Monopol

Sa 23 hiljade ADSL konekcija, Srbija znatno zaostaje za okruženjem. Hrvatska je, poređenja radi, na kraju prošle godine imala sto hiljada ADSL pretplatnika, Slovenija 197 hiljada, a u Mađarskoj je ove godine priključen 400-hiljaditi korisnik. ... S obzirom na to da je kompletna infrastruktura u vlasništvu državne kompanije, svako ubrzanje i proširenje internet kapaciteta je u nadležnosti Telekoma.

Ceo tekst je ovde.

Srbija, SAD I Francuska

Baš me zanima kako će srpski nacionalisti da reaguju na ovu vest: Italija i Mađarska se, uz podršku SAD, zalažu za obnovu pregovora sa Srbijom posle izbora, dok je Francuska u grupi zemalja koje se žestoko protive. Šta li misli nesrećni Koštunica o tome? "Dobra Evropa" i "Zla Amerika"?

Rotbard o ekonomskoj kalkulaciji

Ponovo objavljen Rothbardov poznati članak o debati o ekonomskoj kalkulaciji, pisan u vreme raspada Sovjetskog Saveza.

Naslov nedelje

If Economists Are So Smart, Why Is Africa So Poor?

To je tekst ekonomiste Douglassa Northa. Ključna rečenica je: It took a Sekou Toure, or a Hastings Banda, five minutes of despotism to undo the finest economic theory.

Cena Telekoma Srpske

Vladimir Gligorov u Blicu:
Naravno, nije moguće reći da li je cena koju je „Telekom Srbija“ platio za 65 odsto akcija „Telekoma Srpske“ odgovarajuća ili nije.

Da li? Vrednost firme određena je njenim budućim prihodom, i u tom smislu nije moguće odrediti vrednost nijedne firme, jer je nemoguće predvideti budućnost. Ali moguće je proceniti vrednost firme.

Cena međutim ima smisla samo kada postoji budžetsko ograničenje - kada se privatni vlasnik odriče nečeg drugog u korist te kupovine. Državne firme nemaju to ograničenje i zato suma koje one plaćaju nije cena. To je računovodstvena cena, ali nije ekonomska cena.

Cena Telekoma Srpske je onolika koliko je privatni vlasnik spreman da ponudi za nju. To je u ovom slučaju bio jedino Telekom Austrije sa 467 miliona evra. Onih 646 miliona koliko je državni Telekom Srbija platio je ekonomski potpuno proizvoljna cifra.

Epilog Dyncorp afere

...je da je menadžment našeg javnog preduzeća negde zagubio garanciju Dyncorpa za isplatu 1.1 milion dolara u slučaju raskida ugovora. Onda je rok istekao i Aerodrom Nikola Tesla je izgubio 1.1 milion dolara. Tako u ime otpora privatizaciji i globalizaciji Srbi poklanjaju milione američkim privatnim firmama. A bili su osuli paljbu po Dyncorpu i pretili tužbom.

Heritage o izveštaju ISG

Ovde je dobra analiza prednosti i nedostataka izveštaja Bejker-Hamiltonove komisije o Iraku, čiji su autori dvojica eksperata sa Heritage-a.

Slažu se sa mnogim preporukama Komisije, posebno sa odbijanjem podele Iraka i potpunog povlačenja, te stavljanjem akcenta na obuku iračkih trupa. Ipak, vrlo su kritični prema ideji da se uključe Iran i Sirija. Citiraju u tom kontekstu Joe Libermana: "Asking Iran and Syria to help us succeed in Iraq is like your local fire department asking a couple of arsonists to help put out the fire. These people are flaming the fire".

Antitrust hotch potch

Zanimljiv ekonomski blog, koji se bavi kritikom evropske antimonopolske politike.

Indeks bede

Danica Popović je konstruisala Indeks bede u Srbiji.

Telekom

Ljubodrag Savić u Danasu, rubrika Dijalog:

S obzirom da Republika Srpska ima 1,4 miliona stanovnika, a Srbija (bez Kosova) 7,5 miliona, da Telekom RS ima 630 hiljada pretplatnika mobilne i 350 pretplatnika fiksne telefonije, a da je Mobtel na vrhuncu moći imao 2,6 miliona pretplatnika mobilne telefonije, nameće se zaključak da su izgleda bili u pravu oni koji su tvrdili da je Mobtel prodat znatno ispod cene i da je njegova realna vrednost između 2 i 2,5 milijardi evra.

Plan za Irak

Iraq Study Group je objavila dugo očekivani izveštaj koji bi trebalo da ima presudan uticaj na dalju politiku SAD u Iraku. Ceo izveštaj na stotinak strana se može naći ovde. Neki kraći prikazi su ovde, ovde ili ovde.

Izveštaj je možda i bolji nego što se očekivalo i daje jasne preporuke. Priznaje da je dosadašnja strategija bila neuspešna i da se nešto mora menjati. Poziva na diplomatsko angažovanje sa Iranom i Sirijom, što je Bushova administracija do sada odbijala. Poziva na promenu uloge američkih snaga u Iraku i usmeravanje manje na borbu a više na obuku i pomoć iračkim trupama u cilju njihovog osposobljavanja. Ako se to ostvari, američke trupe mogu početi sa povlačenjem već 2007 i završiti ga 2008. Definitivno odbacuje strategiju povećanja vojnih snaga u Iraku i njihov duži ostanak. Čeka se reakcija Bele kuće.

Iz Ministarstva za kapitalne investicije

Jedna zanimljiva fotka koji dosta govori o kvalitetu "kadra" zaposlenog u srpskoj Vladi.

Bolton i Ramsfeld...

Mnogi su predviđali da će kao cenu dvostranačke politike Buš morati da plati uklanjanjem nekog od demokratama mrskih hardlinera. Naravno, izbor je pao na dvojicu najsposobnijih i najodvažnijih njegovih ljudi, Donalda Ramsfelda i Džona Boltona, čiju ostavku na mesto ambasadora u UN je Buš danas "prihvatio" (mada "s dubokim žaljenjem" kako je rekao).

Posle prvog "kontroverznog" (što će reći hrabrog, odlučnog i principijelnog, od levog krila demokrata neomiljenog) političara otišao je i drugi. Mislim da je prste nažalost umešao tata Buš i njegovi insajderi, poput Džejmsa Bejkera koji je imenovan za šefa komisije koja treba da predloži "nove smernice" za Irak, Kisindžera (rado citiranog još na Slobinom RTS-u) i sličnih. Jedina dva političara reganovskog tipa u Bušovoj vladi i nomenklaturi su najurena da bi bili zadovoljeni demokrati i birokrate iz tata Bušovog jata, koje takođe ne podnose "kontroverzne" likove. Tata Buš je prezirao i samog Regana, nazivajući njegovu politiku smanjenja poreza "Vudu ekonomijom", a Reganovu ponosnu sliku Amerike kao društva slobode "patetičnom vizijom sjajnog grada na bregu". On i njegovi ljudi su konačno preoteli u svoje ruke komandovanje američkom politikom i nominalni predsednik Buš Mladji je samo smešna marioneta u rukama ovog klana ciničnih "realista" i političkih nihilista.

O Ramsfeldu najbolje govori činjenica da ga je kao redak primer političara hrabrog da javno brani free market principe još pre više od 20 godina sam Milton Fridman hvalio u knjizi Free to Choose.

Kad je državni Telekom bio cicija?

Telekom Srbija je za preuzimanje Telekom Srpska ponudio 646 miliona evra, dok je drugi ponuđač, Telekom Austrija, ponudio 467 miliona evra.

Velikodušno, za čitavu trećinu više. Kao što smo i najavili u ovom postu.

Novi Bond. James Bond.

Jedan od najboljih do sada. Veći deo radnje se odvija u Crnoj Gori, ali svi detalji iz Crne Gore su ustvari snimani u Češkoj, u Pragu i Karlovim Varima. Očekujte mnogo zbunjenih i blago razočaranih turista koji nisu čitali sitna slova po završetku filma.

Ovde je šta Wikipedia misli o inspiraciji Ianu Flemingu za Bonda. Pominju Duška Popova samo kao jednog od mnogih kandidata, ali to neće obeshrabriti naše medije.

Berze i regulacija

London i Hong Kong sve više ugrožavaju New York na poziciji vodećeg finansijskog centra. Od 25 najvećih firmi koje su izašle na berzu 2005 (Initial Public Offerings), samo jedna je to uradila u SAD, dok se najveći broj odlučio za Hong Kong.

Ministar finansija Hong Konga na to kaže: " Thank you, Mr. Sarbanes and Mr. Oxley" - ceo članak je ovde. Sarbanes-Oxley je zakon koji reguliše poslovanje korporacija, usvojen 2002. posle bankrota Enrona i drugih finansijskih skandala. Sada je poslovanje korporacija pod boljom kontrolom, ali cena za to postaje očigledna.

Istorija ekonomske misli

S leva na desno su George Stigler, Milton Friedman i John Kenneth Galbraith. Stigler je ispod ove slike napisao: "Svi veliki ekonomisti su visoki, sa dva izuzetka: M. Friedman i J. K. Galbraith."

Simulacija konkurencije

Božidar Đelić izjavio je da Demokratska stranka ima konkretan plan šta nova Vlada treba da radi. Đelić je predstavio pet mera koji su deo tog plana.
"Organizovaćemo veliko nacionalno takmičenje za 1.000 najboljih srpskih biznis-ideja. Svaka od tih ideja biće podržana sa 50-100.000 evra u nepovratnim kapitalnim sredstvima. Podstaknućemo informaciono društvo tako što ćemo formirati ministarstvo koje će pokrivati telekomunikacije i informatiku i internet. Kao prvu meru, spustićemo PDV na informatiku i softver sa 18 na osam odsto"
Treće, formiraćemo državni fond za školarinu. Četvrto, gradićemo solidarno društvo, a kao prvi korak ukinućemo participaciju na lekove za decu i za starije sa malim penzijama. I peto, omogućićemo građanima Srbije da pod veoma povoljnim uslovima dobiju akcije u nekim od najboljih preduzeća naše zemlje kao što su EPS, NIS i Telekom ", kazao je Đelić.

