Savet za borbu protiv korupcije nastavlja svoju dosadašnju borbu za prava potlačenih i prevarenih. U novom izveštaju Savet analizira preuizimanje akcija Luke Beograd. Samo jednu stvar nisu naveli - ko je koga korumpirao.
Savet suštinski tvrdi da nije dobro ukrupnjavati vlasništvo nad firmama jer se tako firme povlače sa berze. Pozitivni deo analize je tačan - ukrupnjavanje skoro po definiciji znači upravo to, ali normativni deo, da je to loše, nije uopšte očigledan. Takođe, kažu da je kupac Luke Beograd stekao monopol nad građevinskim zemljištem u Beogradu. Meni ova tvrdnja deluje netačno iz više razloga, ali ne bih u to da ulazim. Takođe, Savet daje preporuke Vladi da treba da se ojačaju prava manjinskih akcionara, kao i da je ovako ugrožen interes "tržišta kapitala". Ne bih da previše kritikujem Savet, jeste ova kupovina Luke Beograd problematična, ali iz nekih drugih razloga.
Koliko ja vidim ovaj slučaj, osnovni problem je tretman građevinskog zemljišta, koje je još uvek državno. To znači da firma, koja ima zgradu od 1000 kvadrata na zemljištu od 10 hektara u centru grada, u svom bilansu stanja ima samo tu zgradu, jer na zemljištu ima samo "pravo korišćenja". Naravno, u praksi je to slično vlasništvu nad tim zemljištem, ali to "slično" nije "isto" u pravno-formalnom smislu, te se zemljište ne može naći u aktivi firme, što znači da je knjigovodstvena vrednost firme sigurno potcenjena. To u načelu ne treba da utiče na tržišnu vrednost akcija firme, ali u Srbiji ipak utiče, jer se i cena na berzi i minimalna cena za ponudu za preuzimanje zasniva na knjigovodstvenoj ceni, ako nije bilo trgovanja na Berzi, a može da ga ne bude, ako to ne želi direktor firme.
Drugi je problem vezan za urbanističko planiranje. U zavisnosti od planirane namene zemljišta (industrijsko, komercijalno, stambeno) njegova vrednost veoma varira. Tako je zaista moguće da se korumpiranjem gradskih (opštinskih) vlasti, vrednost zemljišta uveća nekoliko puta jednim potpisom. Međutim, sasvim je moguće i da grad iz potpuno opravdanih razloga promeni namenu zemljišta, tako da sama promena namene može da bude indikator, ali nikako nije dokaz za tvrdnju o korumpiranosti. Namena zemljišta se često menja i na Zapadu. Naime, stara industrijska postrojenja se često sele na periferiju, a industrijske i lučke zone postaju poslovno-stambene. Kao primer, pogledajte Diseldorf.
Ovo jeste veoma složeno pitanje, tako da i odgovor mora da bude složen. Prvo, kao i do sada, problemi se javljaju u preduzećima koja su privatizovana po starom zakonu. Zakon o privatizaciji iz 2001. godine još uvek nije doveo ni do jedne velike afere, što znači da nije u njemu problem. Ja lično ne vidim u ovom slučaju ni problem sa Zakonom o hartijama o vrednosti niti sa Zakonom o privrednim društvima. Neko je dao ponudu za preuzimanje, radnici su sačekali, druge ponude nije bilo - većina je odlučila da proda svoje akcije. Drugo, gradsko zemljište treba pod hitno privatizovati, jer bi se tek tada kroz kupovinu firme plaćala i puna cena zemljišta. O mogućim modelima, pogledajte ovde. Treće, daleko najsloženiji problem je urbanističko planiranje. O nekim mogućim (mada meni i dalje nezadovoljavajućim) rešenjima pogledajte ovde.
7 comments:
Odlicna analiza.
"te se zemljište ne može naći u aktivi firme, što znači da je knjigovodstvena vrednost firme sigurno potcenjena."
Nije baš tako. Preduzeća osnovna sredstva mogu da vrednuju u finansijskim izveštajima po istorijskoj ili procenjenoj, fer vrednosti.
