Tri puta sam menjao mišljenje o ratu u Iraku. Početkom 2003. kada se napad spremao bio sam protiv. Razlog za rat bilo je oružje za masovno uništenje, a čvrstih dokaza o njegovom postojanju nije bilo. Vi nikada ne možete dokazati da nečega nema, ali tadašnji ovlašćeni inspektor Ujedinjenih nacija Hans Bliks nije našao dokaze da oružja ima. Početkom 2005. sam počeo da pratim situaciju malo bliže i promenio mišljenje. Intervencija i dalje nije bila u američkom interesu jer oružje za masovno uništenje još uvek nije bilo pronađeno, ali je bila u interesu Iračana. Režim Sadama Huseina je bio mnogo gori nego što se to moglo videti iz povremenih novinskih vesti koje su obliazile svet. On nikada ne bi sišao sa vlasti, a zbog strahovite represije unutrašnji otpor režimu nije mogao da se organizuje. Sadama bi nasledili njegovi sinovi i tako ko zna dokle. Zato je jednom morao biti silom svrgnut i bolje je da se to dogodilo pre nego kasnije. A moglo je još i ranije, posle prvog zalivkog rata. U januaru 2005. je Irak imao prve slobodne izbore u svojoj istoriji i to su jedva dočekali. Al-Kaida i ostale terorističke grupe su slale užasne pretnje svakome ko izađe da glasa; veliki deo Suni populacije iz plemena bliskim Sadamovom režimu je bojkotovao; ali i pored svega toga je 60% ljudi izašlo na izbore. Tada je izgledalo da Irak ima budućnost. Posle izbora su i teroristi izgubili nadu i neko vreme utihnuli. Onda su poslanici nove izabrane skupštine sastavili ustav i prihvatili ga na referendumu krajem 2005. i izgledalo je proces ima neki smisao.
16 December 2006
Šta se dogodilo u Iraku - I
Tri puta sam menjao mišljenje o ratu u Iraku. Početkom 2003. kada se napad spremao bio sam protiv. Razlog za rat bilo je oružje za masovno uništenje, a čvrstih dokaza o njegovom postojanju nije bilo. Vi nikada ne možete dokazati da nečega nema, ali tadašnji ovlašćeni inspektor Ujedinjenih nacija Hans Bliks nije našao dokaze da oružja ima. Početkom 2005. sam počeo da pratim situaciju malo bliže i promenio mišljenje. Intervencija i dalje nije bila u američkom interesu jer oružje za masovno uništenje još uvek nije bilo pronađeno, ali je bila u interesu Iračana. Režim Sadama Huseina je bio mnogo gori nego što se to moglo videti iz povremenih novinskih vesti koje su obliazile svet. On nikada ne bi sišao sa vlasti, a zbog strahovite represije unutrašnji otpor režimu nije mogao da se organizuje. Sadama bi nasledili njegovi sinovi i tako ko zna dokle. Zato je jednom morao biti silom svrgnut i bolje je da se to dogodilo pre nego kasnije. A moglo je još i ranije, posle prvog zalivkog rata. U januaru 2005. je Irak imao prve slobodne izbore u svojoj istoriji i to su jedva dočekali. Al-Kaida i ostale terorističke grupe su slale užasne pretnje svakome ko izađe da glasa; veliki deo Suni populacije iz plemena bliskim Sadamovom režimu je bojkotovao; ali i pored svega toga je 60% ljudi izašlo na izbore. Tada je izgledalo da Irak ima budućnost. Posle izbora su i teroristi izgubili nadu i neko vreme utihnuli. Onda su poslanici nove izabrane skupštine sastavili ustav i prihvatili ga na referendumu krajem 2005. i izgledalo je proces ima neki smisao.
15 December 2006
Najirelevantnije vesti
Kategorija:
EU
Vesti o potencijalnoj samostalnosti Crne Gore su bile najirelevantija vest godinama. Uopšte nije bilo bitno da li će se Crna Gora formalno otcepiti, jer je inače vodila nezavisnu politiku. A barem osam godina su izjave Miška Vukovića i ostalih punile naslovne stranice u Srbiji.
Sada prvo mesto zauzimaju vesti o priključenju EU. Barem ih ja uopšte ne čitam. EU ima sastanke na različitim nivoima dnevno, zvaničnici vole da se slikaju za novine i daju neobavezne izjave, a pri tom postoji generalan stav EU da se sa priključenjem novih članica uspori. Ali naši mediji svaki novi sastanak i izjavu svakog drugorazrednog funkcionera isprate kao da nam radi o glavi.
Sada prvo mesto zauzimaju vesti o priključenju EU. Barem ih ja uopšte ne čitam. EU ima sastanke na različitim nivoima dnevno, zvaničnici vole da se slikaju za novine i daju neobavezne izjave, a pri tom postoji generalan stav EU da se sa priključenjem novih članica uspori. Ali naši mediji svaki novi sastanak i izjavu svakog drugorazrednog funkcionera isprate kao da nam radi o glavi.
14 December 2006
Dinkić i Đelić
Meni nije jasno u čemu se oni politički razlikuju. Imaju potpuno iste ideologije, nude potpuno iste programe, a mrze se. Kao Dalipagić i Kićanović ili Lepa Lukić i Silvana Armenulić ili Jelena Janković i Ana Ivanović ili Paris Hilton i Nicole Richie. (Ima li još ovih primera?) Potpuno isti profili a da se očima ne vide.Kad bih video izjavu jednog ili drugog o poreskoj politici ili valjda o bilo kojoj politici uopšte, a da ne znam ko je ko, ne bih mogao da pogodim ko je od njih šta rekao. Možda je Dinkić malo hrabriji da se seti megalomanskih projekata tipa NIP, ali i Đelić bi bez razmišljanja pristao na njih. Kad bi im dali da budu ko-ministri finansija ne bi imali sukoba na poslu, samo ličnih.
Nedeljne informativne novine
Ponovo smo svedoci medijske hajke na Milovana Bojića. Tog čoveka impresivne biografije, koji je u najtežim trenucima po ovu zemlju bio potpredsednik vlade, čuvenog direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, vizionara koji se zalagao za formiranje „Instituta za budućnost”, ponovo pokušavaju da diskredituju. ... Šta je doživela zemlja koja je onako ponosno i časno odolevala čitavom imperijalističkom svetu dok je Milovan Bojić bio u vrhu vlasti.
Ostatak pamfleta je u NIN-u.
Ostatak pamfleta je u NIN-u.
13 December 2006
Skandinavska ekonomija
Kategorija:
Svet
Svetski ekonomski forum kaže da je Danska najkonkurentnija u EU, slede Finska i Švedska.
Tržišne liberale stalno muči pitanje kako objasniti očigledan i dugotrajni uspeh skandinavskih zemalja. Jeffrey Sachs je nedavno proglasio da Hayek nije bio u pravu, jer skandinavske zemlje, iako socijalne države sa velikom državnom potrošnjom, funkcionišu jednako dobro ili bolje od tržišnih ekonomija.
Jedan od odgovora na ovaj naizgled paradoks je upravo poredak skandinavskih zemalja na raznim listama konkurentnosti i ekonomskih sloboda. Ove zemlje su uvek u vrhu. Države troše mnogo, ali se uglavnom ne mešaju u ekonomiju direktno ili preteranom regulacijom. Biznis okruženje je dobro. Za razliku od njih, Japan ili Južna Koreja kojima takođe u proseku dobro ide, regulišu i vode razne industrijske politike, ali ne troše više od 30% GDP. Izgleda da jednu od ove dve stvari možete imati, ili veliku potrošnju ili regulaciju. Ali pogubno je kad država i mnogo troši i mnogo reguliše. Kad bih morao da biram, rekao bih da regulacija može naneti mnogo više štete nego neki procenat državne potrošnje gore ili dole.
