Srbiju svakih desetak godina zahvati čudna opsesija stručnjacima. Ovo je treća generacija stručnjaka koje se ja sećam. Posle Avramovića, Panića i raznih drugih kandidata (čak se i gazda Jezda kandidovao za predsednika sa argumentom da on, kad tako uspešno vodi banku, sigurno ume da vodi i zemlju) s početka 1990-ih, došli su eksperti iz ranih 2000-ih na čelu sa Dinkićem i Đelićem, a sada po svim prilikama stiže novi talas Vučićevvih eksperata.
I narod se svaki put nepogrešivo pomami, kao da je glavni nedostatak srpske ekonomije to što nije vođena na dovoljno stručan način. Poslednji put kad sam gledao vesti, glavna zamerka javnog mnjenja bila je to da političari mnogo kradu. Sada će, odjednom, stručnjak iz inostranstva ili stručnjak iz dijaspore, iz MMF-a ili sa Jejla, svojim finansijskim znanjem, preciznom matematičkom formulom, sprečiti političare da kradu. Nešto mi se tu ne slaže.
Naravno, ključni problem Srbije nije ni politička krađa sama po sebi, ni nedostatak tehničke obučenosti upravljača državnim finansijama, već pogrešna ideologija. Ekonomsku politiku ne opredeljuje nivo stručnosti ministra; ekonomsku politiku opredeljuje ideologija. U Srbiji se kritikuje i ovo malo kapitalizma kojeg ima; najveći neprijatelj društva su privatne firme i poslodavci; država drži ključne sektore, ima svoje banke, ima svoje agencije, odbija da privatizuje javna preduzeća i u tome niko ne vidi problem; grebatori od sporta do "kulture" su na svakom koraku i još su ubeđeni da im je novac poreskih obveznika neotuđivo ljudsko pravo; država i lokalne vlasti regulacijama reketiraju privredu i prizivaju korupciju. To su problemi koje ne rešava nikakvo poznavanje finansija i budžetskog računovodstva. Rešavaju ih prave vrednosti, poštovanje za privatnu svojinu i slobodu pojedinca, i rešava ih razumevanje ekonomije na jednom vrlo opštem nivou, shvatanje da je privatna inicijativa ono što stvara ekonomski rast; da država u najboljem slučaju može da presipa iz šupljeg u prazno, a u gorem i više realističnom da aktivno uništava vrednost stvorenu u privatnom sektoru.
Problem Srbije nije što niko u Ministarstvu finansija ne ume da sabere brojeve, izračuna kamate i napiše budžet. Kad bi to bio problem, rešenje bi bilo dovođenje stručnjaka koji to mogu da urade. Umesto toga, problem je vrednosni, ideološki i ekonomski na jednom vrlo uopštenom nivou. Ali kad narod već voli, lakše je dovesti eksperta čudotvorca nego smanjivati potrošnju i sređivati javni sektor.
I narod se svaki put nepogrešivo pomami, kao da je glavni nedostatak srpske ekonomije to što nije vođena na dovoljno stručan način. Poslednji put kad sam gledao vesti, glavna zamerka javnog mnjenja bila je to da političari mnogo kradu. Sada će, odjednom, stručnjak iz inostranstva ili stručnjak iz dijaspore, iz MMF-a ili sa Jejla, svojim finansijskim znanjem, preciznom matematičkom formulom, sprečiti političare da kradu. Nešto mi se tu ne slaže.
