Evo kako izgleda ekonomska istorija sveta. Prva pouka je da bogatstvo nije prirodno stanje, siromaštvo jeste. U 12 hiljada godina, koliko pokazuje ovaj grafik, ekonomski rast praktično ne postoji sve do 18. veka, a stvarno se ubrzava tek u 19-om. Zato pravo pitanje danas nije zašto su neki delovi sveta još uvek siromašni, nego kako su uopšte neki uspeli da za tako kratko vreme postanu toliko bogati. I to grafik pokazuje period posle 10 hiljada pre nove ere, kada je počela organizovana poljoprivreda, a ne zaboravimo da je izostavljeno je nekih sto hiljada godina plemenskog života, lova i sakupljanja plodova.
Ekonomski prosperitet je u istoriji čoveka, pa čak i u istoriji ljudske civilizacije, još uvek veliki izuzetak. Kad bi se vreme od nastanka homo sapisensa do danas sabilo u jedan dan, to bi značilo da je ovaj vrtoglavi ekonomski razvoj počeo u dva minuta do ponoći. Eto toliko je besmisleno govoriti o uzrocima siromaštva, ono prosto jeste tu dok čovek nešto ne napravi. Zato je i naslov prve sistematske ekonomske rasprave iz 1776. glasio "Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda". Tada je u kolektivnom sećanju još uvek bilo da je siromaštvo normalno stanje, dok je fenomen stvaranja bogatstva ni iz čega trebalo ispitati.
8 comments:
u funkciji perioda od nekih 12000 godina, vi ste ubacili vaš koncept "bogatstva" koji je star svega nekoliko vekova.
to "bogatstvo" zasnivate na privrednom rastu, a takav koncept nije ni postojao pre kapitalizma, nije bilo šanse da neko gleda na stvari tako.
kad bi reinkarnirali neke ljude od pre nekoliko vekova, počešali bi se dobro po glavi... "mi bili siromašni? interesantno."
prirodno stanje stvari svakako nije siromaštvo, koje je krajnje relativan pojam. neko se mogao smatrati bogatim i sa kućicom, vodom, planinom, obradivim poljem i bujnom šumom; vas i vama slične ne može zadovoljiti ni svo živo i neživo blago ovoga sveta, jer ste prazni (da ne kažem "siromašni") iznutra. al to je već neki drugi koncept "bogatstva" kojem vas nije učio Milton Fridman il onaj fašista Mizes, jer su i oni bili tupi za to.
A ne, nije tako. U srednjem veku je onaj ko je hteo nešto drugo ili drugačije po pravilu završavao na lomači ili vešalima, ili bar odsečenog jezika, ili oslepljen. U srednjem veku je bio bogat onaj kome je nasledno pravo dalo u posed svu svojinu na jednoj teritoriji, jednom rečju onaj koji se rodio bogat. Bogatstvo se sticalo ili gubilo isključivo ratom. A u kapitalizmu se imetak stiče tako što proizvodiš dobra (robe ili usluge) koja su potrebna drugim ljudima i slobodno ih razmenjuješ za dobra koja su potrebna tebi. I, osim tamo gde je velika državna intervencija a time i korupcija, bogatstvo se ne stiče preko noći, nego se gradi generacijama. A gubi se čim neko počne da se ponaša kao razuzdani spahija.
Tacno sam znao da ce da se javi neko sa komentarom o "unutrasnjem bogatstvu" (nema veze da l' iz levog ili 'spiritualnog' ugla). Poistovecivanje bogatstva i privrednog rasta se mozda moze kritikovati, buduci da je u daljoj proslosti mnogo vise stanovnistva planete bilo ruralno; oni od njih koji su imali zemlju ili pristup istoj, barem u dobrim godinama, nisu se *onda* smatrali siromasnima. No, po danasnjim standardima, i oni bi bili teska sirotinja u poredjenju sa npr. radnicima Walmarta. Meni je jos ubedljivija ilustracija (koja u velikoj meri prati ovaj grafikon), promene prosecnog ljudskog veka, koji je kroz najveci deo istorije bio 25-35 godina. Mislim da samo teski mistici mogu to da kompenzuju "unutrasnjim bogatstvom" (koje se sastojalo, moze biti, u neiskvarenoj dusi).
