Pages

27 July 2013

Asimetrične informacije 2

Dušan i ja nastavljamo raspravu na temu asimetrije informacija i zdravstvenog osiguranja. Ovde je Dušanov inicijalni članak, ovde je moj odgovor, a ovde je Dušanov odgovor na odgovor.  Kako ne bi postalo preteško pratiti ko je šta kada rekao (što je uobičajen problem u ovakvim raspravama), pokušaću da idem tačku po tačku. Citat Dušanovih reči je dat italic fontom.

1. Mislim da Marku nedostaju teorijski i empirijski dokazi za tvrdnju da je tržište efikasnije od države u slučaju eliminisanja negativne selekcije.

Ja to nikada nisam ni tvrdio. Naravno da država, uvođenjem obaveznog zdravstvenog osiguranja, u potpunosti rešava problem negativne selekcije, dok tržište putem različitih cena u zavisnosti od rizika taj problem rešava na svakako ne idealan način. Ja mislim da to uopšte nije sporno. Naravno, kada je osiguranje obavezno, onda nikakve selekcije ni nema, ni pozitivne ni negativne, jer prosto svi moraju da budu osigurani, hteli to oni ili ne.

Moja tvrdnja je da a) problem negativne selekcije kod zdravstvenog osiguranja nije preterano ozbiljan jer osiguravajuća društva mogu da relativno dobro procene rizik i adekvatno ga naplate i b) iako država može da reši taj (manji) problem, to sve jedno nije dovoljno dobar argument za državnu intervenciju jer je korist verovatno manja od štete. Ja, inače, mislim da je neki oblik državne intervencije u zdravstvu danas praktično nemoguće zaobići, ali da bismo znali šta tačno "država treba duradi" treba prethodno tačno da identifikujemo problem. A, po meni, državna intervencija će pre dovesti do problema negativne selekcije nego što će ga rešiti, time što se insistira na jedinstvenoj ceni zdravstvenog osiguranja.

2. Marko me kritikuje zbog toga što pretpostavljam da ljudi znaju koliko su bolesni, a da osiguravajuća društva (OD) to ne znaju. U tome se sastoji informaciona asimetrija: vi znate nešto što drugi ne zna. Zaista, kako OD može da zna da li sam sklon da pijan sednem za volan, da li redovno posećujem ginekologa, da li redovno dajem krv na analizu, da li me suprug fizički maltretira, koliko cigareta i masnoće dnevno unesem u svoj organizam, kakvim se poslom bavim (da li ceo dan provedem na nogama, pa dobijem proširene vene; ili ceo dan sedim ispred računara i zaradim spondilozu) itd? 

Naravno da OD ne može neke stvari da zna ex ante, ali svakako može da zna ex post. Dakle, ugovor o zdravstvenom osiguranju može da navede (i, koliko ja znam, obično i navodi) sve različite slučajeve u kojima će OD odbiti da pokrije troškove lečenja. Na primer, ako voziš pijan, pa se povrediš, OD može da odbije pokrivanje troškova. Što se tiče poseta ginekologu, broja analiza krvi, naravno da OD te informacije ima - pa ono plaća te preglede! Broj popušenih cigareta i količina unesene masti se ne mogu direktno videti, ali se mogu videti efekti - rendgenski snimak pluća i analiza krvi pokazuju stanje pluća i visinu holesterola i ostalih masnoća u krvi, a to je ono što je zaista bitno - različiti ljudi različito reaguju na unete masti, tako da nije sam unos ni toliko bitan, već stanje krvnih sudova i srca. Ja tu zaista ne vidim problem.

U stvari, ovde mi nije jasno zašto Dušan toliko forsira priču o tome da pacijent/osiguranik zna više od OD/lekara. Ako igde postoji problem sa asimetrijom informacija kod zdravstvenih usluga, onda je problem u tome što lekar zna više od pacijenta. Ja ne mislim da je potencijalni problem u tome što rizični pacijent može da prevari OD, već u tome što pokvareni lekar može da prevari pacijenta da radi analize i različite zahvate koji uopšte nisu potrebni, a kako bi sebi obezbedio posao i naplatio novac od osiguranja. Sva sreća, pa i za to postoji kakvo-takvo tržišno rešenje - traženje mišljenja od drugog lekara.