Naravno, ključni problem Srbije nije ni politička krađa sama po sebi, ni nedostatak tehničke obučenosti upravljača državnim finansijama, već pogrešna ideologija. Ekonomsku politiku ne opredeljuje nivo stručnosti ministra; ekonomsku politiku opredeljuje ideologija. U Srbiji se kritikuje i ovo malo kapitalizma kojeg ima; najveći neprijatelj društva su privatne firme i poslodavci; država drži ključne sektore, ima svoje banke, ima svoje agencije, odbija da privatizuje javna preduzeća i u tome niko ne vidi problem; grebatori od sporta do "kulture" su na svakom koraku i još su ubeđeni da im je novac poreskih obveznika neotuđivo ljudsko pravo; država i lokalne vlasti regulacijama reketiraju privredu i prizivaju korupciju. To su problemi koje ne rešava nikakvo poznavanje finansija i budžetskog računovodstva. Rešavaju ih prave vrednosti, poštovanje za privatnu svojinu i slobodu pojedinca, i rešava ih razumevanje ekonomije na jednom vrlo opštem nivou, shvatanje da je privatna inicijativa ono što stvara ekonomski rast; da država u najboljem slučaju može da presipa iz šupljeg u prazno, a u gorem i više realističnom da aktivno uništava vrednost stvorenu u privatnom sektoru.
Problem Srbije nije što niko u Ministarstvu finansija ne ume da sabere brojeve, izračuna kamate i napiše budžet. Kad bi to bio problem, rešenje bi bilo dovođenje stručnjaka koji to mogu da urade. Umesto toga, problem je vrednosni, ideološki i ekonomski na jednom vrlo uopštenom nivou. Ali kad narod već voli, lakše je dovesti eksperta čudotvorca nego smanjivati potrošnju i sređivati javni sektor.
28 comments:
Uz svih 500 ograda koje Slaviša spominje, novom "Mlađanu" treba priznati jednu stvar: ne pamtim (ali bukvalno ne pamtim) da sam čuo bilo kojeg od kandidata za ministra, božemesačuvaj ministra, ili bilo koju krupniju političku ličnost da svoje političke ambicije promoviše rečima: Promene kod nas, i kod pojedinca i u društvu, treba da idu odozdo. U tom smislu - prija, mada, naravno, govorancija sama po sebi nije nikakva garancija...
"shvatanje da je privatna
inicijativa ono što stvara ekonomski rast;"
Slavisa, mislim da je vas glavni problem, a I libertarijanaca generalno to sto previse verujete u pojedince. Mislim da je to greska. Ljudi su po prirodi lenji, nepreduzimljivi, posebno u srbiji
@hasd
ako su lenji i nepreduzimljvi, onda je jos veca steta da im damo da upravljaju drzavom, zar ne?
Pa sta ako su lenji i nepreduzimljivi? Ko kaze da 90, 80, ili cak 50% stanovnistva treba da budu preduzetnici? Da, vecina ljudi bi jednostavno za nekoga da radi od 9 do 5 i da za to dobija platu i van radnog vremena ne razmislja o poslu. To je tako u Srbiji, ali to je tako skoro bilo gde. Tih preduzimljivih ima 1, 5, u vr' glave 10%. U Srbiji ih ima bar 5%. Treba dozvoliti tim 5% da rade neometano, umesto ih sputavati kao sto je do sada bio slucaj. Ima u Srbiji dovoljno radnih i preduzetnih, samo im treba dati sansu.
Theory X and Theory Y
"Rešavaju ih prave vrednosti, poštovanje za privatnu svojinu i slobodu pojedinca"
A da li ekonomista naterati moze ljude da postuju privatnu svojinu? Ili mozda to treba da radi policija i pravosudje. U tom slucaju ko ce pravosudje primorati da postuje privatnu svojinu? Nepostojeci "Peti amandman" srpskog Ustava?
Obrni okreni, opet se problem svodi na politicku sferu, na pravosudje, na politicko uredjenje, ali ne na ekonomiju. Pojedini ovde vide "pravovernog" Slavisu kao nadrilekara za komunistickog-kapitalistickog Frankenstajna, a zaboravljaju da sav njegov mukotrpni rad sutradan moze ponistiti, kao sto talas brise tragove u pesku, neki novi "Katic". I to sve zbog politickog sistema.
