to uz požurivanje:

"Out! Out!" Judge Abdel-Rahman yelled in English when the exit seemed too slow. (WP)

Ovde je nekolio dijaloga Sadama sa sudijom.

Šta posle ovoga? Ja mislim da će jedan deo pobunjenika da se umiri. Deo koji čine Suniti, naročito plemena bliska Sadamovom, se dugo nadao nekakvom povratku na vlast. Ovo će im pomoći da shvate realnost i možda pronađu drugi posao. Ali to je samo mali deo pobunjenika.

Slučaj Kelo - ne u mom dvorištu

U utorak se na američkim izborima u 11 država glasa za još jednu stvar, koja dobija malo medijske pažnje ali je po mnogo čemu važnija od samih izbora za Kongres. Tih 11 država će imati referendum o ustavnim amandmanima za naknadnu zaštitu privatno g vlasništva.

Prošle godine je Vrhovni sud, tumač američkog ustava i dugoročno najvažnija institucija u SAD, doneo dosta osporavanu odluku u slučaju Kelo v. New London. U američkom ustavu piše da država ima pravo na eksproprijaciju privatne svojine uz nadoknadu, ako je to u javnom interesu. New London je grad koji je od g-đe Susan Kelo pokušao da otkupi posed da bi tu privatna firma gradila razvojni projekat sa novim naseljem, tržnim centrom itd. Ali Susan Kelo uopšte nije htela da prodaje svoj posed sa kućom u kojoj je živela. New London je tužio i na kraju je stvar otišla skroz do Vrhovnog suda koji je tesno, sa 5:4 odlučio u korist New London. Kelo je bila primorana da proda kuću. Obrazloženje Vrhovnog suda je bilo da je razvojni projekat zbog kojeg se svojina oduzima ekonomski dobar za ceo region. Prigovor manjine da privatna svojina ne može biti oduzeta zbog radova drugog privatnog investitora, bez obzira kakvi su ekonomski efekti svega toga.

Pošto su u običajnom pravu presedani veoma važni, to je značilo da sada privatne firme imaju otvorena vrata da preko lokalnih vlasti primoravaju druge građane da im prodaju imovinu, uz nadoknadu koju odredi sud.

Ali sada 11 država glasa za ustavne amandmane koji eksplicitno zabranjuju da se ovako nešto dogodi u njima, bez obzira na Kelo presedan. Očekuje se da ih svi prihvate. Još je lepše što je ova inicijativa u mnogo slučajeva došla od samih građana koji hoće da se zaštite od progresivnih sudova.

Smrt visokim kamatama!

Posle kraćeg zatišja, domaći ekonomisti su ponovo otkrili jednu od svojih omiljenih tema - visoke kamate. Tako Djordje Djukić tvrdi da su kamatne marže "neralno visoke", i da, pogodite "bankarsko tržište u Srbiji nije profunkcionisalo, nego imamo kartel".

Mislim da su banke "zrele" da ih Komisija za konkurenciju uzme pod svoje, čim završe sa Miškovićem i ostalim trgovačkim zlikovcima.

Inače, btw, pre neki dan sam uočio da je Don cafe snizio svoju cenu 100 grama kafe na ispod 49 dinara, u odgovoru na moju javnu denuncijaciju da su zaverom fiksirali cene sa Grandom. Očigledno da je javni apeli i pretnje zabrinutih građana deluju na monopolsite, te pozivam i vas ostale da se usmerite ovaj put na bankare. Moramo svi da tražimo ne smao niže kamate, već i da krenu sa mikrokreditima siromašnima, ala Junuz iz Bangladeša.

Emocije

U KK Partizanu, nekada Mirko Marjanović i Ivica Dačić, a sada Andreja Mladenović iz DSS-a:
"Prekršio sam svoj princip da se ne uključujem u rad klubova, međutim, nisam mogao da odbijem poziv Saše Danilovića. Iako mi je to samo dodatno opterećenje i uprkos tome što mi je mnogo prijatelja sugerisalo da ne treba to da uradim, emocije su prevladale."

A evo i zašto:
"Moj posao je da olakšavam kontakte s firmama i institucijama u državi koje bi mogle da pomognu, a obavljam i poslove koji su vezani za medijsku podršku klubu. ... Neki drugi klubovi imaju podršku pojedinih javnih preduzeća i na taj način je država stala iza njih. Očekujem da će i Partizan uskoro dobiti neku pomoć, jer u našim uslovima je bez države nemoguće napraviti ozbiljan budžet." (Kurir)

Zanimljivo je da se kod nas ovakve stvari uopšte ne kriju. Očekuje se da država "stane iza klubova". Čovek otvoreno kaže, postavili su me na funkciju da im isposlujem neke pare iz budžeta ili javnih preduzeća. Ne pada mu na pamet da je tu nešto sporno.

Patriota

"Zašto Hrvati brinu o svojim ikonama a mi o svojima ne. "

To u Ekonomistu kaže niko drugi nego Eugene Jaffe, Amerikanac ruskog porekla sa boravištem u Londonu, direktor Salforda.

Radi se o u subvencijama za mleko o čijem ukidanju srpska vlada razmišlja, a ikona je Imlek. Salford je vlasnik Imleka.

17%

Šta!? Guverner Jelašić:
Zbog velikog interesovanja građana, Narodna banka izdaće 6. novembra novu, četvrtu emisiju štednih zapisa, na koje je godišnja kamata 17 odsto. (Politika, B92)

Pa da li se štedni zapisi izdaju zbog interesovanja građana? Šta je Narodna banka -- privatna firma, pa zadovoljava tražnju? Ako je tako ima nešto za šta bi građani bili još zainteresovaniji -- zapisi sa kamatom od 18%!

Štedni zapisi su sredstvo monetarne politike i ne izdaju se zato što neko hoće da ih kupi, nego da bi se smanjla količina novca u opticaju. Narodna banka je istovremeno smanjila kamatnu stopu i obaveznu rezervu, što znači da se NE ide na povlačenje novca iz opticaja, čak naprotiv. Dakle ovi zapisi se stvarno izdaju samo zato što ih građani traže?

Bojim se da građani koji su tražili i koji će kupiti ove zapise imaju imena i prezimena. Guverner Jelašić je ranije priznao da je jedan od njih. Ali dobro bi bilo videti ceo spisak.

Vlad-Marks o liberalnim ekstremistima

Na sajtu NSPM, Vladimir Marković, sociolog poznat u kuloarskim krugovima Filozofskog fakulteta pod znakovitim akronimom Vlad Marks, piše o liberalnim ekstremistima u Srbiji. A ti su Otpor, Obraz i Katalaksija. Brine čovek da će liberalni ekstremisti (ovi pomenuti) da upropaste stvar u Srbiji totalno i da je krajnje vreme da se formira neka demokratska alternativa Obrazu, Otporu i Katalaksiji.

Ali, gospodo, što reče Aksentije Topalović, ko na nas krene iz mesta je najebao! Liberalni ekstremizam nema alternativu! Ni NSPM, potpomognut mladim trockistima neće proći! Mi vladamo Srbijom, a Tadić, Koštunica i NSPM samo statiraju.

A šta mi nindže da kažemo?

Otvoreno pismo Zage Golubović Mlađanu Dinkiću. Ne samo da nije dobila džeparac nego je ne zovu ni na žurke:

Vaša izjava da će se uskoro ustanoviti "nacionalna penzija za najzaslužnije umetnike" izazvala me je da Vas ( i Vladu) upitam: zašto su među najzaslužnije građane ubrojani samo umetnici i prema kojem osnovu su marginalizovani ostali građani koji takođe svojim stvaralačkim radom doprinose razvoju našeg društva i podizanju njegovog ugleda? Nije mi jasno zašto vlast stalno izdvaja i ističe samo umetnike, čiji doprinos (ako je u pitanju ozbiljno stvaralaštvo) ni najmanje ne dovodim u pitanje, ali i sportiste koji se stavljaju na pijedestal nacionalnog ponosa, dok se naučni istraživači potpuno marginalizuju: i po učešću u masovnim medijima, i po isticanju njihovog doprinosa unapređenju kvaliteta života, pa čak i u banalnim okupljanjima na raznim svečanostima koje organizuju zvanične institucije.

Ima još, u Danasu.

Lula da Silva ponovo predsednik

Luis Ignasio Lula da Silva ponovo je izabran na mesto predsednika Brazila, u drugom krugu upravo završenih predsedničkih izbora.

Iako je prvi put pobedio sa dosta populističkom platformom koja je neke podsećala i na Čaveza Da Silva se nije mnogo istakao u otporu svetskom imperijalizmu i nepravdi. I pored određenih redistributivnih efekata, velike korupcije i i dalje lošeg sistema, nacionalizacije nije bilo, ni "agrarne reforme" tj otimanja imovine, što je izazvalo nezadovoljstvo dela njegove izborne baze. Sa MMF i WB je radio zajedno na makroekonomskoj stabilizaciji, a strana ulaganja su porasla. Lulina politika se ispostavila kao tipična socijaldemokratska politika evropskog tipa u latinoameričkim uslovima, poput one koju sprovodi Bašele u Čileu. To bi trebalo da ohrabri da će i ubuduće loše političke opcije (poput dvojice manijaka iz Venecuele i Bolivije) sve više biti obrisane iz južnoameričke političke ponude.

Prosledite link

Ovo je mesečna poseta Tržišnog rešenja. Blog je počeo junu, ali smo se setili merenja posete tek negde u avgustu. Još uvek raste, mada sporije nego u početku. U oktobru 900 poseta, 30-ak dnevno. Više nego Vuksa na izborima za gradonačelnika, ali malo za dobru revoluciju. A ubismo se pišući. Prosledite link...

Novi Cato Journal

Na sajtu Cato instituta može se naći novi broj Cato Journala, verovatno jednog od najboljih ekonomskih časopisa današnjice. U ovom broju posebnu pažnju mi je privukao jedan tekst o liberalnom pristupu ekonomiji globalnog zagrevanja, kao i Niskanenova problematizacija stare republikanske ideje da "zver treba izgladneti", odnosno taktike smanjenja državne potrošnje smanjenjem poreza, što vodi deficitu, a ovo pritisku za smanjenje rashoda. Mada, i drugi tekstovi su odlični, kao i uvek.

Makedonija menja spoljnopolitičku orijentaciju

U skopskom kafiću pretučena četvorica ruskih diplomata.

Ovo je zaokret u odnosu na 1999. kada su Panki i njegovi konobari pretukli američke vojnike.

Pinoče

Pinoče je u kućnom pritvoru, optužen za 3,000 ubistava za vreme svog režima. Levičari ga nikad nisu voleli, a liberali ga slave zbog ekonomskog uspeha Čilea koji je otpočeo tokom njegove vladavine. Ali i jedni i drugi zaboravljaju možda najvažniju stvar -- da je puč 1973. bio opravdan. Ne zbog dobre ekonomske politike koja će uslediti tek za nekoliko godina, nego zato što je Aljende bio daleko odmakao na putu da postane još jedan komunistički tiranin. Već je bio počeo da hapsi, otima privatnu svojinu, krši ustav i nacionalizuje fabrike. Da tada nije zbačen, danas bi to verovatno bio još jedan Kastro.

Pravna država je važnija od demokratije i general Pinoče je to ozbiljno shvatio.

To mu nije opravdanje za ova ubistva, a kasnije su mu pronašli i neke milionske račune u Hong Kongu, ali neto učinak tog puča i cele diktature je bez sumnje pozitivan. Gledajući ostale komunističke režime, ko zna koliko bi ljudi stradalo da je Aljdende nastavio da vuče zemlju u socijalizam.

Džet set uz pomoć države

Miloš Pavlović se godinama žalio da država neće da stane iza njega. To u prevodu znači da mu plaća da živi u Italiji i vozi trkačke automobile. Evo recimo šta Miloš kaže u Kuriru u martu prošle godine:
"Ja ne tražim od naše države da mi pokloni novac potreban za ulazak u F1, jer sam svestan u kakvoj je situaciji naša privreda. Iako bi mi ona pomogla samo logistički, mislim da bih sve rešio veoma brzo. ... Moj ulazak u Formulu 1 značio bi mnogo za Srbiju, ne samo zbog zarade, nego i zbog ugleda, koji ne može da se kupi nikakvim parama. ... Čini mi se da oni koji mogu da pomognu ne prate dovoljno ovaj sport da bi shvatili koliko bi to značilo celoj naciji. Niko ne treba da mi pokloni taj novac, na to bi trebalo da gledaju kao na investiciju, na ulaganje koje će im se debelo vratiti."

U međuvremenu je Miloš našao te sponzore. Ministrastvo sporta, NIS, Telekom, JAT, RTS i druga javna preduzeća su shvatili njegov značaj. Prepoznali su u njemu potencijal koji privatni sponzori u svetu nisu.

A ovo je iz današnjeg Blica:
"Najbolji srpski automobilista Miloš Pavlović nije se proslavio na poslednjem trkačkom vikendu Svetske Reno serije vožene u Barseloni, pošto je ostao bez plasmana u obe trke. Iako nije uspeo da osvoji nijedan bod u završnici šampionata, Pavlović je sezonu punu turbulencija završio na zadovoljavajućoj desetoj poziciji."

Pretpostavimo na trenutak da država ima para i da smo svi mi socijalisti (ne uzbuđuj se Ivane ovo je samo pretpostavka). Koliko ima onih koji ne mogu da plate skupe medicinske operacije u inostranstvu? Da li biste od svega baš odabrali da nekome finansirate da vozi auto trke? Da li je to samo glupo ili je i nemoralno?

Koliko košta NIP

Guverner Jelašić kaže da će u 2007. brinuti samo o svom poslu, smanjivanju inflacije. I u pravu je. Ali monetarna politika će imati zadatak da smanji uticaj ekspanzije javne potrošnje usled NIP-a, a to će moći samo uz veoma velike kamatne stope.

NIP je 7.5% GDP-a za jednu i po godinu, ili oko 5% godišnje. To znači toliko javne potrošnje umesto produktivnije privatne. Ali posredni efekat, preko kamatnih stopa koje će Narodna banka morati da povećava da bi se neutralisala novčana masa i kontrolisala inflacija, značiće još i dodatno smanjenje privatnih investicija.

A ako kamatne stope rastu, raste i kurs dinara, što nervira izvoznike. Jelašić će biti pod velikim pritiskom da olakša monetarnu politiku.

Vijetnam i WTO

Vijetnam je spreman da uđe u WTO, kaže novi izveštaj ove organizacije.

Ima nečeg simboličnog i istovremeno paradoksalnog u toj činjenici, što otkriva svu hipokriziju politički korektne istorije XX veka. Toliko kuđeni vijetnamski rat je bio pravedan, ako njegove ciljeve i sam komunsitički režim danas (mora da) ostvaruje. A toliko slavljeni antiratni pokret u Americi bio je - pokret pete kolone komunističkih simpatizera na Zapadu u najgorem slučaju, ili pokret beznadežnih političkih literata i neznalica u najboljem slučaju.

Amerikanci su se borili na strani Južnog Vijetnama za zapadnu demokratiju i kapitalizam u toj zemlji. Vijetkongovci, koji su izvršili agresiju na Južni Vijetnam, za komunizam ruskog ili kineskog tipa. Amerikanci i Južni Vijetnam su poraženi u ratu, ne vojno, nego zahvaljujući političkim pritiscima za povlačenje i nemirima u samoj Americi.

Vijetnam je danas zemlja koja se snažno kapitalistički razvija i sad ulazi u WTO. Ko je onda suštinski pobedio u ratu? Ako su kapitalizam i demokratija budućnost i Vijetnama (komunisti su prihvatili načela Amerikanaca), nisu li se onda američki vojnici borili u Vijetnamu za pravednu stvar i za interese samog vijetnamskog naroda? Nije li onda antiratni pokret u Americi zapravo bio velika greška sa tragičnim posledicama po vijetnamski narod, koji je osuđen da živi u decenijama komunizma?

It's time to rethink.

Šargarepa

Strana razvojna pomoć je iskompromitovana. Milijarde dolara su se decenijama slivale u Afriku uz nikakve efekte, osim bogaćenja korumpiranih diktatora. Poslednjih godina to je jedna od velikih tema i u modi je priča o good governance kao neophodnom uslovu.

Evo čega se setio britanski biznismen egipatskog porekla. Nudi nagradu od 5 miliona dolara plus doživotnu alimentaciju predsedniku afričke zemlje koja postigne najveći uspeh u ekonomskom razvoju i smanjenju siromaštva. Tako direktno daje podsticaj dobroj vladavini.

Novo na Katalaksiji

Tekst o Ustavu.

Srbija, Hravtska i CEFTA

Već smo zadovoljno konstatovali da je ukinut monopol na uvoz nafte u Srbiji.

Al ne lezi vraže. U istom zakonu piše da će biti uvedene carine od 30% na dizel i 18% na benzin. Tako uljezi neće moći da nam se inflitriraju na tržište! Nismo ni mi od juče, znamo mi kako da se odbranimo od neprijateljskih divizija koje vrebaju na granici!

Srbija zapravo carinama pokušava da izvrda obaveze iz sporazuma CEFTA (trebalo bi da se potpi[e u decembru), da bi "zaštititila" naftnu i duvansku industrije, što jako nervira Hrvatsku koja preti da će je tužiti u Brisel zbog toga (nadam se da će uspeti u toj nameri).

Novi ustav Srbije (IV) - čemu služe deca

Neobičan je predlog novog ustava. Kombinacija postmodernog, dete-centričnog regulisanja porodičnih pitanja sa jedne, i otvorenog pro-life paternalističkog mešanja države, sa druge strane...Stari ustav obiluje dužnostima, Novi pravima. Po Starom su deca imala dužnost da se staraju o roditeljima, a Novi pak, isključivo govori o obavezama roditelja prema deci. Moderno! Ne, postmoderno... Ipak, staramajke mogu da odahnu. Član 156. u Porodičnom zakonu kaže da je dete dužno da izdržava roditelje koji nisu sposobni za rad ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Mada, nezahvalna deca mogu da kažu: a, to nije u skladu sa Ustavom...sorry, Ma...A država lepo hoće ovim ustavom da ukaže svakome šta treba da radi, kako da živi, šta su mu dužnosti i obaveze. Nezahvalno.

Reprodukcija. Stari ustav kaže: „pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece“. To su valjda bili relikti komunističke androginije ili nekakvog biološkog cross-dressinga... Kako god. U novom ustavu „svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece“. Zanimljivo. Taman je pre godinu dana ženski lobi naglavačke kroz prozor izbacio tog svakog iz nacrta Porodičnog zakona i uveo ženu da odlučuje o reprodukciji, a uporni svako se vratio na ustavna vrata. I to ne samo da se vratio. Sada nam je rekao i svoje ime i orijentaciju (pronatalitetnu, dakako). Kaže: „Dobar dan, ja sam Republika Srbija koja podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome“.