3. U narednih nekoliko pasusa Dušan navodi primer koji je manje-više realan. U nekom trenutku, kada napune dovoljno godina, zdravstvena zaštita nekih ljudi postaje skuplja. Dušan ispravno navodi dva moguća rešenja tog problema - ili će taj trošak da se "razlije" na sve, ili će cena za ove "skuplje" morati da skoči. Ukoliko se primeni prvo rešenje (jedinstvena cena), ovi zdraviji će prosto napustiti sistem, jer plaćaju više nego što je njihov očekivani trošak budućeg lečenja. Ukoliko se primeni drugo rešenje (gde je cena prilagođena riziku), Dušan tvrdi da će osiguranje postati preskupo za bolesne i/ili siromašne i kaže da se suštinski to dogodilo u Americi pre Obamacarea.

Sve ovo je, zanemarujući neke ne previše bitne detalje, tačno. Ali, mora se primetiti da u slučaju tržišnog rešenja (naplaćivanje cene koja je proporcionalna tiziku) problem negativne selekcije ne postoji. Do problema negativne selekcije dolazi samo ako država zabrani cenovnu diskriminaciju u skladu sa rizikom. Država dakle generiše problem negativne selekcije, a ne rešava ga.

Ostaje pitanje šta onda raditi sa bolesnim, a siromašnim ljudima. Ko treba da plati za njihovo lečenje? Dobro pitanje, ali o tome ću nešto napisati narednih dana, jer mislim da nema veze sa asimetrijom informacija.

4. Gorenapisano je bio moj odgovor na centralnu tezu: da bi se sprečilo da najzdraviji počnu da napuštaju sistem osiguranja, neophodno je da neku primora ljude da ostanu u sistemu. 

Da, ali samo ako se insistira na politici - ista cena osiguranja za sve.

Takođe, ja ne vidim kakve to tačno veze ima sa asimetrijom informacija. Čak i da su svi savršeno informisani, da i pacijenti i OD znaju tačno budući trošak lečenja, do negativne selekcije će doći isključivo ukoliko se insistira na jedinstvenoj ceni. Ali, problem je u jedinstvenoj ceni, ne u asimetriji informacija.

5.  Da li je državna intervencija univerzalno rešenje za probleme koji se javljaju na tržištu zdravstvenog osiguranja? Ne, nije. Kako Marko ispravno primećuje, obavezno državno zdravstveno osiguranje stvara problem moralnog hazarda (Zašto bih pazio na zdravlje ako znam da sam osiguran?). Ali ja zapravo nigde nisam tvrdio da je državna intervencija univerzalno rešenje za tržište zdravstvenog osiguranja, već da državna intervencija rešava problem negativne selekcije koji proizilazi iz asimetrije informacija.

Ako je samo to bila tvrdnja, onda se ja u potpunosti slažem. Kao što sam na početku posta već i rekao, naravno da se uvođenjem obaveznog osiguranja rešava problem negativne selekcije. 

Ali, to ne znači da je to pametno rešenje, meni to liči na ubijanje muve bazukom. Jeste, muve su problem i stvarno znaju da nerviraju, ali da li rešavanje problema muva opravdava ispaljivanje bazuke u sopstvenom stanu? Verovatno ne. 

Država neke probleme može svakako da "reši" bolje nego tržište. Uzmimo na primer zagađenje vazduha koje država može lako da reši, tako što bi zabranila industriju i korišćenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Tržište može da proba da reši problem zagađenosti, ali tako efikasno rešenje, koje bi u potpunosti "rešilo" problem zagađenosti tržište svakako ne može da pronađe. Ali, u tom slučaju, ako mene pitate, lek je gori od bolesti.

