Ivan je nedavno imao post na temu IQ-a i ekonomskog razvoja, a ovog meseca će se i na CatoUnboundu baviti sličnom pričom.
Šta ja mislim o svemu tome? Meni je prosto očigledno da su inteligencija i uspeh u životu veoma visoko korelisani. Naravno, svi poznajemo nekog ko je pametan, ali iz nekog razloga nije uspeo, kao što poznajemo i neke ne baš toliko pametne, a uspešne. Ali, to su, verujem, izuzeci.
Ako je to tačno na individualnom nivou, zašto ne bi bilo tačno na grupnom? Ja verujem da jeste, ali da je korelacija između uspešnosti države i inteligencije njenog stanovništva mnogo slabija nego na individualnom nivou. Zašto? Pa, zbog institucija. Pametni ljudi u lošem okruženju će lošije proći u životu nego glupi ljudi u dobrom okruženju.
I to je otprilike bila Ivanova teza - "Ako imaju malo sreće sa selekcijom institucija (mir, niski porezi, vladavina prava itd), prosperiraće čak i ako nisu neki geniji".
Međutim, meni se čini da se pri izboru institucija ipak ne radi o pukoj sreći, odnosno da institucije nisu potpuno egzogene. Neke i jesu, posebno u bivšim kolonijama. Pravo pitanje, čini mi se, je da li pametnije stanovništvo zahteva bolje institucije. Ako je to tako (a ja nisam ubeđen ni da jeste ni da nije), onda sudbina Afrike nije tako svetla. Ako se neinteligentije stanovništvo lakše "prima" na populističke priče o socijalnoj pravdi, zlim kapitalistima i neophodnosti da država upravlja ekonomijom, onda IQ može da ima veliki uticaj na razvoj.
No comments:
Post a Comment