Ako je vrednuju po istorijskoj u aktivi će biti iskazana vrednost koja je plaćena za zemljište (može da izgleda čudno, ali kada se radi o zakupu zemljišta, ovo pravo se prikazuje kao nematerijalno ulaganje i amortizuje).
Ako se vrednuje po procenjenoj, fer vrednosti u aktivi će biti iskazana vrednost koja je utvrđena od strane nezavisnog procenitelja.
U oba slučaja će aktiva uključivati i vrednost zemljišta.
Kako moze da se u aktivu ubaci vrednost necega cega preduzece nije vlasnik? I, jos vaznije, po kojoj ceni, kada trziste zemljista ne postoji, pa samim tim ni trzisna cena?
Pravno posmatrano, zemljiste u Srbiji nije u prometu, nego ga rasporedjuje drzava. Sta god da se "plati za zemljiste", striktno posmatrano nije placeno za zemljiste, nego ili bivsem vlasniku za zgradu koja se na zemljistu nalazi, ili drzavi za pravo koriscenja. Tako da je cak i istorijska vrednost zemljista nula.
Moguce je da su ljudi pragmaticni, pa da im je jasno da je sistem potpuno sulud, pa da ga ignorisu. Kao i javna preduzeca koja svoja osnovna sredstva vode u svojoj aktivi iako Zakon o sredstvima u svojini Republike kaze da su sva ta osnovna sredstva u svojini Republike, a da ih javna preduzeca samo koriste. Striktno tumacenje te odredbe je da nijedno javno preduzece u Srbiji prosto nema osnovna sredstva. Sto naravno svi ignorisu.
"Kako moze da se u aktivu ubaci vrednost necega cega preduzece nije vlasnik?"
Može u nekim slučajevima. Slična stvar je i kod finansijskog lizinga koji se nalazi u aktivi preduzeća koje je korisnik lizinga iako je predmet lizinga u pravno u vlasništvu davaoca lizinga. Osim toga, preduzeće u konsolidovane finansijske izveštaje treba da uključi sva preduzeća nad kojima ima kontrolu, čak i ako u njima nema ni direktno ni indirektno učešće u kapitalu.
I, jos vaznije, po kojoj ceni, kada trziste zemljista ne postoji, pa samim tim ni trzisna cena?
“Tako da je cak i istorijska vrednost zemljista nula.”
Čak i i ako je pravno istorijska vrednost zemljišta nula, računovodstveno je istorijska vrednost zemljišta je jednaka vrednosti koja je plaćena da bi se došlo do tog zemljišta. Ako je neko kupio kuću koju je kasnije srušio da bi napravio novu, ono što je plaćeno za staru kuću je suštinski vrednost zemljišta i ta vrednost zemljišta će biti iskazana u aktivi preduzeća.
Meni tu mnogo stvari ocigledno nije jasno, ukljucujuci i tretman opreme koja je uzeta na lizing. Kako isti kamion moze da bude u bilansu stanja dve firme - i one koja ga daje i ona koja ga uzima na lizing? A narocito ako primalac lizinga nema nameru da, nakon perioda lizinga, otkupi kamion.
A tek mi nije jasno sta znaci da "preduzeće u konsolidovane finansijske izveštaje treba da uključi sva preduzeća nad kojima ima kontrolu, čak i ako u njima nema ni direktno ni indirektno učešće u kapitalu". Kako moze da ima kontrolu, kad nema ucesce u kapitalu?
Ne kazem da to nije tacno, nego mi uopste nije jasno.
Ali dobro, sva sreca pa sam odavno digao ruke od racunovodstva!
Pitanje sticanja vlsnista nad Lukom Bgd od strane Beka i Miskovica je verovatno sporno, ali ono sto je definitivno sporno jeste ono sto se desavalo nakon toga. Ukidanje ranijih odluka i resenja opstine Palilula i nevesto delanje gradske vlasti u vezi pokusaja Luke Bgd. da se uknjizi kao korisnik (pseudo-vlasnik, da ne ulazimo trenutno u opravdanu kritiku ovakvog stanja) na citavom prostoru izmedju Pancevackog mosta i Visnjicke banje. Procenjena vrednost varira izmedju 1 i 2 milijarde evra. Ovo se precutkuje i javnosti uopste nije poznato.
VG
Post a Comment