Na stranu to što bi se postmodernisti oduševili ovim primerom koji lepo pokazuje kako diskurs može biti performativan - kaže se da vi postajete roditelji i pre nego što (odlučite da) rodite. Elem, izgleda da će čovek, svako i žena igrati još dugo ovaj reproduktivni vodvilj. Eto prilike da pro-choice lobisti ponovo podignu prašinu i halabuku da će se Srbija pretvoriti u Kolumbiju, Iran ili u boljem slučaju Poljsku. Eto prilike da pro-life lobisti podstiču Republiku Srbiju da podstiče roditelje, kako ustav zapoveda. A niko se ne seti treće opcije...

Samo sloga Srbina spasava

Na nekoj konferenciji u GSS u nedelju čuo sam "poverljivu" informaciju da je RIK doneo odluku koja nije objavljena u službenom glasniku po kojoj višak glasačkih listića neće biti smatran neregularnošću.

Juče čujem još zbunjujućih vesti. Cesidov Marko Blagojević tvrdi da "Ta odluka nigde nije objavljena, a postoje indicije da će se to smatrati nepravilnošću, ali ne takvom zbog koje će glasanje morati da bude ponovljeno". Dakle, višak listića neregularnost ili nije, šta nam pesnik saopštava? Ranije je jedan listić viška bio razlog da se izbori ponište na nekom biračkom mestu. Da se ovako nešto desilo pod Miloševićem, ustala bi "kuka i motika". Danas sve može. Nacionalno jedinstvo političara, javnosti, "nezavisnih agencija za istraživanje javnog mnenja" i "nezavisnih medija". Sloga i sabornost.

Reporters sans frontieres

Ovde je rang lista i upitnik na osnovu kojeg Reporteri bez granica sastavljaju indeks slobode štampe. Upitnik je otvorenog tipa i zato se iz njega ne može neposredno izvesti indeks. Što znači da indeks uglavnom zavisi od slobodne procene sastavljača.

Poenta je: smešno je da su SAD na 53. mestu, iza pola Afrike. Verovatno je Dick Cheney ili neko zvao New York Times telefonom i pretio? Ili je policija počela da privodi sumnjive blogere? Biće da je bliže istini da su francuski novinari mnogo gledali Michaela Moorea.

Zato ni 45. mesto Srbije ne govori mnogo.

Enron epilog

Jeffrey Skilling, drugi čovek Enrona, upravo je dobio 24 godine robije.

Vojvođanski mini-NIP

Ovi su nadmašili i Dinkića. Daju kredite biznisu koje ovi ne moraju da vraćaju, već pomažu finansijski obdaništa, bolnice itd svojim proizvodima!?!

iPod je napunio 5 godina

Cafe Hayek piše da kada je prvi put izašao, koštao je 399$ i mogao da sačuva 1,000 pesama. Danas iPod od 349$ može da sačuva 20,000 pesama.

Kako se onda meri inflacija? Ili dohodak? Šta znači kada statističari kažu da je životni standard danas veći za npr. 22% nego pre deset godina? Nemamo mi pojma.

Vrednost, baza i nadgradnja

I bivši ministar trgovine a sada predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević bi da država ulaže u proizvodnju:

"Tih 1,6 milijardi evra (iz NIP-a), što je za siromašnu zemlju kakva je Srbija mnogo, biće jednokratno potrošeno, jer se ulažu u oblasti koje ne stvaraju vrednosti. Naravno, treba ulagati i u zdravstvo, kulturu, administraciju, policiju, ali bez ulaganja u proizvodnju, što je baza jedne ekonomije, to je malo korisno. Šta će nam svemirsko zdravstvo kada imamo afričku ekonomiju?" - slikovito je objasnio Milosavljević. (Kurir)

Afričke ekonomije su dobrim delom afričke zato što tamo države ulažu u proizvodnju. Ali zanemarimo to -- važno je da Milosavljević posebno razlikuje delatnosti koje stvaraju vrednost od ostalih. Tu distinkiciju je prvi napravio Marks i ozvaničena je u komunističkim ekonomijama koje su prema njoj onda napravile podelu delatnosti.

U tržišnim ekonomijama vrednost je sve što se kupuje i prodaje, od pedikira do hotline poziva. Termini kao što su vrednost ili baza jedne ekonomije su posle pada Berlinskog i na istoku izbačeni iz upotrebe. Ovde i ovde je profesor Milić Milovanović u neizvesnoj borbi protiv marksizma na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 2006.

Novi ustav Srbije (III) - obrazovanje

Još malo o ustavima...Stari vs. Novi

1. Najpre malo akademske rasprave. Prva razlika u definisanju pitanja obrazovanja odnosi se na terminologiju. Stari (član 32.) govori o školovanju, Novi (član 71.) o obrazovanju. Školovanje podrazumeva institucije, mesta gde se obavlja obrazovanje, uglavnom na regulisan način (fokus na mestu, ne na metodologiji). Obrazovanje se odnosi na sam proces kojim se iz pojedinca "izvlače njegove latentne moći i sposobnosti", na formalan i neformalan način. Danas se oba termina najčešće naizmenično koriste, upućujući uglavnom na obrazovni sistem koji čine razne vrste obrazovnih/školskih institucija.

