Realno najbolje bi bilo da ova naša država radi što je moguće manje toga u privredi i to bi bio najbolji put da pustite slobodu ulaska na srpsko tržište, da pustite slobodu konkurencije, da se mogu proizvodi slobodno uvoziti i izvoziti iz Srbije, da nema kvota, ograničenja, tajnih sporazuma, prodaje fabrika uz koju u paketu ide i prodaja tržišta, kao što je bilo tokom cele naše privatizacije, da ne mešate babe i žabe prilikom privatizacionih procesa.
To je Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište u Poligrafu. Ako ste propustili, pogledajte transkript. Njegova pozicija je: da, privatnih monopola ima, ali oni ne bi mogli da koriste dominantnu poziciju da ih država ne štiti od ulaska drugih firmi na tržište. Ulazak Merkatora ili Metroa sa jednim ili dva objekta je prašina, jer kada je trebalo da dođe do ozbiljnog ulaska kao što je kupovina C-Marketa od strane Merkatora, takav ulazak je sprečen.
Međutim, ako imate situaciju kao u Srbiji, gde kada smo imali pokušaj ulaska jednog velikog trgovinskog lanca pre dve godine tada se potegnulo maltene sve osim puke fizičke sile da se taj ulazak spreči. ... Mislim da jedan hipermarket ne može da promeni situaciju, ali da je kupio C Market on bi bio ozbiljan takmac. Kad neko kaže - znate, imate konkurenciju, imate Metro, imate sad ovu novu francusku firmu koja se pojavila, Interex i gde je otvorila jedan ili dva objekta. To nije konkurencija ako sad Delta koju prozivate ima na stotine i stotine objekata na najboljim mestima. To je kao da pokušavate da kažete i da su i trafike i kiosci vrlo ozbiljna konkurencija, mislim, to nisu stvari koje se daju porediti.
16 comments:
Rizikujem epitet lose informisanog i ostrascenog Srbina,ali da li bi neko mogao da mi ukaze na status Merkatora i drugih slovenackih trgovinskih lanaca u SLO,u odnosu na strani kapital..
Koliko ja znam, Merkator je i dalje vecinski drzavna firma (ne direktno, vec preko ostalih drzavnih firmi). Akcijama se trguje na berzi, znaci akcije moze da kupi svako, ali drzava nikada nije ponudila dovoljan broj akcija, tako da je vecinsko privatno ucesce i dalje nemoguce (pa samim tim i vecinsko strano ucesce).
Mada, mozda gresim.
Ali to ne znači da mi treba da pravimo iste greške kao Slovenci. Čak i kad bi oni diskriminisali protiv srpskih firmi specijalno, opet bi trebalo pustiti slovenačke firme na srpsko tržište da pojačaju konkurenciju.
Naravno, nisam mislio da to moram posebno da naglasim.
Imao sam pre neki dan diskusiju sa jednim diplomiranim politikologom upravo na ovu temu: Merkator u Srbiji: da ili ne? Malo je reći da sam zapenio. Čovek ne shvata šta je konkurencija, kako funkcioniše i zašto je poželjna. U Srbiji! Kome puca prsluk za Sloveniju? Nek o Sloveniji brinu Slovenci!
Mislim da je među političarima pojam tržišne konkurencije još manje shvaćen nego među školovanim politikolozima. Podozrevam da njihovo "shvatanje" konkurencije ne prevazilazi maglovite predstave o zero-sum game koju igraju političke partije na izborima.
Inače, Stevanović je OK u Poligrafu. Odlično mu je zapažanje da je privatizacija u Srbiji obično prodaja i firme i tržišta. Stvar je jednostavna: političari uzmu veće provizije kad jednom kupcu prodaju veliku dotada-državnu firmu, nego kada bi je izdelili na sitne komade pa prodavali svaki posebno. Kad bi bilo mnogo igrača, bilo bi malo šansi za džentlmenski dogovor. Ovako se sve reši elegantnije. A posle se svi pitaju kako je došlo do monopola!?
To je već prepoznatljiva šema: "Nećemo dati da se rastura ovo ili ono." A malo kasnije "Udri monopolistu!"
jel zna neko da mi kaze koga taj katic konsultuje i o cemu konkretno?
pogresan blog, ali pitanje stoji, gde nebojsa katic radi? ko su mu klijenti? o cemu konsultuje?
Ne znam ali to je i najmanje bitno. Valjda je važno šta kaže a ne šta radi.
pa bitno je ako se lazno predstavlja. jer ga predstavljaju konsultanta i to je osnova po kojoj ga pitaju za misljenje, kao strucnjaka.
Kakav crni konsultant. Ovo je iz Nacionala:
"Prema saznanjima "Nacionala", pored tog preduzeća, Subotić i Đukanović "posluju" i preko dve firme na Kipru, a njihov "glavni mešetar" za bankovne operacije je Nebojša Katić, koji živi u Londonu. "Katić je bivši službenik Državne bezbednosti Srbije, što navodi na pomisao da je Subotić od službe koja ga je stvorila preuzeo kompletnu mrežu saradnika po svetu."
Što ima smisla, jer je Katić bio predstavnik državne firme u Londonu. Ko je još iz komunističkog državnog predstanvištva prešao pravo u "samostalnog konsultanta".
Ovo je sa B92:
"Samostalni finansijski konsultant, Nebojša Katić radi u Londonu od 1992. godine. Poslovnu karijeru počinje 1978. godine u „Energoprojektu“, gde radi, u zemlji, do 1992. godine, a potom nastavlja u Londonu do 1998. godine. Ekonomski fakultet i magistarske studije završio je u Beogradu."
Ako mozemo da se vratimo sa Katica na Stevanovica. Nazalost, nisam danas imao vremena da procitam transkript, ali iz ovog posta vidim da i on prilicno mesa koncept "trzista proizvoda". Po meni, potpuno je pogresno smatrati "maloprodaju", kao takvu, proizvodom.
Moras da se ogranicis na jedan, ili na grupu proizvoda. Zato ni ovo sto on kaze za trafike nije tacno. Trafike su ozbiljna konkurencija Delti u prodaji cigareta ili slatkisa.
Zato ne mozes ni da uzmes CEO prihod Delte i da ga stavis u odnos samo sa ostalim supermarketima. Ako si u brojilac (Delta) stavio i njihovu prodaju voca i povrca, onda moras i u imenilac da stavis pijace. Ako si stavio prihod od prodaje cigareta, onda moras u imenilac da stavis i trafike. Ako si stavio meso, moras u imenilac da stavis i privatne mesare. Drugacije nije ispravno.
Sasvim je moguce da, kad odstranis sve te grupe proizvoda, tebi ostane neka grupa proizvoda u kojoj Delta ima vise nego dominantan polozaj - recimo vino, ili curetina, ili gusti sokovi. Ali se time apsolutno niko nije bavio.
Da, definisanje tržišta je uvek sporno kod monopola.
Evo jednog drugog načina -- gledati "supermarket" kao jednu vrstu usluge. Delta je onda blizu monopola na tu uslugu.
Kad je cilj da se ocrni mrski kapitalista anything goes. Hajde da uslugu definišemo kao "Maxi supermarket". Delta definitivno drži 100% tržišta ove usluge.
Slavisa, to je otprilike i metod koji je Antimonopolska komisija primenila. Oni su trziste definisali kao "maloprodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda u objektima tipa supermarket" ni jednom recju ne objasnjavajuci zasto se to moze smatrati proizvodom.
Kako da se firma cija je poslovna strategija tzv. Blue ocean strategy (ima na Vikipediji) odbrani od gamadi iz Antimonopolske komisije?
Post a Comment