6. Naposletku, Marko uočava da ovde onde brkam zdravstvenu uslugu i zdravstveno osiguranje, jer to nije isto. Slažem se. Mislio sam na tržište zdravstvenog osiguranja, ne na tržište zdravstvenih usluga. Izvinjavam se što sam bio neprecizan i tako možda zbunio neke čitaoce. Nepreciznost, međutim, nije uticala na suštinu argumenta. 

Ja mislim da razlika jeste suštinska, nisam to naveo samo zato što sam cepidlaka. Ljudi ne žele dobro zdravstveno osiguranje, ljudi žele dobru zdravstvenu zaštitu. Svi su u Srbiji nominalno osigurani, a opet daleko od toga da su zadovoljni. Zašto? Pa zato što im nije stalo do osiguranja, već do zdravstvene zaštite, do kvaliteta, dostupnosti i cene konkretnih zdravstvenih usluga. 

Dakle, to što je možda tržište privatnog zdravstvenog osiguranja neefikasno, ne znači da je nužno da se država umeša, ako je cilj dobro funkcionisanje zdravstvene zaštite. Evo jedne analogije.

Zamislite državu u kojoj se razmišlja o uvođenju prehrambenog osiguranja. Recimo da neko proceni da je sadašnji sistem, gde se hrana plaća "iz džepa" nepravedan jer ima ljudi koji su gladni, pa zbog toga žele da uvedu sistem osiguranja protiv gladi. Ideja je da, kada ogladnis, prosto odes u prodavnicu, kupiš hranu, a račun plati osiguravajuće društvo. Neki ekonomista razmotri probem i kaže da će privatni sistem biti neefikasan zbog negativne selekcije - OD ne može unapred da proceni ko koliko jede, moraće da utvrdi jedinstvenu cenu, što dovodi do toga da oni koji malo jedu ne žele osiguranje, tako da se sistem raspada jer ostaju samo žderonje, a cena je veoma visoka. Na osnovu toga, ekonomista zaključuje da je nužno uvesti obavezno osiguranje, kako bi sistem bio održiv. Gde je greška u analizi?

Pa greška je u tome što je uopšte pretpostavljeno da je osiguranje dobar mehanizam za rešavanje ovog konkretnog problema. Dakle, samim tim što privatno prehrambeno osiguranje ne može da funkcioniše, to nikako ne znači da tržište hrane ne može da funkcioniše, a to je ono što je bitno. Nije ljudima bitno da budu osigurani, bitno im je da ne budu gladni (bolesni). Meni se čini da sadašnji sistem državnog zdravstvenog osiguranja ima upravo karakteristike navedenog prehrambenog osiguranja, jer pokriva i neke troškove koji su mali, redovni i potpuno predvidivi.

Mi ne znamo kako bi tačno funkcionisalo tržište zdravstvenih usluga da nema državnog osiguranja i drugih državnih regulacija (poreski podsticaji, sertifikacija zdravstvenih radnika i ustanova, regulacija lekova i slično). Ja mislim da bi uloga privatnih osiguravajućih kuća u potpuno privatnom sistemu bila relativno mala (recimo, možda bi pokrivali 30-40% ukupnih troškova), da bi ljudi uzimali zdravstveno osiguranje samo za ekstremno retke i velike troškove (recimo, komplikovane i skupe operacije, duge boravke u bolnici, hemoterapiju), a da bi veliki deo troškova (pregledi kod lekara opšte prakse, rutinske operacije, zubari, naočare) plaćali iz džepa. Moguće je čak i da bi neko preuzeo deo tih troškova na sebe. Recimo, meni nije nezamislivo da velike firme, koje zapošljavaju hiljade ljudi, otvore ambulante za svoje zaposlene (kao što sada mnoge firme imaju menze), gde bi rutinski pregledi i neki manji medicinski tretmani bili besplatni, ili veoma jeftini, za zaposlene i njihove porodice. Takođe, ne sumnjam da bi neke nevladine organizacije (poput, recimo, verskih zajednica) osnivale bolnice, kao i da bi neki lekari, bilo iz altruističkih, bilo iz marketinških razloga, ponekad radili za džabe. 

