Zove me danas prijatelj i pita jesam li video naslovnicu Politike. Zašto? Kaže, ima ogroman naslov "Kraj neoliberalne ere". Odem na sajt Politike, kad naravno, ko drugi nego naš stari znanac, ekonomski analitičar Nebojša Katić,
objavljuje da je došao kraj neoliberalizmu, zato što FED vodi inflatornu monetarnu politiku koja uništava ekonomiju, (a "neoliberali" su valjda advokati inflacije, pretpostavljam).
Tim povodom poslao sam komentar Politici na taj tekst, za koji naravno nemam mnogo iluzija kako će završiti, te ga reprodukujem ovde:
Autor ovog teksta demonstrirao je popriličan stepen ekonomske nepismenosti. Najpre, ne postoji nikakva neoliberalna ekonomska škola koja vlada američkom monetarnom politikom. Monetarna politika američkog FED-a je oduvek u osnovi bila kejnzijanska, snižavanje kaamatne stope da bi se "pomoglo" biznisu i podstakao rast. Sadašnje usporavanje američke privrede posledica je preterano inflatorne monetarne politike FED koja je dovela do pogrešnog investiranja stotina milijardi dolara. Kamatna stopa je veštački snižena, investitori time dezinformisani da je kapital jeftiniji, oni pojačali investiranje u kapitalno intenzivne projekte. I kao rezultat imamo neodrživi bum prevashodno u sektoru izgradnje i industrije kapitalne opreme, kao i uvek prilikom poslovnih ciklusa, koji se sada bliži kraju, i veliki deo tih investicija i kredita dolazi u pitanje. Kakve veze inflatorna ekonomska politika centralne banke ima sa "neoliberalizomom"?
Obratno, neoliberalna monetarna politika je zlatni standard, automatski sistem samoregulacije novca u kome vlada ni monetarne vlasti nemaju nikakvu aktivnu ulogu, ili pak mnogo restriktivnija monetarna politika. Ako pogleda šta bilo koji od "neoliberalnih" ekonomista kaže o politici FED, videće da su oni njeni najžešći kritičari. Ili se zalažu za radikalno smanjenje emisije novih kredita putem monetarnog pravila o maksimalnoj stopi monetarnog rasta poput Fridmana i čikaških "monentarista", ili za potpuno ukidanje FED-a i povratak zlatnom standardu, kao što tvrde recimo predstavnici Austrijske škole. I onda neće svoje pretenciozno neznanje prodavati kao neku ekonomsko-geopolitičku "analizu" propasti neoliberalizma.
9 comments:
moze biti da je u pravu, iako mesa neke stvari. i ja smatram da je americka monetarna politika bila uzrok viseg rasta nego u evropi gde je cilj bila niska inflacija i zato sad stvari moraju da dodju na svoje.
negiranje postojanja ciklicnih ekonomskih kriza jeste odlika neolibearalizma kao i vera u neograniceni prosperitet. sada se ipak vidi da ce biti problema. tako je i 1929. pocela velika ekonomska kriza i tek su problemi otklonjeni 1933 kad je ruzvelt sproveo new deal kojim je povecana ingerencija drzave i osnovana socijalna zastita najsiromasnijih.
voleo bih da gresim, ali mnogi ugledni ekonomisti a ne samo katic sada predvidjaju slican scenario kao i 30ih, samo ne u tolikoj meri
Bilo je već nešto o mitu o Ruzveltu i New Deal-u na TR.
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2007/08/mit-o-ruzveltu.html
Velika ekonomska kriza je pocela zbog enormno inflacionisticke politike FED tokom 1920-ih, a ne zbog trzista. Iako je inflacija bial retivno niska produktivnost je 1920 rasla vrlo brzo tako da je relativna inflacija bila vrlo visoka, i zbog nje je ogromna kolicina kapitala investirana u zaobliazne, kapitalno intenzivne projekte sto je moralo da pukne na kraju. Takve stvari se mnogo teze dogadjaju u sistemu zlatnog standarda, nego u sistemu dirigovanog novca.
Ruzvelt nije izveo Ameriku iz Velike depresije. To se desilo tek posle II svetskog rata kad je ukinuta vecina restrikcija iz Ruzveltove i Huverove ere.
Ekonomski rast u Americi nije visi od Evropskog zbog monetarne politike vec zbog manjih poreza i drzavne potrosnje, manje regulacije i manjih trgovinskih barijera. Ako je restriktivna monetarna politika kocnica rasta u Evropi, kako to onda ne smeta Irskoj koja ima godisnje stope rasta od preko 10% i vec je prestigla i Ameriku po per capita dohotku?
pa nek smanje troškove
recimo povlačenjem vojske sa balkana ivođenjem izolacionističke politike
Troskovi vojske u Americi uopste ne rastu. Ostaju kao procenat GDp skoro nepromenjeni. Problem je u socijalnim i troskovima redistribucije, recimo social security, Madicare i pork barel investicije. To su glavni troskovi koji su najvise porasli.
izolacioniticke politike? Da li mozete da pojasnite? Ja sam mislio da su primer slobodne trgovine
"Takve stvari se mnogo teze dogadjaju u sistemu zlatnog standarda, nego u sistemu dirigovanog novca."
a sta je sa krizom 1893. kada je grover cleveland bio president i nezaposlenost bila 20% nekoliko godina ili sa krizom 1819. ili 1837 ili 1857. tu je uvek postojao zlatni standard. od kada je napusten zlatni standard ima vise kriza manjeg obima tj. plicih.
mislim da je friedman bio u pravu kada je tvrdio da je uzrok velike depresije bilo povlacenje novca iz optivaja tj. nagla monetarna restrikcija koja je izzazvala pad cena. zlatni standard je izuzetno nefleksibilan monetarni model koji . slicno je pisao i irving fisher, koji je pad cena proizvoda drzao za uzrok nemogucnosti vracanja pozajmljenih kredita, sto je dalje vodilo problemima u bankarskom sektoru itd.
sto se idealnog monetarnog sistema, tice meni je od austriskog stanovista za koje smatram da je stvar proslosti jer vise niko normalan nece da izlaze rigidnosti zlatnog standarda. mnogo sam vise na liniji roberta mundella i ideji medjunarodnog monetarnog sistema zasnovanog na valutnim unijama.
Kad je vec neko pomenuo Irsku, evo najnovijih vesti odande. Nije pisao Katic:
Ireland's Luck is Running Out
Ivane,
moje mislejnje je da Friedman bazicno nije u pravu oko Velike Depresije. Verujem pre u interpretaciju Lionela Robinsa iz knjige Great Depression, da je pravi problem bila preterana prethodna inflacija tokom 1920-ih, a en NEDOVOLJNA inflacija tokom same krize.
Irving Fiser i Friedman polaze od pretpostavke da je jedini nacin da monetarni faktor destabilizuje ekonomski sistem kroz remecenje opsteg nivoa cena, sto ocigledno nije tacno, buduci da je Velika depresija pocela sa stabilnim nivoom cena. Bitna je relativna inflacija, tj sirenje kreditne aktivnosti putem bankarske inflacije kojom se povecava investiranje u kapitalno intenzivne projekte koji na kraju normalno kolabiraju.
Inace, ni jedna kriza tokom 19 vek a ni blizu nije mogla da se poredi sa Velikom depresijom. U Americi su krize bile nesto ostrije nego u Kanadi ili Britaniji zato sto je bankarski sistem vec tada bio regulisan u smislu dozvoljavanja bankama velikog stepena moralnog hazarda. Ali, sve je to bilo decja igra u poredjenju za recesijama u XX veku, pod sistemom dirigovano gnovca. FED je nastao kao proizvod progresivne ere i zelje americkih socijalista da kontrolisu i upravljaju ekonomijom u skladu sa tada popularnim socijalistickim idejama svuda u svetu. Zlatni standard je bio mnogo stabilniji od ovog sistema. Naravno, potrebno je da to bude cist zlatni standard, a ne neki mesoviti sistem kakav smo imali uoci Velike depresije.
Sto se tice Irske, jedno je misljenje nekog ekonomiste, a drugo cinjenice. Irska je imala dvocifren rast u mnogim godinama a cak i poslednje dve godine njen rast je duplo veci od proseka EU. Irska danas ima dohodak per capita veci od americkog. I to sve u periodu kada su recimo Francuska i Nemacka prakticno stagnirale sa stopama rasta izmedju nula i 1%. Ako EU stagnira zbog restriktivne monetarne politike, zasto Irska nije stagnirala poslednjih 10 ili 20 godina, vec napredovala brze od Kine?
Post a Comment