Svaka čast Aršavinu, Pavličenku, Kolodinu i ostalima, ali u ekonomiji ovako stoje činjenice:
Уосталом наш годишњи извоз у Русију са којом и сада имамо споразум о слободној трговини, Кину, Латинску Америку и Африку половина је онога што извеземо само у Италију.
Iz vrlo dobrog intervjua Gorana Pitića Politici.
3 comments:
sta mislite o ovome, procitao sam i delovalo mi je interesantno
deficit i nafta
Video sam, ali nisam hteo da posebno komentarisem... Moram da priznam da nisam uspeo da odrzim paznju tokom citanja, ali koliko sam shvatio osnovna poenta teksta je da, ako bi pocela da pada cena nafte, da bi to dovelo do pada priliva investicija u Srbiju, jer su ove dosadasnje, navodno, finansirane petrodolarima.
Po meni, prica ne pije vodu iz vise razloga. Jedan je vec pominjan - deficit nije egzogeno zadat, pa da se onda moraju "naci" izvori finansiranja, pa ako ih ne nadjemo, sledi pakao. Priliv kapitala, uvoz, izvoz, su svi medjusobno povezani i nekada je tesko uopste reci o cemu tacno radi. Konkretno, kada Holcim kupi kamione da razvozi cement, to je i priliv kapitala i uvoz. Ako Holcim ne nadje jeftin kapital, nece ni da uvozi.
Drugo, ja nisam video nijedan dokaz da su investicije u Srbiju zaista finansirane petrodolarima.
Trece, reci da je za zemlju dobro da skupo placa uvoznu robu, jer joj se deo para vraca kao investicija je, u najmanju ruku, nelogicno.
I jedna moja napomena - ko god prica o makroekonomiji u Srbiji, a ne pomene da izvoz od 2000. na ovamo raste po 30% godisnje, jednostavno krije veoma relevantne cinjenice.
Ni ja ne mogu tačno da shvatim šta kaže. Prvo što ne znam šta znači "platnobilansna kriza" kad imamo fleksibilnan kurs. To je terminologija iz 70-ih kad su kursevi bili pegovani (fiksirani, ne i fiksni).
Drugo, ceo mehanizam je proizvoljan... Ako cena nafte padne i kamate porastu pašće investicije svuda pa i u Srbiji... Ok, ali čak i ako se taj malo verovatni scenario dogodi, pad investicija značiće pad uvoza kao što kaže Marko, to je sve. I da, pad standarda, ali to nije isto "slom" ili "platnobilansna kriza".
I na kraju, kao rešenje predlaže ništa drugo nego inflaciju i devalvaciju, samo što ih zove "relaksirana monetarna politika" i konkurentniji dinar ili tako nešto. Sve to zbog nepostojećih posledica (platnobilansna kriza) neverovatnog scenarija (opšti pad investicija zbog pada cene nafte i rasta kamata).
Post a Comment