Otud, resenje su eksperti politickih nauka (npr. Svajcarska) koji ce kreirati politicko uredjenje gde ce ljudi glasati nogama i gde nema tiranije vecine. Nije potreban pravoverni Vodja da kaze "smanjivati potrošnju" ili "dovoditi strance", vec ljudi sami pronalaze sta je za njih najbolje.
Ukoliko glasanje pojedinca posmatramo kao potrosnju, to je u skladu sa preduzetnickim duhom, za razliku od diktatorskog nametanja ideja:
"There is only one boss. The customer. And he can fire everybody in the company from the chairman on down, simply by spending his money somewhere else." Sam Walton, Walmart CEO.
Najslabiji stub koji našu ekonomiju čini nekonkurentnom su institucije, tu stručnjaci mogu dosta toga da urade da bi promenili neke stvari.
@Nemanja
"A da li ekonomista naterati moze ljude da postuju privatnu svojinu? Ili mozda to treba da radi policija i pravosudje. U tom slucaju ko ce pravosudje primorati da postuje privatnu svojinu? Nepostojeci "Peti amandman" srpskog Ustava?"
Имовинска права спадају у природна, не постоји потреба да економиста натера људе да поштују своју имовину, ту се непогрешиво успоставља осећај нечијег (државног) ударања по џепу. Дакле, није либертатијанство како то Славиша једног написа - контраинтуитивно, контраинтуитивно је да се гласа за ударање по туђем џепу са идејом да ће твој некако заобићи током времена.
Увек је Држава.
Увек је држава та која одлучујће крши имовинска права, чак и случају упада типа са шрафцигером на гајбу у ситне сате, чак и у сличају здравства, школства, чак и у случају тзв. народно-ослобидилачке револуције.
Међутим, у последњем случају, кршење тог основног права је оно што носи све остало и није питање реституције пука историјска правда већ основни корак заштите у будућности:
Ако тада то није била грешка, зашто би икада била?
Odličan tekst. Pitanje je koliko jedan kejnzijanac kakav je očigledno mladi g. Krstić može revitalizovati privredu. Ako nisu špekulacije, ono što se pojavljivalo u medijima, onih šest mera su loš start i katastrofa u najavi.
"Имовинска права спадају у природна, не постоји потреба да економиста натера људе да поштују своју имовину, ту се непогрешиво успоставља осећај нечијег (државног) ударања по џепу"
Ali, isto tako ne postoji potreba, rekao bih mogucnost, da ekonomista natera ljude da postuju tudju privatnu svojinu. Problem preduzetnika je da li ce ga neko opljackati ili likvidirati i proci nekaznjeno, a ne da li ce ekonomski guru izdati nekakav proglas o zastiti privatne svojine.
"Naravno, ključni problem Srbije nije ni politička krađa sama po sebi, ni nedostatak tehničke obučenosti upravljača državnim finansijama, već pogrešna ideologija."
slazem se sa ovim, s tim sto nisam sigurna kako bi se tacno ta idelogija dala dobro opisati (mislim da se ne radi ni o jednoj filozofski prepoznatoj cistoj ideologiji).
medjutim, ne treba podrazumevati da je ta tehnicka obucenost nesto sto bas svako ima i da baba sa pijace sa malo zdravog razuma moze da bude ministar finansija. ovo u kontekstu ovog novog ministra, koji deluje, bas na osnovu biografije koja se vec danima pumpa po medijima, da nije odmakao daleko od nivoa bas te babe sa pijace. postavljanje coveka od 29 godina, sa par godina iskustva u managment consultingu cije su glavna postignuca da je "radio na projektu" i "napravio matematicki model" za NIS na mesto ministra finansija je jednostavno najobicnija sprdnja, sta god (lose) mislili o ideologiji drugih kandidata.
