Nekoliko puta sam čuo od posetilaca sa Zapada da je za njih najveće iznenađenje posle pada gvozdene zavese, kada su smeli da po prvi put posete bivše komunističke zemlje, bila njihova ružnoća. Beton, i samo beton, na sve strane, uz potpuno ruinirane ostatke svega od pre komunizma. A lepih stvari od pre komunizma je bilo, naročito u Centralnoj Evropi.
Moje lično iskustvo je da pojedine gradove skoro da nisam mogao da prepoznam posle samo par godina. Na primer, prvi put sam bio kao klinac u Budimpešti 1984. godine i Pragu 1992. godine, a onda sam otišao ponovo 1995. godine i nisam mogao da poverujem koliko su se gradovi za samo nekoliko godina promenili. U Drezdenu sam bio ove godine, bio sam na nekoj maloj izložbi slika gde su bile izložene slike Drezdena neposredno posle bombardovanja, slike iz 80-ih, kao i slike modernog Drezdena. Zapanjujuće je koliko toga nije bilo obnovljeno za 40 godina nakon velikog bombardovanja, a da je praktično sve obnovljeno do danas.
Pitanje je - zašto su komunistički gradovi toliko lepši danas, nego pre 20 godina? Naivni liberalni odgovor bi bio - zbog privatne svojine. Zgrade su ranije bile državne, a sada su privatne, pa je logično da ih privatni vlasnici bolje održavaju. Ali, ja ne govorim o tome. Ja govorim o tome da su javne površine i javne zgrade (trgovi, ulice, muzeji, pozorišta, crkve, tvrđave, palate) u mnogo boljem stanju danas nego pre 20 godina, a i danas i onda su bile u državnom vlasništvu. Dakle, šta se promenilo?
Mislim da je odgovor dvojak - komercijalizacija i demokratizacija. Gradske i nacionalne vlasti su shvatile da imaju šta da ponude zapadnim i dalekoistočnim turistima, ali da to moraju da nekako "zapakuju" - da očiste ulice, osvetle monumentalne zgrade, dozvole otvaranje privatnih kafića, restorana i radnji. Na to ih je primorao pre svega pritisak ljudi koji rade u delatnostima koje žive od turista. Tako su turisti i zdrav motiv za zaradom para doveli do toga da su danas Prag, Budimpešta, Drezden, a koliko čujem i Moskva i Sankt Peterburg, verovatno lepši nego ikada u svojoj istoriji.
Razmišljao sam malo na ovu temu, pa sam se zapitao - šta će u Beogradu ostati od komuzma, odnosno, da li postoji išta što je u Beogradu napravljeno za vreme komunista, a da je lepo? Naravno, korisnih stvari ima dosta, ali da li ima ijedne koja je lepa? Meni zaista nije ništa palo na pamet, mada je lepota vrlo subjektivna stvar. Možda bi neko rekao "Beograđanka", ali bi posebna ironija bila da je najlepše što je komunizam ostavio Beogradu najobičnija poslovna zgrada, napravljena po uzoru na hiljade sličnih zgrada na Zapadu.
10 comments:
Другови су сматрали да је лепота буржоаски концепт! Преферирали су утилитарност, а нарочито монументалност!
Ali mi onda nije jasno zasto se toliki umetnici pale na komunizam...
Zato što su u komunizmu umetnici i intelektualci najveće face. A u kapitalizmu isplivaju neškolovani biznismeni i pomute im važnost, uticaj i slavu.
Stvarno ne znam kako je Moskva izgledala pre, ali ni sada nesto specijalno ne cveta. St peter je vec nesto drugo, jer su komunisti vrlo malo modifikovali predjasnji izraz carske arhitekture. E sad. Moskvu krasi ono sto ni jedan drugi grad, a to je kolicina zelenila i to u monumentalnom obliku. Ako imas park, onda je velicine jedne avale...etc. Po njihovom urbanistickom planu imaju skoro 20 posto zelenih povrsina, dok je po svetskim nekim standardima, recimo cak i zapadnim procenat negde oko osam posto.
