U jedinoj francuskoj stranci dosledno liberalne orijentacije na delu je opasna kriza. Glavni odbor partije Alternative libérale (AL) dao je kolektivnu ostavku. Uglavnom osnivači stranke (digresija: među njima je i bivši predsednik Eduar Filijas koji je u onom neslavnom pokušaju kandidovanja za predsednika države prošle godine rekao novinaru da ne vidi AL ni levo ni desno, a ako baš mora da se izjasni, to bi bilo "levo") Zašto su izašli ovi ljudi iz stranke? Nezadovoljni su načinom vođenja partije novog predsednika Orelijena Verona. Kažu da su promotivne i medijske akcije zamrle, da nije radio na pridobijanju novih finansijera stranke, da su kvalitetni ljudi napustili stranku, da je propao plan za lokalne izbore u martu 2008. godine, da je predsednik napravio "kontra-odbor" koji podzemno vodi stranku, i konačno, da je predsednik gurnuo AL udesno.
Vidimo, svega tu ima - boljševizma , bogami, ponajviše. Reklo bi se da nema ništa od te stranke, da postoji neko francusko prokletstvo od koga svaki institucionalizovani pokušaj borbe za liberalizam brzo uvene. Da li je baš tako? Rekla bih da u ovom francuskom slučaju ima više libertarijanske farbe nego manifestnih nijansi karijerizma i boljševizma koje padaju u oči. Upravo je problem identitetske krize ("kome se prikloniti") vrlo tipičan za liberalne-libertarijanske stranke.
Često se na Tržišnom rešenju vodila rasprava o tome da treba napraviti libertarijansku stranku u Srbiji (kako god se ona zvala, to bi joj bila orijentacija). Setimo se Rotbardovog napuštanja Libertarijanske stranke, dilema o libertarijancima sa "velikim L" i sa "malim L"...
Tužni francuski slučaj me podsetio da smo ovde imali rasprave o tome da bi u Srbiji trebalo napraviti libertarijansku stranku (kako god se ona zvala). Neka blogerska objašnjenja koja kažu da je to nemoguća misija, zaista deluju smisleno. Evo kako ja to vidim.
Prvo, pomisao na tehničku stranu (infrastruktura) tog poduhvata deluje obeshrabrujuće. Da iskoristim Slavišinu foru, pitanje za studente: koje interesne grupe bi po definiciji morale da podrže ovakvu stranku, a koje bi to zaista učinile po srpskoj definiciji?
Drugo, kome bi(smo) se priklonila takva stranka? Kako bi se definisala i kako bi je definisali u "javnom mnjenju"? Da li bi ikada ušla u Narodnu skupštinu? Da li bi ikada ušla u neku lokalnu skupštinu? (pitanje za postdiplomce: koja bi srpska opština najlakše postala Nju Hempšir?)
Dok se sve to ne raščivija, ostaje bolna istina da srpska partijska scena mnogo liči na francusku: mnogo degolizma, mnogo patriotizma, gde god da pogledaš...
10 comments:
Prvo pada na pamet biznis, ali krupniji biznis normalno ne podržava liberalne stranke, što kaže Friedman to je "samoubilački instinkt poslovne zajednice". Ali može mali biznis, vlasnici malih radnji itd.
Koliko je to ljudi dosta zavisi i od prezentacije, ne samo o programa, ali rekao bih da ima dosta ljudi koji glasaju zapušenog nosa za DS ili LDP, tako da bi pošteno liberalna stranka mogla da uzme 10-15% bez nekih većih kompromisa sa populizmom.
Ja licno mislim da jedina sansa da neka zaista liberalna stranka predje cenzus je cistim populizmom.
Obecas smanjenje PDV-a na 10%, smanjenje akciza na gorivo za 20 dinara po litru, ukidanje carina i svih ogranicenja za uvoz polovnih automobila i tu si negde. Jos obecas i smanjenje drumarina... Onda pokrenes pricu o svim mafijama i probas da objasnis zasto one uopste postoje. Kazes da ces sa mafijom da se obracunas tako sto ces da odpustis pola zaposlenih na carini, pravosudju, u policiji. I da, kazes da ces da privatizujes sva javna preduzeca tako sto ces 100% akcija da podelis narodu.
U sustini, to bi morala da bude jedna anti-politicarska kampanja, u kojoj objasnjavas da se svi oni bore za vlast kako bi krali, a da si ti tu kako bi vratio moc i pare narodu. Sto i nije daleko od istine.
Ako te ne ubiju u kampanji, mislim da mozes da racunas na 10%.
Htedoh reći Inđija za srpski New Hempshire, ali sada vidim da tamo pobeđuju radikali.
Ja uopšte ne mogu da zamislim da libertarijanci u Srbiji mogu da uzmu više od 2%, na žalost.
Njihovo glasačko telo bi se sastojalo od malog br. intelektualaca.
Istina je da bi upravo oni najobičniji i najbrojniji ljudi u društvu imali i najviše razloga da glasaju za ovakvu jednu partiju i politiku. Medjutim, ja spadam u one ljude koji zaista misle da ko će biti u vladajućoj klasi i kako će se ona ponašati zavisi od vlasnika kapitala u tom društvu. Vlasnici kapitala u Srbiji su tajkuni kojima regulacija privrede najviše godi.
Iz tog razloga ne vidim slobodan prostor na srpskoj političkoj sceni koji bi toj partiji bio "dozvoljen" da njime raspolaže!
