Pages

23 September 2011

Partizanština na delu

Potomci "saradnika" i saradnika okupatora neće moći da dobiju imovinu koju su im opljačkali oni koji su na vlast u Srbiji došli na krilima jednog drugog okupatora koji je u istoriji zabeležen kao jednako brutalan kao i onaj okupator koji je došao tri i po godine ranije u Srbiju. Ovo je jako loše, pa da navedem taksativno.
- Prvo je pitanje ko su to saradnici okupatora? Notorna činjenica je da su, na primer, komunisti vrlo prilježno sarađivali sa svojim saveznicima u Srbiji sve dok isti nisu napali SSSR. S druge strane, mnogi nerehabilitovani "saradnici" okupatora bili su deo antitotalitarističkog pokreta koji se setio da je ustanak opcija već u maju 1941. godine. Nije mi jasno ni ko je zločinac, onaj koji nije hteo da žrtvuje civile pred bezumljem okupatora, ili domaći šljam koji je svojim bezumljem izazvao još bezumnija masovna streljanja. I na kraju, kakve to veze ima sa pitanjem imovine, ako si zaista izdajnik, onda ideš u zatvor, pred streljački vod, otkud tu pitanje imovine ako nije stečena kroz "izdajničke aktivnosti"? Ako, na primer potomci Milana Nedića ili bilo koga ko je pokušavao da Srbe spase od istrebljenja nemaju prava na imovinu, a imaju potomci onih koji su "saradnike" pronalazili po formuli "što veća imovina koju mogu oteti, to veći izdajnik kome ću pucati u čelo", mi se ovim zakonom direktno ismevamo i ideji pomirenja i ideji patriotizma i samoj ideji slobode i ljudskosti.
- Ismevamo se i ideji da nacije ne mogu biti kolektivno krive. Stoga nemamo nikakvo pravo da kukamo i govorimo da se Srbi kolektivno kažnjavaju, kada naša vlada kolektivno kažnjava druge narode u verziji i sa amandmanom i bez njega. Bolje je i da se zemlja zaparloži i ostane državna, što nam najavljuje vlada, nego da se slučajno ne nađe neki potomak onih koji su prošli kroz koncentracione logore Titove Jugoslavije samo zato što su bili pripadnici naroda koji je živeo u Vojvodini od kako se ista od močvare pretvorila u prelepu oranicu. I opet, ismevamo se i onima koji su bili lojalni SFRJ/SRJ/Srbiji, a koji će ostati i bez imovine ili de facto imovinskih prava zato što svaka zemlja bivše SFRJ može sa punim pravom da ih proglasi za okupatore. ZAšto li sada Čanak ne stane u odbranu Vojvođana koji nisu mrski dođoši?
- Da li je za očekivati da bi neki krajiški Srbin da se stvari nekim čudom promene i da za 4 godine vaskrsne Republika Srpska Krajina, a Hrvatska postane okupirana i rasprčana krpa od zemlje, bio lojalan Hrvatskoj koju je trpeo ili čak prezirao? I da li bi mu trebalo oteti imovinu ako nije načinio ikakav zločin osim što je bio deo takve države nakon što ista, recimo, ponovo propadne tri godine kasnije. E onda pametnome ne treba mnogo da shvati da pripadnost okupatorskom režimu ne treba da bude razlog da se nečiji potomci liše imovine, ako istu nisu stekli na nelegalan način.
- Ovim zakonom se i jasno kaže da se naš levičarski antifašizam velikim delom oslonjen na pljačku imovine. I na ljubomorno negovanje tekovina te borbe. To je istinsko pljuvanje i po onim fanticima koji su imali malo više poštenja, a manje cinizma.

18 comments:

Anonymous said...

Svaka čast!

Speaker said...