Druga stvar je da je pravna država izgleda mnogo važnija od ekonomske politike. Ako institucije funkcionišu treba vam mnogo loše ekonomske politike da biste nešto upropastili. Ako nema pravne države onda vam liberalizacija i privatizacija ne pomažu. To je ono što su probale zemlje Južne Amerike i donekle Rusija 90-ih.
Tržišne liberale stalno muči pitanje kako objasniti očigledan i dugotrajni uspeh skandinavskih zemalja. Jeffrey Sachs je nedavno proglasio da Hayek nije bio u pravu, jer skandinavske zemlje, iako socijalne države sa velikom državnom potrošnjom, funkcionišu jednako dobro ili bolje od tržišnih ekonomija.
Jedan od odgovora na ovaj naizgled paradoks je upravo poredak skandinavskih zemalja na raznim listama konkurentnosti i ekonomskih sloboda. Ove zemlje su uvek u vrhu. Države troše mnogo, ali se uglavnom ne mešaju u ekonomiju direktno ili preteranom regulacijom. Biznis okruženje je dobro. Za razliku od njih, Japan ili Južna Koreja kojima takođe u proseku dobro ide, regulišu i vode razne industrijske politike, ali ne troše više od 30% GDP. Izgleda da jednu od ove dve stvari možete imati, ili veliku potrošnju ili regulaciju. Ali pogubno je kad država i mnogo troši i mnogo reguliše. Kad bih morao da biram, rekao bih da regulacija može naneti mnogo više štete nego neki procenat državne potrošnje gore ili dole.
Druga stvar je da je pravna država izgleda mnogo važnija od ekonomske politike. Ako institucije funkcionišu treba vam mnogo loše ekonomske politike da biste nešto upropastili. Ako nema pravne države onda vam liberalizacija i privatizacija ne pomažu. To je ono što su probale zemlje Južne Amerike i donekle Rusija 90-ih.
Dva linka o Pinočeu
1) Diktator izbliza. Tekst je iz arhive New Yorkera, 1998. godine.
2) Alvaro Vargas Llosa o lekcijama iz Pinočeove vladavine. Alvaro je peruanski liberal i sin pisca Maria Vargasa Ljose, dosta prevođenog na srpski.
2) Alvaro Vargas Llosa o lekcijama iz Pinočeove vladavine. Alvaro je peruanski liberal i sin pisca Maria Vargasa Ljose, dosta prevođenog na srpski.
12 December 2006
Javna preduzeća
Kategorija:
Privatizacija
Blic: Na košarkaškoj lopti, koja je plaćena 5.500 evra, nalaze se potpisi kapitena iz prethodne tri i po decenije - Dragana Kapičića, Branka Kovačevića, Nebojše Ilića - kao i najboljeg igrača današnje generacije Milana Gurovića. Lopta je završila u rukama Draška Petrovića („Telekom Srbija“).
To je bilo na nekom donatorskom skupu za Crvenu Zvezdu. Da li je moguće da nikome u zemlji ne smeta što se državna preduzeća ponašaju kao da raspolažu privatnim novcem?
Dok se ne privatizuju, a neće brzo, treba doneti zakon o državnim preduzećima kojim se zabranjuje svaka vrsta proizvoljnih rashoda ovim firmama -- bilo kakva sponzorstva, pokloni, stipednije.
To je bilo na nekom donatorskom skupu za Crvenu Zvezdu. Da li je moguće da nikome u zemlji ne smeta što se državna preduzeća ponašaju kao da raspolažu privatnim novcem?
Dok se ne privatizuju, a neće brzo, treba doneti zakon o državnim preduzećima kojim se zabranjuje svaka vrsta proizvoljnih rashoda ovim firmama -- bilo kakva sponzorstva, pokloni, stipednije.
Brzo čitanje
Tyler Cowen počne deset knjiga za svaku jednu koju završi.
Ima još nekoliko dobrih saveta.
Ima još nekoliko dobrih saveta.
So long Kofi Anan
Kategorija:
Svet
Otišao Kofi Anan. U oproštajnom govoru u Trumanovom rodnom mestu u Misuriju opalio ponovo po američkom unilateralizmu. "Glavna vrednost savremenog sveta su ljudska prava i vladavina prava". A američka politika je glavna pretnja tim vrednostima Ni Kastro, ni kineski komunisti, ni Mugabe, ni iranske mule, ni Hezbolah, ni ništa drugo. Nije spomenuo ni kolosalne promašaja OUN pod njegovim vođstvom (a ni svoje lične pronevere i korupciju), već se usredsredio na najveće zlo savremenog sveta - američkog predsednika i njegovu politiku.
O moralnom, finansijskom i drugim likovima bivšeg gen-seka, nešto ovde.
O moralnom, finansijskom i drugim likovima bivšeg gen-seka, nešto ovde.
11 December 2006
Napad liberalizma
Jelašić:
Nije mi jasno šta političare zaustavlja da reforme sprovedu i u drugim sektorima. I mi smo otpustili 8.000 ljudi i nije bilo ni jedne banke u Knez Mihailovoj. Sada ima 28.000 radnika, 7.000 više nego pre zatvaraja loših banaka, a plate su u proseku četiri puta veće. No, umesto što zavidimo bankarima, treba pitati zašto to nije urađeno i kod drugih. Ako smo u Srbiji prihvatili činjenicu da nije važno u čijim su rukama banke, u kojima srpski državljani čuvaju više od 250 milijardi dinara, zašto je onda problem u čijem su vlasništvu benzinske pumpe i elektro-mreža ili čijim avionima letimo?
Nije mi jasno šta političare zaustavlja da reforme sprovedu i u drugim sektorima. I mi smo otpustili 8.000 ljudi i nije bilo ni jedne banke u Knez Mihailovoj. Sada ima 28.000 radnika, 7.000 više nego pre zatvaraja loših banaka, a plate su u proseku četiri puta veće. No, umesto što zavidimo bankarima, treba pitati zašto to nije urađeno i kod drugih. Ako smo u Srbiji prihvatili činjenicu da nije važno u čijim su rukama banke, u kojima srpski državljani čuvaju više od 250 milijardi dinara, zašto je onda problem u čijem su vlasništvu benzinske pumpe i elektro-mreža ili čijim avionima letimo?
Pinky Cato
Evo, da podelim sa vama šok i nevericu. Potpredsednik Cato instituta za istraživanja, Brink Lindsey, u svom novom tekstu zalaže se za alijansku libertarijanaca sa liberalima, tj. socijalistima u Americi. Na način dosta pomodan u Americi danas, Lindsay piše o pošasti neokonzervativizma, o raspadu koalicije libertarijanaca sa konzervativcima itd.
Kaže čelnik Catoa, budućnost je u savezu libertarijanaca i demokrata/liberala. I to ne bi bio samo taktički savez, gde bi libertarijanci za svoju podršku tražili ustupke i konkretne mere od strane političara Demokratske stranke (kao do sada sa republikancima), već predlog za potpuno koncepcijsko ujedninjenje libertarijanaca sa levičarima. "Napraviti sintezu Hayeka i Rawlsa", kako kaže Lindsay!?!
Mislim da je to sudbina "libertrijanskog pokreta" ako se nastave postojeći trendovi - utapanje u levo-liberalni establišment, najpre preko politički korektnog mostića zajedničke odbrane "građanskih sloboda" od neokonzervativne pošasti. Ko veruje u klasični liberalizam ili liberalnu anarhiju, mislim da treba da zaboravi na američke libertarijance ovog mainstream tipa. Oni će postati prirepak socijalističke levice.
Inače, na Catou su nezadovoljni izveštajem Iraq Study Group, jer taj izveštaj daje suviše odrešene ruke Bušu da nastavi sa sadašnjom politikom, i ne traži momentalno povlačenje iz Iraka!
Kaže čelnik Catoa, budućnost je u savezu libertarijanaca i demokrata/liberala. I to ne bi bio samo taktički savez, gde bi libertarijanci za svoju podršku tražili ustupke i konkretne mere od strane političara Demokratske stranke (kao do sada sa republikancima), već predlog za potpuno koncepcijsko ujedninjenje libertarijanaca sa levičarima. "Napraviti sintezu Hayeka i Rawlsa", kako kaže Lindsay!?!
Mislim da je to sudbina "libertrijanskog pokreta" ako se nastave postojeći trendovi - utapanje u levo-liberalni establišment, najpre preko politički korektnog mostića zajedničke odbrane "građanskih sloboda" od neokonzervativne pošasti. Ko veruje u klasični liberalizam ili liberalnu anarhiju, mislim da treba da zaboravi na američke libertarijance ovog mainstream tipa. Oni će postati prirepak socijalističke levice.
Inače, na Catou su nezadovoljni izveštajem Iraq Study Group, jer taj izveštaj daje suviše odrešene ruke Bušu da nastavi sa sadašnjom politikom, i ne traži momentalno povlačenje iz Iraka!
10 December 2006
General Pinoče
Umro je danas. Najvažnije u karijeri:1) Opravdano je izvršio državni udar 1973. da bi uklonio rastuću Aljendeovu dikaturu. Da je Aljende bio demokratski izabran je delom mit, jer je ustvari dobio samo 36% glasova, a nije bilo drugog kruga. Onda je odmah počeo da izdaje dekrete, krši ustav, nacionalizuje privatnu svojinu i gura zemlju u socijalizam. Podržan Nixonom i Kissingerom, general Pinoče izvršio je državni udar.
2) Sa slike se vidi da nije bio Gandi. Pod njegovim režimom je stradalo oko 3,000 političkih protivnika, uglavnom komunista.
3) Posle par godina diktature počeo je da sluša ekonomiste. Pozadina priče je da je negde 1960-ih Katolički univerzitet u Čileu uspostavio saradnju sa Univerzitetom u Chicagu (tada još uvek ne toliko prestižnim kao deceniju ili dve kasnije). Studenti su išli na postdiplomske studije u Chicago gde su učili od Friedmana, Stiglera, možda i Hayeka koji je predavao na katedri za sociologiju. Ta grupa mladih ekonomista koja se vratila u Čile postala je poznata pod imenom Chicago Boys. Uspeli su da ubede Pinočea da preduzme radikalne ekonomske reforme, uključujući i prvu privatizaciju penzionog sistema na svetu. Epilog je da je Čile danas ubedljivo najrazvijenija privreda Južne Amerike i liberalna demokratija. Pinoče je 1989. raspisao izbore na kojima se i sam kandidovao, ali izgubio. Ali osnove sistema su ostale, a glasači više nikada nisu birali komuniste tipa Aljendea.
Ovde je naš raniji post o opravdanosti državnog udara 1973. Na Katalaksiji je tekst o nedoslednosti kritikovanja Pinočea a hvalisanju kineskog režima, daleko goreg po pitanju ljudskih prava.
09 December 2006
Monopol
Kategorija:
Regulacija
Sa 23 hiljade ADSL konekcija, Srbija znatno zaostaje za okruženjem. Hrvatska je, poređenja radi, na kraju prošle godine imala sto hiljada ADSL pretplatnika, Slovenija 197 hiljada, a u Mađarskoj je ove godine priključen 400-hiljaditi korisnik. ... S obzirom na to da je kompletna infrastruktura u vlasništvu državne kompanije, svako ubrzanje i proširenje internet kapaciteta je u nadležnosti Telekoma.
Ceo tekst je ovde.
Ceo tekst je ovde.
Srbija, SAD I Francuska
Kategorija:
Svet
Baš me zanima kako će srpski nacionalisti da reaguju na ovu vest: Italija i Mađarska se, uz podršku SAD, zalažu za obnovu pregovora sa Srbijom posle izbora, dok je Francuska u grupi zemalja koje se žestoko protive. Šta li misli nesrećni Koštunica o tome? "Dobra Evropa" i "Zla Amerika"?
08 December 2006
Rotbard o ekonomskoj kalkulaciji
Ponovo objavljen Rothbardov poznati članak o debati o ekonomskoj kalkulaciji, pisan u vreme raspada Sovjetskog Saveza.
Naslov nedelje
If Economists Are So Smart, Why Is Africa So Poor?
To je tekst ekonomiste Douglassa Northa.
07 December 2006
Cena Telekoma Srpske
Vladimir Gligorov u Blicu:
Naravno, nije moguće reći da li je cena koju je „Telekom Srbija“ platio za 65 odsto akcija „Telekoma Srpske“ odgovarajuća ili nije.
Da li? Vrednost firme određena je njenim budućim prihodom, i u tom smislu nije moguće odrediti vrednost nijedne firme, jer je nemoguće predvideti budućnost. Ali moguće je proceniti vrednost firme.
Cena međutim ima smisla samo kada postoji budžetsko ograničenje - kada se privatni vlasnik odriče nečeg drugog u korist te kupovine. Državne firme nemaju to ograničenje i zato suma koje one plaćaju nije cena. To je računovodstvena cena, ali nije ekonomska cena.
Cena Telekoma Srpske je onolika koliko je privatni vlasnik spreman da ponudi za nju. To je u ovom slučaju bio jedino Telekom Austrije sa 467 miliona evra. Onih 646 miliona koliko je državni Telekom Srbija platio je ekonomski potpuno proizvoljna cifra.
Naravno, nije moguće reći da li je cena koju je „Telekom Srbija“ platio za 65 odsto akcija „Telekoma Srpske“ odgovarajuća ili nije.
Da li? Vrednost firme određena je njenim budućim prihodom, i u tom smislu nije moguće odrediti vrednost nijedne firme, jer je nemoguće predvideti budućnost. Ali moguće je proceniti vrednost firme.
Cena međutim ima smisla samo kada postoji budžetsko ograničenje - kada se privatni vlasnik odriče nečeg drugog u korist te kupovine. Državne firme nemaju to ograničenje i zato suma koje one plaćaju nije cena. To je računovodstvena cena, ali nije ekonomska cena.
Cena Telekoma Srpske je onolika koliko je privatni vlasnik spreman da ponudi za nju. To je u ovom slučaju bio jedino Telekom Austrije sa 467 miliona evra. Onih 646 miliona koliko je državni Telekom Srbija platio je ekonomski potpuno proizvoljna cifra.
Epilog Dyncorp afere
...je da je menadžment našeg javnog preduzeća negde zagubio garanciju Dyncorpa za isplatu 1.1 milion dolara u slučaju raskida ugovora. Onda je rok istekao i Aerodrom Nikola Tesla je izgubio 1.1 milion dolara. Tako u ime otpora privatizaciji i globalizaciji Srbi poklanjaju milione američkim privatnim firmama. A bili su osuli paljbu po Dyncorpu i pretili tužbom.
Heritage o izveštaju ISG
Ovde je dobra analiza prednosti i nedostataka izveštaja Bejker-Hamiltonove komisije o Iraku, čiji su autori dvojica eksperata sa Heritage-a.
Slažu se sa mnogim preporukama Komisije, posebno sa odbijanjem podele Iraka i potpunog povlačenja, te stavljanjem akcenta na obuku iračkih trupa. Ipak, vrlo su kritični prema ideji da se uključe Iran i Sirija. Citiraju u tom kontekstu Joe Libermana: "Asking Iran and Syria to help us succeed in Iraq is like your local fire department asking a couple of arsonists to help put out the fire. These people are flaming the fire".
Slažu se sa mnogim preporukama Komisije, posebno sa odbijanjem podele Iraka i potpunog povlačenja, te stavljanjem akcenta na obuku iračkih trupa. Ipak, vrlo su kritični prema ideji da se uključe Iran i Sirija. Citiraju u tom kontekstu Joe Libermana: "Asking Iran and Syria to help us succeed in Iraq is like your local fire department asking a couple of arsonists to help put out the fire. These people are flaming the fire".
Antitrust hotch potch
Zanimljiv ekonomski blog, koji se bavi kritikom evropske antimonopolske politike.
