Pages

27 December 2010

Besplatan ručak

Zamislite da Diana Dragutonović izađe sa ovakvom idejom. Vlada će povećati porez na dohodak za 10 procentnih poena, ali vi nećete biti na gubitku, zbog sledećeg mehanizma. Pare od poreza se slivaju u budžet, iz kojeg onda država troši na kupovinu robe i usluga. Ta državna potrošnja kupovina stimuliše ekonomiju i povećava prihode manje više svima, taman toliko da se onih 10% poreza koje je država uzela nadoknadi. Tako ustvari vi i niste oporezovani -- ranije ste na 100 dinara plate plaćali 10 dinara poreza, sada ćete plaćati 20, ali će vam plata porasti na 110 ili 112 dinara, tako da vam neto iznos opet ostane 90. Niste ništa izgubili, a država je dobila novac iz kojeg će da gradi škole i puteve. I za razliku od stimulusa finansiranog budžetskim deficitom, ni javni dug nije porastao. Svi dobijaju.

Mislim da se Diana u Srbiji ne bi dobro provela, sa dobrim razlogom. Ali upravo to tvrdi Robert Shiller, profesor sa Yalea, jedan od najcenjenih ekonomista danas i najoizbiljnjih kandidata za Nobelovu nagradu. Teorija ima i fensi ime, "balanced-budget multiplier". Da ponovo citiram Orvela, morate biti intelektualac da biste verovali u neke gluposti.

Intuitivno, odmah je jasno da u teoriji nešto škripi, čim nudi nekakav besplatan ručak, samo ako se pare prvo provuku kroz budžetsku kasu. Ali da vidimo šta je tačno problematično i zašto i pametni ljudi mogu da poveruju u ovakve stvari.

Teorija se drži na nekoliko prećutanih pretpostavki. Prvo, to je pretpostavka da će ekonomija isto raditi bez obzira da li se iz nje oduzima 10 ili 20%. U stvarnosti će neki ljudi biti otpušteni i neke radnje biti zatvorene, privatno stvoreni deo nacionalnog dohotka će opasti, ali to Shiller propušta da uzme u obzir. Drugo, tu je pretpostavka da se državni stimulus potpuno preliva u nacionalni dohodak, da je sve što država potroši jednako produktivno kao i potrošnja privatnog sektora. To nikada u stvarnosti nikada nije bilo tačno. I treće je klasična kejnzijanska pretpostavka da ekonomski rast kreira potrošnja. Štednja je po ovom viđenju štetna, ne igra nikakvu ulogu u kreiranju kapitala koji se pozajmljuje i dugoročno upošljava, bitno je samo da postoji bilo kako izazvana tražnja. Kad se sve ovo previdi i pogleda površinska računica, upada se u kejnzijansku zabludu.

7 comments:

Anonymous said...
This comment has been removed by the author.
Anonymous said...

Nešto slično i rade sa raznim neporeskim prihodima,a pošto su smanjili i opštinama budžete onda su uveli 17 novih taksi firmama. Da je bar takva politika,povećanje poreza pa da nam kažu na čemu smo. Ovako sve na mala vrata,kao neće oni skontati,a mi sisali vesla

Igor said...

Trebalo bi profesoru Shiller-u poslati primerak "Economics in One Lesson".

Marko Paunović said...

Danasnji citat dana

"Nacija koja hoće da porezima postigne napredak je kao kad čovek stoji u kofi i pokušava da se podigne vukući dršku."

VladimirV said...

Koliko ja znam radi se o tome da je multiplikator drzavnih izdataka veci od poreskog multiplikatora, a inace multiplikator je primenljiv samo u uslovima recesije, kada je ostvareni GDP manji od potencijalnog tj. kada nisu svi proizvodni kapaciteti u ekonomiji u potpunosti iskorisceni, kada su iskorisceni naravno da multiplikator nije primenljiv, rezultat povecanja drzavnih izdataka bi bila samo inflacija, bez rasta ostvarenog GDP, dakle uopste se ne nudi besplatan rucak.
A inace Robert Shiller je mnogo dobar profesor, proveo sam mnogo vremena slusajuci njegova predavanja o finansijskim trzistima, imam ih u mp3 formatu u mobilnom telefonu umesto muzike:
http://oyc.yale.edu/economics/financial-markets/content/downloads

Saša said...

"kada nisu svi proizvodni kapaciteti u ekonomiji u potpunosti iskoriscen"

Razmišljaš u apstraktnim modelima koji postoje samo u teoriji. Proizvodni kapaciteti u ekonomiji ne mogu nikada ni biti u potpunosti iskorišteni.

"kada je ostvareni GDP manji od potencijalnog"

Još jedna apstrakcija. Ko određuje koliki je potencijalni GDP? Centralni planeri?

Saša said...

"ranije ste na 100 dinara plate plaćali 10 dinara poreza, sada ćete plaćati 20, ali će vam plata porasti na 110 ili 112 dinara, tako da vam neto iznos opet ostane 90"

Imam običaj često da kenzijansko viđenje ekonomije poredim pre sa alhemijom, nego sa ozbiljnom naukom. Razlozi su više nego očiti.