Pages

26 October 2014

Burke i neokonzervativci


Termin "neokonozervativni" je postao vrlo omiljen među intelektualcima, posebno levičarskim, kod kojih se po svom demonskom značanju skoro približio do sad nedodirljivom "fašizmu". No, nisu jedino levičari "navučeni" na taj termin i njegovu posvemašnju eskploataciju. Korisi ga kako ko stigne, sa nejasnim, često i kontradiktornim značenjima, a najčešće samo da bi tim terminom defamirao nekog s kime se ne slaže, bez obzira da li taj ima ili nema ikakve veze sa grupom filozofa i sociologa koji se nekad nazivaju tim imenom. Ja sam sam reicmo bio više puta nazivan "nekonom" samo zato što verujem da Putinu treba uvesti ekonomske sankcije zbog agresije i vojne okupacije delova Ukrajine. Za ljude sa lewrockwell.com Cato institut je "neokon", jer ne veruju da je američka vlada krivac za 11 septembar; za Naomi Klajn Milton Friedman lično je bio predvodnik neokonova, a za Slavišu u prethodnom postu su svi američki konzervativci postali u međuvremenu neokonovi, jer se ne ugledaju na mudru politiku uzdržannosti i neintervencionizma ala Edmund Burke, (sa posebnim osvrtom na Ukrajinu, Hong Kong, Siriju i Irak), nego zagovaraju vojne avanture, izgradnju nacija i promene režima širom sveta.

Opštije pitanje kojim bih želeo da se pozabavim je: kakav je tačno odnos između Berkove vizije spoljne politike i onog što se uobičajeno smatra neokon filozofijom (videćemo da nju nije uvek lako definisati, ili pak razlikovati od tradicionalnog konzervativizma ili čak "hladnoratovskog liberalizma" ljudi poput Trumana i Kenedija)? I s druge strane, da li je, i kada, došlo do dramatične promene nagore o kojoj Slaviša govori, od opreznog berkovskog ka agresivnom neokonzervativizmu?

Postoje razni razlozi zbog kojih je Berk često pogrešno shvaćen: prvo kao konzervativac koji se protivi modernim idejama i tendencijama u načelu, što je valjda najžilavija predrasuda, iako je on zapravo klasični liberal u najboljem smislu te reči. Druga zabluda je da je Berk zagovarao pasivnu spoljnu politiku nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja, u strahu od nenameravanih posledica. Ili makar da se iz Berkove filozofije može izvesti takva politika. Ni jedno ni drugo nije slučaj.

Berk je bio veliki pobornik rata protiv revolucionarne Francuske, tvrdeći da se ta zemlja neće sama po sebi, bez spoljne vojne intervencije dozvati pameti, i podržavajući rojalistički ustanak u Vandeji. Smatrao je da se revolucionarni režim u Francuskoj mora uništiti stranom intervencijom u sadajestvu sa domaćim snagama (nešto poput Vilsonove intervencije u Rusiji 1918-1919) jer će inače izvršiti postupnu subverziju ostalih evropskih monarhija! Vršio je pritisak na britanskog ministra vojske da pošelje ekspedicione trupe u Vandeju i da pomogne tamošnjim ustanicima da umarširaju u Pariz i obore vladu, što je ministar odbio. Berk je bio mnogo veći "jakobinac" i "neokon" od britanske vlade.  Sreća njegova da mudri "berkovci" Ron Paul i Vaclav Klaus nisu bili tu da mu odbruse...

Što je posebno zamiljivo, Berk nije verovao da posledica strane vojne intervencije u Francuskoj  treba da bude restauracija monarhije: naprotiv, on je verovao da se stvari ne mogu vratiti na početnu poziciju posle sveg tog revolucionarnog galimatijasa i anarhije. Ni sam nije bio siguran kakav režim treba formirati ali je znao da je doslovna restaruracija nemoguća, ili nepoželjna čak i da je moguća. Govorio je da u Francuskoj nije na delu izgradnja francuske imperije koja će da osvaja druge nacije , nego jedna sekta koja ima globalne ambicije preuzima Francusku kao bazu da odatle krene u osvjavanje sveta. I zato se ona mora uništiti. Meni to već opasno liči na konstruktivnizam i "nation-building" američkih neokonzervativaca.