Telekom
Ljubodrag Savić u Danasu, rubrika Dijalog:
S obzirom da Republika Srpska ima 1,4 miliona stanovnika, a Srbija (bez Kosova) 7,5 miliona, da Telekom RS ima 630 hiljada pretplatnika mobilne i 350 pretplatnika fiksne telefonije, a da je Mobtel na vrhuncu moći imao 2,6 miliona pretplatnika mobilne telefonije, nameće se zaključak da su izgleda bili u pravu oni koji su tvrdili da je Mobtel prodat znatno ispod cene i da je njegova realna vrednost između 2 i 2,5 milijardi evra.
S obzirom da Republika Srpska ima 1,4 miliona stanovnika, a Srbija (bez Kosova) 7,5 miliona, da Telekom RS ima 630 hiljada pretplatnika mobilne i 350 pretplatnika fiksne telefonije, a da je Mobtel na vrhuncu moći imao 2,6 miliona pretplatnika mobilne telefonije, nameće se zaključak da su izgleda bili u pravu oni koji su tvrdili da je Mobtel prodat znatno ispod cene i da je njegova realna vrednost između 2 i 2,5 milijardi evra.
Plan za Irak
Kategorija:
Svet
Iraq Study Group je objavila dugo očekivani izveštaj koji bi trebalo da ima presudan uticaj na dalju politiku SAD u Iraku. Ceo izveštaj na stotinak strana se može naći ovde. Neki kraći prikazi su ovde, ovde ili ovde.
Izveštaj je možda i bolji nego što se očekivalo i daje jasne preporuke. Priznaje da je dosadašnja strategija bila neuspešna i da se nešto mora menjati. Poziva na diplomatsko angažovanje sa Iranom i Sirijom, što je Bushova administracija do sada odbijala. Poziva na promenu uloge američkih snaga u Iraku i usmeravanje manje na borbu a više na obuku i pomoć iračkim trupama u cilju njihovog osposobljavanja. Ako se to ostvari, američke trupe mogu početi sa povlačenjem već 2007 i završiti ga 2008. Definitivno odbacuje strategiju povećanja vojnih snaga u Iraku i njihov duži ostanak. Čeka se reakcija Bele kuće.
Izveštaj je možda i bolji nego što se očekivalo i daje jasne preporuke. Priznaje da je dosadašnja strategija bila neuspešna i da se nešto mora menjati. Poziva na diplomatsko angažovanje sa Iranom i Sirijom, što je Bushova administracija do sada odbijala. Poziva na promenu uloge američkih snaga u Iraku i usmeravanje manje na borbu a više na obuku i pomoć iračkim trupama u cilju njihovog osposobljavanja. Ako se to ostvari, američke trupe mogu početi sa povlačenjem već 2007 i završiti ga 2008. Definitivno odbacuje strategiju povećanja vojnih snaga u Iraku i njihov duži ostanak. Čeka se reakcija Bele kuće.
06 December 2006
Iz Ministarstva za kapitalne investicije
Jedna zanimljiva fotka koji dosta govori o kvalitetu "kadra" zaposlenog u srpskoj Vladi.
05 December 2006
Bolton i Ramsfeld...
Mnogi su predviđali da će kao cenu dvostranačke politike Buš morati da plati uklanjanjem nekog od demokratama mrskih hardlinera. Naravno, izbor je pao na dvojicu najsposobnijih i najodvažnijih njegovih ljudi, Donalda Ramsfelda i Džona Boltona, čiju ostavku na mesto ambasadora u UN je Buš danas "prihvatio" (mada "s dubokim žaljenjem" kako je rekao).
Posle prvog "kontroverznog" (što će reći hrabrog, odlučnog i principijelnog, od levog krila demokrata neomiljenog) političara otišao je i drugi. Mislim da je prste nažalost umešao tata Buš i njegovi insajderi, poput Džejmsa Bejkera koji je imenovan za šefa komisije koja treba da predloži "nove smernice" za Irak, Kisindžera (rado citiranog još na Slobinom RTS-u) i sličnih. Jedina dva političara reganovskog tipa u Bušovoj vladi i nomenklaturi su najurena da bi bili zadovoljeni demokrati i birokrate iz tata Bušovog jata, koje takođe ne podnose "kontroverzne" likove. Tata Buš je prezirao i samog Regana, nazivajući njegovu politiku smanjenja poreza "Vudu ekonomijom", a Reganovu ponosnu sliku Amerike kao društva slobode "patetičnom vizijom sjajnog grada na bregu". On i njegovi ljudi su konačno preoteli u svoje ruke komandovanje američkom politikom i nominalni predsednik Buš Mladji je samo smešna marioneta u rukama ovog klana ciničnih "realista" i političkih nihilista.
O Ramsfeldu najbolje govori činjenica da ga je kao redak primer političara hrabrog da javno brani free market principe još pre više od 20 godina sam Milton Fridman hvalio u knjizi Free to Choose.
Posle prvog "kontroverznog" (što će reći hrabrog, odlučnog i principijelnog, od levog krila demokrata neomiljenog) političara otišao je i drugi. Mislim da je prste nažalost umešao tata Buš i njegovi insajderi, poput Džejmsa Bejkera koji je imenovan za šefa komisije koja treba da predloži "nove smernice" za Irak, Kisindžera (rado citiranog još na Slobinom RTS-u) i sličnih. Jedina dva političara reganovskog tipa u Bušovoj vladi i nomenklaturi su najurena da bi bili zadovoljeni demokrati i birokrate iz tata Bušovog jata, koje takođe ne podnose "kontroverzne" likove. Tata Buš je prezirao i samog Regana, nazivajući njegovu politiku smanjenja poreza "Vudu ekonomijom", a Reganovu ponosnu sliku Amerike kao društva slobode "patetičnom vizijom sjajnog grada na bregu". On i njegovi ljudi su konačno preoteli u svoje ruke komandovanje američkom politikom i nominalni predsednik Buš Mladji je samo smešna marioneta u rukama ovog klana ciničnih "realista" i političkih nihilista.
O Ramsfeldu najbolje govori činjenica da ga je kao redak primer političara hrabrog da javno brani free market principe još pre više od 20 godina sam Milton Fridman hvalio u knjizi Free to Choose.
Kad je državni Telekom bio cicija?
Telekom Srbija je za preuzimanje Telekom Srpska ponudio 646 miliona evra, dok je drugi ponuđač, Telekom Austrija, ponudio 467 miliona evra.
Velikodušno, za čitavu trećinu više. Kao što smo i najavili u ovom postu.
Velikodušno, za čitavu trećinu više. Kao što smo i najavili u ovom postu.
04 December 2006
Novi Bond. James Bond.
Jedan od najboljih do sada. Veći deo radnje se odvija u Crnoj Gori, ali svi detalji iz Crne Gore su ustvari snimani u Češkoj, u Pragu i Karlovim Varima. Očekujte mnogo zbunjenih i blago razočaranih turista koji nisu čitali sitna slova po završetku filma.
Ovde je šta Wikipedia misli o inspiraciji Ianu Flemingu za Bonda. Pominju Duška Popova samo kao jednog od mnogih kandidata, ali to neće obeshrabriti naše medije.
Ovde je šta Wikipedia misli o inspiraciji Ianu Flemingu za Bonda. Pominju Duška Popova samo kao jednog od mnogih kandidata, ali to neće obeshrabriti naše medije.
Berze i regulacija
Kategorija:
Svet
London i Hong Kong sve više ugrožavaju New York na poziciji vodećeg finansijskog centra. Od 25 najvećih firmi koje su izašle na berzu 2005 (Initial Public Offerings), samo jedna je to uradila u SAD, dok se najveći broj odlučio za Hong Kong.
Ministar finansija Hong Konga na to kaže: " Thank you, Mr. Sarbanes and Mr. Oxley" - ceo članak je ovde. Sarbanes-Oxley je zakon koji reguliše poslovanje korporacija, usvojen 2002. posle bankrota Enrona i drugih finansijskih skandala. Sada je poslovanje korporacija pod boljom kontrolom, ali cena za to postaje očigledna.