" Pa sta ako su lenji i nepreduzimljivi? Ko
kaze da 90, 80, ili cak 50%
stanovnistva treba da budu
preduzetnici? Da, vecina ljudi bi
jednostavno za nekoga da radi od 9 do
5 i da za to dobija platu i van radnog
vremena ne razmislja o poslu. To je
tako u Srbiji, ali to je tako skoro bilo
gde. Tih preduzimljivih ima 1, 5, u vr'
glave 10%. U Srbiji ih ima bar 5%"
Bojim se da precenjujes ljude u Srbiji. Onih ljudi koji bi trebalo da cine tih 5% je davno otislo za inostranstvo I ne pada Im na pamet da se vracaju. Ostalo je previse ljudi koji se zadovoljavaju time da rade za 300 eura.
Iako smatram da je mladi strucnjak oksimoron, cini se da je neko pomalo ljubomoran na Lazara Krstica, jer kritikovati coveka koji je pola decenije radio u privatnom sektoru, a zapostaviti H. Potera, ovaj ministra pravosudja Selakovica (30), sa bogatim iskustvom asistiranja na drzavnom fakultetu, ravno je neracionalnom rasudjivanju.
@hasd
A se bojim da ih ti potcenjujes. Svaki vlasnik mini marketa na cosku je medju tih 5%...svaki freelance programer...svaki vlasnik firme (ne racunam one koje sluze iskljucivo za trange-frange isisavanje para i prevare)...a takvih ima mnogo.
Stalno ta fama kako su svi koji su sposobni otisli iz zemlje. Osim sto je netacno i uverdljivo je za ljude koji su ostali u Srbiji.
Ovom nesrecniku zelim sve najbolje, ali mislim da ce eksperiment doziveti fijasko, dolazi uz pompu i izreziranu dramu (prihvatice, nece, javio se, razgovarao, samo da se najede cvaraka u selu i napije izvorske vode i eto ga....) i na kraju ce proci kao Dzefri Saks u istocnoj evropi. Dosao uz fanfare, otisao neprimetno.
Slazem se sa dosta toga iznjetog u ovom clanku. Mislim da ni Djelic ni Dinkic nisu manjkali "strucnosti" vec volje/sposobnosti da promjene sistem u kojem se ekonomske reforme nikad nisu provele do kraja pa danas imamo situaciju u kojoj veliki djelovi privrede jos uvjek pripadaju drzavi zaposljavajuci i odrzavajuci velik i mocan sloj populacije koju bi reforme tesko pogodile (pogotovo na kraci rok) i koja se samim tim tim reformama svim silama protivi. Nama treba neko ko je sposoban i voljan da te mocne slojeve dijelom primora a dijelom nagovori da dozvole temeljitije reforme. To nije stvar strucnosti u oblasti finansija vec prirodnog dara za vodjenje politike. Ja bih radije da vidim nepismenog Milosa Obrenovica na kormilu srpske ekonomije nego nekog doktora ekonomije sa Harvarda.
Medjutim, ipak ovaj mladi covjek (koji sve nas njegovih godina svojim uspjesima i patriotizmom moze samo postiditi) ipak izgleda kao bolji izbor od vecine ostalih, pogotovo ako mu Vucic uspije pruziti dosta politickog pokrica. U svakom slucaju zelim mu sve najbolje i nadam se da namjerava uvesti dodatne reforme koje bi srpsku ekonomiju ucinile slobodnijom, fleksibilnijom i decentralizovanijom, i nadam se da ce u tim namjerama i uspjeti.
A kad Krka kaže ne,videćemo kako će se snaći. Želim mu sve najbolje ali ovi dovode Štros Kana da bi priupitao ovog matorog kome si ti rekao ne,a ne da ne može klinca koji kad se rodio Krka već bio u penziji da iskulira...
http://www.jutarnji.hr/pinochetov-ministar-savjetnik-u-hdz-u-za-gospodarstvo-stranci-kojima-karamarko-vjeruje/1119737/
@Nemanja
"Ali, isto tako ne postoji potreba, rekao bih mogucnost, da ekonomista natera ljude da postuju tudju privatnu svojinu."
Ни за тим не постоји потреба, на крају крајева.