Berk je bio toliko snažan zagovornik "ideološke" vojne intervencije u Francuskoj da se zapravo danas često smatra prvim ideologog hladnog rata. Smatralo se da je on prvi ponudio definiciju totalitarizma i nužnosti aktivnog otpora istom. I ne samo to - on je oduvek služio intervencionistima kao uzor i pokriće za vojne intervencije protiv diktatora koji sami nemaju globalne i totalitarne ambicije. Margaret Thatcher je zagovarala recimo bombardovanje bosanskih Srba 1990ih pozivajući se na Berkovu navodnu izjavu da je "jedini način da zlo trijumfuje to da dobri ljudi ne učine ništa". Jel i Maggie čitala previše Pol Volfovica? Koliko je poznato Berk nikada nije ovo izgovorio u ovom obliku, ali je svejedno njegova pozicija protiv Francuske bila dovoljno "krstaška" i agresivna da je ovaj "citat" delovao kao uverljiv izraz njegovih ideja. Ja sam čuo bar deset pobornika američke intervencije u Iraku kako citiraju ili "citiraju" istu "Berkovu" rečenicu. 


Jedino što odavde nedvosmisleno možemo zaključiti jeste da su hladnoratovski jastrebovi i radikali poput Goldwatera, Reagana ili Thatcherove bili berkovci do srži. Pogledajte Berkov spis Misli o poslovima u Francuskoj (link ovde) i videćete da to zvuči kao hladnoratovska propaganda u Americi, kao Barry Goldwater cca 1964 ili Reagan cca 1981. Ide redom od Holandije, Nemačke, Švajcarske, Danske, Engleske i nabraja i analizira kakvu sve subverziju jakobinci vrše u tim zemljama i da nema druge nego da se njima nasilno stane u kraj na ovaj ili onaj način. Ideja aktivnog otpora i podrivanja totalitarnih ili revolucionarnih režima ili čak preventivne vojne akcije protiv njih, to su sve anglo-saksonski jastrebovi Hladnog rata naučili upravo od starog Berka. Šta je u američkoj spoljnoj politici "berkovsko" nisu miševi i kapitulanti poput raznih "realista" i zagovornika "detanta" i koegzistencije, nego antikomunistički radikali, od "stare desnice" John T. Flynna i generala Wedemeyera i MacArthura, Joe McCarthyja, do Joe Kennedyja, Barry Goldwatera, Ronalda Reagana...

Kako se u sve ovo uklapaju famozni "neokonovi"? To je teško reći jer nije do kraja jasno šta bi bila njihova ideologija. štaviše sam pojam se koristi na način koji više muti vodu nego što unosi jasnoće. Termin "neokonzervativizam" se tradicionalno koristio za levičarske intelektualce koji su se razočarali u socijalizam i postali u određenom smislu konzervativni, ali nikad do kraja nisu prihvatili slobodno tržište, dok u spoljnoj politici nastavljaju da zagovaraju "robusnu" spoljnu politiku zasnovanu na antikomunizmu (do 1990e). Kako se ta spoljna politika tačno razlikuje od Barry Goldwaterove? Ili Kenedijeve? Ili Reaganove? I zašto bi recimo današnji konzervativac koji ni po kom kriterijumu ne spada u "neokonove" a  slaže sa njima da Putinu treba lupiti mnogo jače sankcije (poput recimo Ted Cruza) bio "neokon" a ne sledbenik Reagana ili Goldwatera? I u kom tačno smislu je on u "ćorsokaku"?

