Pages

24 October 2012

Petoletka

Vlada Srbije u četvrtak bi trebalo da usvojiti Strategiju obrazovanja čiji je cilj da se do 2020. poveća procenat visokoobrazovanih sa 6,5 na 40 odsto! U strategiji barem onom delu koji je do sada poznat javnosti, niko nije pojasnio kako je to moguće ostvariti. Za sada je samo zacrtan cilj da bi najmanje 38,5 odsto građana Srbije starosti između 30 i 34 godine 2020. godine trebalo da ima fakultetsku diplomu. 

Pravo pitanje nije "kako", pravo pitanje je "zašto?".  Komunistička planska privreda je propala jer se ispostavilo da centralni planeri ne mogu da isplaniraju ni koliko je kutija šibica jednom gradu potrebno u toku meseca. Otkud im sada ideja da umeju da isplaniraju koliko će visoko školovanih ljudi zemlji biti potrebno za deset godina?

Ako je ideja što više to bolje -- to dokazano ne funkcioniše. Obrazovanje nije u uzročno-posledičnoj vezi sa ekonomskim rastom. Lično obrazovanje jeste u vezi sa ličnim dohotkom: u proseku, imaćete veću platu ako imate više škole. Ali za zemlje u celini to ne važi. Na nivou zemlje, povećano ulaganje u obrazovanje se ne pretače u ekonomski boljitak. Tako pokazuju sistematske studija efekata ulaganja, mada ćete lakomislene primere tipa "zemlja X je uložila ovoliko i evo bogata je" naći na svakom koraku.

Tačno je i to da bogatije zemlje u proseku imaju viši nivo obrazovanja. Ali obrazovanje tu ne igra ulogu investicije već ulogu luksuzne robe. Bogatije zemlje imaju više obrazovanja jer više obrazovanja mogu da priušte. Nije im obrazovanje donelo bogatstvo već im je bogatstvo donelo obrazovanje.

Strategije tipa X% visoko obrazovanih do Y godine su intelektualni pandan Staljinovih miliona tona čelika. Rani komunisti su mislili da teške industrije nikad dosta, današnjim modernim evropskim planerima fetiš je obrazovanje. Nema veze što sadašnje planiranje visokog obrazovanja očigledno ne radi, što je u Srbiji nezaposlenost najveća i u oštroj evropskoj konkurenciji, što struktura izgleda da je užasno pogrešna kad zemlja školuje inženjere i lekare koji onda sede nezaposleni ili odlaze u inostranstvo. Važno je da se postigne ciljani procenat. Napred!

9 comments:

Saša Stamenković said...

"Nije im obrazovanje donelo bogatstvo već im je bogatstvo donelo obrazovanje."

U svojoj branši (telekomunikacijama) "ubih se" nekoliko puta na svom blogu i u javnim raspravama objašnjavajući kolegama iz RATEL-a i ex-MTID da rast broadbanda ne uzrokuje povećanje GDP već je obrnuto, države sa većim GDP, logično, imaju razvijenije telekomunikacije i veću broadband penetraciju. Najgore je što i Svetska banka u svojim publikacijama koristi te pogrešne zaključke.

Mislite, Slaviša, da oni koji sada imaju VSS i DRMR, shvataju poentu? E, zato ćemo da povećamo broj VSS i neko će sigurno shvatiti.

Vladimir said...

Komunizam jeste vrsta šamanske religije, operisan od svake vrste logike i pragmatizma. I dugo mi je bilo potrebno da shvatim zašto država školuje inženjere, koji potom odlaze na "privremeni rad" u inostranstvo. Rešenje misterije leži u - DOZNAKAMA!!! Doznake, da, da, verovatno vam to nikada nije palo na pamet. Ovom prilikom se toplo zahvaljujem pomoćniku ministra Prosvete i Nauke, zaboravio sam mu ime, koji mi je pomogao da shvatim suštinu veze između srpske ekonomije i visokog obrazovanja. U pitanju je neki doktor nauka, intelektualac. Dakle, još jednom da ponovom - DOZNAKE.

Dendejeć said...

Potpuno tačna analiza, mada moram da kažem da nisam do sada čuo za takvu vladinu nameru. Mislio sam da smo sve već videli i svakakvih nebuloza se naslušali, ali eto, ispada da nikada ne treba potceniti želju i sposobnost političara da nam omoguće bolji život - doduše ne odmah, ne ni ubrzo, nego u (daljoj, što daljoj) budućnosti, dabome.

I sam sam jedan od onih sa DRMR ali ne vidim da to ikako utiče na platu (u privatnoj firmi siurno ne, a sve manje i u javnim institucijama). Ali to je manji problem, jer to je bila moja odluka i moj rizik, bez da se vlada imalo mešala.

Mnogo veći problem je što sada već imamo situaciju da se za pojedina radna mesta sa trivijalnim opisom treže diplomci (što da ne, kad ih ima na birou). Dodajući tome činjenicu da mnogi koji nisu otišli u inostranstvo, svoju diplomu "unovčavaju" kao taksisti, konobari, preprodavci, pa čak i fizikalci, lako moemo zaključiti da bi vlada trebalo da kaže sasvim obrnutu stvar: u Srbiji nema dovoljno adekvatnog posla za visokoobrazovane i ko želi da se obrazuje čini to na sopstveni rizik i trošak.

Milan Igrutinovic said...

Nisam pratio "javnu" raspravu, ali Slaviša u prvom pasusu pominje "deo koji je poznat javnosti".

