Pages

11 July 2013

Birokratske prečice

Pre izvesnog vremena je ministar najavio novi Zakon o opštem upravnom postupku po kojem će državni organi sami pribavljati dokumenta koja izdaju drugi državni organi. To, naravno, deluje sasvim logično, kao i ideja o kojoj se ranije pričalo - takozvano "ćutanje administracije", gde bi se podrazumevalo da je organ dao saglasnost, ukoliko ne donese rešenje u nekom zakonom predviđenom roku.

Obe ideje deluju primamljivo i logično, ali se ja bojim da se radi samo o prečicama, kojima se žele postići neki efekti bez prave reforme državne uprave i temeljne deregulacije. A meni se čini da je veoma veliko pitanje da li će se bilo kakvi efekti uopšte postići. Sve zavisi od detalja primene.

Razmotrite upravo primer koji daje Blic u linkovanom članku - vađenje lične karte bez prilaganja krštenice.

Sada je situacija takva da treba prvo da odeš kod matičara da izvadiš krštenicu, a onda odeš u MUP da izvadiš ličnu kartu. Buduća situacija može da ima jedan od dva oblika:

1. Odeš u MUP, oni pristupe elektronskoj bazi krštenica i izdaju ti odmah ličnu kartu.
2. Odeš u MUP da podneseš zahtev za ličnu kartu. Oni kažu "Mi ćemo sada da pošaljemo dopis matičnoj službi. Oni će da nam odgovore u zakonskom roku. Onda nama teče zakonski rok da izdamo ličnu kartu. Dođite za 4-6 nedelja da vidite dokle je predmet stigao".

Dakle, ako se sve pretvori u situaciju 2, onda je to lošije od sadašnje situacije, gde krštenicu sam možeš da izvadiš praktično odmah.

Ili, razmislite o "ćutanju administracije". Svako razmišlja u smislu "Podneseš zahtev za izdavanje saglasnosti, ako ti ne odgovore u roku od 2 nedelje, smatra se da su dali saglasnost". To deluje logično i više nego opravdano. Ali, zamislite sledeće moguće situacije i zloupotrebe.

1. Želim da uradim nešto što je fundamentalno štetno po društvo i gde nema šanse da bi mi bilo koji državni organ dao saglasnost. Ja podnesem zahtev i podmitim onoga što radi u pisarnici da se predmet zagubi na par nedelja. Nakon dve nedelje smatram da sam dobio saglasnost. Dok se oni opasulje i shvate šta se desilo, stvar je gotova.

2. Za dobijanje saglasnosti organa B potrebna je saglasnost organa A. Odem u organ A i podnesem zahtev 10. jula. Oni odbiju moj zahtev 20. jula i pošalju mi ga poštom. Ja ga namerno ne preuzmem. Onda odem u organ B 25. jula i kažem "Ja sam podneo zahtev, nisam primio nikakav odgovor, molim da mi vi izdate saglasnost jer mi oni nisu odgovorili u zakonskom roku, pa se podrazumeva da su dali saglasnost." Ako organ B nema mogućnost da ispita da li je organ A izdao saglasnost, stvar je besmislena. A, ako ima mogućnost da se raspita, onda to podrazumeva dopis, čekanje na odgovor i praktično istu situaciju u kojoj smo sada.

3. Svaki državni organ, kada dođe u cajtnot, po difoltu odbije zahtev, pa se ti žali.

Sve u svemu, meni ideje poput ćutanja administracije, kancelarija za brze odgovore i slično ukazuje na to da su političari vrlo svesni problema sa birokratijom i da žele da ga reše, ali da prosto ne znaju kako i onda predlažu tako neka polurešenja koja neće u praksi zaživeti. Problem je što niko neće temeljno da dereguliše privredne aktivnosti. Najčešće nije problem u tome što se na odluku čeka 2 meseca, već je problem u tome što je odluka uopšte potrebna.

7 comments:

Aleksandar Stevanović said...

