Krediti

Jelašić:
Ograničavanje roka otplate na nenamenske gotovinske kredite je jedna od mera NBS koje će ona primeniti da bi se suzbio rast javne potrošnje, smanjio trgovinski deficit i ojačala kapitalna baza banaka.

Ne smanjuje se javna nego privatna potrošnja i to na administrativan način. Ako se cene kredita formiraju na tržištu, zašto bi država administrativno odlučivala ko može koliko i kakvih kredita uzeti? Država formira osnovnu kamatnu stopu, ali kada jednom odluči o tome, ne bi trebalo da se meša u to da li kredite neko uzima za proizvodnju, potrošnju ili letovanje. Poenta ekonomije nije fiksiranje agregatnih brojeva da lepo izgledaju. Ako se potrošački krediti uzimaju, to znači da građani u njima vide korist. Sprečavati ih da to rade je isto kao i zabraniti im da gledaju TV više od 3 sata dnevno. Ekonomski, to se može gledati kao još jedan dodatni porez. Kao i svaka zabrana.

NBS naravno treba da brine o inflaciji. Ali kada bi brinula samo o inflaciji onda ne bi brinula o tome da li su krediti potrošački, keš ili proizviđački, nego bi regulisala osnovnu, referentnu kamatnu stopu i tako smanjila ukupnu ponudu novca. Kako se ta ponuda raspodeljuje na privatnu i investicionu potrošnju bila bi stvar tržišta, odnosno tražnje za jednom i drugom. Prema tome, ovo se radi zato što NBS hoće specifično da smanji privatnu potrošnju i kao što je Jelašić već nekoliko puta rekao, trgovinski deficit. Ali zašto ih interesuje trgovinski deficit? Deficit imamo zato što imamo višak deviza, a ne višak dinara. Zato ga možemo priuštiti i to je dobro. Svaka trgovina donosi korist. Uvoz je dobar za građane i o tome oni sami najbolje govore kada kupuju robu iz uvoza.

Ako je inflacija problem, postoji jednostavno rešenje: da Vlada zamoli Evropsku centralnu banku da vodi našu monetarnu politiku. Po receptu Crne Gore. Tada bi čvrsta valuta bila grantovana i NBS se ne bi petljala u to ko, koliko i zašto troši.