Poenta je da mislim da se sada zdravstveno osiguranje izrodilo u nešto što sa pravim osiguranjem nema previše veze. Pravo osiguranje podrazumeva relativno nisku verovatnoću nekog događaja koji može da ima katastrofalne finansijske posledice po osiguranika. Državno plaćanje aspirina ili vađenje zuba prosto, po mom mišljenju, ne zadovoljava taj kriterijum. 

15 comments:

Navuhodonosor said...

Ovo i ovo su JEDINA MOGUĆA rešenja problema krize finansiranja zdravstva u SAD a i u ostalim zemljama, sve ostalo su uglavnom prazna blebetanja, dakle konkretno zdravstvo u SAD je koštalo u 2011. 13% GDP-ja, a do 2030. će koštati čak 26% GDP-ja, ni jedna država ne može da istrpi tolike troškove zdravstva a da ne bankrotira.

Немања Ненадић said...

Државно обавезно здравствено осигурање је по много чему порез. У нашем систему, то је део пореза на легалне зараде (осим у случају када су оне ектремно велике, па се преко неке суме ДОЗО не наплаћује). Сума која се плаћа за осигурање не зависи од ризика наступања штетног догађаја (што је истакнуто у тексту). Осим тога, ни обим коришћења права "из осигурања" није ништа већи за оне који уплаћују више, већ је заснован на другим критеријумима. Може се причати о томе да ли тај порез треба да постоји, колики треба да буде, како треба да се плаћа и слично, али га треба звати правим именом.

Nemanja said...

Ako mi nismo sposobni da ucimo na sopstvenim greskama, ako u zemlji sa istorijom hiperinflacije imamo indeksaciju zarada i zavisnu CB, kako ce Milton Fridman da nas nauci sta je resenje, a resenje nije niti privatno osiguranje, niti je iskljucivanje poslodavaca iz uplata doprinosa, vec je to zdravstvena stednja.

Covek stedi na svom racunu, i sam placa medicinara koji mu se svidi, bez ukljucivanja treceg lica da raspolaze tudjim novcem. Osiguranje se placa samo za najozbiljnije intervencije, cija je verovatnoca najniza. Birokratije nema, Gamonov zakon pada.

U mom figurativnom primeru iz prethodnog posta, DP bi angazovao direktno prostitutku koja mu se svidi, bez angazovanja trecih lica. Otud, prostitutka pocinje da zavisi od DP, i on je kontrolise kao sto nas polusvet oblikuje pevaljke.

Medjutim, kako ce neko da stedi ukoliko je zemlja nestabilna. A zemlja je nestabilna zbog politickog sistema, tj. zbog silnih FPN-ovaca koji ne znaju svoj posao.

Takodje, od neznanja FPN-ovaca mnogo veci problem je sto su oni autisticni na sistemsku gresku u politickom sistemu, sistemsku gresku tiranije vecine.

Tiranija vecine, i normalna raspodela inteligencije, znaci da manjina pametnijih ljudi ne moze dopreti do vladara. Drustvo nije na optimalnom nivou, jer oskudni resursi bivaju neiskorisceni.

Stoga, svima njima toplo preporucujem kao obaveznu lektiru tekst napisan pre vise od 150 godina, a to je Disquisition on government, Dzona Kalhuna. A Ivanu Jankovicu, i ostalim slobodnim jahacima, savetujem, ne zapovedam, da procitaju Fridmanovo resenje problema zdravstvenog osiguranja, napisano jos pre jedne decenije.

Navuhodonosor said...

posted by Marko Paunović
Mi ne znamo kako bi tačno funkcionisalo tržište zdravstvenih usluga da nema državnog osiguranja i drugih državnih regulacija (poreski podsticaji, sertifikacija zdravstvenih radnika i ustanova, regulacija lekova i slično).

Evo kako bi funcionisalo tržište zdravstvenih usluga bez sertifikacije zdravstvenih radnika, ustanova i bez regulacije lekova:
"60 Minutes" Presents: 21st Century Cons

jouissance said...