Evo linka za celu strategiju, nekih 230 strana, ima tu i zanimljivijih stvari.

http://www.kg.ac.rs/doc/strategija_obrazovanja_do_2020.pdf

Nemanja said...

Slavisa, iako ponavlja svoju mantru sa kojom se donekle slazem u trenutnim okolnostima, nosen sofizmom izostavlja poslednji deo pasusa:

Za sada je samo zacrtan cilj da bi najmanje 38,5 odsto građana Srbije starosti između 30 i 34 godine 2020. godine trebalo da ima fakultetsku diplomu. Sada je ima 23 procenta ljudi u tim godinama, a u ukupnom stanovništvu svega 6,5 odsto je visoko obrazovano.

Onda procitam u 24sata:

"Da za osam godina u Srbiji bude oko 38,5 odsto visokoobrazovanih, što je šest puta više nego danas"

Niko da primeti da se ovde mesaju babe i zabe. Udeo u ukupnom stanovnistvu nije isto sto i udeo u stanovnistvu izmedju 30-34 godina.

Ako pretpostavimo da je protok sa drzavnih fakulteta konstantan, koliko sada ima ljudi sa raznoraznim megatrendima, singidunumima, i slicno koji imaju 23-25 godina, te koji ce za 8 godina u 2020. imati 31-33 godina. Otud skok sa 22% na 38.5% nije nerealan.

Inace, evo sta Svajcarci kazu:

"Switzerland prides itself on its high standard of publicly-funded education. As a country with few natural resources, its prosperity depends to a large extent on its brain power. Most people continue studying after the years of compulsory education, and many take further courses throughout their lives. At the same time, the education system has to deal with new challenges in the face of changes in society and the world."

Ako jedna Britanija moze da ispituje i kopira Svajcarce, sta kosta Srbiju da uradi isto. Smanjivanjem djaka u srednjim strucnim skolama, nasi umni strucnjaci rade upravo suprotno.

Slaviša Tasić said...

Nemanja,

Optužuješ za sofizam a uopšte nisi ni shvatio tekst. Poneta posta nije da je konkretni procenat nerealan ili nedostižan, već da je bilo kakvo planiranje procenata pogrešno. Uopšte me ne interesuje koji su procenti u pitanju, o tome možeš da raspravljaš sa ovim planerima koji su smislili strategiju.

Stijak said...

Dokaži svoju tvrdnju nekim istorijskim primjerom. Navedi mi jedan primjer države koja je odlučila da liberalizuje obrazovanje i odvoji ga finansijski od države - pa potom iz jedne siromašne države postala bogata? Primjeri azijskih tigrova, Irske (iako u fin. problemima u poslednje vrijeme i dalje ostaje sjajan primjer koja je iz ničega napravila nešto pre koju deceniju) pokazuju upravo suprotno - da je ekonomskom napretku prethodilo ulaganje države u obrazovanje (između ostalog)...

Bez nekog primjera ovo ostaje teorijsko mlaćeje prazne slame i nema nikakvog uticaja na realnost...

Mi smo inače siromašna država i potrebno je da nadjemo funkcionalan model da se iz toga što pre izvučemo...

Uostalom - pogedaj i razvijene države i reci mi koja nema neki model finansiranja visokog obrazovanja izuzev USA. U gomili evropskih zemalja godišnje školarine su na nivou jednog djela plate. Jedino je UK nešto skuplja (3-6000 funti za grupu sa najnižim primanjima) ali i tamo se po automatici vrlo lako dobije studentski kredit za školarinu koji se vraća tek kad se zaposliš i imaš primanja preko 21000 funtu godišnje...

Slaviša Tasić said...

"Dokaži svoju tvrdnju nekim istorijskim primjerom. Navedi mi jedan primjer države koja je odlučila da liberalizuje obrazovanje i odvoji ga finansijski od države - pa potom iz jedne siromašne države postala bogata?"

SAD, Engleska, Francuska, Nemačka, Austraija, itd... Sve te zemlje su se prvo obogatile, otpočele ekonomski rast kad ga nigde u svetu nije bilo, pa tek onda nacionalizovale ili polunacionalizovale obrazovanje.

Za ovo o irskim i drugim tigrovima imaš u postu: "tako pokazuju sistematske studija efekata ulaganja, mada ćete lakomislene primere tipa "zemlja X je uložila ovoliko i evo bogata je" naći na svakom koraku." Nadam se da razumeš da je svaki primer tipa Irska ovo i one statistički bezvredan. Irska je tokom godina uradila mnogo različitih stvari i nema načina utvrditi da je baš povećana potrošnja na školstvo bila prelomni faktor. Pogotovo što sa druge strane imaš gomilu zemalja koje su isto tako povećale ulaganje obrazovanje a da to nije imalo nikakav pozitivan efekat.
Evo ti jedna poznata studija to tome.

Dr Rex said...

Zdravo,

Ovdje smo još jednom kupiti bubreg za naše pacijente i oni su se složili platiti dobru svotu novca svima koji žele donirati bubreg kako bi ih spasili, pa ako ste zainteresirani da budete donator ili želite spasiti život, molimo Vas da nam pišete na e-mail ispod.

Ovo je prilika za vas da budete bogati u redu, jamčimo vam i jamčimo vam 100% sigurne transakcije s nama, sve će se izvršiti prema zakonu koji donosi donatore bubrega.
Zato više nemojte gubiti vrijeme, molimo Vas da nas napišete na irruaspecialisthospital20@gmail.com

Irrua specijalistička bolnica.