Ministar finansija Hong Konga na to kaže: " Thank you, Mr. Sarbanes and Mr. Oxley" - ceo članak je ovde. Sarbanes-Oxley je zakon koji reguliše poslovanje korporacija, usvojen 2002. posle bankrota Enrona i drugih finansijskih skandala. Sada je poslovanje korporacija pod boljom kontrolom, ali cena za to postaje očigledna.
Istorija ekonomske misli
S leva na desno su George Stigler, Milton Friedman i John Kenneth Galbraith. Stigler je ispod ove slike napisao: "Svi veliki ekonomisti su visoki, sa dva izuzetka: M. Friedman i J. K. Galbraith."
03 December 2006
Simulacija konkurencije
Božidar Đelić izjavio je da Demokratska stranka ima konkretan plan šta nova Vlada treba da radi. Đelić je predstavio pet mera koji su deo tog plana.
"Organizovaćemo veliko nacionalno takmičenje za 1.000 najboljih srpskih biznis-ideja. Svaka od tih ideja biće podržana sa 50-100.000 evra u nepovratnim kapitalnim sredstvima. Podstaknućemo informaciono društvo tako što ćemo formirati ministarstvo koje će pokrivati telekomunikacije i informatiku i internet. Kao prvu meru, spustićemo PDV na informatiku i softver sa 18 na osam odsto"
Treće, formiraćemo državni fond za školarinu. Četvrto, gradićemo solidarno društvo, a kao prvi korak ukinućemo participaciju na lekove za decu i za starije sa malim penzijama. I peto, omogućićemo građanima Srbije da pod veoma povoljnim uslovima dobiju akcije u nekim od najboljih preduzeća naše zemlje kao što su EPS, NIS i Telekom ", kazao je Đelić.
Napred u socijalizam. Najgluplja od svih ideja je prva, nacionalno takmičenje najboljih biznis ideja. Kako odlučiti koja ideja je najbolja? Postoji samo jedan način i on je u primeni svuda oko nas. Komisija od osam miliona ljudi u Srbiji svakodnevno glasa za dobre biznis ideje tako što kupuje te proizvode ili usluge. Ako je ideja još bolja onda dobije i glasove iz inostranstva pa se ti proizvodi izvoze. Najbolje od svega u ovome je što dobre ideje budu same od sebe nagrađene tako što njihovi autori uvek dobro zarade. Zato se te ideje zovu dobre biznis ideje. Ali Đelić misli da će neka pametna komisija bolje od miliona ljudi proceniti šta su dobre a šta loše biznis ideje.
"Organizovaćemo veliko nacionalno takmičenje za 1.000 najboljih srpskih biznis-ideja. Svaka od tih ideja biće podržana sa 50-100.000 evra u nepovratnim kapitalnim sredstvima. Podstaknućemo informaciono društvo tako što ćemo formirati ministarstvo koje će pokrivati telekomunikacije i informatiku i internet. Kao prvu meru, spustićemo PDV na informatiku i softver sa 18 na osam odsto"
Treće, formiraćemo državni fond za školarinu. Četvrto, gradićemo solidarno društvo, a kao prvi korak ukinućemo participaciju na lekove za decu i za starije sa malim penzijama. I peto, omogućićemo građanima Srbije da pod veoma povoljnim uslovima dobiju akcije u nekim od najboljih preduzeća naše zemlje kao što su EPS, NIS i Telekom ", kazao je Đelić.
Napred u socijalizam. Najgluplja od svih ideja je prva, nacionalno takmičenje najboljih biznis ideja. Kako odlučiti koja ideja je najbolja? Postoji samo jedan način i on je u primeni svuda oko nas. Komisija od osam miliona ljudi u Srbiji svakodnevno glasa za dobre biznis ideje tako što kupuje te proizvode ili usluge. Ako je ideja još bolja onda dobije i glasove iz inostranstva pa se ti proizvodi izvoze. Najbolje od svega u ovome je što dobre ideje budu same od sebe nagrađene tako što njihovi autori uvek dobro zarade. Zato se te ideje zovu dobre biznis ideje. Ali Đelić misli da će neka pametna komisija bolje od miliona ljudi proceniti šta su dobre a šta loše biznis ideje.
02 December 2006
Friedman, Laar i ostalo...
S jedne strane, ovo je još jedan omaž Friedmanu. Ali, važnije od toga, ilustruje moju omiljenu tezu o ekonomistima i laicima, odnosno o tome da za uspešnu ekonomsku politiku nije potreban visok tehnički nivo ekspertize, već dosledno pridržavanje određenih fiksnih načela.
Mart Laar, kome se i mnogi ekonomisti danas dive kao najuspešnijem reformatoru u istočnoj Evropi, otvoreno priznaje u ovom intervjuu da je potpuna ekonomska neznalica, zapravo istoričar, i da je jedina ekonomska knjiga koju je pročitao pre dolaska na vlast bila Friedmanova"Free to Choose". A ogromna većina ekonomista u Estoniji su ga optuživali da je ludak, i čovek koji hoće da "hoda po vodi" zbog reformi koje je sproveo učeći iz Free to Choose, poput ukidanja svih carina i uvođenja ravnih poreskih stopa. Praktična potvrda Mizesove teorije da su ekonomisti kao profesija više proizvod socijalizma, a ne njegovi glavni kritičari, kako se često pogrešno misli.
Mart Laar, kome se i mnogi ekonomisti danas dive kao najuspešnijem reformatoru u istočnoj Evropi, otvoreno priznaje u ovom intervjuu da je potpuna ekonomska neznalica, zapravo istoričar, i da je jedina ekonomska knjiga koju je pročitao pre dolaska na vlast bila Friedmanova"Free to Choose". A ogromna većina ekonomista u Estoniji su ga optuživali da je ludak, i čovek koji hoće da "hoda po vodi" zbog reformi koje je sproveo učeći iz Free to Choose, poput ukidanja svih carina i uvođenja ravnih poreskih stopa. Praktična potvrda Mizesove teorije da su ekonomisti kao profesija više proizvod socijalizma, a ne njegovi glavni kritičari, kako se često pogrešno misli.
01 December 2006
Epidemija trovanja nastavljena
Kategorija:
Svet
Pitanje: šta je zajedničko sledećim ljudima:
1. Viktor Juščenko, predsednik Ukrajine.
2. Aleksandar Litvinenko, bivši agent KGB.
3. Jegor Gajdar, bivši ruski premijer.
4. Ana Politovskaja, ruska novinarka
Jedina zajednička svojstva ovih osoba su činjenica da su se jako zamerili Caru Vladimiru, i drugo, da su svi bili otrovani od strane "nepoznatih počinilaca" (osim Politovskaje koja je ubijena iz vatrenog oružja).
U sledećem članku, ima dosta zanimljivih detalja o Litvinenkovom slučaju, ako i nekim novim "saznanjima" u istrazi o njegovoj smrti. Bivši agent FSB (naslednice KGG) Trepaškin je još 2002 upozorio Litvinenka da je Putin oformio eskadron smrti za ubijanje svojih političkih protivnika, i da je on, Litvinenko, na spisku za likvidaciju. Trepaškinu je od strane FSB bilo ponuđeno da uđe u tim koji je trebalo da likvidira Berezovskog i Litvinenka što je on odbio. Kasnije je uhapšen zbog "odavanja državnih tajni", odnosno prodaje Britanciam nekih informacija o ulozi ruskih bezbednosnih službi u terorističkim napadima u Moskvi.
Takođe, u članku saznajemo da je otrovan i italijanski profesor Mario Skaramela koji je večerao sa Litvinenkom kobne noći. On je po navodima iz članka istraživao veze italijanskog premijera sa KGB, gde je od Litvinenka tražio dokaze za to.
Ali, vest dana ili nedelje je ipak da je Jegor Gajdar, bivši premijer takođe bio otrovan u Irskoj, negde u slično vreme kad i Litvinenko, i da lekari isključuju mogućnost prirodnih uzroka trovanja. Dakle, i njega su otrovali "nepozanti počinioci". Samo je procenjeno da bi bilo suviše opasno ubiti ga sasvim, pa je Gajdar, kao i Juščenko, samo "opomenut".