Napred u socijalizam. Najgluplja od svih ideja je prva, nacionalno takmičenje najboljih biznis ideja. Kako odlučiti koja ideja je najbolja? Postoji samo jedan način i on je u primeni svuda oko nas. Komisija od osam miliona ljudi u Srbiji svakodnevno glasa za dobre biznis ideje tako što kupuje te proizvode ili usluge. Ako je ideja još bolja onda dobije i glasove iz inostranstva pa se ti proizvodi izvoze. Najbolje od svega u ovome je što dobre ideje budu same od sebe nagrađene tako što njihovi autori uvek dobro zarade. Zato se te ideje zovu dobre biznis ideje. Ali Đelić misli da će neka pametna komisija bolje od miliona ljudi proceniti šta su dobre a šta loše biznis ideje.

Friedman, Laar i ostalo...

S jedne strane, ovo je još jedan omaž Friedmanu. Ali, važnije od toga, ilustruje moju omiljenu tezu o ekonomistima i laicima, odnosno o tome da za uspešnu ekonomsku politiku nije potreban visok tehnički nivo ekspertize, već dosledno pridržavanje određenih fiksnih načela.

Mart Laar, kome se i mnogi ekonomisti danas dive kao najuspešnijem reformatoru u istočnoj Evropi, otvoreno priznaje u ovom intervjuu da je potpuna ekonomska neznalica, zapravo istoričar, i da je jedina ekonomska knjiga koju je pročitao pre dolaska na vlast bila Friedmanova"Free to Choose". A ogromna većina ekonomista u Estoniji su ga optuživali da je ludak, i čovek koji hoće da "hoda po vodi" zbog reformi koje je sproveo učeći iz Free to Choose, poput ukidanja svih carina i uvođenja ravnih poreskih stopa. Praktična potvrda Mizesove teorije da su ekonomisti kao profesija više proizvod socijalizma, a ne njegovi glavni kritičari, kako se često pogrešno misli.

Epidemija trovanja nastavljena

Pitanje: šta je zajedničko sledećim ljudima:

1. Viktor Juščenko, predsednik Ukrajine.
2. Aleksandar Litvinenko, bivši agent KGB.
3. Jegor Gajdar, bivši ruski premijer.
4. Ana Politovskaja, ruska novinarka

Jedina zajednička svojstva ovih osoba su činjenica da su se jako zamerili Caru Vladimiru, i drugo, da su svi bili otrovani od strane "nepoznatih počinilaca" (osim Politovskaje koja je ubijena iz vatrenog oružja).

U sledećem članku, ima dosta zanimljivih detalja o Litvinenkovom slučaju, ako i nekim novim "saznanjima" u istrazi o njegovoj smrti. Bivši agent FSB (naslednice KGG) Trepaškin je još 2002 upozorio Litvinenka da je Putin oformio eskadron smrti za ubijanje svojih političkih protivnika, i da je on, Litvinenko, na spisku za likvidaciju. Trepaškinu je od strane FSB bilo ponuđeno da uđe u tim koji je trebalo da likvidira Berezovskog i Litvinenka što je on odbio. Kasnije je uhapšen zbog "odavanja državnih tajni", odnosno prodaje Britanciam nekih informacija o ulozi ruskih bezbednosnih službi u terorističkim napadima u Moskvi.

Takođe, u članku saznajemo da je otrovan i italijanski profesor Mario Skaramela koji je večerao sa Litvinenkom kobne noći. On je po navodima iz članka istraživao veze italijanskog premijera sa KGB, gde je od Litvinenka tražio dokaze za to.

Ali, vest dana ili nedelje je ipak da je Jegor Gajdar, bivši premijer takođe bio otrovan u Irskoj, negde u slično vreme kad i Litvinenko, i da lekari isključuju mogućnost prirodnih uzroka trovanja. Dakle, i njega su otrovali "nepozanti počinioci". Samo je procenjeno da bi bilo suviše opasno ubiti ga sasvim, pa je Gajdar, kao i Juščenko, samo "opomenut".

Ima li više sumnje ko je trovač?

Ulaganje u nauku?

Ekonomista i akademik Mlađen Kovačević misli da Nacionalni investicioni plani izdvaja premalo za nauku.

Generalno, ima ekonomista koji misle da su nauka i ljudsti kapital javno dobro zbog velikih eksternalija na opšti napredak, pa da je zato ulaganje države u nauku donekle opravdano.