Aleksandre, nemam drugu opciju osim da u potpunosti potpišem sve što ste rekli :) I da dodam, iz nešto manje teoretske perspektive, da je lopinama svaki izgovor dobar da vrate što manje ukradenog. Kad god uopšte razmišljam o sličnim stvarima, što iz razumljivih zdravstvenih razloga nije često, :) dođem do zaključka da su kopnena intervencija, okupacija i denacifikacija/deboljševizacija 1999. bili u suštini najveća istorijska šansa koju je ovaj trećerazredni narod propustio u svojoj palocijskoj istoriji :)) A tek kakvo bi, da se to ostvarilo (Vesli Klark je u jednom intervjuu izjavio da je falilo otpilike tri nedelje :) ), beskrajno zadovoljstvo i čast bilo provesti koju godinicu kao "saradnik okupatora" i "domaći izdajnik", to je jedna od retkih stvari koja bi mogla da me motiviše da još nekad u životu neko iole duže vreme obitavam u Srbiji :))

fg said...

Da se covek najezi sta na ovu temu imaju da kazu Canak, Meho Omerovic, Ceda Jovanovic... Moralni degenerici!

Anonymous said...

SVI BI TREBALO DA BUDU REHABILITOVANI. Ali svi. To što su radili, nije bilo suđenje, pa ni oduzimanje imovine se ne može smatrati validnim. A to što su Nemcima radili, to je tuga Božija, i jednog dana se mora istražiti, obelodaniti.

Čanak & dođoši. Uobičajena stvar, da čovek kome su roditelji "dođoši", bude najveći zagovornik nemigracije.SVI BI TREBALO DA BUDU REHABILITOVANI. Ali svi. To što su radili, nije bilo suđenje, pa ni oduzimanje imovine se ne može smatrati validnim. A to što su Nemcima radili, to je tuga Božija, i jednog dana se mora istražiti, obelodaniti.

Čanak & dođoši. Uobičajena stvar, da čovek kome su roditelji "dođoši", bude najveći zagovornik nemigracije.

tiki said...

ma trebalo bi zabranit i da deca saradnika okupatora budu na čelu KKS

Anonymous said...

Kss... Lustrirati decu :)

Ivan Jankovic said...

Sasa: "Bolje je i da se zemlja zaparloži i ostane državna, što nam najavljuje vlada, nego da se slučajno ne nađe neki potomak onih koji su prošli kroz koncentracione logore Titove Jugoslavije samo zato što su bili pripadnici naroda koji je živeo u Vojvodini od kako se ista od močvare pretvorila u prelepu oranicu."

Ne samo da su tu ziveli, nego su oni i pretvorili Vojvodinu od mocvare u prelepu oranicu, jos u 17 veku.

Anonymous said...

Da ne preterujemo...

Ivan Jankovic said...

Ne, nego znamo istoriju.

dr Marko Đogo said...

Speaker-se,
slažem se da smo loš narod na mnogo načina, ali prizivati okupaciju sopstvene zemlje je sumanuto. Ako mislite da bi nam neko donio sreću na stranim tenkovima grdno se varate.
Gospodine Jankoviću tačno je da su njemački kolonisti isušili močvare ali je tačno i da su bili prvi rudari u Srbiji, pa šta kažete da im poklonimo i rudnike? Restitucija da,rehabilitacija da, ali ne svih već samo onih koje su komunisti posle rata, boreći se za vlast proglasili saradnicima okupatora, a to nikada nisu bili. A da je bilo i saradnika okupatora u Srbiji (Nedićevci itd),a pogotovo među njemačkom i mađarskom populacijom u Vojvodini, bilo je... O Hrvatskoj i BiH ne treba ni govoriti...

ziggy said...