Ali, stvar zbog koje treba biti skeptičan prema celoj ovoj fascinaciji neokonovima je sledeća: tri ključna kreatora američke spoljne politike 2000ih, George Bush, Dick Cheney i Donal Rumsfeld nisu neokonzervativci: Čejni je tradicionalni konzervativac, kongresmen i ministar vojske pod Ronaldom Reganom. George W. Bush je seljak iz Teksasa i tamošnji guverner koji je izabran za vrlo paleokonzervativnom platformom neintervencionističke spoljne politike, i promenio ju je tek posle 11 septembra, pod pritiskom događaja. Donald Rumsfeld je tradicionalni konzervativac koga je Milton Friedman svojevremeno hvalio kao jedinog senatora sa ozbiljnim razumevanjem ekonomije slobodnog tržišta. Niko do njih nikad nije bio levičar niti imao ikakve veze sa neokonovima niti su njihovi najuticajniji saradnici imali ikakve veze sa njima. Prosto, oni ne deluju baš kao ekipa koja bi lako prihvatila da bude pion neke tajne kabale trockista i učenika Leo Strausa i Vudro Vilsona.

No, ako je verovati sada Slaviši ti "neokonovi" su toliko moćni da su, pored Busha, Rumsfelda i Cheneyja,  uspeli da isperu mozak i praktično celom konzervativnom pokretu u Americi. Svi su sad ponavljaju njihove mantre, pretpostavljam sa časnim izuzetkom Ron Paula. Štaviše, izgleda da su uzeli pod svoje i samog Richarda Epsteina, koji kritikuje Rand Paula zbog protivljenja američkoj vojnoj intervenciji u Siriji, pod tipičnim "neokon" naslovom Fatalni pacifizam Rand Paula. A u skorašnjem intervjuu čak zagovara slanje američkih trupa u Estoniju i poredi direktno Putina sa Staljinom te hvali Davida Petreusa zbog njegovog "surgea" i "uspeha" u oslobađanju Iraka od terorizma. Jel i on pion Pola Volfovica? Skrivena moć "neokonova" mora da je još veća nego masona i Jevreja iz standardnih teorija zavere, kad uspevaju i samog Richarda Espteina da namagarče svojom propagandom - tipa koga nije lako namagarčiti. Naravno, to nije nemoguće načelno. Samo što se ja ne bih kladio u to. Meni mnogo verovantije izgleda da je ta priča o neokonzervativizmu kao nekom virusu u startu pogrešna, da je američki konzervativizam (i klasični liberalizam!) oduvek bio "neokon" tipa, uvek u znaku verovanja u misiju Amerike da unapredi stvar slobode u svetu. 

Ako mislite da je Epstein samo jedna anomalija (priznaćete, dosta rečita), idemo dalje, da nađemo druge neobične "neokonove". Sećate se čuvene rečenice Barry Goldwatera iz govora 1964: "ekstremizam u odbrani slobode nije porok, kao što ni umerenost u ostvarivanju pravde nije vrlina". Libertarijanci vole da citiraju ovo misleći valjda da Goldwater ovde govori o legalizaciji marihuane ili smanjenju poreza. No pogledajte kontekst:

Today, as then, but more urgently and more broadly than then, the task of preserving and enlarging freedom at home and of safeguarding it from the forces of tyranny abroad is great enough to challenge all our resources and to require all our strength.Anyone who joins us, in all sincerity, we welcome.  Those, those who do not care for our cause, we don't expect to enter our ranks in any case.  And let our Republicanism so focused and so dedicated not be made fuzzy and futile by unthinking and stupid labels. I would remind you that extremism in the defense of liberty is no vice! And let me remind you also that moderation in the pursuit of justice is no virtue! 

Akcenat je na spoljnoj politici i zaustavljanju napretka "ropstva". 80% prethodnog govora je napad na demokrate zbog izdaje stvari slobode i popuštanja komunizmu. Izgleda da je Barry Goldwater bio prvi "neokon".

