Economist, odnosno Economist Intelligence Unit (EIU), je proizveo novi indeks demokratije. Freedom House već skoro četrdeset godina radi indeks koji meri razvoj sloboda ali ovo je prvi indeks koji poredi zemlje na osnovu razvoja demokratije. Čini mi se da je ovaj indeks sveobuhvatniji od indeksa sloboda jer meri i neke kategorije koje prethodni indeks ne uzima u obzir.
Veliki problem predstavlja nepostojanje univerzalne definicije demokratije. Demokratija je u antičkoj grčkoj značila vladavinu većine dok je danas da bi se zaradio epitet demokratski potrebno proširiti definiciju na poštovanja prava manjina, ljudskih prava, vladavine prava i sl.
EIU se prilično uspešno uhvatio u koštac sa ovim problemom i razvio metodologiju koja meri performanse zemalja na osnovu pet kriterijuma: izborni procesi i pluralizam, građanske slobode, funkcionisanje administracije (vlada, parlament), učešće u političkom životu i razvoj političke kulture. Poslednja dva kriterijuma su manje razumljiva. Učešće u političkom životu se meri zainteresovanošću građana da učestvuju u javnoj debati, da glasaju i da pristupe političkim partijama. EIU kaže da se bez ovakvog učešća demokratija pretvara u elitističku disciplinu. Razvoj političke kulture se odnosi na spremnost opozicije da prihvati rezultate izbora.
EIU klasifikuje demokratije u četiri grupe: Potpune demokratije, demokratije sa nedostatkom, hibridni režimi i autoritativni režimi. Samo 28 zemalja spada u zemlje potpune demokratije. Na primer Freedom House svrstava 89 zemalja u kategoriju slobodnih zemalja i izbornih demokratija.
Srbija spada u demokratije sa nedostatkom i na 55. je mestu. Dok istočna Evropa otprilike ima slične nivoe sloboda kao zapadna, skoro sve zemlje u istočnom bloku (sa izuzetkom Slovenije i Češke) ne ispunjavaju kriterijume učešća u političkom životu i političke kulture. Zbog toga su zemlje istočne evrope uglavnom u kategoriji demokratija sa nedostatkom. Bosna spada u hibridne režime.
Indeks otkriva i relativno slabu vezu između ekonomskog i demokratskog razvoja. Pomalo baca senku na nepotvrđenu teoriju oko uticaja ekonomskih na razvoj političkih sloboda. Ta veza jača ako se izuzmu zemlje proizvođači nafte, što dokazuje da prirodni resursi mogu biti (i često jesu) neprijatelji demokratije. Na prvi pogled (samo lista prvih 7 i poslednjih 7 sa izuzetkom S. Koreje) može da se laički zaključi da niska temperatura utiče na razvoj demokratije. Valjda globalno zagrevanje neće unazaditi civilizaciju.
U svakom slučaju jako interesantan materijal za proučavanje. Siguran sam da ćemo pratiti diskusiju oko toga koji je inedks bolji u narednom periodu. Koordinator projekta na izradi ovog indeksa je imenjak Laza Kekić. Ceo izveštaj možete naći ovde.
4 comments:
Zanimljivo je da je Bosna "samo" u trecoj kategoriji. Sa ovlascenjima koja ima Visoki predstavnik, morala bi da bude diktatura.
Interesantno. ali izgleda da to gledaju kao na stvar privremenog karaktera. I Tajland trenutno ima vojnu huntu pa su u trecoj kategoriji.
ustvari mozda nije ni pitanje privremenog karaktera vec drugih kriterijuma. I pored velikih ovlascenja visokog predstavnika u bosni i vodje vojne hunte na tajlandu, ove dve zemlje imaju mnogo bolju situaciju po pitanjima drugih prava/sloboda od recimo burme ili severne koreje.
Slovenija koja je na indeksu rangirana kao čista demokracija, ima nekoliko nizki ranking u pogledu političke kulture; loše kao številčne zemalje koje su rangirane kao "flawed democracies" ili hibridni režimi. Ali u Sloveniji, kao najbogatiji post-komunistični zemlji, u politički kulturi je možno zaslediti obrise ideologije nacionalizma i socializma koja dominira ekonomsku politiku prema drzavne intervencije i blokade privatizacije poduzeča koja so još u državnoj vlasti. IMD (WCY), je ovu godinu pokazao, da je Slovenija među 60 ekonomsko najboljih zemalja na zadnom mjestu što se tiče otvorenosti do tujih ideja i odnosu do tujih ideja. I jaki hibrid političke kulture u Sloveniji je negativni i suvražni odnos političkih stranka do globalizacije. I tako je u Sloveniji ova ideologija dio političke kulture koju participira svaka politička stranka. Znači, u pogledu političke kulture, Slovenija ozbiljno ne kotira visoko.
Singapur na ovom indeksu rangira kao hibridni režim ali na lestvici ekonomske slobode (Heritage, Fraser) je ozbiljno rangiran u vrhu kao na godišnji lestvici švicarskog IMD-ja World Competitiveness Yearbook. I Singapur ima baš jedno izmed najslobodnih okolja za poduzetništvo. Ovdje je možda odgovor na pitanje kakva je korelacije među demokraciju i ekonomskim performansom:
http://www.cid.harvard.edu/hiid/570.pdf
http://www.nber.org/papers/w4909
Visoki ranking Islandije, Švedske i ostalih zemalja sa sjeverne Europe možda pozitivno korelira sa dobrim indikatorima kao su visoka stupnja zaupanja i ničelna percepcija korupcije. Ili če bit dvomljivo nego Švedska ima tako dobru funkcioniranje vlade. Javna administracija na Švedskom je među največjima na svjetu, i prošlu godinu je ravno Economist rangirao švedsku javnu upravu (drzavno administraciju) za nisku stupnju "input" učinkovitosti sa obzirom do visoke stupnje javne porabe.
Regards,
Rocks
Post a Comment