Pages

19 July 2011

Utisci iz Crne Gore

Upravo sam se vratio iz Crne Gore, pa rekoh da iznesem par utisaka. Da ponovim, radi se o utiscima, nemam nikakve podatke.

1. Čini mi se da se neki napredak zaista vidi. Za razliku od ranijih odlazaka (a idem u Kotor, u proseku, jednom godišnje na 5-10 dana), kada se video napredak kao posledica pretežno privatnih investicija (šta znam, mnogo lepši kafići i prodavnice - dobar primer je Kamelija u Kotoru, mnogo novih stambenih objekata), sada sam video napredak u putnoj infrastrukturi. Do Kotora sam stigao novim putem, od Pljevalja do Risna, koji ide preko Šavnika i Žabljaka. Dve nove deonice su odlične, mada su ograničenja brzine nenormalno niska. Ima jedna loša deonica, ali pretpostavljam da bi tu izgradnja novog puta bila preskupa U povratku, išao sam putem kojim takođe nikada nisam ranije išao, od Bijelog Polja do Novog Pazara, preko Berana i Rožaja. Očekivao sam uzan put i loš asfalt, a dobio put sasvim solidne širine i odličnog kvaliteta asfalta, skoro bez saobraćaja.

Dakle, putevi deluju odlično, naročito imajući u vidu težak teren i relativno mali obim saobraćaja i gustinu stanovništva. Čak, možda bi moglo da se tvrdi da su putevi i suviše dobri. Da budem potpuno fer pa da napomenem da ni put kroz Srbiju (Rožaje-Novi Pazar-Kraljevo-Kragujevac-Batočina) nije bio previše loš. Asfalt jeste lošiji nego u Crnoj Gori, ali nije ništa strašno, naročito imajući u vidu da juče popodne nije bilo žive duše na putu.

2. Što se privatnog sektora tiče, deluje mi da praktično ništa osim usluga ne radi. Čuo sam na vestima za 2-3 štrajka, slično kao u Srbiji - propale privatizacije, zaostale plate, takve stvari. Prilično je jasno da ono malo teške industrije što je CG imala (brodogradilišta, aluminijum, železara, mašine) verovatno nema nikakvu budućnost. Zanimljivo je da ima oko 30.000 nezaposlenih, ali dosta sezonskih radnika su Srbijanci.

Meni se čini da Crna Gora neće moći samo da se u potpunosti oslanja na turizam - sezona je kratka, teško je za 3-4 meseca zaraditi dovoljno para da se od toga živi godinu dana. Takođe, mnogo ljudi je lako došlo do dosta para, prodajući imovinu, i sada je teško naterati sebe da radiš za par stotina evra. Sve u svemu, Crna Gora na srednji rok verovatno ima bolju ekonomsku perspektivu nego Srbija, imaju još mnogo prirodnih resursa uz obalu koje ne koriste dovoljno efikasno. Kada kažem "na srednji rok", mislim da relativno lako u narednih 5-10 godina mogu da dostignu nivo recimo Grčke, dakle da veliki deo građana vodi jedan relativno lagodan i dobar život bez previše napora makar 6 meseci godišnje. Za više od toga mislim da će biti teško, jer bi to zahtevalo diversifikaciju privrede, a to mi ne deluje previše realno. Kada kažem "diversfikacija privrede", ne mislim nužno na reindustrijalizaciju, već i na razvoj usluga koje nisu direktno vezane za turizam. Jednostavno, treba od nečega da se živi i preko zime.

3. Što se politike tiče, moram da priznam da mi uopšte nije jasno zašto vlast dalje produbljuje procep koji postoji između tzv. Srba i tzv. Crnogoraca u Crnoj Gori (kao da iko tu zaista vidi dva posebna naroda). Poslednji takav potez je zakon kojim se neka imovina vraća porodici Petrovića, a koji počinje poput "nakon aneksije od strane Srbije 1918. godine". Ja ne znam šta se tada stvarno desilo, ali pobogu, prošlo je skoro 100 godina. Kakvu svrhu ta konstatacija u Zakonu može da ima, osim da nekoga iritira ili da nekome pošalje neku poruku? Kome i kakvu poruku, ne znam, ali znam da to ne treba Crnoj Gori.