Ili šta reći tek za holivudskog glumca koji se proslavio ovim svojim govorom u znak podrške Goldwateru. Karakterističan izvod:

We cannot buy our security, our freedom from the threat of the bomb by committing an immorality so great as saying to a billion human beings now enslaved behind the Iron Curtain, "Give up your dreams of freedom because to save our own skins, we're willing to make a deal with your slave masters." Alexander Hamilton said, "A nation which can prefer disgrace to danger is prepared for a master, and deserves one." Now let's set the record straight. There's no argument over the choice between peace and war, but there's only one guaranteed way you can have peace—and you can have it in the next second—surrender.

Admittedly, there's a risk in any course we follow other than this, but every lesson of history tells us that the greater risk lies in appeasement, and this is the specter our well-meaning liberal friends refuse to face—that their policy of accommodation is appeasement, and it gives no choice between peace and war, only between fight or surrender. If we continue to accommodate, continue to back and retreat, eventually we have to face the final demand—the ultimatum. And what then—when Nikita Khrushchev has told his people he knows what our answer will be? He has told them that we're retreating under the pressure of the Cold War, and someday when the time comes to deliver the final ultimatum, our surrender will be voluntary, because by that time we will have been weakened from within spiritually, morally, and economically. He believes this because from our side he's heard voices pleading for "peace at any price" or "better Red than dead," or as one commentator put it, he'd rather "live on his knees than die on his feet." And therein lies the road to war, because those voices don't speak for the rest of us. 

Ne postoji ni jedan element politike današnjih američkih konzervativaca prema Vladimiru Putinu, prema kineskim komunistima ili prema likovima poput Asada koji se ne može direktno izvesti iz "tradicionalnog konzervativizma". Da li bi suština "pravog", "ne-neokon" konzervativizma bila  u tome da se bude protiv slobodnih izbora u Hong Kongu i podržava i ojačava komuniste u Pekingu? Ili da se podržava Putinovu okupaciju Ukrajine uprkos tome što je ruski režim gvozdena diktatura a Amerika garant teritorijalnog integriteta Ukrajine po budimpeštanskom ugovoru iz 1994? Ako je podrška protivnicima Asada u Siriji sa ciljem njegovog obaranja anti-berkovska i neokonzervativna, jel i Ajzenhauer bio neokon kad je orkestrirao obaranje Mosadeha u Iranu 1953? I jel Nikson bio neokon kad je orkestrirao obaranje Aljendea u Čileu 1972? I jel Reagan bio neokon kad je izvršio invaziju i promenu režima u Granadi 1983? I konzervativci (oni "dobri", ne-neokon) koji su sve to podržavali i čak organizovali, kakav je bio njihov problem?

Poruka: treba biti vrlo oprezan sa svakom konstrukcijom koja kritično zavisi od termina "neokonzervativizam" kao ključne "ekpanatorne" kategorije. Zato što ta kategorija nije dizajnirana da išta objasni, nego da mistifikuje i zamuti vodu. To je mantra koja je izmišljena da služi političkoj i ideološkoj svrsi: od strane levičara da da neko pogano, zastrašujuće ime (skoro pa kao "neoliberalizam") onima koje oni mrze, od strane nekih desničara kao retoričko oruđe nalaženja fiktivnog žrtvenog jarca da bi se oni kurtalisali odgovornosti za trenutno nepopularnu politiku koju su podržavali (poput Fukujame), kod nekih libertarijanaca ili "libertarijanaca" iz Amerike kao pokriće za njihovu direktnu i otvorenu podršku diktatorima i teroristima širom sveta. Jedino čemu ta kategorija nikad nije služila jeste da ima neko jasno značenje koje se onda može koristiti u analizi drugih stvari koje su manje jasne.Stoga se sa američkim mainstream konzervativizmom ništa nije "desilo" poslednjih godina: On je tamo gde je i bio 60 ili 70 godina.

19 comments:

Strile said...