>> pretvorili Vojvodinu od mocvare u prelepu oranicu, jos u 17 veku

--

koju to prelepu oranicu? jel' zalazio neko u vojvodinu ovih dana?

nije jasno ni kakve tačno ima veze to što su preci u 17. veku radili, sa onim što su njihovi potomci radili tri stoleća kasnije i kako ih to predačka vrednoća amnestira od ubijanja suseda i sugrađana.

ali, što se same teme tiče, ja bih voleo da vidim potpunu denacionalizaciju, bez obzira na etničko poreklo; nema tačno razloga da se npr. nedićevcima vrati oduzeto, ukoliko se isto ne vrati i, recimo, dunavskim švabama.

drugi scenario bi bio da se ne vrši povraćaj okupatorima itsl, ali pošto kod nas, za razliku od npr. češke, postoji neverovatna arbitrarnost i poroznost glede istorijskih pitanja, čini mi se da je tako nešto nesprovodivo, imajući na umu elementarnu pravičnost.

najgori, treći scenario je, naravno, prigrlila vlada republike srbije - tu je mix nejasnih kriterijuma, koji su nabacani da bi se stvorio utisak da ne samo da će vlada vratiti imovinu, nego će u tome biti istorijski pravična + da će poštovati i obnavljati tradicionalne animozitete, igrajući na nacionalne stereotipe.

već neko vreme je sasvim jasno da će se restitucija kod nas pretvoriti u još jedan ciklus pljačke a ovakve gluposti samo idu u prilog takvim strahovanjima.

Anonymous said...

Ne.
Da biste bolje razumeli, neophodno je upoznati se sa životom i delom princa Eugena Savojskog (bitka kod Sente). Strategijski značaj močvara do uspostavljanja stabilne granice nije zanemarljiv, obzirom da je neprohodnost terena, u kombinaciji sa podrškom lokalnog stanovništva, na strani Habzburga.
U 17. veku, do dolaska Habzburgovaca, naseljenost tog prostora je oskudna, a nakon seobe, preovladava stanovništvo sa Kosova i Makedonije, te dolazi do razvoja te oblasti (S. Andreja kao primer, Racvaroš), jer to stanovništvo je činilo privrednu okosnicu prostora sa kog je došlo. Ne kažem ja da Nemci nisu značajni po razvoj, ali njihov broj i značaj se postepeno uvećava do polovine 19. veka. Ne mislite da su svi (o kojima govorimo) Nemci, tj. njihove familije tu od 17. veka?! Pa pogledajte nastanak nemačkih naselja. Čak ni protestanti nisu svi naseljeni za vreme Osmanlijskog sultanata tu. Ne.
Da biste bolje razumeli, neophodno je upoznati se sa životom i delom princa Eugena Savojskog (bitka kod Sente). Strategijski značaj močvara do uspostavljanja stabilne granice nije zanemarljiv, obzirom da je neprohodnost terena, u kombinaciji sa podrškom lokalnog stanovništva, na strani Habzburga.
U 17. veku, do dolaska Habzburgovaca, naseljenost tog prostora je oskudna, a nakon seobe, preovladava stanovništvo sa Kosova i Makedonije, te dolazi do razvoja te oblasti (S. Andreja kao primer, Racvaroš), jer to stanovništvo je činilo privrednu okosnicu prostora sa kog je došlo. Ne kažem ja da Nemci nisu značajni po razvoj, ali njihov broj i značaj se postepeno uvećava do polovine 19. veka. Ne mislite da su svi (o kojima govorimo) Nemci, tj. njihove familije tu od 17. veka?! Pa pogledajte nastanak nemačkih naselja. Čak ni protestanti nisu svi naseljeni za vreme Osmanlijskog sultanata tu.

ziggy said...
This comment has been removed by the author.
ziggy said...

>> Da biste bolje razumeli, neophodno je upoznati se sa životom i delom princa Eugena Savojskog

--

da bih bolje razumeo... šta... restituciju u srbiji u XXI veku?

ja upravo i govorim o, kod nas, konfuznom i naknadnom, i to više puta ponovljenom i svako-malo izmenjenom istorijskom "presuđivanju", kao sasvim idiotskoj osnovi za restituciju.

problem koji imam sa polaznim postom je što sada su nedićevci i tzv petokolonaši, iako makar za njih nema ama baš nijedne dileme, jer su bili najklasičniji zamislivi saradnici okupatora - naprasno branitelji i spasitelji od istrebljenja. koga - srba? jevreja? roma? borili su se protiv okupacije? izvinite, ali za mene su sve to neviđene novosti, s obzirom da npr nedića ne samo da nije podržavala, nego se svojski trudila da se od njega ogradi i kraljevska vlada u egzilu.

