Pages

03 August 2009

Reputacija i regulacija

Interesantan post na Econlogu. Posle Kristalne noći 1938. kada su jevrejskim trgovcima širom Nemačke polupane radnje, ispostavilo se je da je većina trgovaca imala osiguranje kod nemačkih osiguravajućih kuća. Pošto bi nadoknada štete značila da štetu na kraju plaćaju sami etnički Nemci, vlasnici osiguravajućih kuća, Gering je zabranio plaćanje odštete Jevrejima.

Osiguravajuće kuće su, međutim, neočekivano insistirale da im se dozvoli da ispoštuju ugovor i nadoknade štetu! Ne samo da su mogle da se izvuku od plaćanja, nego su imale i savršeno opravdanje -- bilo im je zabranjeno da plate. Ali oni su aktivno tražili da plate, jer im je od kratkoročne ispate bilo važnije očuvanje krediiliteta i reputacije.

Zašto je ovo važno? Zato što je reputacija jedan od najpotcenjenijih samoregulatora na tržištu. Briga o reputaciji, a ne strah od kazne, je najvažniji razlog zašto poslovni ljudi igraju fer, poštuju ugovore, ne varaju kupce i ne prodaju defektnu robu. Snagu reputacije nije lako uvideti, pa mi obično polazimo od toga da je za fer i poštenu igru na tržištu neophodan spoljni autoritet koji propisuje i sprovodi detaljna pravila. Ali u stvarnosti reputacija igra veću ulogu nego što mislimo. Lokalna reputacija navodi čak i uličnog prodavca kokica da sam kontroliše svoj kvalitet, a što je brend ili lanac veći, to u kockanju sa reputacijom mogu više da izgube.

Korist od spoljne, državne regulacije je lako vidljiva, ali je njen trošak skriven. Sa reputacijom je obratno, teško je uvideti i poverovati u njenu važnost i zbog toga je njena regulatorna moć daleko potcenjena. To govori i ovaj slučaj -- osiuravajuće kuće su insistirale na fer igri i poštovanju ugovora čak i kada im je to bilo zabranjeno. Ne zato što imaju dobro srce, nego zato što im je reputacija važna za sopstveni poslovni interes.

2 comments:

andreas breme said...

"Zašto je ovo važno? Zato što je reputacija jedan od najpotcenjenijih samoregulatora na tržištu. Briga o reputaciji, a ne strah od kazne, je najvažniji razlog zašto poslovni ljudi igraju fer, poštuju ugovore, ne varaju kupce i ne prodaju defektnu robu. "

u nacelu si u pravu, ali mislim da to dosta zavisi od kulture koja postoji na trzistu, od nacina na koji su ljudi nauceni da razmisljaju isl... a osim toga na trzistu nema samo ozbiljnih vec i dosta raznih mesetara,kauboja... koji rade od danas do sutra, usli su samo da bi na brzinu zgrnuli neke pare, sposobni da u prvom momentu dobro prodaju sebe..,. i onda takvima apsolutno nista ne znaci reputacija...

pogledaj kakvo je trziste osiguranja u srbiji bilo do 2005 godine...nisu placali stete na autoodgovornosti, prodavali programe osiguranja koji nisu bili to sto su ovi tvrdili da jesu, uvodili sopsvene klijente u finansijski prekrsaj... ima takvih primera i sad ali ipak dosta manje..... i tek kad su kasnije 2005. uveli stroze kriterijume krenulo je na bolje. dobro jeste to bilo u velikoj meri vodjeno iz delte, i u prvom momentu je oduzeta i dozvola za rad nekima koji nista lose uradili i tek nakon 6 meseci vracena ali je ipak bolje.

Slaviša Tasić said...

Ako govoriš o obaveznom auto-osiguranju onda je verovatnoća tih pojava veća.