Burke bi danas, kao i prije 200 i kusur godina, zahtijevao koaliciju konzervativnih sila protiv revolucionarnog režima u Kijevu i agitirao da se zaštite prevoslavni Rusi na istoku Ukrajine od terora bezbožničke pučističke vlade, jednako kao što je onomad apelirao da se zaštite katolici u Vandeji od jakobinskog terora. To je bar očita paralela. Mogao si izabrati nekog drugog za autoritet u obrani svojih jakobinskih stavova, Trockog ili Wilsona, na primjer, ali ne i Burkea.

Ivan Jankovic said...

Jedino sto Burke nije hteo da "zastiti katolike u Vandeji", nego da posalje britanske trupe da u koaliciji sa vandejskim pobunjenicima umarsiraju u Pariz i obore vladu. I uspostave, novu, demokratsku, ne rojalisticku. Njegovo obrazlozenje za podrsku ustancicima u Vandeji je bilo da jedino oni mogu da umarsiraju u Pariz.

Drago mi je da smo dosli do zakljucka da su Reagan i Goldwater bili trockisti, to je bila osnovna namena ovog teksta.

Strile said...

Pa, trebao si to, onda, odmah tako napisati, a ne falsificirati Burkea, bar bih postavio pohvalan komentar. :)

charlie said...

"Putinu treba uvesti ekonomske sankcije zbog agresije i vojne okupacije delova Ukrajine."

Putinu ili Rusiji? Ali baš interesantno da ti kao "libralac" zagovaraš ekonomske sankcije. Ti zapravo i jesi neokon i pomalo več i socialista, da ne kažem komunsita jer oni baš to rade šta ti predlažeš:)
A o kojoj vojnoj okupaciji ti to pričaš. Pa Porošenko kojog ti tako voliš je rekao da se je 70% ruskih vojnika išlo nazad posle "ofenzive". BTW da li ti čitaš sami ukrajinske novine da toliko si "dobro" informiran šta se dešava u Ukrajini? Inače pogledaj šta rade ukrajinci. Isto ko izrelci u gazi. Ruše sve. Nije bitno da li civilisti ili vojniki. Al ti naravno kao neokon to podržavaš. Možda se ti je samo pomračio um zbog Putina da u poslednje vreme pišeš takve gluposti;)

Ivan Jankovic said...

nisam falsifikovao Berka, ispravno sam ga predstavio, ti ga falsifikujes, i to prilicno ocigledno. Dakle, nije "stitio katolike u Vandeji", nego kovao zaveru da vojnom intervencijom promeni vlast u Francuskoj.

A sto se tice Goldwatera i Reagana,naravno da nije moj cilj bio da proglasim za trockiste, nego da prislim takve kao ti, da ih u nedostatku pametnijeg argumenta, proglasite za trockiste i time pokazete svu verodostojnost svojih teorija.

Unknown said...
This comment has been removed by the author.
Unknown said...

Da je Amerika berkovska i da se trudi da obori jakobinske rezime po svetu, prvo bi bombe bacila na Pariz, Brisel i Kijev a ne na Moskvu, ali proslo je vreme kada je Amerika bila to sto je bila. Vise ne postavlja Pinocea i Vojnu huntu, vec otvoreno podrzava komunoliberalne (kod nas komunoustasoidne)tvorevine. Interesuje me gde se to Berk protivio restauracij Burbona, on jeste napomenuo da je nemoguce da se poredak Ancien Regime vrati, ali nigde nisam procitao da se protivi restauraciji dinastije, pa bi zamolio autora da mi posalje citat.

Конзервативац said...

Прво, то да Берк није желео пуну рестаурацију старог поретка је тачно само можда за прве дане револуције. Међутим, врло брзо, после пар дана, чим је Берк видео да се ''умерењаци'' попут Мирабоа залажу за повећање пореза и отимање црквене имовине како би ''конституционалисти'' намирили своју јавну потрошњу, одмах мења мишљење и тражи враћање старе монархије.

