Još jedna od UN-ovih akcija tipa "isterivanje duhova siromaštva" traje. Retorika, dramaturgija, ikonografija standardna. Zove se STAND UP (Against Poverty and for the Millennium Development Goals). Klimaks je planiran za 15. i 16. oktobar, kada će biti oboren rekord u broju ljudi koji će ustati (kako kažu, fizički i simbolički) protiv siromaštva. Ništa novo, još jedan flash mobbing od un-o-kratski ujedinjenih poreskih para...
Ova kampanja me podstakla na razmišljanje o Milenijumskoj deklaraciji iz 2000. godine. Očigledno je da aktivnosti u okviru MDG (Millennium Development Goals) asociraju na koješta: performans, konceptualizam...To je, nekako, jasno na prvi pogled. No ima još jedna moguća, neobična asocijacija: MDG liči na staromodni centralizovani školski plan i program, u daljem tekstu P&P (tj. kurikulum, za novogovorne čistunce). Evo kako ja to vidim:
1. Očekivani ishod ovoga P&P jeste iskorenjivanje siromaštva do 2015. godine. Realizacija osam (8) postavljenih ciljeva treba da izazove alhemijsku transformaciju koja će iskoreniti siromaštvo na planeti. Ovaj logički okvir, pak, ima greške. Npr. osiguranje održivosti prirodne sredine (cilj broj 7) neće sigurno iskoreniti siromaštvo. Pre će biti da je obratno. Da bi postojao održivi razvoj treba prvo da postoji neodrživi razvoj... No ova greška je tipična za centralizovane kurikulume! Ishodi su lepe želje a ne proverene relacije (sećate se izgradnje svestrano razvijene samoupravne ličnosti?)
2. Milenijumsku deklaraciju potpisali su zajedno "bogati Sever" i "siromašni Jug", ali jasno je da je P&P namenjen zemljama u kojima se ne smatra da devojčice treba da idu školu ili u kojima je petina stanovništva zaražena HIV-om (ili i jedno i drugo). Dakle, logika MDG jeste ono što se u pedagogiji naziva kolaborativno učenje. Odlikaš Sever i ponovac Jug rade zajedno, a UN-najdraža-učiteljica nadgleda ishode (obrazovne i razvojne). Uostalom, u Agendi se navodi da Milenijumska deklaracija nije još-jedna-od, pošto ima razvijen monitoring... i indikatore! A za praćenje indikatora u ponavljačkim državama (kao što rekoh) potrebni su odlikaši. Razni - dolaze iz država ponovaca i država odlikaša. Evo posla, za ceo milenijum...
3. Osnovni metod nastave jeste uniforman, one-size-fits-all. Kome trebaju moderne budalaštine o kurikulumu pravljenom prema meri pojedinačnog korisnika! Problemi diskriminacije devojčica u obrazovanju, malarije, smrtnosti odojčadi, duga Trećeg sveta - sve je to proizašlo iz Siromaštva (asocijacija sa starim dobrim Beveridžom!) a ne, možda, iz nekakvih diskriminativnih verovanja (religija, pre svega!) ili korumpiranih aktera (državnih, pre svega). Zanimljivo je da UN nije osavremenio svoju metodiku nastave ni za jednu jedinu malecku lekciju zasnovanu na, recimo, kritičkom mišljenju. Onda bi se mogla razložiti ta svemoćna varijabla Siromaštvo.
4. Sadržaj nastave ne menja se, ima tome već nekoliko školskih reformi. Omiljeni predmet je Kampanja. Učestvuju svi: mladi, novorođeni, predubertetlije, adolescenti, hip-hoperi, autostoperi... Šta radimo: crtamo, pevamo, šetamo...Crteži su gotovo isti kao pre dvadeset godina (sećate se tadašnjih akcija za mir i sl.) a ovaj Koraksov crtež je prava klasika (sećate se golubova mira iz Tik-Taka?).
5. MDG kurikulum dosledan je na nivou implementacije: politički lideri treba da...svetski lideri su se obavezali da...vladine agencije radiće na...vlade su se dogovorile da...Hm, znajući dosadašnje uspehe Vlade Implementatora u isterivanju duha siromaštva - realizacija MDG će stvarno trajati ceo milenijum, a ne do 2015. godine.
No comments:
Post a Comment