Ali ima li ekonomsko stanje u Srbiji veze sa njenom naukom? Rekao bih da nema. Uopšte, na dugi rok, naučni i tehnološki progres je naravno jedan od pokretača ekonomskog napretka. Ali naročito u poslednje vreme naučni progres je postao svetsko javno dobro. Nama nije važno da li je Windows izmislio Bill Gates ili je začet negde u Šumadiji srcu Srbije, koristimo ga svejedno. Internet je brzo došao u Srbiju iako ga nismo mi izmislili. Širi se samo malo sporije jer Telekom ima monopol na njega. Uglavnom, tehnologija se sada veoma lako uvozi i izvozi. Uopšte ne moramo ništa ni da uradimo na tome, sami je donesu US Steel, BAT, i slični.

OPEC

Pre neko vreme sam u komentarima rekao B92 da nikako ne mogu da pišu OPEK. Mogu da pišu u originalu OPEC (Organization of Petroleum Exporting Countries) ili da prevedu recimo u OZIN (Organizacija zemalja izvoznica nafte). Jer šta znači OPEK, od čega je to akronim? Ali nekako se ustalilo kod nas, ne samo na B92.

Bilo kako bilo, ovde je današnji naslov: Angola će tražiti učlanjenje u OPEK.

Sad ne razumem ni Angolu. Najbolja stvar koju možete uraditi ako imate naftu je da ne budete član OPEC-a. Zemlje OPEC-a postižu višu cenu tako što ograničavaju sopstvenu proizvodnju. Ali ako niste član vi možete proizvoditi svoj maksimum i opet prodavati po svestkoj ceni nafte koja je viša zato što OPEC ograničava svoju proizvodnju. To radi Rusija. Rusija je najveći profiter visoke cene nafte zato što uvek proizvodi svoj maksimum, dok se OPEC suzdržava.

Viši državni interesi

Ovo je vest sa B92:
Festival autorskog filma nije sinoć zvanično otvoren jednim kineskim filmom jer Srbija ne želi da se sukobljava s Kinom. Razlog je zahtev Ambasade Kine da film ne bude prikazan jer sadrži necenzurisane dokumentarne snimke događaja na Tjenanmenu 1989. To su vlasti Srbije, odnosno Ministarstvo inostranih poslova, prihvatile i film nije prikazan "zbog viših državnih interesa". Uprkos protivljenju vlasti Kine, film je prikazan na festivalu u Kanu i u Sloveniji.

A ovo je novi Ustav Srbije:
Члан 46.
Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештењa и идеје.
Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.

Dakle ne može se sloboda ograničiti zbog državnih interesa. Jasno piše kada može, i to samo zakonom.

A evo i s kim se Srbija sprijateljuje po cenu gušenja sloboda i kršenja sopstvenog Ustava. Sa režimom koji je baš juče izvršio smrtnu kaznu nad liderom jedne od malih ne-državnih religija.

Formalno, Ustav i nije prekršen jer film nije zabranjen. Vest kaže ovo: U saopštenju Ministarstvo inostranih poslova organizatoru Festivala sugeriše da film ne bude prikazan zbog viših državnih interesa.
Dakle reč je o sugestiji i o samocenzuri kao reakciji na sugestiju. Da je prikazivanje pokušano, ne verujem da bi neko poslao policiju da spreči. Ali ne znam da li je to bolje ili gore od proste cenzure.

Udružena inteligencija

Članovima Mense mora da je neprijatno posle ovoga:
Čovek bi pomislio kako među visokointeligentnim bićima prestaje trivijalno nadmetanje i rangiranje te da blistavi umovi baš o inteligenciji ne divane, kao što se među zdravim ljudima ne zapodeva razgovor ko je najzdraviji, ko je zdravstveno najuticajniji i ko će voditi druge ljude, takođe konjskoga zdravlja i kao od brega odvaljene, ali pametnjakovićima je potrebno da tu svoju sposobnost službeno overe...
Pogledajte ceo tekst Ljube Živkova iz Vremena.

Inače Vremenu ovo nije prvi put da ismeva Mensu i sve to. Načeo ih je Teofil Pančić pre nekoliko meseci.

Liberalna kritika zelenih

Odlična online arhiva klasičnih tekstova koji kritikuju environmentalizam sa liberalnih pozicija.

Protiv šverca se bori slobodnom trgovinom

Snežana Piksi Stojković je uvezla Ferari preko invalida kome je za to platila i tako izbegla carinu. Rupa u zakonu. Kurir je na to stavio naslov Bahato, ali ja se uvek obradujem kada neko nadmudri državu. Nije osam godina cela porodica provela u Japanu da bi ih ovde priučeni ministri reketirali sa 25% ili koliko carine.

A evo šta kaže B92 o nedavno uhapšenim privatnicima i carinicima:
Oni su osumnjičeni da su u dužem vremenskom periodu delovali kao zločinačko udruženje koje je primalo i davalo mito, zloupotrebljavalo službeni položaj i bavilo se krijumčarenjem robe, uglavnom tekstilne i tehničke.

Zločinačko udruženje! Pre bih rekao da su šverceri. Ako su zločinci, ko je žrtva? Žrtve nema, ima samo koristi za kupce te robe koju su zbog viskokih carina morali da švercuju. Oštećen je samo budžet, možda će manje ostati glumcima za nacionalne penzije.