ako bi se i mogla razvijati priča ko je bio "optimalniji" antifašista - četnici ili partizani, za npr nedićevce i tzv petokolonaše u takvoj diskusiji nema ama baš nikakvog mesta.

ako je bilo promašenih ili naštimovanih presuda ko je bio nedićevac ili petokolonaš a da to nije bio, neka se ide na rehabilitaciju, ali po meni, rehabilitovan ili nerehabilitovan, za restituciju nije ni bitno, i zato me nervira što se početni teskt uopšte i bavi time da li su nedićevci "baš toliko" ili "onoliko" krivi ili pravi.

osnovni problem je u samoj regulativi i u nekim neshvatljivim ograničenjima, poput toga, da će biti vraćana imovina u vrednosti do max. 500k€ po potražiocu. iako npr takva odredba nema veze ni sa četnicima, ni sa partizaima, niti sa nedićevcima (itsl), kada se pogleda sve zajedno, lepo se vidi da su se posla restitucije dohvatili teški mamlazi, sve reklamirajući se kako su socijalno odgovorni jer, zaboga, ne treba praviti novo raslojavanje gde će se na restituciji neko odjednom "silno" obogatiti "dok deca u africi gladuju", a reklamiraju se i kao brižni za fiskalni učinak jer, zaboga, srbiju će restitucija strašno koštati, iako je svima jasno da bi potencijalni prihodi od poreza veoma efikasno opravdali nešto, na šta se decenijama čeka.

ovo je, sasvim jasno, odgovornost sadašnje vlasti a ne nekih fiktivnih partizana pa vas molim da tako i postavljate stvari u raspravama, umesto što bespotrebnim komplikovanjem i uplitanjem istorije olakšavate posao ovoj vlasti, nasedajući na njene imbecilne trikove, gde se ona predstavlja kao ispravitelj raznih krivih drina, počev od II svetskog rata pa do socijalne odgovornosti.

Anonymous said...

@ziggy
Ma ja se slažem, ne verujem da se iko ne slaže, sudeći po postu i komentarima. Rehabilitacija je takođe bitna, jer su od suđenja pravili predstave, jer su presude i kazne bile poznate i pre suđenja.
Moj komentar je upućen gos'n Jankoviću, povodom "močvare, oranice, Nemci i 17. vek" priče, potpuno nebitne za restituciju i rehabilitaciju.@ziggy
Ma ja se slažem, ne verujem da se iko ne slaže, sudeći po postu i komentarima. Rehabilitacija je takođe bitna, jer su od suđenja pravili predstave, jer su presude i kazne bile poznate i pre suđenja.
Moj komentar je upućen gos'n Jankoviću, povodom "močvare, oranice, Nemci i 17. vek" priče, potpuno nebitne za restituciju i rehabilitaciju.

Speaker said...

