Pages

23 February 2012

Obostrani monopol

Retko se u praksi viđa slučaj bilateralnog monopola, ali evo to je sada slučaj sa Sudanom i Južnim Sudanom. Južni Sudan, nova nezavisna država, ima naftu, ali jedini naftovod ide kroz severni Sudan. I sever ima nešto nafte, ali mnogo manje nego jug.

Spor je, naravno, nastao oko cene. (Nema političkog spora, istorije, crkava, kolevke, srca Sudana, to su Afrikanci prevazišli; Sudan je priznao otcepljenje svog južnog dela.)

Jug nije spreman da plati više od 1$ po barelu nafte, Sever traži 36$.

Da je tržište kompetitivno, ravnotežna cena bi se već nekako našla između vrednovanja kupca i troškova prodavca. Kod obostranog monopola to ne igra veliku ulogu. Jasno je jedino da cena ne može toliko visoka da Jug nema nikakve prihode od nafte, niti toliko niska da Sever ne može ni da održava naftovod od tih para.  Ti troškovi su relativno niski, pa ako ih zanemarimo, cena može biti bilo šta od blizu nule do skoro cele vrednosti barela nafte (preko $100 ovih dana).

Južni Sudan je uveren da je u pravu, jer to je njihova nafta, a nafta vredi više od naftovoda. Ali nije -- te percipirane vrednosti nafte (ili naftovoda) sada ne igraju nikakvu ulogu.  U situaciji takvoj kakva je, naftovod ima tačno istu toliku važnost kao i nafta. Jedno bez drugog ne mogu. Kad se ovo zna, onda cena od 36$ koju zahteva sever uopšte nije tako bezobrazna.

Pošto je raspon mogućih cena tako veliki, glavnu ulogu kod obostranog monopola u formiranju cene imaju pregovaračke pozicije. Trenutno je Južni Sudan uvređen zahtevom severa i svaki promet nafte je obustavljen. Ali Južni Sudan je siromašniji od severa i nafta mu je gotovo jedini izvor prihoda. Severu je prihod od naftovoda važan, ali ni blizu tako važan kao što je Jugu važan prihod od nafte. Severni Sudan dakle može da čeka i kalkuliše, Južni Sudan ne može. I severni to zna.

Jedino rešenje za Južni je da izgradi alternativni naftovod, o čemu se i pregovara, ali to se ne može uraditi u kratkom roku.

Ako su pregovarači i jedne i druge strane racionalni, sever bi sada trebalo da čeka, dok bi Južni Sudan trebalo da pristane na mnogo više od 1$ koji hoće da plati. Konačna cena bi trebalo da bude mnogo bliže onih $36 koje traži sever. Kad se budu dogovorili, obavestiću vas o ishodu.

Postoji mogućnost da pregovarači budu i još racionalniji od ovoga. Ne pregovaraju zemlje nego pojedinci i ko zna, možda u interesu pregovarača Južnog Sudana bude da tvrdoglavo insistiraju na ceni makar to značilo i humanitarnu katastrofu, od koje oni sami neće stradati a za koju će optužiti u međunarodnoj zajednici već nepopularni Sever. Ali ako pretpostavimo osnovnu dobronamernost aktera možemo zanemariti taj scenario.



No comments: