Pages

02 January 2008

Liberalni mediji

Kad su liberalni mediji ovakvi, antiameričko javno mnjenje ne treba nikoga da iznenađuje. Evo šta kaže Danas:
Cilj invazije na Irak, kako danas veruje većina međunarodnih analitičara, bio je uništenje iračkog društva kako bi se pripremilo tlo da Amerikanci i Britanci preuzmu kontrolu nad ogromnim naftnim rezervama Iraka, uspostave vojne baze na Bliskom istoku i eventualno zaštite Izrael od mogućeg napada Sadamovog Iraka. Takva politika ratnih saveznika poprimiće genocidne obrise s dvoličnim moralnim stavom.

Većina međunarodnih analitičara!? Na primer ko? Uništenje iračkog društva kao cilj?

Ne znam koje medije čitaju Danasovi spoljnopolitički komentatori, ali i među međunarodnim kritičarima ovog rata postoji konsenzus da nafta nije igrala bitnu ulogu. Jedna jednostavna činjenica je da mesec dana rata košta SAD više nego što iznosi ukupan godišnji prihod Iraka od nafte. Druga jednostavna činjenica je da je sva nafta u vlasništvu vlade Iraka i da niko nema nameru da je otme nego mora da je kupi. Od vlade Iraka zavisi kakve će ugovore sklopiti sa naftnim kompanijama.

Ja mislim da je kad se sve sabere, taj rat bio pogrešna odluka i više o tome možete videti u ovoj
seriji postova o Iraku. U međuvremenu je bilo još novih činjenica ali glavni argument stoji. Razlozi za rat su pogrešne procene političara i greške obaveštajnih službi o postojanju oružja za masovno uništenje (vidi aferu Curveball). Sadam je nedozvoljavajući potpuni uvid sam doprineo stvaranju utiska da neko hemijsko i biološko postoji. Profesori sa Harvarda i Chicaga, Mearsheimer i Walt takođe tvrde da je zaštita Izraela mogla biti jedan od razloga, i to je jedino što je Danas pogodio, mada je daleko od toga da se "većina analitičara slaže" jer je reč samo o jednom članku i jednoj knjizi. Slagali se ratom ili ne, to su stvari oko kojih se vodi debata. Nafta, vojne baze, geopolitika, namera uništenja iračkog društva i pominjanje "genocidnih obrisa" tamo gde se očigledno radi o građanskom ratu i borbi sa ekstremistima više podsećaju na školu Mikija sa Palme i Dragoša Kalajića nego što su za ozbiljne medije.

4 comments:

Srđan Stanković said...

Amerika se upustila u ovakvu ratnu avanturu sa gigantskim troškovima zbog "pogrešnih obaveštajnih procena" i zbog toga što se strašno nasekirala da Sadam možda nema oružje za masovno uništenje. A pri tom Pakistan, jedna od najnestabilnijih država na svetu ima nuklearno oružje i nikom ništa, pošto je glavni američki saveznik u tom regionu. Inače, Sadam Husein je sebi potpisao smrtnu presudu kad je počeo da prodaje naftu za evre, trebalo bi da čitate malo više od američke propagande.

Anonymous said...

to je zbog neocon ideologije, demokratizacije bliskog istoka itd, pritiska na saudi arabiju i slabljenja pritiska na izrael. Ne verujem da je zbog nafte usko gledano (da bi navodno ameri izvlacili naftu iz iraka), moze biti da je zbog uticaja na ceo region (saudi arabiju pre svega) koji je bogat naftom

Anonymous said...

Srđane, molim te da mi objasniš budalaštine o prodaji nafte za eure. Kome je to prodao i koliko. Nemoj toliko da veruješ samozvanim donmaćim analitiračima na platnim spiskovima ove DS(P)S vlade.

Anonymous said...

Za motivima americkog ratnog pohoda na Irak treba tragati samo ako odbacimo neubedljiv argument da je razlog, ii jedan od glavnih razloga za rat losa obavestajno-politicka procena i strah od nepostojeceg irackog oruzja. To je besmislica, u 21. veku nema vojnih tajni, sve je manje-vise proverljivo, sve informacije su uglavnom lako dostupne. Jedino sto ne mozemo da znamo je sta neko ima u glavi, kakvi su mu namere i kako namerava da ih ostvari. Slazem se da je nafta kao uzrok trivijalno objasnjenje, medjutim gledano na duzi rok, naravno da je bolje imati kontrolu nad tim resursom nego je nemati, a resurse kontrolisu drzave, zato treba kontrolisati drzavu. Irak, u ovom slucaju. Motivi su u preseku mesavine politickih, ekonomskih, ali i strateskih (vojnih) elemenata o kojima SAD moraju da vode racuna. Istorija americkog intervencionizma uci nas da stvari nikad nisu bile crno-bele i da moraju da se posmatraju u siroj perspektivi. Sta su npr. bili motivi intervencija u Koreji, Vijetnamu, Panami, Kubi, Somaliji, konacno, Kosovu? Jesu li to sve misterije i lose obavestajne procene? Ne, vojska SAD brani interese SAD, a glavni interes SAD je njena ekonomija, dolar, a ekonomiji ocigledno treba vojska da prosiri lebensraum, prostor slobode. Ocigledno postoji neka logika u svemu tome, ali apologeti amerikanizma ne vole da kritikuju ujka Sema, bar ne vise nego sto je to dozvoljeno.