Ima li više sumnje ko je trovač?
1. Viktor Juščenko, predsednik Ukrajine.
2. Aleksandar Litvinenko, bivši agent KGB.
3. Jegor Gajdar, bivši ruski premijer.
4. Ana Politovskaja, ruska novinarka
Jedina zajednička svojstva ovih osoba su činjenica da su se jako zamerili Caru Vladimiru, i drugo, da su svi bili otrovani od strane "nepoznatih počinilaca" (osim Politovskaje koja je ubijena iz vatrenog oružja).
U sledećem članku, ima dosta zanimljivih detalja o Litvinenkovom slučaju, ako i nekim novim "saznanjima" u istrazi o njegovoj smrti. Bivši agent FSB (naslednice KGG) Trepaškin je još 2002 upozorio Litvinenka da je Putin oformio eskadron smrti za ubijanje svojih političkih protivnika, i da je on, Litvinenko, na spisku za likvidaciju. Trepaškinu je od strane FSB bilo ponuđeno da uđe u tim koji je trebalo da likvidira Berezovskog i Litvinenka što je on odbio. Kasnije je uhapšen zbog "odavanja državnih tajni", odnosno prodaje Britanciam nekih informacija o ulozi ruskih bezbednosnih službi u terorističkim napadima u Moskvi.
Takođe, u članku saznajemo da je otrovan i italijanski profesor Mario Skaramela koji je večerao sa Litvinenkom kobne noći. On je po navodima iz članka istraživao veze italijanskog premijera sa KGB, gde je od Litvinenka tražio dokaze za to.
Ali, vest dana ili nedelje je ipak da je Jegor Gajdar, bivši premijer takođe bio otrovan u Irskoj, negde u slično vreme kad i Litvinenko, i da lekari isključuju mogućnost prirodnih uzroka trovanja. Dakle, i njega su otrovali "nepozanti počinioci". Samo je procenjeno da bi bilo suviše opasno ubiti ga sasvim, pa je Gajdar, kao i Juščenko, samo "opomenut".
Ima li više sumnje ko je trovač?
Ulaganje u nauku?
Ekonomista i akademik Mlađen Kovačević misli da Nacionalni investicioni plani izdvaja premalo za nauku.
Generalno, ima ekonomista koji misle da su nauka i ljudsti kapital javno dobro zbog velikih eksternalija na opšti napredak, pa da je zato ulaganje države u nauku donekle opravdano.
Ali ima li ekonomsko stanje u Srbiji veze sa njenom naukom? Rekao bih da nema. Uopšte, na dugi rok, naučni i tehnološki progres je naravno jedan od pokretača ekonomskog napretka. Ali naročito u poslednje vreme naučni progres je postao svetsko javno dobro. Nama nije važno da li je Windows izmislio Bill Gates ili je začet negde u Šumadiji srcu Srbije, koristimo ga svejedno. Internet je brzo došao u Srbiju iako ga nismo mi izmislili. Širi se samo malo sporije jer Telekom ima monopol na njega. Uglavnom, tehnologija se sada veoma lako uvozi i izvozi. Uopšte ne moramo ništa ni da uradimo na tome, sami je donesu US Steel, BAT, i slični.
Generalno, ima ekonomista koji misle da su nauka i ljudsti kapital javno dobro zbog velikih eksternalija na opšti napredak, pa da je zato ulaganje države u nauku donekle opravdano.
Ali ima li ekonomsko stanje u Srbiji veze sa njenom naukom? Rekao bih da nema. Uopšte, na dugi rok, naučni i tehnološki progres je naravno jedan od pokretača ekonomskog napretka. Ali naročito u poslednje vreme naučni progres je postao svetsko javno dobro. Nama nije važno da li je Windows izmislio Bill Gates ili je začet negde u Šumadiji srcu Srbije, koristimo ga svejedno. Internet je brzo došao u Srbiju iako ga nismo mi izmislili. Širi se samo malo sporije jer Telekom ima monopol na njega. Uglavnom, tehnologija se sada veoma lako uvozi i izvozi. Uopšte ne moramo ništa ni da uradimo na tome, sami je donesu US Steel, BAT, i slični.
OPEC
Kategorija:
Svet
Pre neko vreme sam u komentarima rekao B92 da nikako ne mogu da pišu OPEK. Mogu da pišu u originalu OPEC (Organization of Petroleum Exporting Countries) ili da prevedu recimo u OZIN (Organizacija zemalja izvoznica nafte). Jer šta znači OPEK, od čega je to akronim? Ali nekako se ustalilo kod nas, ne samo na B92.
Bilo kako bilo, ovde je današnji naslov: Angola će tražiti učlanjenje u OPEK.
Sad ne razumem ni Angolu. Najbolja stvar koju možete uraditi ako imate naftu je da ne budete član OPEC-a. Zemlje OPEC-a postižu višu cenu tako što ograničavaju sopstvenu proizvodnju. Ali ako niste član vi možete proizvoditi svoj maksimum i opet prodavati po svestkoj ceni nafte koja je viša zato što OPEC ograničava svoju proizvodnju. To radi Rusija. Rusija je najveći profiter visoke cene nafte zato što uvek proizvodi svoj maksimum, dok se OPEC suzdržava.
Bilo kako bilo, ovde je današnji naslov: Angola će tražiti učlanjenje u OPEK.
Sad ne razumem ni Angolu. Najbolja stvar koju možete uraditi ako imate naftu je da ne budete član OPEC-a. Zemlje OPEC-a postižu višu cenu tako što ograničavaju sopstvenu proizvodnju. Ali ako niste član vi možete proizvoditi svoj maksimum i opet prodavati po svestkoj ceni nafte koja je viša zato što OPEC ograničava svoju proizvodnju. To radi Rusija. Rusija je najveći profiter visoke cene nafte zato što uvek proizvodi svoj maksimum, dok se OPEC suzdržava.
30 November 2006
Viši državni interesi
Ovo je vest sa B92:
Festival autorskog filma nije sinoć zvanično otvoren jednim kineskim filmom jer Srbija ne želi da se sukobljava s Kinom. Razlog je zahtev Ambasade Kine da film ne bude prikazan jer sadrži necenzurisane dokumentarne snimke događaja na Tjenanmenu 1989. To su vlasti Srbije, odnosno Ministarstvo inostranih poslova, prihvatile i film nije prikazan "zbog viših državnih interesa". Uprkos protivljenju vlasti Kine, film je prikazan na festivalu u Kanu i u Sloveniji.
A ovo je novi Ustav Srbije:
Члан 46.
Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештењa и идеје.
Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.
Dakle ne može se sloboda ograničiti zbog državnih interesa. Jasno piše kada može, i to samo zakonom.
A evo i s kim se Srbija sprijateljuje po cenu gušenja sloboda i kršenja sopstvenog Ustava. Sa režimom koji je baš juče izvršio smrtnu kaznu nad liderom jedne od malih ne-državnih religija.
Formalno, Ustav i nije prekršen jer film nije zabranjen. Vest kaže ovo: U saopštenju Ministarstvo inostranih poslova organizatoru Festivala sugeriše da film ne bude prikazan zbog viših državnih interesa.
Dakle reč je o sugestiji i o samocenzuri kao reakciji na sugestiju. Da je prikazivanje pokušano, ne verujem da bi neko poslao policiju da spreči. Ali ne znam da li je to bolje ili gore od proste cenzure.
Festival autorskog filma nije sinoć zvanično otvoren jednim kineskim filmom jer Srbija ne želi da se sukobljava s Kinom. Razlog je zahtev Ambasade Kine da film ne bude prikazan jer sadrži necenzurisane dokumentarne snimke događaja na Tjenanmenu 1989. To su vlasti Srbije, odnosno Ministarstvo inostranih poslova, prihvatile i film nije prikazan "zbog viših državnih interesa". Uprkos protivljenju vlasti Kine, film je prikazan na festivalu u Kanu i u Sloveniji.