Njima treba jedno 10 godina mira i stabilanosti, da turisti dolaze, investitori prave hotele, stanove i marine (možda i negde neku fabriku), a da država pravi puteve, vodovode i kanalizaciju, sredi kulturno-istorijske spomenike, sredi poslovni ambijent i nekako uvede zemlju u EU. Jedina prednost koju CG ima u odnosu na uži region (BiH, Srbija, Kosovo, Makedonija) je to što nema politički kamen od 100 tona oko vrata. Nema potrebe da ga sama sebi stavlja. Od pitanja jezika i crkve su napravljena prvoklasna politička pitanja, a to ne može nikako na dobro da izađe.

4. Stabilnost u regionu je veoma bitna za Crnu Goru, verovatno čak i bitnija nego za ostale zemlje. Turisti su osetljivi na loše vesti, a teško je njima objasniti da je Crna Gora izolovana od regiona.

5. Čini mi se da ima više stranaca nego ranije (pod strancima ne podrazumevam goste iz Srbije i Bosne). Ima dosta Rusa, ali sam ove godine na nekoliko mesta čuo i "američki".

3 comments:

Ivan Jankovic said...

Marko,

sto se tice toga da li su Sbi i Crnogorci jedan ili dva naroda,to su prevoshodno ljudi u samoj Crnoj Gori merodavni da kazu. A mislim da tamo vecina kazu da su Crnogorci dok znacajna manjina sebe smatra Srbima. To ne mozemo ignorisati, i reci to je samo privid, oni su jedan narod. Ako gledas genetske analize Srbi, Bugari i Makedonci su prakticno jedan narod, ali to nema mnogo uticaja, i ne treba da ima.

Ipak, slazem se da ovo Djukanovicevo "crnogorstvovanje" vise postaje naporno. Posebno moras da pokazes malo vise takta ako su ti 30% stanovnika Srbi. To ne znaci da treba da podrzava srpsku politiku prema Crnoj Gori od 1918 naovamo, ali ni da svaki povod treba da koristi za vodjenje ratova iz proslosti. Podseca me na srpske nacionaliste dosta po tome. Da ne govorim o crnogorskoj drzavnoj crkvi.

Marko Paunović said...

Sada vidim da mozda nisam bio dovoljno jasan u postu...

Kada sam sustinski rekao da nema razlike izmedju Srba i Crnogoraca, mislio sam na podelu na Srbe i Crnogorce u SAMOJ CRNOJ GORI. Nijedna tu strana ne vidi onu drugu stranu kao zaista razlicitu, vec se sustinski smatraju istim narodom.

Ali, nije u tome poenta... Poenta je da su od toga ko se kako izjasnjava, kojim jezikom govori i kojoj crkvi pripada napravili glavno politicko pitanje u zemlji, a to tesko moze dobro da se zavrsi.

Ivan Jankovic said...

Marko,

i ja sam misio na Srbe i Crnogorce u samoj Crnoj Gori, a ne generalno. Moja poenta i jeste bila u tome da moramo uvazvati to sto se neki medju njima smatraju "Crnogorcima" a neki "Srbima" koliko god to nama komicno izgledalo. Zasto bi religijsko i nacionalno samoodredjivanje Muslimana-Bosnjaka u Crnoj Gori u odnosu na ukupnu pravoslavnu vecinu bilo legitimno i normalno, a politicko-religiozno diferenciranje unutar pravoslavnog stanovnistva nelegitimno. Ja ne vidim razliku izmedju ta dva.

Inace, slazem se da to pretvaranje nacionalog pitanja u jedino nikad nije dobro, pa ni u Crnoj Gori. Samo mislim da ima vise nezavisnih faktora koji tome vode, i da niko tu "nije nevin".