Dobra stvar ako ste visoki nemački filozof je što se ne morate držati činjenica kao pijan plota. Evo Jirgen Habermas kaže:
Jedino je sigurno da račun za raspad kapitalizma, koji je pokretalo tržište finansija, ne plaćaju profiteri već nezaposleni i normalni poreski obveznici, verovanto već vekovima.
To sasvim sigurno nije tačno. Kod finansijskih slomova upravo najviše plaćaju profiteri, u skladu sa rizikom. Konkretno pre poslednje krize, menadžeri banaka i fondova na koje se svaljuje krivica, su famozne bonuse često uzimali u vidu akcija sopstvenih banaka. To je jedan od pokazatelja neočekivanosti krize i apsolutnog neznanja menadžera i vlasnika koliko je struktura investicionih porfolia ustvari bila rizična po njih same. Kad je kriza izbila, zar nisu upravo investicione banke bile te koje su propale? Neke od njih je onda država izvukla, ali to je već problem za političare i njihove glasače. Ali na prvoj liniji fronta su bile banke, njihovi vlasnici, pa menadžeri i onda zaposleni. Čak iako se bailouti uključe u račun, ostaje da su oni platili najveći deo računa. Ne zato što su se žrtvovali za nas, nego zato što su daleko potcenili rizike. Nisu znali šta će se dogoditi.
No comments:
Post a Comment