morao bi biti daleko precizniji sa tim grafikonom. bolje nam ga daj da vidimo i to čudo, pošto ja znam da i pigmeji i bušmani po africi žive u proseku duplo duže od tog famoznog "proseka". tako da se bojim da barataš sa teškom špekulacijom.
i, kakav je to "levi ugao unutrašnjeg bogatstva"? LoL
lighthouse: ŠTA nije tako? a ono dalje ne kopčam kakve veze ima sa mojom pričom.
Andrej Đ.
Šta nije TAKO? Nije da "prirodno stanje stvari nije siromaštvo". Prirodno stanje stvari JESTE siromaštvo. Pogledaj samo genetski kod današnjih ljudi, pa razmisli koliko je porodičnih loza u milion godina postojanja ljudi ugašeno. Umiranje je bilo sto puta češće od preživljavanja do trenutka osposobljvanaja potomstva za samostalan život. Drugo, naivno gledaš na šumu i obradivo polje. Obradivo polje je stvarno obradivo ako imaš plug i konja/vola/magarca i šta da poseješ, a to što je obradivo ne znači da ćeš se od njega najesti. Šuma je divna samo imućnom i dokonom izletniku, a za gladnog srednjevekovnog paora - ako mu već spahija nije zabranio ulazak u šumu, a šerif preventivno obesio da ne postane Robin Hud - šuma je mesto gde ga pojedu divlje zveri, izbodu malarični komarci ili otrovni gmizavci, gde upadne u živo blato itd. Napokon, otkud ti znaš ko je iznutra prazan a ko ispunjen i čime?
Lighthouse reče: "Pogledaj samo genetski kod današnjih ljudi, pa razmisli koliko je porodičnih loza u milion godina postojanja ljudi ugašeno. Umiranje je bilo sto puta češće od preživljavanja do trenutka osposobljvanaja potomstva za samostalan život."
Želiš reći da je na jedno dete do, recimo, četrnaeste godine, umrlo sto? Čisto preterivanje. Da si rekao da preživi sedamdeset od sto, zvučalo bi normalno. A i u obzir treba uzeti i lokaciju i uslove življenja, kao i kulturu, i sl. Nisam džaba pomenuo cifru 70/100; to je odnos dece koja odrastu u sred džungle Amazonije.
"Drugo, naivno gledaš na šumu i obradivo polje."
Da, naravno da moraš nešto i raditi da bi jeo. I životinje moraju da love i da skupljaju i jedu biljke. I vaš razvijeni, napredni čovek mora da ide u "Merkator" i da tegli robu, a da bi došao do nje, mora da šljaka mnogo više no što ti treba da obradiš polje, pomuzeš kravu ili sakupiš plodove. Takav koncept "bogatstva" je zasnovan na skromnim, elementarnim prohtevima, koji se lako zadovoljavaju.
"Napokon, otkud ti znaš ko je iznutra prazan a ko ispunjen i čime?"
Jasno se vidi po sadržini nečijeg govora, po njegovim mislima, po tome o čemu on razmišlja (jer to pokazuje u onome što priča). Tu nema nikakve prevare.
"I vaš razvijeni, napredni čovek mora da ide u "Merkator" i da tegli robu, a da bi došao do nje, mora da šljaka mnogo više no što ti treba da obradiš polje, pomuzeš kravu ili sakupiš plodove."
To naravno nije tačno. Naprotiv smatra se da je prosečan radni dan tih ljudi bio 16-18 sati i to samo da bi prikupili jedva dovoljno za preživljavanje. Idi jedan dan u šumu i probaj da "sakupiš plodove" pa ćeš videti.
Ja, sa druge strane, baratam sa izvorima koji tvrde da je u proseku potrebno tri do pet sati.
Post a Comment