Što se tiče ustava, preferiram terminologiju Starog. Država može da garantuje jedino prava u vezi sa obrazovanjem u institucionalnoj sferi. E sad, ovo nije obično cepidlačenje, pošto je Stari daleko jednoznačniji i smisleniji. Evo zašto. U Novom ustavu govori se o obrazovanju, ali u stvari sve vreme se misli na školovanje. Lepo se kaže "osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom". Niko ne pominje druge varijante obrazovanja, npr. školovanje kod kuće (digresija: korišćenje termina školovanje za kućnu varijantu obrazovanja, posledica je dugogodišnjeg naglašavanja institucije, mesta gde se proces odvija...) Ne vidi se kako bi se uopšte po novom ustavu moglo uvesti školovanje kod kuće, a da ne bude u suprotnosti sa njim. Prosto se ne predviđa vaninstitucionalno obrazovanje. Tačka.

2. I dalje tvrdim da je E. Gidens bio konsultovan kada je pisan Novi ustav. U Starom se nigde ne pominje visoko školstvo. Zanimljivo je da komunistička birokratija kapirala da bar nešto u obrazovanju mora biti roba. U Novom se, međutim, kaže: "Svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju. Republika Srbija omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom." (moj bold) Ovaj miks meritokratskog i finansijskog kriterijuma funkcionisao je nekada, verovatno će opstati i dalje. Recept: Malo Gidensa, malo Titovog fonda, sve pomešano sa neformalnim mrežnim familizmom i korupcijom = uspešno visoko školstvo...Zabavni deo priče je to što se iz ovog teksta Novog ustava nigde ne vidi ograničenje da država nekome plati studiranje na privatnom univerzitetu...Još će se neko dosetiti da uvede vaučere. To zaista ne bi bilo protivustavno! Ko im je kriv kada hoće mnogo prava da dodele, pa sve guraju u ustav, a lepo su mogli da ćute, ko oni Slobini majstori.

3. Stari ustav kaže da svi imaju pravo na školovanje pod jednakim uslovima. Znači, nikakve pozitivno-diskriminatorne mere nisu bile moguće u državnom sistemu obrazovanja (na stranu to što ih je bilo). Novi ne pominje ništa o ovome u članu koji se bavi obrazovanjem. Na drugom mestu, pak, u članu 21. kaže se: "Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima." Znači, čim birokratija definiše i ustanovi ko je u suštinski nejednakom položaju, može da uvede suštinsku diskriminaciju svih koji budu imali dovoljno jake kvangokratske lobiste...

O anarhiji opet...

Raspravljali smo ranije dosta o tome da li je moguće slobodno društvo bez države, tj "libertarijanska anarhija".

Ja sam ostao u manjini, ali evo, preporučujem vrlo zanimljiv tekst koji pokazuje da su i u istorijskom smislu realno postojala vrlo napredna trgovačka društva, bez države tj monopola sile: "The urban civilization of Harappa in southern Asia flourished economically and culturally for seven centuries, leaving archeologists with artifacts galore but with no evidence of wars or threats of war—or even a state. Most likely, Harappa’s archeological uniqueness has to do with the civilization’s having generated purely voluntary government."

Koliko troše američki guverneri?

Novi izveštaj Cato instituta o tome koliko troše guverneri, tj federalne države. Uključuje i rang- listu sličnu onakvim kakve prave Heritage i Fraser, samo što je jedina varijabla koju mere - visina poreza i potrošnje.

Interesantno da je guverner Kalifornije Schwarzeneger sada sa ocenom D medju fenjerdžijama, iako je ranije 2003-04 imao visoke ocene. U međuvremenu je izgleda, pored navlačenja na zelenu agendu, postao i jedan od najvećih trošadžija.

Hazlitt online

Za one među vama koji nemaju knjigu "Economics in One Lesson" Henrija Hazlita u srpskom izdanju Global booka, preporučujem engleski original koji se sada može naći online.

Možda sam malo subjektivan, ali ovo je po meni najvažnije knjiga za pitanja ekonomske politike koja je napisana u XX veku. Njen siže je Bastijina poznata priča o razbijenom prozoru primenjena na sve moguće forme državnog razbijanja prozora, od javnih radova, subvencija, carina, "pune zaposlenosti", inflacije, minimalnih nadnica i mora drugih sličnih varki intervencionističke ekonomske filozofije.

Kažu da odelo čini čoveka, ja nekako mislim da je literatura važnija. I dalje idealistički verujem da kad bi Dinkić pročitao Hazlitta počeo bi drugačije da razmišlja o svojim "investicionim planovima".

