Evo opet našeg starog znanca Branka Milanovića na Tržišnom rešenju.
Oglasio se autorskim člankom u Politici, gde predlaže da ako Zapad da nezavisnost Kosovu srpski Plan B bude da se nastavi sa radikalnijim tržišnim reformama, ali da se istovremeno politički odbije ulazak u EU. Tako Srbija ne bi morala da u ime evropskih mantri o "gajenju dobrosusedskih ondosa" prizna nezavisnost Kosova (da bi s nekim gajio dobrosusedske odnose moraš naravno prvo da ga priznaš kao suseda).
Zanimljiva ideja, i ne mogu da kažem da sam ravnodušan prema njoj. Ipak, rekao bih da je to razuman predlog dat iz pogrešnih razloga. Moglo bi se zaista raspravljati da li je za Srbiju korisnije da ostane van EU - ali ne zbog Kosova. Tu je mnogo veći problem regulacija i politički protekcionizam Brisela koji bi Srbiji nametnuo velike troškove, i blokirao neku moguću radikalniju reformsku alternativu u budućnosti. S druge strane, pitanje ulaska u EU je možda lose-lose varijanta, pri čemu je gubitak tržišta zbog bivanja van EU veći od dobitka zbog bežanja od nametanja briselske superdržavne regulacije koja mnogo košta, a u Srbiji ionako nema šanse da se pojavi reformska ekipa koja bi bila liberalnija od onog što dozvoljavaju pravila EU (kao što je to recimo bio slučaj sa Estonijom). Kako god s tim stajala stvar, ne vidim da pitanje Kosova igra neku ulogu tu.
A kako god stvar stajala sa samim članstvom u EU, mislim da je velika iluzija ono što Milanović kao moguće političko rešenje nagoveštava, a to je spoljnopolitičko i bezbednosno vezivanje ne za Zapad i Evropu, već vanevropske (prevashodno azijske) faktore. To mi miriše malo na Miloševićeve saveze s Kinom, Belorusijom , Mijanmarom i tako dalje. Mislim da ne postoji nijedan razlog da Srbija ostane izvan NATO-a. Bilo kakvim "nacionalnim ciljevima" ove zemlje strateško vojno-političko partnerstvo sa SAD prevashodno, može da bude samo od koristi a nikad štete.
No comments:
Post a Comment