Uspela sam da iskopam iz jednog istraživanja iz 2003. godine podatke za pitanje o tome koliko treba dozvoliti da budu razlike u platama. Pored odgovora 2 puta, tri puta itd. (otvoren odgovor) neki su rekli da ne treba ogranicavati razlike. Ovo možda nije loš probni indikator "libertarijanske orijentacije", ma kako to delovalo klimavo.
Ako se pogledaju podaci po radnom mestu, dobije se ovo: za ovu opciju su svi preduzetnici osim sitnih (kod njih je 40 posto), polovina direktora (raznih vlasništva firmi), polovina učenika i studenata, 40 posto stručnjaka, 30 posto samozaposlenih, 30 posto poljoprivrednika, oko trećine nezaposlenih. Ostale kategorije (radnici itd.) nalaze se negde između 10 i 20%.
Znači, target grupe -preduzetnici i deca :)
Naravno, sve ovo je prilično beskorisno s obzirom na to kada je rađeno istraživanje, kakva je kategorizacija radnih mesta itd. Čisto da bacim nešto na sto za raspravu
Ja se nekako slazem sa anonymousom.
Ima u liberalizmu populistickih aspekata. Nije ih nemoguce naci i napraviti kampanju oko njih.
Sto se preduzetnika tice, mislim da oni jesu velika ciljna grupa kojoj se niko ne obraca. Drzava ih maksimalno maltretira a ima ih relativno mnogo. Mislim da u Srbiji ima registrovano nekoliko stotina hiljada STR-ova.
Anonimus odlično primećuje da bi libertarijanska partija praktično morala da vodi "anti-političarsku" kampanju. Libertarijanska stranka treba da vraća narodu moć (odlučivanja) i pare, ali ne tako da "u ime naroda" "narodni predstavnici" odlučuju i troše narodne pare, što se sada događa, nego da pojedincima od kojih se narod sastoji vraća moć odlučivanja o sopstvenom životu i sopstvenim parama. To je jednostavna istina i u tome nema nimalo populizma - radi se o defakto interesu svakog pojedinca da upravlja svojom sudbinom i da spreči da mu neko nepozvan "kroji kapu" (i na dugi i na kratak rok). Populizam je slatkorečivo udvaranje biračima pričama o kratkoročnim prednostima političkih odluka i prećutkitanje njihovih loših dugoročnih posledica.
Na političkoj sceni Srbije libertarijanska partija zaista nije "dozvoljena" kako kaže fg. Ono za šta bi se ta partija borila predstavlja anatemu za sve druge stranke - ej, ljudi sami da brinu o svojim životima, pa gde sam tu ja!?!?!? Gde će svi moji ako se državni aparat redukuje!?!?
U stvari nije dovoljan samo napad na stranački prostor. Pored libertarijanske partije koja bi praktično morala da bude samo izvršni organ (firma za preuzimanje vlasti, zaposleni po ugovoru) a ne bi smela da ima nikakvu ideološku slobodu, trebalo bi da postoji nevladina organizacija istog ideološkog usmerenja sa primarnom obrazovno-propagandnom ulogom. Ova organizacija bi okupljala istomišljenike libertarijance i na volonterskoj bazi bila infrastruktura partije-firme. Ovo je dobro zato što bi volonteri okrenuli leđa partiji čim nije ideološki čista odnosno počne da skreće u kolektivizam. Dakako, svaki zaposleni u partiji gubi posao ako ne sprovodi politiku centra. Tough.
Libertarijanska partija kao i libertarijanska NVO mogu da budu finansirane samo dobrovoljnim prilozima - a najviše kapitalom svojih osnivača. U suštini i LP i LNVO su privatni projekti, kao i sve druge partije i NVO. Ostale partije su kartelskim udruživanjem izdejstvovale subvencije države lažima o "javnoj funkciji" koja im "daje pravo" da budu prisilno finansirane parama otetim od naroda.
LP ne sme da bude po unutrašnjoj organizaciji demokratska, to će po eventualnom izbornom uspehu i rastu broja članova da dovede "na vlast" u stranci ljude koji su tu da zarade a ne da menjaju sistem - konformiste umesto revolucionara. Tada stranka menja ideološku orijentaciju i prestaje da bude libertarijanska. Dakle po unutrašnjoj organizaciji stranka mora da bude "kadrovska" odnosno svi kadrovi moraju da budu postavljeni "iz centra". Znam da smrdi na komunjare, al hebiga mora tako.
Naravno da stranka koja hoće da izvede radikalnu odnosno korenitu reformu (jednom reči: revoluciju, ali) mirno, bez nasilja, mora da se trudi da uđe u narodnu skupštinu. Tu se zakoni proizvode i što je još važnije stavljaju van snage. Mislim da bi koalicioni potencijal te stranke ipak bio izuzetno mali - nema se s kim u koaliciju, sve sami kolektivisti. U lokalne skupštine bespredmetno je ulaziti dok se ne kontroliše republička. Posle kratkog revolucionarnog perioda, država će imati tako malo funkcija da lokalne skupštine verovatno neće ni postojati, a republička skupština će jedino odlučivati o spoljnoj bezbednosti.
Добро, кад нећете да правите странку - ДАЈТЕ БАР ТУ НВО!!
Zašto se zamarati sa strankom, treba odmah formirati koaliciju. Ionako ćemo posle par meseci da formiramo frakcije :)
A što se tiče uspeha mislim da nemamo šanse. Potcenjujete negativnu kampanju koja bi usledila. Čim bi neko od nas rekao da se zalažemo za legalizaciju droge naša karijera bi bila gotova.
To verovatno. Ako sas ne bi dileri (a boga mi i panduri) ubili pre toga.
Post a Comment