Друго, Берк је подржао сарадњу са херојским Вандејцима, али само из два разлога: Берк је био принцпијелан човек, он је жигосао и Источноиндијску компанију и њене злочине у Индији на челу са Вореном Хејстингсом и против истог је покренуо чувени импичмент у Доњем дому, а и Берк није ковао заверу из Лондона да бу подбунио тамо неке масе у Француској, него је само реаговао на устанак који је спонтано и аутентично настао у Вандеји, без помоћи споља. Ипак, кључни разлог зашто је подржао контрареволуцију у Француској јесте реална опасност да се не само јакобинске идеје, него и војска, пребаце на енглеско тло у неком нападу а ла Виљем Освајач, само сада у санкилотској верзији.

С друге стране, Америци догађаји у Украјини не прете ни идеолошки ни у смислу националне безбедности, него је управо она спонзорисала јакобински преврат из чисто троцкистичких и прогресивистичких разлога.

Дакле, савршено је јасно. Текст Ивана Јанковића је мешање баба и жаба. Данашњи јакобинци седе у Кијеву и Вашингтону, а Вандејци су хероји из Доњецка и Луганска.

Anonymous said...

"naprotiv, on je verovao da se stvari ne mogu vratiti na početnu poziciju posle sveg tog revolucionarnog galimatijasa i anarhije."

Bark ne Berk?

Anonymous said...

Морам рећи да ме је ауторица изненадила насловом те ми привукла пажњу везом доминантног модног тренда у свету и идеолошког крила на Западу :)))

Шалу на страну, Иван Јанковић је уколико се не варам, по звању философ и моја је основна замерка што он овде није дефинисао шта су то "неоконови" јер судећи по наслову, не сматра их измишљеним... мада можда ни Едмунд није постојао, ко зна?

Darth Vader said...

Moram se ovde ukljuciti na strani Ivana...gdje je ovaj svjet dosao :)

Porediti pobunjenike na istoku Ukrajine sa Vandejcima je dosta povrsno. Oni su konzervativci samo onoliko koliko definisemo konzervatizam kao odanost postojecem sistemu. To su mahom ljevicari koji zude za Sovjetskim Savezom i sada ih, pored nesporne tiranije iz Kijeva, Rusiji gura i mogucnost boljeg zivota na ruskim drzavnim jaslama koje odrzavaju visoke cijene energenata. Malo tu ima nekakvog konzervatizma koji proizilazi iz njihovog Pravoslavlja ili odanosti Ruskom Carstvu.

I nasa a i ruska najveca muka je sto nemamo stvarnu desnicu koja bi u vremenima ekonomske propasti (koja nama sigurno dolaze) preuzela vlast i izvrsila reforme. Na nasu i rusku veliku zalost i ono birokratsko cudoviste, EU, je paragon konzervatizma, dobre uprave, i slobode u poredjenju sa nama sada ali i pod bilo kojom drugom realnom politickom opcijom.

Slaviša Tasić said...

Dart Vader,

Niko nije ni rekao da su pobunjenici konzervativci niti je to bitno za argument. Konzervativna ideja nije da treba braniti istomišljenike konzervativce, niti prethodni komentari brane pobunjenike jer se s njima ideološki slažu. Brane konzervativni princip opreznosti sa radikalnim revolucijama pod maskom uzvišenih ideala (razum, demokratija, EU.)

Ivane,

inače ja u prvom tekstu se nisam ni izjašnjavao jer ne krijem da mi je fundamentalno nejasno šta se dešava. Neke ruske metode nisu u redu, teško je jednoznačno stati na stranu kineskog režima (za koji btw kažu da je sa novim liderom sve autoritarniji), ali glavna konstantacija stoji: današnji konzervativci i konzervativni mediji su neprepoznatljivi sa stanovišta tradicionalnog konzervativizma. A glavna načela tog konzervativizma nisu šta su Burke ili Regan mislili o nekom konkretnom ratu, nego opreznost, postepenost, poredak, sagledavanje konkretne situacije umesto apstraktnih ideala, itd. Ti biraš imena kao Regan i Goldwater da dokažeš svoju stvar, ali činjenica je da se današnji konzervativci u ovim stvarima ne mogu razaznati od Hilari Klinton. Ne samo po stavu, nego i po vrsti argumenta ("zapad", "EU", "demokratija", to im je dovoljno da odrede pravu stranu).

pest said...