@Navuho

Ne razumem šta tačno želite da dokažete ovim linkom, kada se sve ovo dešava upravo sada, kada FDA i ima ogromnu moć, a i na raspolaganju joj je čitav militarizovani policijski sistem USA?? Da li oni uspevaju da spreče pojedince koji pokušavaju - i ponekada uspeavaju - da prevare druge pojedince?

Mislim, jasno je meni da je najjače oružje pobornika regulacije sama implikacija da može da bude "ovako, pa još milion puta gore" (što Vi očigledno i implicirate ovim linkom) čim neko pomene "smanjenje države, njenog aparata i ingerencija".

Blesave, nedotupave, neinformisane, nesposobne da se informišu i očajne ljude će uvek neko hteti, i uspevati, da prevari. Nijedan državni sistem ne može da ih zaštiti, ma koliko rigorozan, precizan ili čak fenomenalno zamišljen bio.

Ja verujem da ovih, u prethodnom pasusus pobrojanih grupa ljudi, ima jako malo - Vi verujete da je cela ljudska rasa nesposobna da se stara o samoj sebi.

Speaker said...

@Joie
Moram da primetim da je moja omiljena skraćenica za mladog gospodina sa dugačkim nickom ipak znatno romantičnija od vaše: Nabucco :)) A, btw, kako preživljavate ove tropske talase ako slučajno niste u blizini Θάλασσα, :)) onomad su nam - to jest, prevashodno meni - baš nedostajali vaša smirenost i optimizam? :)

jouissance said...

Mr Speaker :)

preživljam kako se mora, zaledjena flašetina vode, pa cevči čitav dan :) inače sam par dana omašila da proverim šta se dešava na TR i smorila se (na samu sebe) kada sam naišla na obilje komentara ("holy shit, over 100"); mada ste mene prilično i zabavili (sve u najboljem smislu te reči ofc!), ne vredi lepo sa Levozatucanima, jbga... + sam poskidala neke knjige koje ste pominjali da čitam kada pobegenm od posla ;)

Jedno pitanje, doduše diletantsko verovatno:
Da li bi neko umeo da mi objasni zašto su zdravstvena i penziona "davanja" spojena? Čini mi se i da bi neki važniji fokus morao biti na penzionom, s obzirom da je ono nekoliko puta veće od Z? A tu ni nema neke asimetrije koja bi opravdala nametnutu univerzalnost pošto je u startu izvesnije da će ga koristiti u punom obimu (makar nekoliko godina, ako je suditi po republičkom proseku godina života) ogroman deo populacije (makar koliko ja to vidim iz svoje laičke perspektive). Ili je i ovde u pitanju "prelivanje" iz budućih bogatijih u buduće siromašnije penzije?

Navuhodonosor said...

jouissance said...
Blesave, nedotupave, neinformisane, nesposobne da se informišu i očajne ljude će uvek neko hteti, i uspevati, da prevari. Nijedan državni sistem ne može da ih zaštiti, ma koliko rigorozan, precizan ili čak fenomenalno zamišljen bio.

Ja verujem da ovih, u prethodnom pasusus pobrojanih grupa ljudi, ima jako malo - Vi verujete da je cela ljudska rasa nesposobna da se stara o samoj sebi.


Verujem da uglavnom jeste i da takvih ima jako puno, rekao bih da su takvi u većini a ne u manjini, setite se Jezde i Dafine, na nekim tržištima je neophodna regulacija - to su npr. finansijsko tržište i tržište lekova, jednostavno ne mogu da zamislim kako bi ta tržišta funkcionisala bez FDA, SEC, FDIC,... mada regulacija bi definitivno mogla biti malo fleksibilnija, već sam pisao o tome:

Navuhodonosor said...
Ovaj dečko je otkrio novu screening metodu za ranu detekciju raka paknkreasa, jajnika i pluća koja je 400 puta osetljivija od standardne metode koja se uobičajeno upotrebljava (a koja inače osim što je 400 puta manje osetljiva takođe je i veoma skupa, spora i nepouzdana):
For A World Without Cancer: Jack Andraka at TEDxOrangeCoast
Međutim problem je što FDA neće odboriti široku upotrebu te nove metode još 10 godina tako da će milioni Amerikanaca u tom periodu umreti od pomenutih bolesti a dobar deo njih bi mogao biti spašen ovim novim otkrićem, dakle ranim otkrivanjem bolesti i pravovremenom intevencijom bi mnogi bili izlečeni, ali ipak ništa neće biti od toga, dakle FDA je još veći ubica nego Bin Laden.