Elem. Osim te monumentalnosti, jezu i ruznocu unosi jedna bolesna uniformnost. Znaci, aj sto je veliko, nego sto je isto isto isto i uvek isto.
Mislim da je to ono sto umrtvljuje. Nepostojanje razlicitosti. A gde nema razlika, nema ni borbe, ni lepote kombinovanja...a ni iznenadjenja. Nada!
I jos jedna istoriska cinjenica. Posto su osvajacke zemlje *u daljem tekstu kapitalisticke, imale pristup "razlicitim kulturama", tako sto su ih lepo porobljavali, onda su sve te "drugacije i lepe elemente" koristili u osvezenje sopstvenih "dometa", kultura, kolora, sada vec imidza...Dok je komunizam po svojoj zatvorenosti bio ravan cak Fasizmu, pod sloganom "nista drugacije od nas ne dolazi u obzir".
I nisam bas sigurna da umetnici toliko vole komunizam, koliko liberalizam, s tim sto se u terminologiji kroz istoriju mnogo stvari svelo pod sinonim *pa cak i ova dva, a nije tako. Tu je i nemilosrdnost istorije *kao i nasa nepoznavanja iste, pa nam poturi pod nos samo one umetnike koji su bili komunisticki aktivni....kojih je u odnosu na ostale, toliko mali broj, da to ne bih smatrala za relevantno at all. Recimo umetnika fasista bilo koliko oces. Cak mozda vise od komunista. Iako se ogradjujem od ove tvrdnje jer stvarno ne znam...ali onako na brzaka koliko ih pobrojah u glavi, tu su negde.
odlican tekst
Evo npr. zgrada generalstaba/ministarstva odbrane u Nemanjinoj na uglu sa Kn. Milosa je jedna od najlepsih zgrada u Beogradu a projektovana je i izvedena posle II sv rata. Takodje tu je i muzej savremene umetnosti, SC 25. Maj, itd. Mozda su ti zapadnjaci mislili da je neodrzavanje fasada ruzno (onda bi im Alfama bila ultra ruzna) ali socrealizam ima svoje mesto u arhitekturi i urbanizmu.
Niko od njih nije ni govorio o Beogradu. Doduse, mozda su to i mislili, ali mi nisu rekli.
Hajde da prihvatim da su generalstab, Sava Centar, Beogradjanka i 25. maj lepe zgrade, mada bi se neko sigurno oko toga sporio, a ni ja ne vidim bas u njima neku lepotu. Mislim, tesko da bih nekom turisti rekao - "E, moras da vidis zgradu Generalstaba, to je nesto posebno lepo." A to bih rekao za Kalemegdan, ili Knez Mihajlovu, ili Kralja Milana, ili zgradu Narodnog pozorista, ili cak za zgradu JDP-a, koja je napravljena nakon komunizma.
Ali, ako ih i prihvatimo, ostaje cinjenica da smo, od hiljada zgrada koje su u Beogradu napravljene za vreme soc-realizma, identifikovali 4-5 koje su mozda nekome lepe.
Ja ne smatram da je naivno reći privatna svojina. Ako privatnici prave lepe stambene zgrade ili hotele, otvaraju lepe kafiće i restorane, zašto bi se država trudila da odskače od takvog okruženja. Tako bi samo ugrozila turističku atraktivnost gradova. S druge strane, u komunizmu je lepota bila prisutna samo tamo gde se mora, a za lepotu ostalih stvari, svakako, nije bilo dovoljno motivacije i individualne inicijative.
Da ja kuću delim sa još 20 osoba, ne bismo se opterećivali izgledom kuće, ali ako pola kuće prodamo nekome, pa on ukrasi fasadu i uredi svoj deo dvorišta, to ćemo i mi učiniti...
Post a Comment