Neko je definisao solidarnost kao jedinstvo interesa i ciljeva, zasnovano na naklonosti među članovima jedne grupe. Ona sadrži element prinudnosti, obaveznosti, opet zasnovih na pripadnosti nekom kolektivu. Voljnom odricanju! To je suština.
Od kada država gura solidarnost kao vrednost, solidarnost je postala smešna, skupa, uvredljiva i besmislena. Evo kako nas država uči da budemo solidarni: Blic navodi da "od 14. do 21. septembra obeležavala se Nedelja solidarnosti, a prema Zakonu o Crvenom krstu, usvojenom u decembru prošle godine, za to vreme obavezno se naplaćuje uz svaku prodatu putničku kartu u međunarodnom avionskom, železničkom, brodskom i autobuskom saobraćaju, dodatnih tri odsto od cene karte...Da putnici moraju u periodu od 2. do 8. oktobra izdvajati 24 dinara, što važi i za kupce CD-ova, Vlada je odlučila 8. septembra 2006. godine, tako što je donela uredbu o otuđivanju posebnih iznosa za vreme trajanja Dečje nedelje." Prijatelji solidarnosti iz nevladine organizacije Prijatelji dece Srbije kažu: "Mi smo nadležni za program Dečje nedelje, a organizatori su „Prijatelji dece Srbije“. Sakupljeni novac biće refundiran toj organizaciji za sportske, kulturne i druge manifestacije koje će se održavati tokom Nedelje..."
Više o ovome čitajte u Blicu. Pa nakon toga, voljno solidarno, idemo peške!
No comments:
Post a Comment