Smanjite carine na nulu. Tako policija neće morati da izvodi spektakularne akcije nego će se skoncentrisati na pravi kriminal. Tako će šverceri svoj nesporni preduzetnički talenat i spremnost na rizik usmeriti prema nekom drugom, možda legalnom poslu. A mi ćemo kupovati jeftiniju robu. Da i ne govorim što se devize neće toliko gomilati u zemlji i podizati dinar na 79 za evro.

I još Miltona

Mark Skounsen kaže da je poslednji bio sa Friedmanom na ručku i daje nekoliko njegovih citata.

Chavez i korupcija

Hugo Chavez, jedna od ikona antiglobalističkog pokreta i veliki prijatelj Fidela Kastra i "kavijar komića" na Zapadu, svojevremeno je došao na vlast sa obećanjem da će se boriti protiv korupcije i iskoreniti siromaštvo u svojoj zemlji. Evo, kako stoji stvar sa korupcijom u Chavezovoj Venecueli. Mnogo gore nego pre njegovog dolaska na vlast.

Walter Blockov nekrolog Friedmanu

Ne spadam u obožavaoce Miltona Friedmana i ne smatram ga najvećim ni jednim od najvećih liberalnih mislilaca u XX veku. Smatram ga teorijski spornim ali višestruko zaslužnim za obnovu liberalizma poslednjih decenija, prevashodno zbog knjiga koje su najmanje metodološke i tehnički ekonomske, već opšte po tematici (Free to Choose, Capitalism and Freedom, Tyrany of Status Quo itd). Ovde je Blockov nekrolog (Slaviša ga linkovao već) koji mi je bio zanimljiv i koji se uklapa u takvo viđenje čikaškog ekonomiste. Uprkos dalekosežnom teorijskom neslaganju, Block priznaje, ne samo deklarativno i u stilu "o mrtvima sve najbolje", već i sa ličnom notom, Friedmanove kvalitete i zasluge.

EU reket

Švajcarska će od sada uplaćivati u fond za pomoć novim članicama EU. To su juče Švajcarci prihvatili a kako bi nego na referendumu, ali tek pošto su domaći i političari iz EU upozorili na posledice eventualnog neprihvatanja po nastavak slobodne trgovine sa EU.

EU ima Švajcarsku u šaci jer je njen ubedljivo najveći trgovinski partner, pošto je fizički opkoljava. Zato ovako koristi svaku priliku da je ucenjuje.

CEFTA i naši interesi

Ovde je vest -- ekonomista Milan Kovačević požuruje sa ulaskom u CEFTA. A prva dva komentara (sa sajta B92) na vest su -- nikako u CEFTA, to nije u našem interesu.

To je tipično. Po pravilu isti oni koji se po štampi bore sa privatnim monopolima koji uopšte i nisu monopoli, su i protiv slobodne trgovine da se ne bi ugrozili 'naši' interesi. Protivrečni sami sebi ali dosledni mešanju države u trgovinu.

Dopuna
Ali evo sada i jednog sjajnog, alanfordovskog komentara iz Hrvatske. Ne bih mogao bolje da izrazim:
Što je to sa vama u Srbiji, spremni ste žrtvovati sporazum koji bi koristio cjelokupnom gospodarstvu zbog profita nekoliko multinacionalnih kompanija. Trebali bi se zamisliti, gadno manipuliraju sa vama.

Montenegro u Forbsu

Ovde. Stranci kupuju nekretnine u Crnoj Gori i očekuju da će cene rasti.

Bagzi

Najviše me čude dve stvari iz onoga što govori i što se od ranije zna o Zemunskom klanu:

1- Da su šefovi klana sami učestvovali u akcijama. Mile Luković Kum, drugi čovek klana je pod oružjem učestvovao u oba pokušaja atentata, a i u ranijim ubistvima. A i svi ostali, jer stalno cirkuliše najviše desetak imena. Kako to da su ljudi koji su obrtali desetine miliona sami bili i izvršioci? To je jedino moguće ako cifra nije bila ni blizu tako velika, mada je Miloš Vasić ranije govorio i o stotinama miliona evra. Ili ako je Šiptar zadržavao za sebe 90%.

2- Da su napravili tako katastrofalnu političku procenu i da im nije bilo ni na kraj pameti da će biti uhapšeni. Šta su mislili? Ali to je možda baš zato što su isti ljudi vodili biznis, pucali i pravili političke procene. Nisu imali konsiljerea. Ništa bez podele rada.

Pravićete vi njega od blata

Srbija vraća kredit MMF-u prevremeno. Sada kada se MMF povlači vidi se koliko je on Srbiji pomogao. Ne kreditima nego uticajem na ekonomsku politiku koji je vršio uz pomoć uslova i pritisaka u vezi sa otpisom duga prema Pariskom klubu.

MMF je istorijski u drugim zemljama često bezobzirno rasipao novac, korišćen je u političke svrhe, kreditirao diktatorske režime ili prosto davao pogrešne savete (npr. ovde). Ali u skorije vreme bliže prati šta vlade sa kojima sarađuje rade i strogo uslovljava kredite koje daje. Ranije je samo brinuo o stabilizaciji, a sada aktivno podstiče privatizaciju i liberalizaciju (što mu nije u opisu posla, ali dobro je da to radi).