@Mr Marko Đogo
Poštovani gospodine Đogo, ima mnogo razloga zbog kojih mislim da bi okupacija bila mnogo bolje rešenje od laganog, pragmatičnog davljenja udbaške hidre za koju se Zapad na kraju opredelio (kako radikalni raskid sa boljševičkim kontinuitetom, uključujući i lustraciju i restituciju o kojoj ovde govorimo nikada nije napravljen, ja, uostalom, i samu tu tu zemlju i njenu vlast još uvek smatram za produkt boljševičke okupacije iz 1945.), ali to sam spomenuo samo uzgred, i, kako ta problematika tek ako se stvari veoma rastegnu može da se podvede pod glavnu temu ovog posta, da ne bih trolovao i davio lokalnu libertarijansku populaciju, :) ograničiću se samo na to da kažem da mi se vaše zamerke čine nekako nacional-romantičarskim i kao da neke imenice, kao Sopstveni Narod ili Okupacija imaju neka implicitna velika slova i dramatični naboj za koji ne bih rekao da previše odgovara njihovom realnom sadržaju. Ja u taj "sopstveni narod" na prvom mestu niti sam nešto zaljubljen, niti mu nešto dugujem, da bi imali bilo kakav bonus kod mene, napotiv, imaju poveliki "malus", kao, uostalom, i sva primitivna, zaglupljena i isfanatizovana stoka ovog sveta, samo još malo veći, jer meni i mojoj familiji slučajno duguju minimalno nekoliko miliona evra. Isto tako, nimalo mi nije blisko nekakvo devetnaestovekovno organicističko-mistično shvatanje naroda kao nekog ogromnog, mlohavog organizma kojem ja, kao, u svojstvu, nadam se, nervne ćelije (biti deo rektalnog epitela nekako nikada nije bio moj san :)) ) pripadam, narod je, što se mene tiče, skup jedinki koje sticajem ko zna kakvih okolnosti žive na istoj teritoriji i dele jedan broj kulturnih konstrukta, pa ne vidim razloga zašto se na taj narod ne bi primenilo najbrže i najefikasnije rešenje za uljuđivanje i modernizaciju koje ja vidim u spomenutoj okupaciji i raznim konsekventnim procesima, naročito ako bi to savršeno odgovaralo kako mojim materijalnim interesima, tako i mom osećaju za pravdu, da i ne spominjem estetsku dimenziju stvari (često sam u Beogradu, privatno ili poslom, i uvek mi, recimo, srce zaigra, kada vidim nekadašnju zgradu CK, koja je ne samo bila simbolično roknuta i time obezbedila supstrat za neke od, po mom subjektivnom sudu, najlepših i najemblematičnijih fotografija u istoriji Srbije, već je zatim pretvorena u hram liberalnog kapitalizma, u kome sam već nekoliko puta sa uživanjem sastančio s nekakvim bankarima, a onda sišao dole i malo pogledao šta "Boss". "Gant" ili "Lacoste" nude u Srbiji :)) ). Zato mislim da je 1999. propuštena prilika da se stvari na zapadnom Balkanu (jer je Srbija, odnosno, precizije, Dedinje, oduvek bila primarni centar maligniteta na ovom poluostrvu) radikalno ubrzaju i radikalno poboljšaju, ali što je bilo bilo je, stvari su, makar i za dlaku, krenule drugim tokom, i to je danas besplodna, "what if" rasprava, a ja (iako sam veliki ljubitelj majstora alternativne istorije kao što su Philip K. Dick, Harry Turtledove ili S. M. Stirling), ipak nisam dovoljno zaludan da na taj tip praznoslovlja traćim vreme u privatnom i amaterskom kontekstu :))

Speaker said...

@Nemanja
Potpuno se slažem, ako sam vas dobro razumeo, ovde se radi o dva pitanja koja nema nikakve naročite potrebe mešati (srpska država ih meša iz demagoških razloga, da bi opravdala svoje nekadašnje razbojništvo i nastavila ga danas, ali ne vidim zašto bismo se mi u te močvare zavlačili, osim da na samom početku raščistimo situaciju i nazovemo stvari pravim imenom): to što je neko radio u ratu, šta god da je to bilo i kakva god da je istorijska interpretacija u pitanju, nije nikakav razlog da se njemu i njegovoj porodici konfiskuje imovina, ili da se isključuju iz restitucije: za takve ljude postoje robija ili, pak, smrtna kazna, a otimanje imovine, ako ta i imovina i sama nije stečena kriminalom i otimanjem, ima samo jedno ime, i to ime je "pljačka". Slična logika važi i za nekakvu materijalnu odštetu za žrtve tih ljudi: to je takođe separatno pitanje o kome u pravnoj državi treba da odlučuju sudovi po tužbama tih žrtava ili njihovih pravnih naslednika, za svaki slučaj ponaosob, a ne država, paušalno i kolektivno, tako da od toga, manje-više, niko, uključujući i spomenute žrtve, osim onih koji njen aparat čine i kontrolišu, neće videti nikakvu vajdu.

Веља said...

"Партизанштина... која баштини пљачку имовине" - управо тако.