Slavisa, da li ce Ivan biti izbacen sa bloga ako se u raspravi dokaze da je ideoloski istomisljenik Hilari Klinton?

Slaviša Tasić said...

Ne pitam se tu ja, ustvari ne pita se niko jer smo uređeni kao evrozona, nemamo mehanizam za izbacivanje, samo za primanje. A i kad bih se pitao ovo nije ništa, mi se ovako raspravljamo od ranih dana.

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

ni ja ne tvrdim nista decidno, da li neko mora da bude za ili protiv "ruskih metoda" ili za ili protiv demonstracija u Hong Kongu da bi bio "tradicionalni konzervativac". Meni je licilo kao da ti prilazis opasno blizu tvrdnji da se mora imati odredjeno razumevanje za rusku ili kinesku vlast da bi se bilo tradicionalni konzervativac. Prosto, kritika Putina ili podrska ideji slobodnih izbora u Hong Kongu (uz svu svest da situacija nije crno bela) nije nikakav "jakobinizam".

S druge strane, necemo valdja da slaganje sa Hilari Klinton uzmemo kao kriterijum? U ovakvim situacijama je moguce zauzeti dva ili tri stanovista, ne pedeset. Stoga ce se uvek naci neka nesimpaticna osoba koja ce imati isto ili slicno misljenje kao mi. Recimo, Comski se slaze sa tobom u pogledu Ukrajine (dobro ne sasvim ali u glavnim crtama). Ti onda mozes reci, "da, ali Zizek se slaze sa tobom u pogledu Ukrajine" (dobro, takodje, ne sasvim, ali u glavnim crtama). To nicemu ne vodi.

Moja glavna tema je bila to sto ja nemam utisak da se nesto drasticno promenilo poslednjih godina. Navodio sam Regana. Goldwatera, Tacerovu, kao i prakse Nikson i Ajzenhauera, ne da bih licitirao imenima, nego da bih pokazao da to sto mnogi ljudi opisuju kao "neokonzervativizam", a ti uzimas kao dokaz da je konzervativna politika DANAS 'u corsokaku' nije nista novo, nego konstanta konzervativizma, barem od 1945 naovamo. Ja cak i ne tvrdim da je taj mainstream neokonzervativni pristup ispravan, samo kazem da to nije nista novo.

Игор Јарамаз said...

МММ је у праву, морамо прво дефинисати неоконзервативизам.

Он и те како постоји или је макар постојао негде од краја 20. века до краја прве декаде 21.

За њега се везују имена William Kristol, Robert Kagan, Paul Wolfowitz, Donald Rumsfeld, Dick Cheney (од краја 90-их), Scooter Libby, Francis Fukuyama (касније се одрекао неокона иако је послужио као спона између Регановаца и Буша млађег), Jeane Kirkpatrick, донекле John McCain и премда је дискутабилно колико је он руководио сопственом идеологијом G.W. Bush. PNAC је исцртао њихове циљеве a резултати су познати:

1) тада рекордни дефицити у историји САД који ће тек надмашити Обама. Иако се Буш често називао фискалним конзервативцем пре тога (толико о његовом палеоконзервативизму)
2) Пуњење кофера војноиндустријског комплекса (више него дуплирана војна потрошња) али и нафташких фирми (Halliburton) што је другде/свугде у свету асоцирано са растом ауторитарних тенденција (видети тачку 5)
3) бројни ратови и интервенционизам САД по свету са Ираком као најдискутабилнијом (што су неоконци заговарали још 1998. што значи да су злопупотребили 11.9.2001)
4) ангажмани у nation building пословима по свету и ширењу демократије по БИ што се наравно неславно завршило
5) Ограничавање личних слобода (Patriot Act) и стварање окоснице будућег америчког МУП-а (Homeland Security)

Игор Јарамаз said...