U Srbiji je samo u poslednjih par godina direktno uticao na smanjenje državne potrošnje putem dve revizije budžeta, smanjenje inflacije i početak privatizacije NIS-a. Čim je aranžman istekao i MMF više nema čime da uslovljava Vladu Srbije, državna potrošnja raste, usvaja se Nacionalni investicioni plan, ponovo se menja guverner, itd.

U demokratiji ljudi na kraju krajeva dobiju šta su tražili. Baš zato je dobro da nam jedan deo politike bude nametnut. Bolje je da nam fiskalnu i monetarnu politiku vodi MMF nego bilo ko koga bi mi na izborima mogli izabrati.

Poverljivo

Neimenovani izvor Tržišnog rešenja, blizak Vladi Srbije, DSS-u, Novoj Srbiji, Palmi i Mosadu tvrdi:
Koštunica se odlučio za narodnjačku koaliciju da bi se primakao radikalima i otvorio mogućnost da posle izbora sa njima sastavi vladu. To će opravdati patriotskim interesima u ovom istorijskom trenutku za Kosovo. On je i ranije bio sklon vladama "nacionalnog jedinstva" (npr. 13. mart 2003). Radikali su već odavno u opoziciji i spremni su na velike ustupke da bi konačno ušli u neku vladu. Osim vlasti to bi im dalo legitimitet i postali bi jedna od sistemskih stranaka. Zato su spremni da Koštunici ustupe mesto premijera iako će na izborima biti prvoplasirani. Alternativno, DSS u koaliciji sa DS-om ne bi mogao da dobije ni blizu onoga što dobija sa radikalima.

Blogeri

Članak o ekonomistima blogerima. Prva zvezda je kao i obično Tyler Cowen, prati ga Greg Mankiw.

Inflacija manja od projektovane!

Mlađan Dinkić u Danasu:
"Inflacija će sigurno biti niža za nekoliko procenata od projektovane."

Dragi stručnjače-pre-politike, to nije dobra vest. Inflacija treba da bude tačno onolika koliko je projektovana. Zbog izvesnosti u ekonomiji. Veći problem od inflacije je neizvesnost oko inflacije.

Ima se, može se

Telekom Srbije je apsolutni favorit u tenderu za kupovinu Telekoma Republike Srpske. Telekom Srbije će dati ponudu koja se ne može odbiti. Zato što Telekom Srbije nema problema sa plaćanjem. On je državno preduzeće. On nema budžetsko ograničenje. Ima, ali je veoma meko. Jer ako ga prekrši, zna da će država pomoći. Neće valjda pustiti da Telekom Srbije bankrotira zbog par pogrešnih poslovnih poteza.

Menadžment Telekoma Srbije ne snosi odgovornost za svoje odluke. On se postavlja i smenjuje po političkoj liniji. Zašto bi se onda mučili preračunavanjem svakog poteza? Čak i kada bi na vrhu Telekoma bili pamteni i dobronamerni ljudi, oni nisu motivisani na isti način kao menadžeri privatnih firmi. Niti upravljaju svojim vlasništvom, niti im preti otkaz vlasnika ako loše rade. Njih na tu poziciju nije ni dovelo iskustvo ili rezultati, nego koalicioni sporazum.

Zato će Telekom Srbije platiti koliko treba da kupi Telekom Srpske. Dobro je za Republiku Srpsku što će se otarasiti još jednog državnog preduzeća ma ko ga kupio, ali loše je za Srbiju što ne samo da nikako ne prodaje svoja državna preduzeća, nego sada nagomilava i tuđa.

Guverner zauzdava bankarsku aždahu

Sa bloga Dušana Stojanovića, bivšeg viceguvernera:

Izgleda da će se visokim čelnicima Evropske unije koji su najavili demonstracije ispred zgrade srpskog parlamenta u slučaju da se ovaj drzne da smeni guvernera NBS, pridružiti i široke narodne mase koje u guverneru s pravom vide neumornog borca za prava običnih gradjana i zaštitnika od pomahnitalih banaka...

Zar se i to može?

Kalifornijski grad Belmont zabranio je pušenje svuda. I napolju. Svuda.

Ne znam šta će dalje biti, ali imam osećaj da će sudovi reagovati. Nadam se.

Još o Friedmanu

Ima ih mnogo ovih dana, ali opet samo dva najbolja:

Michael Strong o Friedmanovoj borbi sa neprijateljskim javnim mnjenjem:
When I entered Harvard in 1979, it was commonplace in most circles to refer to Friedman as evil without debate, reflection, or justification.

Gary Becker i Richard Posner na svom blogu. Obojica su sa Chicaga, a Friedman je bio Beckerov mentor.

Po neoliberalima

Iz kolumne o neoliberalizmu u Politici:

"Гровер Норквист, један од хероја неолиберализма, сматра да државу треба тако смањити да она може стати у каду – а потом је ту и удавити."