Anonymous said...

"Da li bi neko umeo da mi objasni zašto su zdravstvena i penziona "davanja" spojena?"
Зато што историја није важна ;)

"Čini mi se i da bi neki važniji fokus morao biti na penzionom, s obzirom da je ono nekoliko puta veće od Z?"
Зато што дисбаланс смањује регресивно број корисника "давања" те то није само међугенерацијско питање, него и унутаргенерацијско, кастинско, успостављено револуцијом.

"A tu ni nema neke asimetrije koja bi opravdala nametnutu univerzalnost pošto je u startu izvesnije da će ga koristiti u punom obimu (makar nekoliko godina, ako je suditi po republičkom proseku godina života) ogroman deo populacije (makar koliko ja to vidim iz svoje laičke perspektive). Ili je i ovde u pitanju "prelivanje" iz budućih bogatijih u buduće siromašnije penzije?"
Свашта, заиста свашта
Глупости обично од потомака злочинаца долазе. Биће да је слепило генетски условљено а беснило заразно.

Speaker said...

@Joie
A ja na vas naivno računao kao na silu moderacije :)))) Tako mi i treba kad vas potcenjujem i od ratnice slobode pravim nekakvu besmislenu kevu Terezu :))) U svakom slučaju izdržite, uskoro će biti radikalno bolje: u lepom gradu u kome živim je temperatura danas već naglo pala na tridesetak, i roknula je Majka Svih Oluja, pa je zrak, sada kad samo rominja, kao gorski kristal, whatever the fuck it is, :) a ja sam sa drugarom popušio jedan solidan džoint, otvorio sve prozore koji gledaju na park, :) pijuckam vrhunsku jabukovaču i maltretiram komšiluk sa Vješticama odvrnutim do koske :)))

Anonymous said...

@Немања Ненадић

"Може се причати о томе да ли тај порез треба да постоји, колики треба да буде, како треба да се плаћа и слично, али га треба звати правим именом."

Зашто би требало да га зовемо правим именом, хм?

Да ли можемо причати о томе и чему?

TRANSPARENCY INTERNATIONAL

Шта је то што гура транспарентност напред а шта је то што вуче назад?

Anonymous said...

Pa naš zdravstveni sistem je najbliži i najbolji dokaz koliko su ovakve kolektivne ideje pogrešne,samo jedna gruba statistika-oko cca 40 hiljada državnih lekara podmiruje oko 2/3 tržišta,a oko 4 hiljade privatnih reslo trećinu. Sapienti sat

Vladimir said...

@MMiillaann

Zaboravljate i medicinske tehničare pride. Odvedete dete kod privatnog lekara, taj lekar sve sam radi. A onda ga odvedete kod državnog lekara. Jedna medicinska sestra upisuje u karton, jedna je zadužena za merenje težine i dužine, jedna daje vakcinu, a jedna sedi i ne radi ništa - verovatno je ona rezerva koja treba da uskoči ako nekoj od ovih pomenutih pozli.

andrijapfc said...

@Marko
,, Ja ne mislim da je potencijalni problem u tome što rizični pacijent može da prevari OD, već u tome što pokvareni lekar može da prevari pacijenta da radi analize i različite zahvate koji uopšte nisu potrebni, a kako bi sebi obezbedio posao i naplatio novac od osiguranja. Sva sreća, pa i za to postoji kakvo-takvo tržišno rešenje - traženje mišljenja od drugog lekara.''


Koji ce onda da uradi i naplati ponovo nekoliko analiza da da svoje misljenje :) vec vidjeno...

