Naslov posta se često čuje u Americi. Često se čuje i kod nas, mada ne tako direktno. Često se priča da su "reforme nepopularne". Dajem nekoliko mogućih objašnjenja zašto je to najčešće tako:
1. Dobar policy je dugoročan a dobra politika kratkoročna. Primer za ovo su državna osiguranja, koja su, uz ovakvu demografiju, neodrživa. Kakav interes ima političar da danas pokreće to pitanje? To mu neće doneti glasove na izborima. Bolje da se deficit fondova nadoknađuje iz budžeta.
2. Dobar policy posmatra efekte na celo društvo, dobra politika gleda samo segmente društva kojima onda udovoljava. Carine i subvencije su klasični primeri. Kakav interes ima političar da ih sada ukine? Nikakav.
3. Dobar policy je zasnovan na analizi i principima, dobra politika na emocijama. Ko još u Srbiji racionalno razmatra pitanje Kosova, na primer?
4. Dobar policy razmatra troškove i koristi od određene politike. Dobar političar priča samo o koristima.
Znači, ako hoćete da se bavite policy-jem, analizirajte sve dugoročne efekte na celo društvo. Ako hoćete da se bavite politikom, usmerite se na nekoliko segmenata populacije i probajte da ih ubedite da ćete za njih nešto uraditi čim dođete na vlast. Koliko vidim, naši političari već znaju ove lekcije. Analitičari i novinari imaju još puno da nauče.
No comments:
Post a Comment