Ovo premašuje moju inteligenciju. Uopšte ne znam šta je hteo da kaže. Šta to znači smanjiti državu tako da ona može stati u kadu?

Možda je metafora samo sa ciljem da se nadoveže na ovo davljenje, ali opet neoliberali ne misle da ukidaju državu, ti ljudi se zovu anarhisti...

Struktura uvoza

Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije u Danasu kaže da uvoz Srbiji nije problem, i u pravu je. Ali u ostatku teksta piše o tome da je struktura uvoza nepovoljna.

"Nepovoljna struktura domaćeg uvoza vidi se ako ga razvrstamo na tri kategorije: primarne proizvode, radno-intezivne industrijske proizvode i industrijske proizvode kod kojih dominira kvalifikovani rad. ... snažan porast udela proizvoda široke potrošnje u ukupnom uvozu Srbije, što svakako nije povoljno kretanje. ... Dakle, ključ nije u smanjivanju uvoza već u njegovom kvalitativnom unapređenju" (Danas, Biznis dodatak)

Pošto razvijene zemlje uglavnom uvoze sirovine a izvoze gotove proizvode pogrešno se zaključuje da je to i razlog njihovog visokog standarda. Uzmite ekstremni primer: Da li bi Saudijskoj Arabiji bilo bolje kada bi razvijala sopstvenu proizvodnju i podsticala izvoz kompjutera, ili je bolje da se koncentriše na što efikasnije bušenje nafte a da zauzvrat uvozi sve ostalo što joj treba? Ili još ekstremniji - treba li Srbija da proizvodi automobile? Šta bolje radi, Zastava ili Sartid?

Komparativne prednosti jednako vrede, u bilo čemu da su. Ne postoje bolje i gore. Ako zemlja ima resurse treba da izvozi resurse dok god se to isplati.

G. Mikro i g. Makro

Ovo je čuvena slika Miltona Friedmana i Georga Stiglera. Ono što je Friedman bio u makro, to je Stigler bio u mikroekonomiji. U Chicagu su ih zvali Mr. Macro i Mr. Micro. Ali u fizičkom izgledu je bilo obratno, Friedman je ovaj levo, sa 160 cm.

Milton Friedman (1912 - 2006)

Umro je verovatno najveći ekonomista 20-og veka. Jedino se Keynes sa njim mogao meriti po akademskom uticaju, ali su se na kraju Keyenesove teorije ispostavile pogrešnim. Današnji kejnzijanci su bliži Friedmanu nego Keynesu. John K. Galbraight se mogao porediti po popularnošću, ali Galbraight je, iako sjajan pisac, bio beznačajan kao akademski ekonomista. I na kraju, Hayek i Mises su cenjeniji od Friedmana među libertarijancima, ali nikad nisu otišli daleko izvan tih krugova. Hayek donekle jeste, ali je danas poznatiji po svojoj političkoj i pravnoj filozofiji nego po ekonomiji.

Sećanja i biografije su od sinoć svuda po internetu, ali evo nekoliko najboljih linkova:
Pomen Federalnih rezervi i Bena Bernankea.
Stih na blogu Davida Friedmana, Miltonovog sina, ali i doktora fizike, profesora prava i ekonomije, i velikog anarhiste.
Milton Friedman hor. Link je već bio na ovom blogu, ali ko nije video neka ne propusti, jer ovo najbolje govori o Friedmanovom uticaju. Hor kritikuje Friedmanov članak "The Social Responsibility of Business is to Increase its Profits" koji je tada zgrozio levičarsko javno mnjenje.
Walter Block iz ličnog ugla, sa lepim anegdotama.
Samual Britain iz Financial Timesa ima potpuniji prikaz sa dosta biografije.

Milton Friedman je poseban zato što je bio veliki i kao monetrani ekonomista i kao libertarijanac i popularizator liberalnih ideja.
Kao ekonomista -- dobio je dve najveće nagrade, John Bates Clark za najboljeg američkog ekonomistu ispod 40 godina i Nobelovu. Početkom 1950-ih je sam krenuo u borbu sa vladajućim kejnzijanskim teorijama i u narednih 20-ak godina posle mnoštva akademskih radova i obimne studije Monetarna istorija SAD preokrenuo struju u svoju korist. Najvažnije, taj akademski rad nije bio u kuli od slonovače nego je imao direktnog uticaja na monetarnu politiku i zaustavljanje inflacije u SAD i širom sveta.
Kao popularizator tržišnog liberalizma -- imao je redovnu kolumnu u Newsweeku i gostovao u TV emisijama da bi objašnjavao principe slobodnog tržišta. Snimio je čuvenu TV seriju Sloboda izbora iz koje je nastala i knjiga. Dve njegove popularne knjige Kapitalizam i sloboda i Sloboda izbora prodate su u milionskim tiražima.