Sa stanovista lekara, resenje je jedino (osim jelte, da svi lekari budu savesni, sto slucaj nije) u lekaru koji radi za fiksnu platu (tj. ne naplacuje svaku analizu pojedinacno) i nekoga iznad tog lekara koji ga kontrolise. Problem se time prebacuje na lekarovog poslodavca, medjutim. Ako je poslodavac bolnica ili klinika opet imamo isti problem. Jedino da poslodavac bude neko kome je u interesu da trosi sto manje para - a to je osiguranje (bilo drzavno, bilo privatno).

Problem je u tome sto mozemo da budemo sigurni u 2 stvari:

1) Drzavno osiguranje bice previse "slobodno" sa trosenjem, i placati sta treba i sta ne treba

2) Privatno osiguranje bice previse restriktivno sa trosenjem, nece placati sta ne treba ali ce cesto ne placati i ono sto treba da se plati.

Dakle dileme postoje. Da ne ispadne da hvalim samo kanadski sistem, evo malo da ga kudim: tamo postoji problem nepotrebnih analiza. Posto drzava sve placa, a doktor (narocito u privatnoj klinici) sve poimence naplacuje, onda se za svaki minorni problem radi tona analiza. Medjutim to nije samo zbog uzimanja para - radi se jer je tako 1) doktoru lakse, jer ima 25 analiza na tacni kada treba da postavi dijagnozu 2) doktor se tako osigurava od moguce odgovornosti za neku gresku ili propust, jer jelte, "uradio je sve".

Dakle pitanje je dublje od trzisnih principa, modaliteta osiguranja i slicno.

Nemanja said...

Drzavno zdravstvo u Srbistanu podsetilo me je na jedan vic:

Prodaje covek tri papagaja, pita kupac koje su cene, kaze prvi 1.000din drugi 10.000din, treci 50.000din.
Kupac: Sta zna ovaj prvi
Prodavac: zna do 100 reci, ume da se mazi, privrzen je, itd
Kupac: A ovaj drugi?
Prodavac: Uf pa on zna do 700 reci, pamti likove, nece da odleti u prirodi, itd.
Kupac: Auu, pa ovaj od 50.000din mora da razbija sve zivo?
Prodavac: On ne zna nista.
Kupac: Kako ne zna nista!?!?
Prodavac: Pa, on je sef ovoj dvojici xDDD

andrijapfc,

" Privatno osiguranje bice previse restriktivno sa trosenjem, nece placati sta ne treba ali ce cesto ne placati i ono sto treba da se plati"

Pa da, ali ako osiguranje stedi na pacijentima onda pacijent kaznjava "stedljivo" osiguranje na slobodnom trzistu.. ljudi odaberu neko drugo OD

Medjutim, sama upotreba posrednika tj. osiguranja dovodi do iste greske koja se ogleda u uvecanim troskovima zdravstva.U bilo kom slucaju ljudi raspolazu tudjim novcem. Tacnije korisnci usluga nisu ujedno i direktne platise. NPR. Odes u supermarket i platis obezbedjenju da ti kupi jabuke. Rezultat: jabuke totalni promasaj i po ceni i po kvalitetu.

Sa druge strane, kontrolori osiguranja odredjuju kvalitet usluge, jer su placenici verni onome ko placa, tj. medicinari postaju pseudozaposleni osiguravajuceg drustva.

Otud, sa jedne strane imamo kontrolore, poslodavca (uplata doprinosa) i korisnika usluge (sam placa doprinos), a sa druge privatna i drzavno osiguranje. Broj kombinacija je 4. Najbolja kombinacija je kada korisnik kontrolise privatno osiguranje (citaj Svajcarska), a najgora kombinacija je da poslodavac kontrolise drzavno osiguranje (citaj Srbistan). Zajedinicki imenitelj, eksponencijalni rast troskova lecenja.

Resenje, videti Singapur gde ljudi zive u proseku 82 godine, a troskovi zdravstva su oko 5% gdp-ja