Posebno važno, Hazlitt nije profesionalni ekonomista (napustio studije ekonomije posle nekoliko meseci) već ekonomski novinar, bivši kolumnista New York Timesa. Neki cinici upravo odsustvu indoktrinacije modernom ekonomijom pripisuju Hazlittovu suvislost i ingenioznost u tretiranju ekonomskih problema. A New York Times danas ima Kruegmana umesto Hazlitta, što dovoljno govori o tome kuda je pomenuti list u međuvremenu otišao (da zadržim pristojnost)...

Turkmenbaš ponovo jaše

Otac Turkmena je sagradio medijsku kuću u znak slobode štampe (!), u obliku otvorene knjige.

Ovde malo više o verovatno najbizarnijem diktatoru na svetu od Kaligule naovamo.

Članak o NIP-u

Objavili smo članak u online magazinu Globalist: "A Step Back for the Serbian Economy."

Siromaštvo i statistika

Po najnovijim statistikama, zvaničnim jakako , siromašnih ljudi je u Srbiji oko 10%, dočim ih je u Nemačkoj 8%. Ko bi rekao da su Nemci baš toliko nisko pali da se ekonomski ravnaju s nama!

Naravoučenije - dobro razmislite kad sledeći put pogledate bilo koju statistiku siromaštva u bilo kojoj zemlji da li ćete verovati tim ciframa, ili bolje rečeno, da li ćete te cifre smatrati relevantnim za donošenje bilo kakvih zaključaka o realnom siromaštvu u dotičnoj državi.

Kao i u ranije razmatranom slučaju Amerike, statistička merenja siromaštva u razvijenim zemljama često su malo više od implicitnog opradavanja socijalne države i njenih programa. Kad bi bilo manje siromašnih (u statistici) neko bi pomislio da tolike socijalne funkcije vlade i nisu neophodne. Zato standardi siromaštva stalno moraju da se podižu, inače bi ono davno bilo "iskorenjeno" i humanisti ne bi imali čime da se bave. Statistika je skoro kao izmišljanje posla za birokrate.

Otuda taj paradoks da što je realnog siromaštva manje, to ga je u statistici sve više. Današnji američki "siromašni" je bogatiji od prosečnog građanina pre 30 godina, ali je važno da statistike kažu da je siromaštvo "poraslo" poslednjih godina, i "liberali" će nastaviti da se na to pozivaju kao na "argument" za dalji vladin aktivizam u njegovom "smanjenju".

UN-ova implicitna pedagogija

Nakon Dana hrane, došlo je, logično, sledeće UN-ovo "crveno slovo" - 17. oktobar, Dan borbe protiv siromaštva (International Day for the Eradication of Poverty). Baš kao što sam rekla pre nekoliko nedelja u postu UN-ova eksplicitna andragogija, važan deo ceremonije bila je akcija "Ustanimo protiv siromaštva". To je čin fizičkog&simboličkog ustajanja&ustajanja protiv siromaštva. Oboren je Ginisov rekord. Cifra: 23, 542, 614 ljudi ustalo je 15-16. oktobra. Pravi trijumf kolektivne uzavrelosti....

Možda će zaista ovakve konceptualno-performativne akcije smanjiti-a-d0-2015-iskoreniti-siromaštvo? Uostalom, konačan efekat nije presudan, pošto socijalni inženjering ne funkcioniše kao tehnički (inženjering). U socijalnom, mnogo toga može da funkcioniše i kada ne radi (da li je ona šklopocija Strana pomoć zaista otišla u staro gvožđe?).

Nešto drugo mi je zanimljivo. Ima nešto zajedničko svim fotkama sa ove manifestacije, iz Beograda, Hararea, Londona...Deca! Mnogo dece! Na sajtu Milenijumskih ciljeva opet deca: Youth Action Guide, Kids Have a Voice Against Poverty, crtani filmovi, stripovi, gadgeti...Čovek bi rekao da neka Dečja Svetska Vlada tamani siromaštvo ko keks. Hm, da probamo metodički. I to bukvalno.

Nedavno sam UN-MDG-ovštinu cinično objasnila kroz metaforu eksplicitne andragogije. Hajde sada da primenimo naučni aparat. Podučavanje deteta može se odvijati kao eksplicitna pedagogija (namera onoga ko podučava sasvim vidljiva). Tako ovo Ginisovo Ustajanje treba da nauči decu da budu humani, solidarni,...Ok, ali postoji i implicitna pedagogija, koja podrazumeva da proces podučavanja teče "podzemno", netransparentno za onoga ko uči, a odnosi se na prenošenje nekih vrednosti (najčešće) kojih čak ni "učitelj" ne mora biti svestan. Ako se zanemari dilema da li neko iz UN-a svesno ili nesvesno prenosi određene vrednosti, jasno je da obrazovna dodata vrednost ove i ostalih UN-ovih akcija sadrži još nešto osim podučavanja humanosti.

