To je naslov rada koji sam koautoravo sa Gary Lucasom, profesorom prava na Texas A&M univerzitetu. Biće objavljen u pravnom časopisu West Virginia Law Review, a tema su aplikacije nalaza o ograničenosti našeg znanja i racionalnosti u kreiranju politika. Americki akademski pravni časopisi su malo drugačiji od časopisa iz drugih oblasti jer su radovi mnogo duži, ali su zato zahtevi rigoroznosti i originalsti mekši. Tako ovaj rad ima celih 50 gusto kucanih strana, a fokus je na pregledu i diskusiji postojećih doprinosa u ovoj novoj i sve popularnijoj oblasti: behavioral public choice. Pogledajte ovde.
2 comments:
cestitke, vrlo dobar tekst, posebno za nas koji imamo interes za tu stvar ali ne dovoljno da bi pratili detaljno literaturu. :)
Jedan kriticki komentar: iako je clanak zapravo pregled literature, glavni problem je vidljiv i u vasim zakljuccima - sta je preporuka? Izgleda je konacni zakljucak da posto eksperti nisu racionalniji od drugih pojedinaca moramo angazovani drugu grupu eksperata da nadgledaju baise prvih eksperata. Vi to ne kazete naravno tako direktno, ali to je poenta. Moraju da se uzmu u obzir ukupni "troskovi iracionalnosti" kako ljudi tako i eksperata. To je kao Demsetzova nirvana - treba uzeti u obzir generalni trosak drzavne intervencije a ne samo trzisnog ishoda. Ali ko treba da ih uzme u obzir i kako da ih uporedi?
Hvala. Možda je trebalo više naglasiti taj aspekt apsolutne nemogućnosti da se zna više. Ja sam imao u prethodnim radovima taj zaključak, u "Illusion of Regulatory Competence" naročito. Ovde ima još mesta za ispravke iako je rad već prihvaćen - ja pre svega hoću da promenim rečnik na nekoliko mesta gde se pominje "neracionalnost" ovoga i onoga, u neke mekše termine, u neznanje, ogranične kognitivne sposobnisti i sl.
Post a Comment