Mислим да су ове две реченице из чланка на Вики јако битне:

" Neoconservative foreign policy is a descendant of so-called Wilsonian idealism. Neoconservatives endorse democracy promotion by the U.S. and other democracies, based on the claim that they think that human rights belong to everyone. "

и

"…believed that history can be pushed along with the right application of power and will. Leninism was a tragedy in its Bolshevik version, and it has returned as farce when practiced by the United States. Neoconservatism, as both a political symbol and a body of thought, has evolved into something I can no longer support." - Франсис Фукујама

Изнећу при том смелу тврдњу да је највероватније неоконзервативизам, какав год био преузет од америчких безбедносних структура и затим одбачен као празна љуштура када је искориштен.

Ценим да се слично спрема и делу америчког либертаријанизма посебно када читам људе који се тобоже залажу за слободе а заговарају потпуно ирационалне интервенције по свету и слепо веровање двема најнетранспарентнијим гранама америчке владе - Сек. одбране и државе (спољних послова) који по дефиницији посла функционишу под велом тајности националних интереса. Епштајново објашњење да је требало интервенисати у Сирији против Асада и пропуштање да повеже раст ИД са америчком подршком анти-Асадовцима (или интервенцијом у Ираку 2003.) односно претварање Либије у регионалну претњу (и инкубатор којекаквих терориста) је просто запањујуће. Одбијам да поверујем да мислећи човек и интелектуалац може бити тако безобразно глуп и поред очију слеп па да још критикује Пола јер заговара пажљивост са шибицама само зато што је букнуло неколико пожара у Кошутњаку након првомајског уранка.

Што се рата против Русије тиче, који се води у Украјини, он апсолутно нема никакве везе са Хладним ратом. Нити је Русија СССР, нити је тоталитарна држава (напротив је слободнија од бројних америчких савезника у окружењу који се користе против ње - и процеси "секуритизације" у њој су директан резултат њеног заокруживања и антагонизирања), нити има револуционарну доктрину нити се меша по свету осим када се нађе у улози (неретко недовољно доследног) заштитника режима који гле чуда држе под контролом исламски и сваки други екстремизам (Гадафи, Асад, Хусеин, ИР Иран) и чије потенцијално рушење искључиво доводи до преливања септичке јаме коју ови диктатори одржавају и прочишћавају баш онако као и амерички савезници у региону (КСА, Катар, Бахреин, УАЕ, Мароко).

Одбијам да поверујем у теорије завере о светској влади, Троцкизму, извозу револуције итд. Мислим да је по среди једна перфидна игра паљења пожара по свету одлазеће силе која је свесна да новог хегемона нема на видику нити ће га бити па јој се може да буде светски хулиган пошто полицајац већ одавно није. Зато је америчка спољна политика срамна и безочна и ово сада нема ама баш никакве додирне тачке са Реганом или Голдватером а понајмање Берком.

Vladimir said...

Jankoviću, da li je Žika Pavlović bio neokonzervativac? :)

Nemanja said...

"Brane konzervativni princip opreznosti sa radikalnim revolucijama pod maskom uzvišenih ideala"

A puzajuce revolucije sa KGB/FSB agentom infiltriranim na celo drzave, gle cuda, srpski veleizdajnici pardon, "konzervativci" treba da brane. Jer, nije svaki narod za demokratiju. Tacnije, kada postoji demokratija onda nema privilegija za takve mracnjacke tipove, pa gundjaju.

Lukav je svat ovaj Slavisa, mi smo svi naseli kako je on ljubitelj Putina i komuniste Janukovica, a zna taj vrlo dobro koliko je sati, koliko preduzetnistvo dobija unutar tiranije, koliko potencijalnih Dostojevskih, Puskina i ostalih umova je Vladimir Vladimirovic diktaturom sahranio..