У целој причи, постоји потреба да неко натера економисте да поштују туђа имовинска права. Рецимо некаква руља. Али опет, не би та руља ударила на економисту него на државу.
"Problem preduzetnika je da li ce ga neko opljackati ili likvidirati i proci nekaznjeno, a ne da li ce ekonomski guru izdati nekakav proglas o zastiti privatne svojine."
Тај неко је држава.
Прво да се констатује кривично дело, затим да се имовина врати, обештети те онда одговорни осуде.
@tiki
Uz sve ograde koje imam prema Hrvatskoj, simptomatično je kakav ideološki profil ko dovodi, odnosno koliko je izbor "hrvatskih naprednjaka", :) iako daleko od idealnog, ideološki superioran u odnosu na izbor srpskog analogona, to jest jednu domaću mladu i jednu francusku matoru i razvratnu kejnzijansko-socijalističku protuvu. Što nas vraća na Slavišin uvid o ideologiji i gornji Željkin komentar: osim nedostatka ljudskog potencijala (možda se, kako "Steve W" napominje, taj nedostatk precenjuje, ali je činjenica da je veliki procenat obrazovanih i, još mnogo tragičnije, aktivnih i preduzimljivih ljudi već napustio Srbiju ili se svim silama upinje da to uradi), glavni srpski problem upravo jeziva smesa pravoslavlja (koje je u svojoj toksičnoj kombinaciji pasivnog i fatalističkog istočnjačkog misticizma i šovinističkog cezaropapizma jedan od najgorih zamislivih religioznih izbora za slobodno društvo i prosperitetnu i dinamičnu ekonomiju), frustriranog, "fudbalskog", antielitističkog nacionalizma malog i mladog naroda čiji se etnički identitet formirao u prisilno egalitarnim uslovima strane okupacije a prve vođe su mu bile razbojnici i šverceri, i, Zucker kommt zuletzt, raznih varijanti komunizma i neokomunizma (uključujući i ljudskopravaške kultivare koje se crvena EU, ali, nažalost, i SAD, zdušno trude da zapate u Srbiji, i već su stvorili brojan sloj mladih parazita i štetočina, da slučajno stara generacija boljševika ne bi ostala bez podmlatka) koje su se na tako zgodan, intenzivno kolektivistički i autoritarni supstrat, nakalemile kao prirodan produžetak maligne izrasline. I tu pitanje nije šta će sa takvom zemljom biti, naravno, ništa dobro, niti ko može da tu nešto učini, naravno, niko (ako časna starina Stros-Kan iz delimično sebičnih razloga ne krije u rukavu epohalni kec pretvaranja Srbije u novi globalni centar seks-turizma :) ), već samo kakvim smo mi smrtnim gresima u prethodnim životima unakazili našu karmu da nas u ovom utelovljenju drogirane kurve rode ispuste baš među ovu beznadežnu, degutantnu fukaru :)))
@Speaker
Suština je što nema šanse da adezejjovski glasački puk ( uključujući ii pokojnike iz ercegovine) glasa zatako nešto. Jednostavno ovo je najobičnija tlapnja . Možda pokoji adezovac i simpatizira Pinočea ( u njihovoj verziji anttikmunista je protiv vlaja) i podsjeća ga pomalo na operetnog krivožvaljog generalvrhovnika al nema šanse da se Rvacko rasprodaje strancima domaćim srbočetnicima i jugounitarističkim udbašima. A vidim jutros da ovaj nadobudni klinac ipak ima zrnce liberalizma ( već ga hrvatski komentatori nazvali neoliberlčina) A što se DSK tiče njega bi volio vidjet na nekom partiju sa borkinjama ,malo perverznog voajerizma bi mi baš leglo
auhhh... ovaj je žešće zagledan u svoju auru.