Postoji tu resenje, koje je srednje brzo, a to je sveobuhvatno uvodjenje e-drzavne uprave. Postoje najmanje tri krupna problema (1) opstrukcije ljudi i grupa koji zive od sadasnje situacije i koje ce izgubiti mogucnost da uzimaju mito na mnogim pozicijama (2) spinovanje javnosti kako je svaki takav projekt namestaljka, preskup, da nece funkcionisati (3)parcijalnost u implementaciji gde na na kraju sistemne moze da zazivi u potpunosti ili biva inherentno nestabilan
a postoji i problem (4) korupcija i nestrucnost kod samog planiranja implementacije e-javne uprave

Aleksandar Stevanović said...

Marko jesi li ti uzeo odmor pa blistas sa pisanjem poslednjih dana?

Немања Ненадић said...

Срећом, идеја о позитивном дејству "ћутања управе" (да се сматра као да је донето решење којим се захтев прихвата, а не обрнуто) није у нацрту ЗУП-а http://www.mpravde.gov.rs/files/Nacrt%20ZUP_sajt.doc иако су га "мудраци" промовисали својевремено у коалиционом споразуму, има о томе и о другим стварима коментар на http://www.transparentnost.org.rs/images/stories/materijali/19072012/Osvrt%20na%20koalicioni%20Sporazum.doc
Ово за прибављање докумената у закону изгледа овако:

"Орган је дужан да по службеној дужности изврши увид, прибави и обради податке из доступних службених евиденција, односно регистара које воде органи у складу са посебним прописима."

Нема рокова, макар у овом члану, требало би проверити. У сваком случају, странка може и сама да их прибавља и доноси их другом органу ("изиграва поштара") ако јој је тако брже, али је поента да се власт натера да то никад не буде бржи начин за поступање.

Marko Paunović said...

Sasa,

Nisam jos na odmoru, ali sam konacno zavrsio preseljenje, pa uvece imam vise vremena

A i par postova sam napisao jos pre nekoliko meseci, ali nikako da ih objavim. Vidis da se i ovaj post odnosi na vest od pre vise od mesec dana. :)

ChllCha said...

Sa nashom državnom upravom može biti samo sve gore i gore.
Uzmite na primer katastar.
Faza 1.
Kada je katastar osnovan prvo je radio samo uknjižbe, zabeležbe i hipoteke.
Nije imao stručan kadar, u službi u kojoj je 90% pravnog posla radi 90% lica geodetske struke. Svetska banka je dala silne parce za osnivanje katastra. Osnivanje je loše urađeno jer su pare nenamenski trošene, pa su podaci o pravima i nepokretnostima ofrlje prikupljeni. Kada je počelo održavanje tj. redovni rad grcalo se od količine ispravki sa osnivanja i redovan posao se radio sporo.
Faza 2.
Izmisli se konverzija. Službi koja nije bila spsobna da odradi svoj redovni posao se dodaje i konverzija koja zahteva ispitivanje svih upisa na jednoj neporketnosti od danas do nacionalizacije 1958 (da se utvrdi da je imalac prava korišćenja u stvari raniji vlasnik). Samo jedna konverzija zahteva vremena kao 10 uknižbi.
Faza 3
Službi koja nije bila sposobna da radi redovan posao i kojoj se dodata konverzija se na teret stavlja i izrada geneza prava na nepokretnostima za restituciju. Ovaj put se ne samo ispituju upisi do 1945 nego se i prepisuju da bi se slali Agenciji za restituciju.
Faza 4
Službi nesposobnoj za svoj redovni posao, konverziju i geneze za restituciju se sada u izgled stavlja i legalizacija.
Faza 5
??????

Dokle god država bude neprestano izmišljala nove procedure nećemo se maći sa mesta.

ChllCha said...
This comment has been removed by the author.
Marko Paunović said...

Katastar je verovatno najbolji primer, a slicno vazi i za Poresku upravu (sa poreskom amnestijom, vanrednom prijavom imovine bogatih ljudi, povracajem bejbi PDV-a itd).