A ovo je novi Ustav Srbije:
Члан 46.
Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештењa и идеје.
Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.
Dakle ne može se sloboda ograničiti zbog državnih interesa. Jasno piše kada može, i to samo zakonom.
A evo i s kim se Srbija sprijateljuje po cenu gušenja sloboda i kršenja sopstvenog Ustava. Sa režimom koji je baš juče izvršio smrtnu kaznu nad liderom jedne od malih ne-državnih religija.
Formalno, Ustav i nije prekršen jer film nije zabranjen. Vest kaže ovo: U saopštenju Ministarstvo inostranih poslova organizatoru Festivala sugeriše da film ne bude prikazan zbog viših državnih interesa.
Dakle reč je o sugestiji i o samocenzuri kao reakciji na sugestiju. Da je prikazivanje pokušano, ne verujem da bi neko poslao policiju da spreči. Ali ne znam da li je to bolje ili gore od proste cenzure.
29 November 2006
Udružena inteligencija
Članovima Mense mora da je neprijatno posle ovoga:
Čovek bi pomislio kako među visokointeligentnim bićima prestaje trivijalno nadmetanje i rangiranje te da blistavi umovi baš o inteligenciji ne divane, kao što se među zdravim ljudima ne zapodeva razgovor ko je najzdraviji, ko je zdravstveno najuticajniji i ko će voditi druge ljude, takođe konjskoga zdravlja i kao od brega odvaljene, ali pametnjakovićima je potrebno da tu svoju sposobnost službeno overe...
Pogledajte ceo tekst Ljube Živkova iz Vremena.
Inače Vremenu ovo nije prvi put da ismeva Mensu i sve to. Načeo ih je Teofil Pančić pre nekoliko meseci.
Čovek bi pomislio kako među visokointeligentnim bićima prestaje trivijalno nadmetanje i rangiranje te da blistavi umovi baš o inteligenciji ne divane, kao što se među zdravim ljudima ne zapodeva razgovor ko je najzdraviji, ko je zdravstveno najuticajniji i ko će voditi druge ljude, takođe konjskoga zdravlja i kao od brega odvaljene, ali pametnjakovićima je potrebno da tu svoju sposobnost službeno overe...
Pogledajte ceo tekst Ljube Živkova iz Vremena.
Inače Vremenu ovo nije prvi put da ismeva Mensu i sve to. Načeo ih je Teofil Pančić pre nekoliko meseci.
Liberalna kritika zelenih
Odlična online arhiva klasičnih tekstova koji kritikuju environmentalizam sa liberalnih pozicija.
Protiv šverca se bori slobodnom trgovinom
Snežana Piksi Stojković je uvezla Ferari preko invalida kome je za to platila i tako izbegla carinu. Rupa u zakonu. Kurir je na to stavio naslov Bahato, ali ja se uvek obradujem kada neko nadmudri državu. Nije osam godina cela porodica provela u Japanu da bi ih ovde priučeni ministri reketirali sa 25% ili koliko carine.
A evo šta kaže B92 o nedavno uhapšenim privatnicima i carinicima:
Oni su osumnjičeni da su u dužem vremenskom periodu delovali kao zločinačko udruženje koje je primalo i davalo mito, zloupotrebljavalo službeni položaj i bavilo se krijumčarenjem robe, uglavnom tekstilne i tehničke.
Zločinačko udruženje! Pre bih rekao da su šverceri. Ako su zločinci, ko je žrtva? Žrtve nema, ima samo koristi za kupce te robe koju su zbog viskokih carina morali da švercuju. Oštećen je samo budžet, možda će manje ostati glumcima za nacionalne penzije.
Smanjite carine na nulu. Tako policija neće morati da izvodi spektakularne akcije nego će se skoncentrisati na pravi kriminal. Tako će šverceri svoj nesporni preduzetnički talenat i spremnost na rizik usmeriti prema nekom drugom, možda legalnom poslu. A mi ćemo kupovati jeftiniju robu. Da i ne govorim što se devize neće toliko gomilati u zemlji i podizati dinar na 79 za evro.
A evo šta kaže B92 o nedavno uhapšenim privatnicima i carinicima:
Oni su osumnjičeni da su u dužem vremenskom periodu delovali kao zločinačko udruženje koje je primalo i davalo mito, zloupotrebljavalo službeni položaj i bavilo se krijumčarenjem robe, uglavnom tekstilne i tehničke.
Zločinačko udruženje! Pre bih rekao da su šverceri. Ako su zločinci, ko je žrtva? Žrtve nema, ima samo koristi za kupce te robe koju su zbog viskokih carina morali da švercuju. Oštećen je samo budžet, možda će manje ostati glumcima za nacionalne penzije.
Smanjite carine na nulu. Tako policija neće morati da izvodi spektakularne akcije nego će se skoncentrisati na pravi kriminal. Tako će šverceri svoj nesporni preduzetnički talenat i spremnost na rizik usmeriti prema nekom drugom, možda legalnom poslu. A mi ćemo kupovati jeftiniju robu. Da i ne govorim što se devize neće toliko gomilati u zemlji i podizati dinar na 79 za evro.
28 November 2006
I još Miltona
Mark Skounsen kaže da je poslednji bio sa Friedmanom na ručku i daje nekoliko njegovih citata.
27 November 2006
Chavez i korupcija
Hugo Chavez, jedna od ikona antiglobalističkog pokreta i veliki prijatelj Fidela Kastra i "kavijar komića" na Zapadu, svojevremeno je došao na vlast sa obećanjem da će se boriti protiv korupcije i iskoreniti siromaštvo u svojoj zemlji. Evo, kako stoji stvar sa korupcijom u Chavezovoj Venecueli. Mnogo gore nego pre njegovog dolaska na vlast.
Walter Blockov nekrolog Friedmanu
Ne spadam u obožavaoce Miltona Friedmana i ne smatram ga najvećim ni jednim od najvećih liberalnih mislilaca u XX veku. Smatram ga teorijski spornim ali višestruko zaslužnim za obnovu liberalizma poslednjih decenija, prevashodno zbog knjiga koje su najmanje metodološke i tehnički ekonomske, već opšte po tematici (Free to Choose, Capitalism and Freedom, Tyrany of Status Quo itd). Ovde je Blockov nekrolog (Slaviša ga linkovao već) koji mi je bio zanimljiv i koji se uklapa u takvo viđenje čikaškog ekonomiste. Uprkos dalekosežnom teorijskom neslaganju, Block priznaje, ne samo deklarativno i u stilu "o mrtvima sve najbolje", već i sa ličnom notom, Friedmanove kvalitete i zasluge.
EU reket
Kategorija:
EU
Švajcarska će od sada uplaćivati u fond za pomoć novim članicama EU. To su juče Švajcarci prihvatili a kako bi nego na referendumu, ali tek pošto su domaći i političari iz EU upozorili na posledice eventualnog neprihvatanja po nastavak slobodne trgovine sa EU.
EU ima Švajcarsku u šaci jer je njen ubedljivo najveći trgovinski partner, pošto je fizički opkoljava. Zato ovako koristi svaku priliku da je ucenjuje.
EU ima Švajcarsku u šaci jer je njen ubedljivo najveći trgovinski partner, pošto je fizički opkoljava. Zato ovako koristi svaku priliku da je ucenjuje.
26 November 2006
CEFTA i naši interesi
Kategorija:
Trgovina
Ovde je vest -- ekonomista Milan Kovačević požuruje sa ulaskom u CEFTA. A prva dva komentara (sa sajta B92) na vest su -- nikako u CEFTA, to nije u našem interesu.
To je tipično. Po pravilu isti oni koji se po štampi bore sa privatnim monopolima koji uopšte i nisu monopoli, su i protiv slobodne trgovine da se ne bi ugrozili 'naši' interesi. Protivrečni sami sebi ali dosledni mešanju države u trgovinu.