@tiki
Ma slažem se, tiki, u skoro svemu (znam ja "Rvacku" solidno :) ), a naročito u izboru simpatičnog termina "krivožvalji", :) ali, eto, tamo ipak šef jedne stožerne strane predlaže takva imena, a ovde genitalno-oralni dovlači ovog malog idiota i lupeta o Stros-Kanu, that's all :))
@ziggy
Jao kakva mala kripto-komunjarska nakaza, loženje na Berlin je pouzdan znak, ja sam, malo zbog posla, malo zbog prijatelja, relativno često u Berlinu, i s moje tačke gledišta radi se o jednom od najogavnijih i najumobolnijih mesta u degenerisanoj Evropi, em je, za moj ukus, ružan kao porez osim par predgrađa na zapadu tipa Dalema ili Celendorfa i jednog malog dela Prenclauerberga, em je ne simbolično, već sasvim doslovno, bankrotiran, em, zahvaljujući tome, ništa ne funkcioniše kako treba, em je pun budala, neradnika, komunjara, anarhista i ostalih duševnih nakaza svih vrsta koje su se navukle iz cele Evrope (pogotovo onih najodvratnijih likova i likuša koji se predstavljaju kao "umetnici", samo nekako nikako ne mogu da vam objasne kakvom se to umetnošću tačno bave :) ), a sad još, pored svih negativnih strana, postaje i skup, jer ljudi sa raznih još propalijih lokacija od Nemačke (Grčka, Italija, Španija, plus Rusi koji izvlače lovu i poneki Turčin kome je Istanbul preskup ili bio-Švaba - "Švaba" u užem smislu Švapske, ne srpski sleng za Nemca :) - kome je Prenclauer jeftin :) ) iz nekog razloga vide tu deformisanu socijalističku tamnicu kao ostrvo stabilnosti (iako Berlin, kako realne plate padaju ili stagniraju već skoro deceniju, i domaći nesretnici koji ne rade za državne reketaše čijih šljaštećih piramida je pun centar već za firme koje funkcionišu na tržištu mogu da se nadaju prosečnoj plati između 600 i 1000 evrića, meni uvek izgleda kao tri dana pred, sasvim opravdane, socijalne nemire, i kada u Nemačkoj pukne, rekao bih da će baš odande da krene), pa kupuju stanove kao nezdravi i dižu cene svega i svačega do granica sve manje izdrživih za domaće stanovništvo. Doduše, da ne grešim dušu da je sve crno, ima nešto dobrih restorana, naročito turskih (iako je to ipak Nemačka, pa morate tačno da znate kuda idete, slučajna poseta ma čemu je obično razočaravajuća :) ), a ako ste ispod trideset, pa vam ne smeta tragični mentalno-ideološki profil i lifestyle domaćeg i expatskog ženstva, u nekim delovima Krojcberga, Prenclauera i centra postoji i solidan izbor ne previše prljkastih do napucanih barova i klubova odakle, za nekog vrednog mrava, nije naročit problem da svako veče odvuče kući neku drugu artsy-fartsy nesrećnicu, naročito ako mravac još ima i para: iako bez takvih ambicija (čak i kada u ovim godinama ne bih pre bio usmeren na kvalitet nego kvanititet, previše me nerviraju, ne mogu da izdržim konverzaciju i održim "tonus" ni tih par neophodnih sati :)) ) više puta sam maliciozno primetio da, kako niko ništa ne radi i svi su u principu broke, kod tamošnjih mladih "umetnica", društveno-političkih radnica i revolucionarki mahanje evrićima često ima još čudesnije efekte nego kod trećesvetskih, primerice srpskih, rent-a-profuknjača i sponzoruša, valjda su posle godina gluvarenja tim drljavim i musavim mestom mnoge već smrtno umorne od hiljada malih luzera i hipika koji ih spopadaju :)))
Rešenje nije u sleđenju ideologije. Rešenje je u sleđenju zdravog razuma. Nama je potrebna promena sistema vrednosti, više nego čvrsto stremljenje brojnim ideološkim dogmama.
Igore,
Koja je tacno razlika izmedju pojmova "sistem vrednosti" i "ideologija"? To su, manje-vise, sinonimi.
Post a Comment