Kod nas su prevedene tri Friedmanove knjige. Dve pomenute popularne objavio je Global Book 1990-ih. Treća, što je manje poznato je Teorija novca i monetarna politika koju je objavio Rad 1973. ili negde u to vreme. Može se još naći u bibliotekama Ekonomskog fakulteta ili NBS.

Iz Melburna - realno

Pogledajte ovo pismo čitaoca iz Vremena. Čovek objašnjava kako komunizam na Kubi sjajno radi. A on za svaki slučaj živi u Melburnu.

In memory of Milton Friedman

Tužna vest. Milton Friedman je umro. Slava mu...Ovo su napisali ljudi iz nemačkog liberalnog think tanka Institut für Unternehmerische Freiheit (Institute for Free Enterprise):

Milton Friedman, the grand gentleman of libertarianism, passed away a short while ago. Dr. Friedman was born July 31, 1912 and was 94 years of age. Dr. Friedman was the recipient of the Nobel Prize in economic sciences in 1976. But he was most widely known as a great popularizer of classical liberal ideas through his television series and book Free to Choose, which he co-authored with wife Rose, who survives him.
Dr. Friedman was the son of Jewish immigrants from what is today the Ukraine. He was educated at Rutgers University and the University of Chicago, an institution that practically became synonymous with his name because of his 30 year teaching career there. He earned his Ph.D. in 1946 from Columbia University.
Friedman, with Dr. Anna Schwartz, authored A Monetary History of the United States which argued that the Great Depression was the result of bungled policies by the American Federal Reserve Board. On the occasion of his 90th birthday then Fed official, now Fed Chairman, Ben Bernanke quipped to Friedman: "Regarding the Great Depression. You're right, we did it. We're very sorry."
Dr. Friedman was not just an advocate of economic freedom. He was an advocate of freedom across the board. He was a vocal advocate of the legalization of drugs arguing that the regulations only made the harm greater and did little to protect people. As an adviser to Richard Nixon, he was a major proponent of abolishing military conscription in the United States.
He also advocated school vouchers, an idea he put forward in his book Capitalism and Freedom in 1962. To further promote the idea of competition in the field of education, he established the Milton and Rose Friedman Foundation. He was a president of the American Economic Association and a founding member and president of the Mont Pelerin Society, an international organization of free market academics.
In 1988 he was awarded the Presidential Medal of Freedom. He also described his political views as libertarian. He said: "I think the term classical liberal is also equally applicable. I don't really care very much what I'm called. I'm much more interested in having people thinking about the ideas, rather than the person."
Dr. Friedman is survived by his wife of 68 years, Rose, his daughter Janet, his son David, grandchildren and great-grandchildren. He is also survived by the many people who came to love and admire him for his great advocacy of individual freedom. He was one of the greatest lights of liberty to ever shine in the world. And he will be sadly missed.

Bravo za Bubala

Dinkić je obećao pare Zastavi za proizvodnju novog modela, ali sada posle izlaska G17 iz vlade Predrag Bubalo kaže da od toga nema ništa. Toliko o učinku G17 eksperata. Svih ovih godina se u raznim vladama svodio na traženje više, a ne manje državne intervencije kao što bi se od ekonomista trebalo očekivati. Ne mogu da se setim nekog njihovog protržišnog poteza a da ih na to nije primorao MMF.

Ovo je iz Glasa:
"Mi ne tražimo pare od države, nego da vlada stane iza projekta "punto" i da da garancije da bi fabrika mogla da konkuriše za kredite pod povoljnim uslovima" kaže Zoran Mihajlović, predsednik sindikata "Zastava automobila".

Što volim ove fraze. Niko ovde neće pare, ali bi svi da država stane iza njh.

Michael Moore akcionar Haliburtona!

Peter Schweizer, autor knjige "Do as I say (not as I do)" o hipokriziji američkih levičara koji pretenduju na "moralnu" superiornost, a u stvari praktikuju najcrnju moguću hipokriziju.

Retko, ako uopšte, u mainstream medijima ćete recimo naići na podatak da je Michael Moore akcionar Haliburtona i još sijaset kompanija iako propagira na sva zvona da su berza i tržište kapitala zlo, i da ne treba kupovati akcije jer se time pomaže "eksploatacija siromašnih u trećem svetu". Ovde ćete naći tu priču, kao i priču o još pet-šest istaknutih liberala (Al Franken, Barbara Streisend, Noam Chomsky itd) i njihovoj intelektualnoj hipokriziji između komunističkih i socijalističkih propovedi i najogoljenijeg kapitalističkog zarađivanja i profitiranja. Interesantno je da je među njih Schweizer s pravom uvrstio i Nensi Pelosi, sadašnjeg šefa demokratske većine u Kongresu. Ona spada među te američke levičarske bogataše (caviar commies, kako ih zovu) koji propagairaju socijalizam a praktikuju najčistiji kapitalizam. Kad štrajkuju drugi, onda podržava sindikate. U svojoj firmi zapošljava iskuljučivo ne-sindikalne radnike. Pogledajte štivo, isplati se!

Koliko ste bogati?

U svetskim razmerama.

Proverite ovde - bolje ćete se osećati.