Dopuna
Ali evo sada i jednog sjajnog, alanfordovskog komentara iz Hrvatske. Ne bih mogao bolje da izrazim:
Što je to sa vama u Srbiji, spremni ste žrtvovati sporazum koji bi koristio cjelokupnom gospodarstvu zbog profita nekoliko multinacionalnih kompanija. Trebali bi se zamisliti, gadno manipuliraju sa vama.
To je tipično. Po pravilu isti oni koji se po štampi bore sa privatnim monopolima koji uopšte i nisu monopoli, su i protiv slobodne trgovine da se ne bi ugrozili 'naši' interesi. Protivrečni sami sebi ali dosledni mešanju države u trgovinu.
Dopuna
Ali evo sada i jednog sjajnog, alanfordovskog komentara iz Hrvatske. Ne bih mogao bolje da izrazim:
Što je to sa vama u Srbiji, spremni ste žrtvovati sporazum koji bi koristio cjelokupnom gospodarstvu zbog profita nekoliko multinacionalnih kompanija. Trebali bi se zamisliti, gadno manipuliraju sa vama.
25 November 2006
Bagzi
Najviše me čude dve stvari iz onoga što govori i što se od ranije zna o Zemunskom klanu:
1- Da su šefovi klana sami učestvovali u akcijama. Mile Luković Kum, drugi čovek klana je pod oružjem učestvovao u oba pokušaja atentata, a i u ranijim ubistvima. A i svi ostali, jer stalno cirkuliše najviše desetak imena. Kako to da su ljudi koji su obrtali desetine miliona sami bili i izvršioci? To je jedino moguće ako cifra nije bila ni blizu tako velika, mada je Miloš Vasić ranije govorio i o stotinama miliona evra. Ili ako je Šiptar zadržavao za sebe 90%.
2- Da su napravili tako katastrofalnu političku procenu i da im nije bilo ni na kraj pameti da će biti uhapšeni. Šta su mislili? Ali to je možda baš zato što su isti ljudi vodili biznis, pucali i pravili političke procene. Nisu imali konsiljerea. Ništa bez podele rada.
1- Da su šefovi klana sami učestvovali u akcijama. Mile Luković Kum, drugi čovek klana je pod oružjem učestvovao u oba pokušaja atentata, a i u ranijim ubistvima. A i svi ostali, jer stalno cirkuliše najviše desetak imena. Kako to da su ljudi koji su obrtali desetine miliona sami bili i izvršioci? To je jedino moguće ako cifra nije bila ni blizu tako velika, mada je Miloš Vasić ranije govorio i o stotinama miliona evra. Ili ako je Šiptar zadržavao za sebe 90%.
2- Da su napravili tako katastrofalnu političku procenu i da im nije bilo ni na kraj pameti da će biti uhapšeni. Šta su mislili? Ali to je možda baš zato što su isti ljudi vodili biznis, pucali i pravili političke procene. Nisu imali konsiljerea. Ništa bez podele rada.
24 November 2006
Pravićete vi njega od blata
Srbija vraća kredit MMF-u prevremeno. Sada kada se MMF povlači vidi se koliko je on Srbiji pomogao. Ne kreditima nego uticajem na ekonomsku politiku koji je vršio uz pomoć uslova i pritisaka u vezi sa otpisom duga prema Pariskom klubu.
MMF je istorijski u drugim zemljama često bezobzirno rasipao novac, korišćen je u političke svrhe, kreditirao diktatorske režime ili prosto davao pogrešne savete (npr. ovde). Ali u skorije vreme bliže prati šta vlade sa kojima sarađuje rade i strogo uslovljava kredite koje daje. Ranije je samo brinuo o stabilizaciji, a sada aktivno podstiče privatizaciju i liberalizaciju (što mu nije u opisu posla, ali dobro je da to radi).
U Srbiji je samo u poslednjih par godina direktno uticao na smanjenje državne potrošnje putem dve revizije budžeta, smanjenje inflacije i početak privatizacije NIS-a. Čim je aranžman istekao i MMF više nema čime da uslovljava Vladu Srbije, državna potrošnja raste, usvaja se Nacionalni investicioni plan, ponovo se menja guverner, itd.
U demokratiji ljudi na kraju krajeva dobiju šta su tražili. Baš zato je dobro da nam jedan deo politike bude nametnut. Bolje je da nam fiskalnu i monetarnu politiku vodi MMF nego bilo ko koga bi mi na izborima mogli izabrati.
MMF je istorijski u drugim zemljama često bezobzirno rasipao novac, korišćen je u političke svrhe, kreditirao diktatorske režime ili prosto davao pogrešne savete (npr. ovde). Ali u skorije vreme bliže prati šta vlade sa kojima sarađuje rade i strogo uslovljava kredite koje daje. Ranije je samo brinuo o stabilizaciji, a sada aktivno podstiče privatizaciju i liberalizaciju (što mu nije u opisu posla, ali dobro je da to radi).
U Srbiji je samo u poslednjih par godina direktno uticao na smanjenje državne potrošnje putem dve revizije budžeta, smanjenje inflacije i početak privatizacije NIS-a. Čim je aranžman istekao i MMF više nema čime da uslovljava Vladu Srbije, državna potrošnja raste, usvaja se Nacionalni investicioni plan, ponovo se menja guverner, itd.
U demokratiji ljudi na kraju krajeva dobiju šta su tražili. Baš zato je dobro da nam jedan deo politike bude nametnut. Bolje je da nam fiskalnu i monetarnu politiku vodi MMF nego bilo ko koga bi mi na izborima mogli izabrati.
23 November 2006
Poverljivo
Kategorija:
Politika
Neimenovani izvor Tržišnog rešenja, blizak Vladi Srbije, DSS-u, Novoj Srbiji, Palmi i Mosadu tvrdi:
Koštunica se odlučio za narodnjačku koaliciju da bi se primakao radikalima i otvorio mogućnost da posle izbora sa njima sastavi vladu. To će opravdati patriotskim interesima u ovom istorijskom trenutku za Kosovo. On je i ranije bio sklon vladama "nacionalnog jedinstva" (npr. 13. mart 2003). Radikali su već odavno u opoziciji i spremni su na velike ustupke da bi konačno ušli u neku vladu. Osim vlasti to bi im dalo legitimitet i postali bi jedna od sistemskih stranaka. Zato su spremni da Koštunici ustupe mesto premijera iako će na izborima biti prvoplasirani. Alternativno, DSS u koaliciji sa DS-om ne bi mogao da dobije ni blizu onoga što dobija sa radikalima.
Koštunica se odlučio za narodnjačku koaliciju da bi se primakao radikalima i otvorio mogućnost da posle izbora sa njima sastavi vladu. To će opravdati patriotskim interesima u ovom istorijskom trenutku za Kosovo. On je i ranije bio sklon vladama "nacionalnog jedinstva" (npr. 13. mart 2003). Radikali su već odavno u opoziciji i spremni su na velike ustupke da bi konačno ušli u neku vladu. Osim vlasti to bi im dalo legitimitet i postali bi jedna od sistemskih stranaka. Zato su spremni da Koštunici ustupe mesto premijera iako će na izborima biti prvoplasirani. Alternativno, DSS u koaliciji sa DS-om ne bi mogao da dobije ni blizu onoga što dobija sa radikalima.
22 November 2006
Inflacija manja od projektovane!
Mlađan Dinkić u Danasu:
"Inflacija će sigurno biti niža za nekoliko procenata od projektovane."
Dragi stručnjače-pre-politike, to nije dobra vest. Inflacija treba da bude tačno onolika koliko je projektovana. Zbog izvesnosti u ekonomiji. Veći problem od inflacije je neizvesnost oko inflacije.
"Inflacija će sigurno biti niža za nekoliko procenata od projektovane."
Dragi stručnjače-pre-politike, to nije dobra vest. Inflacija treba da bude tačno onolika koliko je projektovana. Zbog izvesnosti u ekonomiji. Veći problem od inflacije je neizvesnost oko inflacije.
Subscribe to:
Posts (Atom)