Kako funkcioniše ta implicitna pedagogija? Deca će naučiti da je država šalter kome se PRVO obraćaš za sve što te muči ili misliš da druge muči (Milenijumska deklaracija ne može biti jasnija u tome!). Deca će naučiti da država treba/može direktno da deluje na sve, od prirodnih katastrofa do sprečavanja da se neko zarazi polnim bolestima. Deca će naučiti da je sve političko i da lično mora da se tiče svih ljudi. Deca će naučiti da je politika važnija od ekonomije. Deca će naučiti kako se upotrebljava stvarčica koja se zove socijalni problem (kasnije će naučiti i da ih prave, eksploatišu i da lepo žive od iskorenjivanja istih). Deca će naučiti da su apstrakcije kao što su siromaštvo, osnaživanje i razvoj, važnije nego pravi ljudi sa kojima žive. Deca će naučiti da je kolektivno moćnije nego individualno.

A onda će početi da se osećaju dobro kada daju novac za gladnu decu Afrike. Status implicitne pedagoške aktivnosti: Mission Accomplished.

Zašto Demokrati mrze Buša?

Bojim se da ovo nije ono što većina vas očekuje. Reč nije o Iraku i o nekoj pravedničkoj tiradi protiv Bušovog "unilateralizma" ili "neuspeha u Iraku", već o odličnoj ekonomskoj analizi Gregory Mankiw-a od pre nekoliko godina - zašto se demokrati protive samoj ideji privatizacije penzionog sistema.

Najfascinantniji zaključak do koga autor dolazi jeste da je reč o dalekosežnom ideološkom razlogu - porazu koji bi tradicionalni paternalizam američkih "liberala" doživeo sa izrastanjem većine Amerikanaca u berzanske špekulante i potpunim nestankom "proletarijata"čemu bi vodila privatizacija penzionog sistema (prelaskom radne snage, bolje ili lošije plaćene, u investitore sopstvenog kapitala na berzama, nestala bi jedna od poslednjih baza za tax-and-spend liberalizam demokrata).

Da ne dužim, uživajte!

Jednostavni dokazi

Kopirano odavde.

Branko Milanović o spoljnoj politici

U Politici.

Kockanje zabranjeno

SAD su zabranile kockanje preko interneta. Na inicijativu dva republikanska kongresmena, zato što kockanje ima loše efekte na društvo.

Libertarijanci uglavnom podržavaju republikance jer su oni manje zlo od demokrata. Zbog njihovih ideja o manjoj državnoj intervenciji u ekonomiji libertarijanci zažmure pred republikanskim paternalizmom, moralističkim i patriotskim pričama. Ali kada republikanska vlada uz tradicionalni paternalizam i patriotizam ne smanjuje državnu potrošnju nego je već godinama uporno povećava, postavlja se pitanje zašto bi neko ko se zalaže za individualnu slobodu sada glasao za njih. Zato što je Reagan pre 25 godina vodio politiku slobodnog tržišta?

Izbori za deo Kongresa su u novembru. Da mogu da glasam, nisam siguran da bih sada glasao za republikance.

Čovek se uči dok je živ

Na svojim greškama najbolje. Primer Mugabea.

Nobel za mir?

Grameen banka i njen osnivač Muhamed Junus su dobitnici Nobelove nagrade za mir. Iako nemaju mnogo veze sa mirom, već više sa borbom protiv siromaštva. Prema Nobelovom testamentu, nagrada za mir se dodeljuje "osobi koja je izuzetno doprinela prijateljstvu među narodima, ukidanju ili smanjivanju vojski i u održavanju i promociji mirovnih kongresa". Ali izgleda da se niko mnogo ne uzbuđuje oko ovoga, dobitnik najmanje.

Mikro krediti mogu biti veoma uspešni u borbi protiv siromaštva. Ovde je članak dobitnika Muhameda Junusa o tome. Evo isečka:
I started the Grameen Bank 30 years ago by distributing about $27 (no typo here!) worth of loans among 40 extremely poor Bangladeshis. Since the bank officially opened in 1983, it has loaned $5.7 billion in microfinance. Today, Grameen has 6.6 million borrowers in Bangladesh alone, borrowing $500 million a year in loans that average just over $100 each. The loans are entirely financed by borrowers' deposits and the bank recovers 98.85% of all money loaned.

I još važnije:
Many people ask, Why not just give free cash, especially under such dire circumstances? In Bangladesh, we've learned that when aid is free, not only do the poor get the least of it, but everyone inflates their needs.

A ovde je neko ko kaže da nije sve tako ružičasto:

Grameen is not a bank at all. Deposits from individuals and firms account for a mere 3% of its assets. The bank actually functions as a conduit for huge grants from governments and international agencies.